LINK 104

1

2

KK ada je 17. novembra 1996. godine u nekoliko desetina gradova u Srbiji pobedila ondašnja Koalici- ja „ Zajedno“, počela je prva, istorijska promena medijske slike Srbije. Tako se činilo. Doprinos tome uglavnom su dali lo- kalni mediji koji su, potpomognuti novom vlašću, nicali kao pečurke. Nije bilo te varoši u Srbiji koja nije imala svoju tele- viziju, radio ili bar lokalne novine. I svi su imali isti zadatak: da dobiju bitku sa državnom televizijom koja je tada, a i decenijama pre toga, bila pod kontrolom režima. Borba nije bila laka. Naprotiv! Surova i teška! Izgubljeni su i životi, no- vinari hapšeni, tamnovali po srpskim zatvorima, ubijani... Ali, tih dana je, kako se govorilo, bilo važno izdržati, ne posus- tati, ne strahovati, jer dolaze bolji dani... Sve će biti drugačije, tako su govorili. A onda je došao i 5.oktobar 2000. „Sve će biti drugačije“, opet su govorili. Doneće se medijski zakoni i mi ćemo ih poštovati, jer je poštovanje zakona civilizacijska tekovi- na zemalja koje već imaju razvijeno de- mokratsko društvo. I mi ćemo to ubrzo postati, majke mi. Lokalni šerifi će ustupi- ti ekran običnim ljudima, čućemo ih, jer dugo su čekali da se i njihova čuje. Pola veka, malo li je!? Tako se govorilo. Prvi korak - podela frekvencija A onda je prošlo sedam dugih godina do raspisivanja prvog Konkursa za dodelu frekvencija. Jasno, bio je to težak posao. Kako podeliti nebo nad Srbijom a da se niko ne naljuti, da se ostavi svakom svoje, da se naplate dugovi iz prošlosti, da se sačuva medijska tvrđava za neke nove izbore... Ali ne, nisu to bili pravi razlozi. Najbitniji su bili građani Srbije, jer sve se to zbog njih radilo. Kako bi uostalom jedan Nišlija znao gde je pukla cev u gradu bez desetak televizija i nešto više radio stanica? Kako će domaćica iz Kragujevca saznati kakve su cene ove jeseni na lokalnoj pijaci ukoliko joj se to sa dvade- setak frekvencija ne saopšti? E to je bio glavni razlog što, prema podacima koji se i dalje menjaju iz časa u čas, u Srbiji ima 321 radio stanica, 134 televizijske i, na- ravno, još brojne novine. Sve ovo postoji samo zbog građana Srbije, jer oni su svoje egzistencijalne probleme davno rešili, pa sad mirno mogu da sede u udobnim fote- ljama i uživaju u medijskoj ponudi kakvu nemaju ni najbogatiji državljani evropskih zemalja. Mogu samo da nam zavide. Jer jedan Austrijanac ili Danac, nema u celoj državi tv stanica kao naš Niš. Ako u nji- hovim zemljama ikada pukne cev, čisto sumnjam da će to saznati. Medijski profe- sionalci u Srbiji bojažljivo progovoriše, tih dana, da nam možda i ne bi trebalo toliko medija, jer mala smo mi zemlja, svakog dana sve manja, tržište skučeno, privreda tone, nećemo preživeti... Ili su mnogo tiho govorili, ili niko nije hteo da ih čuje. Sledeći korak – privatizacija Povlačenje države iz vlasništva počelo je traljavo, a ni nekoliko godina po probi- janju roka još nije okončano. Oni naivni, koji su mislili da se zakon i predviđeni rokovi moraju poštovati, su izašli na taj medijski buvljak nadajući se (OPET!) da će sve biti bolje. Na zakazane aukcije jav- ljali su se svi koji su ikad poželeli da vide svoj lik na ekranu: mesari, pekari, po- ljoprivredni proizvođači, autoprevoznici... I kupovali... Pa onda, propadali, odlazili u stečaje, bankrote, pa opet kupovali... TV Kraljevo je tri puta prelazila iz ruke u ruku vlasnika kojima je jedini kontakt sa tele- vizijom, do tada, bio daljinski upravljač. Svi su videli, niko nije sprečio. Osim ma- lobrojnih koji su pokrenuli inicijativu da se privatizacija zaustavi. Uspeli su! Danas žive na gradskim budžetima i o trošku građana javljaju gde je pukla cev. Privati- zovani se gase, ekonomski osakaćeni u maloj bari prepunoj krokodila, i rasčiš- ćavaju nebo nad Srbijom. Prirodnom se- lekcijom. Ima li žrtava? Još se prebrojava- ju. Gde su sada ti ljudi koji su u najtežim uslovima pokušavali časno i odgovorno da rade svoj posao, tamo negde u provinciji? Pojela ih tranzicija, kažu. Da li je ta neman baš toliko moćna i alava ili smo se možda sami, onim što jesmo i nismo učinili, ponudili kao lak plen? Radijska tišina, sneg u programu, sve manje novina na kioscima... svakodnevno. Nije loše što se prekobrojni otpisuju, ali to je na samom početku trebalo da uradi država uz pomoć stručnih ljudi, dokazanih profesionalaca. Nije. Taj posao su umesto njih odradili mesari, pekari, poljoprivredni proizvođači, autoprevoznici... Više nije samo vest da curi voda iz napukle cevi, vest je da je mnogima od njih iscureo život verujući da će sve biti drugačije. Poslednji korak – Medijska strategija I put do Strategije bio je dug, duži nego što je bilo ko pretpostavljao. Suprotno zalaganjima novinarskih i medijskih udruženja ali i Evropske Komisije, sem RTS i RTV, Srbija će imati još šest regio- nalnih javnih servisa. Danas je već izves- no da će se oni finansirati iz budžeta gradova i opština koje pokrivaju. Sve liči da smo na putu povratka ka javnim pre- duzećima. Potpisnici tzv. Kragujevačke inicijative imaju dovoljno razloga da zado- voljno stisnu jedni drugima ruke. Ostali, koji su poštovali zakon i ušli u privatizaci- ju, rukama se drže za glavu jer su na ulici i bez posla. Stvarno, sve je drugačije. Medijska strategija je usvojena 16. sep- tembra 2011. I ovih dana slavi svoj prvi rođendan. Šta bi to još u medijima trebalo reformisati? Sve. Ali, pre svega nas koji se ovim poslom bavimo. Za početak, da prestanemo da verujemo da će sve biti dru- gačije. Neće, još dugo neće. linkwww.mediart.org 3septembar 2012 broj 104 Sve }e biti druga~ije!? Svetlana Kojanovi} politika i mediji

UU prvoj godinini primene Strategije razvoja sistema javnog informi- sanja u Republici Srbiji do 2016. godine u Akcionom planu je navedeno da bi u roku od 10 meseci trebalo da se pre- ispituju mogućnosti izmena: Zakona o oglašavanju; Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ost- varuju u postupku privatizacije; Zakon o porezu na dodatnu vrednost; Zakon o cari- ni; Zakon o kontroli državne pomoći. Osim toga da se vide mogućnosti uvođenja programa medijske pismenosti u proces obrazovanja. Do kraja prve godine imple- mentacije Strategije bilo je predviđeno da se radi na Usaglašavanju zakonskih pro- pisa kojima se u celini ili kroz pojedine odredbe reguliše oblast javnog informisa- nja, a u toku 15 meseci da se donese nova regulativa koja reguliše status SJU Radio Jugoslavija i SJU Jugoslovenski pregled, utvrdi predlog zakona o javnim RTV ser- visima, usklade propisi kojima se reguliše medijska koncentracija i transparentnost vlasništva sa pravilima EU, donese nova regulativa koja uređuje status JP NA Ta- njug. Kada je reč o „preispitivanju moguć- nosti“ javnost nije dobila informaciju ka- ko, kojim tempom, ko, sa kojim ovlašće- njima taj posao obavlja, te se daljim spe- kulacijama o „preispitivanju“ u ovom tek- stu nećemo opširnije baviti upravo i zbog toga što su mnoge kontroverze pratile baš neke od navedenih zakona viđenih za „preispitivanje“, kao što je, na primer, Zakon o oglašavanju. Podsetimo samo da je Savet za borbu protiv korupcije utvrdio da institucije u Srbiji izdvajaju velika budžetska sredstva na oglašavanje i pro- mociju, čime se ostvaruje lična i partijska promocija, koja na godišnjem nivou, na uzorku 50 najznačajnijih institucija, nije manja od 15 miliona evra. Kada je reč o državnoj pomoći za koju se u Strategiji navodi da će se medijima deliti samo projektom, putem konkursa, pokazalo se da ne ide sve baš kako je zamišljeno. Iako je konkurs objavljen kra- jem 2011. za 2012. čitav proces je pun kontroverzi koje nisu rešene, a veći deo godine je iza nas. Jedan od zadataka u Akcionom planu za prvu godinu je bio i da se utvrdi status JP TANJUG s obzirom da je ključna od- redba Strategije da država ne može biti vlasnik medija, niti ih može direktno fi- nansirati. Uprkos tome, već u martu drža- va je TANJUGU dala beskamatni kredit od 17,5 milona dinara za izveštavanje o pred- izbornoj kampanji i danu izbora - 6. maju. O finansiranju medija još jedna nedo- umica. U Strategiji je jasno navedeno da se javni servisi zbog svog specifičnog sta- tusa finansiraju većim delom iz pretplate i da bi trebala u narednom periodu omo- gućiti da se pretplata za RTV prikuplja u Vojvodini i potom 30% prosleđuje RTSu kao nacionalnom javnom servisu. Podse- timo na dosadašnju nelogičnost da se u Vojvodini prikupljena pretplata u celosti slala najpre u RTS, a odatle je stizala svota koja se smatrala 70% od novca priku- pljenog na teritoriji Vojvodine. Teško je RTVu bilo da prati realizaciju pretplate i nije bilo moguće imati uvid u tok novca. U avgustu je u NINu puštena „pravo niotkuda“ informacija o ukidanju pretplate o čemu se u medijima naveliko spekulisa- lo pa odjednom prestalo. Mnogo je sve ličilo na klasično spinovanje. Nadamo se da će se na tome i završiti, u suprotnom od sprovođenja odredbi u Strategiji o javnim servisima neće biti ništa. Akcioni plan, kako je navedeno, pred- video je da se radi na Usaglašavanju za- konskih propisa kojima se u celini ili kroz pojedine odredbe reguliše oblast javnog informisanja. Radne grupe formirane pri Ministarstvu kulture, informisanja i infor- macionog društva izradile su predloge četiri temeljna zakona, među kojima je i onaj koji uređuje oblast javnih servisa, pa tako i regionalnih javnih servisa pred- viđenih Strategijom. Doduše, medijska koncentracija i transparentnost vlasništva su definisani u za to posebnom zakonu koji, i nakon dve godine od završetka jav- ne rasprave, nije ušao u skupštinsku pro- ceduru. Završeno je i temeljno prerađi- vanje zakona o radiodifuziji, čeka se javna rasprava i o ovom dokumentu. Svi „te- meljni“ su na čekanju. I dok se čeka rasplitanje i otplitanje medijskog „kolarićapanića“ u Srbiji se urušava oblast javnog informisanja. Po- gubno stanje dekonstruisano je u izveštaju Medijske slobode u Srbiji u evropskom ogledalu koje su pod rukovodstvom dr Jovanke Matić uradili zajedničkim snaga- ma NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres. Od ukupno 27 indikatora za procenu me- dijskih sloboda u zemljama članicama Saveta Evrope u Srbiji se ostvaruju samo www.mediart.orglink4 septembar 2012 broj 104 LINK, časopis za profesionalce u medijima Izdavač: Media Art Content d.o.o preduzeće za proizvodnju medijskog sadržaja Bul. M. Pupina 6/III (c/o UNS) 21000 Novi Sad Tel/fax: 021 427 462 info@mediart.org www.mediart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije Resavska 28/I 11000 Beograd Tel/fax: 011 32 36 377 www.uns.rs VD direktora: Tanja Prodanov + 064 18 10 376 tanja.prodanov@mediart.org Glavna i odgovorna urednica vanrednih izdanja: mr Sanja Bošković + 063 610 855 njasab@gmail.com Pomoćnica glavne urednice: Marijana Ramić + 064 334 01 39 marijanaramic@gmail.com Redakcijski kolegijum: Dragana Bjelica (glavna i odgovorna urednica redovnog LINKa), Olivera Obrenov, dr Dubravka Valić Nedeljko- vić, Vesna Vujasinović, Rastislav Dur- man, Siniša Isakov Tehnička oprema i dizajn: Emil Otrupčak Korektura: Lidija Lazar Naslovna strana i ilustracije: Projekat „Izbori 2012“ Centra za razvoj fotografije, strana 13 iz arhiva autora Štampa: Maxima graf, Petrovaradin 021 64 33 512 maximagraf@gmail.com Vanredni brojevi distribuiraju se bez naplate. COBISS.SR-ID 181608199 ISSN – 1451-3420 Jedanodmogu}ihpogledanaprvu prof. dr Dubravka Vali} Nedeljkovi}

četiri: sloboda ulaska u novinarsku profe- siju, sloboda pristupa internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obav- ljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog znača- ja. Anketirano je 240 glavnih urednika od kojih samo dva odsto smatra da medijske slobode nisu ugrožene, a nasuprot tome čak 72% se izjasnilo da javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja. Detekto- vano je devet slučajeva fizičkog napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja njihove sigurnosti, četiri slučaja političke smene uredničke strukture, kao i 73 slučaja krše- nja medijskih prava i sloboda, ističe se u navedenom izveštaju. Da li bi implemen- tacija medijske strategije doprinela da situacija bude bolja, teško je reći. Srbija je društvo ozbiljno pogođeno ekonomskom krizom koja umnogome doprinosi da me- diji teško funkcionišu i kada bi im druš- tveno-političko okruženje bilo jako na- klonjeno, što baš i nije slučaj kada se imaju u vidu podaci navedeni u izveštaju Medijske slobode u Srbiji u evropskom ogledalu. Predizborna kampanja je to najbolje pokazala. I na kraju o medijskoj pismenosti koja zauzima ozbiljan prostor u Strategiji. Neosporno je to veoma važan element u razvoju svakog pojedinca, pa time i celog društva. Podsetimo da je tridesetih godina prošlog veka u SAD počelo ozbiljno da se raspravlja o medijskoj pismenosti i da se taj predmet uvodi na svim nivoima školo- vanja. Mnogi medijski stručnjaci, među kojima je bio i poznati autor u ovoj oblasti Maršal Mekluan, javno su zagovarali uvo- đenje obaveznog predmeta u škole koji bi medijski opismenjavao decu i omladinu. Ima li ozbiljnijeg argumenta da je uvođe- nje ovog predmeta u osnovne i srednje škole od izuzetnog značaja to što istraži- vanja ukazuju da naša deca provode naj- više vremena pred tv ekranom u poređe- nju sa vršnjacima iz cele Evrope. Odrasli nisu ništa lošiji. U zemlji sa izuzetno vi- sokom stopom nezaposlenosti i velikim brojem penzionera jedino što radno neak- tivnoj populaciji preostaje je, izgleda, se- denje ispred tv ekrana. Dakle, nema spora, jako je važno osav- remeniti planove i programe predmetom medijska pismenost i stoga što su novi mediji omogućili auditorijumu da od pa- sivnog postane aktivan korisnik medijskih usluga. Istovremeno internet je anarhičan sajber prostorvreme koji se teško kontro- liše i na žalost može da predstavlja ozbilj- nu opasnost za „medijski nepismene“. Ipak, da li je u Strategiji koja bi trebalo da definiše čitav sektor do 2016. sa svim kontroverzama koje medijska sfera ima danas u Srbiji trebalo toliko prostora posvetiti u određenoj meri vansektorskom pitanju (obrazovanju), odnosno intersek- torskom pitanju (mediji i obrazovanje)a Navedimo samo nekoliko akutnih proble- ma koji zahtevaju hitna strateška rešenja: neregulisano i netransparentno vlasništvo, digitalizacija koja se sprovodi traljavo uprkos dobrim dokumentima koji su done- seni, mediji na jezicima nacionalnih zajed- nica koji kubure sa osnivačima (nacional- ni saveti), ali i sa novcem i neodogovara- jućim kadrovima, uspostavljanje regional- nih javnih servisa, itd. U protekloj godini implementacije Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine nisu uočeni neki ozbiljniji pomaci u bilo kojoj od pomenutih. Na primer digitalizacija. Odustalo se da 4.04.2012. bude dan prelaska sa analognog na digitalno zemaljsko emitovanje. Medi- ji su spekulisali da je razlog predizborna kampanja koja je bila u punom jeku, a oni razboritiji da ipak nisu svi tehničko-teh- nološki poslovi obavljeni na vreme u ne- dostatku novca i opreme na koju se čeka- lo. Umesto toga, krajem marta sasvim ne- zapaženo prošla je vest da je počelo prob- no emitovanje na desetak lokacija. Oni koji su ušli u prvu grupu „priključenih“ na digitalni signal su i javni servisi koji su servisi svih građana i po zakonu imaju vo- deću ulogu u digitalizaciji šta god to pod- razumevalo. Valja podsetiti da RTS ima eksperimentalni digitalni tv, ali o tome drugi put. Za prijem signala potreban je poseban uređaj ukoliko se, naravno, ne poseduje kablovski signal. E tu je problem jer više od polovine domaćinstava u Srbiji ga nema, posebno u ruralnim, teže dostupnim područjima koja nisu rentabilna za kab- lovsku tv, a država nije obezbedila pogod- nosti za nabavku uređaja domaćinstvima koja ne mogu da primaju digitalni signal, kao što je to uradila Hrvatska i još neke zemlje u procesu pripreme za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje zemalj- skog tv signala. Drugi je problem što naš odabrani DVBT2 standard jeste najmoderniji, ali nije kompatibilan sa onim DVBT standar- dom koji su odabrale mnoge zemlje iz okruženja i EU (Hrvatskom, sa Nemač- kom, sa Mađarskom). Srećnici prikačeni na kabel nemaju teškoća, ali svi ostali imaju. No, nikakvih „signala“ nema iz ministarstva o tome kako misle da reše problem i nastave posao koji je započet na ne baš najbolji način iako su kao savetnici u ministarstvu angažovani međunarodni stručnjaci da bi olakšali prelazak sa ana- lognog na digitalno zemaljsko televizijsko emitovanje. Čak ni prodavci televizijskih aparata nisu baš najverziraniji koji sad model može, a koji ne, da prima signal u standardu DVBT2. Takvih modela je jako malo kod nas uvezeno, a građani uglav- nom ni ne znaju da sad tu ipak ima neka- kvih ograničenja. Zakazalo je javno infor- misanje iako je iz EU fondova Srbija dobi- la sredstva za edukaciju i promociju celog procesa. Istraživanje koje su studenti Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sproveli na teritoriji Vojvo- dine 2011. pokazalo je koliko i sami novi- nari veoma malo znaju o tome šta podra- zumeva digitalizacija, pa kako onda da o tome informišu javnost. I tako, prva od pet predviđenih godina života Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine je prošla. Godina „dečijih“ bolesti - pa sad bilo pa prošlo, biće bolje kad se uhodamo, ili je to još jedan dokument do- nesen pod pritiskom međunarodne zajed- nice sa teškom „prošlošću“ i neizvesnom budućnošću?! linkwww.mediart.org 5septembar 2012 broj 104 godinurealizacijeMedijskestrategijeSrbije politika i mediji

II nformisanje je jedan od retkih resora za koje je prethodna Vlada Srbije, sa Mirkom Cvetkovićem na čelu, učinila mnogo. Ovakva ocena se može dati samo ukoliko se ponovo pročita ekspoze tadaš- njeg mandatara Cvetkovića u kojem medi- jima nije obećano ama baš ništa! Tako da sve što su kasnije resorni ministri činili, a bilo ih je dvojica tokom jednog mandata, deluje kao mnogo. Od 2008. do 2011. Prvog ministra kulture i informisanja u prethodnom mandatu Vlade, Nebojšu Bra- dića pamtićemo uglavnom po dva velika peha, moglo bi se reći i skandala. Naime, Bradić je uporno davao paušalne ocene o tome kako je Zakon o izmenama i dopu- nama zakona o javnom informisanju dobar i njegovi efekti već vidljivi iako je progla- šen neustavnim. Ni medijski eksperti nisu bili zadovoljni izmenama zakona, jer su one doprinele većem stepenu cenzure u medijima, a zaprećene su i strože kazne novinarima i njihovim medijskim kućama. Evo i izjave tadašnjeg ministra Bradića listu Danas (objavljene 27. 1. 2010. godi- ne): „Ustavni sud je najviša pravna instan- ca Srbije i uveren sam da njegovi članovi dobro znaju da razluče da li su ovim za- konom valjano zaštićeni najviši interesi društva… Zakon je podsticajan za uređe- nje medijskog prostora na način koji odgo- vara profesionalcima i medijskim koris- nicima koji traže kvalitet. Ne odgovara onima koji gube pozicije stečene manipu- lisanjem, zloupotrebama i zagađivanjem prostora javne komunikacije.“ Nakon ne- koliko meseci, oglasio se i Ustavni sud Srbije: „Većina članova izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju iz 2009. nisu u saglasnosti sa Ustavom ni među- narodnim konvencijama, odlučio je Us- tavni sud Srbije. Neustavne su odredbe koje regulišu ko može biti osnivač glasila, kaznene odredbe, odredba koja propisuje da samo domaće pravno lice može da os- nuje glasilo, kao i odredbe koje propisuju visine i vrste novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.“ (Danas, 22. 7. 2010. godine) Drugi peh nastao tokom Bradićevog mandata, koji je naškodio celoj srpskoj privredi i uopšte ugledu Srbije u inos- transtvu bilo je povlačenje nemačke me- dijske grupacije VAC (Westdeutsche All- gemeine Zeitung) iz Srbije. U vlasništvu ove grupacije bilo je 50 odsto akcija u dnevnim novinama „Politika“, u novosad- skom „Dnevniku“ i u firmi za distribuciju „Štampa“. Povod za ovakav potez VACa Bradić je video isključivo u ekonomskim razlozima, iako se u medijima govorilo o tome da je ova kompanija zapravo bila spremna da proširi svoja ulaganja. Iako se za ovaj slučaj direktno ne može okriviti ministar, u pitanju je njegov resor, pa sa- mim tim i snosi deo odgovornosti. www.mediart.orglink6 septembar 2012 broj 104 Nemanjina 11 pro et contra Vanja \uri} Nagrada za mlade radijske novinare Konkurs „Milena Blagojević“ za mlade radijske novinare do 35 godina starosti otvoren je do 1. decembra. Pored diplome, autor najboljeg radijskog prilo- ga dobiće i novčanu nagradu u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tema je slobodna, paket ne sme biti kraći od minut, a ni duži od deset minu- ta. Svi zainteresovani za učešće na kon- kursu, radove treba da pošalju na adresu: UNS-NDV, Bulevar Mihajla Pupina 6/III, 21000 Novi Sad ili mejlom na info@mediart.org . U žiriju su, kao i prošle godine, dr Dubravka Valić Nedeljković, mr Sanja Bošković i Jovan Stojanović-Cope. Na- gradu na prethodnom konkursu dobili su studenti žurnalistike iz Novog Sad Gor- dana Ivković i Milan Kodžo za prilog „Volim te u Šangaju“. Legatom upravlja porodica Milene Blagojević, radijske novinarke koja je poginula neposredno pred odbranu magistarskog rada.

Ex ministar Nebojša Bradić zaslužio je ipak i jedan plus, jer je tokom njegovog mandata urađen Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine. Međutim, Strate- gija je usvojena tek nešto kasnije, kada je resore kulture i informisanja preuzeo Pre- drag Marković. Napomene radi, usvojena je sa zakašnjenjem, tako da je ovo bio prvi promašaj Bradićevog naslednika Marko- vića. Od 2011. do 2012. Tokom mandata novog ministra, koji je trajao oko godinu dana, nije bilo prostora da se uradi mnogo toga, ali sudeći po tromesečnim izveštajima koje je Predrag Marković podnosio, stiče se utisak da je više pažnje posvećivao kulturi, a manje in- formisanju. Prema sadržaju sajta Minis- tarstva kulture i informisanja www.kul- tura.gov.rs mediji se pominju samo u vezi sa raspisanim konkursima. Izuzetak je po- slednji izveštaj pred Markovićev odlazak sa te funkcije, u kojem se navodi da je između ostalog završen Nacrt zakona o javnom informisanju, Nacrt zakona o jav- nim radio-televizijskim servisima i Pred- nacrt zakona elektronskim medijima. Bez obzira na to šta jeste ili nije konkretno ura- dio Marković, naklonost i plus kod novi- nara dobio je zahvaljujući priznanju da država, iako bi trebalo da se povuče iz vlasničkih struktura u medijima, ne želi to da učini. Pomenuta medijska strategija takođe nalaže povlačenje države iz vlasništva nad javnim glasilima, a pošto takvih primera i dalje ima (novinska agencija Tanjug koja je sto posto u državnom vlasništvu) na potezu je nova Vlada Srbije koja bi treba- lo da traje do 2016. godine, baš kao i Strategija. Nova Vlada na potezu Za razliku od prethodnika, novi premi- jer Ivica Dačić u ekspozeu, prvom obra- ćanju ministrima, a i građanima i građan- kama Srbije obećao je da će predložiti izmenu zakonske regulative, da će se bori- ti protiv cenzure i osloboditi novinare poli- tičkih pritisaka. Takođe, Dačić je naveo da će onemogućiti monopol i netransparent- nost u vlasništvu medija. Novi premijer podsetio je i da javnost ima pravo da zna koliko je novca javnih preduzeća potro- šeno za reklamne kampanje u medijima i dodao da više ne sme biti tajni ni u istraga- ma koje se vode o nerešenim ubistvima novinara. Slična obećanjima novog šefa Vlade su i očekivanja Medijske koalicije. Kada je u pitanju rad na rasvetljavanju slučajeva ubistava novinara Koalicija predlaže da se oformi Međunarodni tim za istragu tih ubistava u kojem bi bili strani stručnjaci i predstavnici udruženja medija. Kako na- vode, taj tim bi utvrdio eventualne pro- puste u istrazi i da li ima razloga zbog kojih je nemoguće saznati imena ubica i nalogodavaca. Budući da je od pojedinih ubistava novinara prošlo i više od deset godina, a krivci još nisu kažnjeni za to, krajnje je vreme da srpska Vlada stavi tačku na jednu novinarsku priču. Iako deluje daleko, 2016. godina je zapravo veoma blizu. linkwww.mediart.org 7septembar 2012 broj 104 Mediji politika i mediji Iz ekspozea LINK prenosi u celini deo ekspozea premijera Ivice Dačića u kojem je govorio o medijima: „Smatramo da je neophodna reforma regulative koja treba da doprinese stvaranju otvorenog demokratskog društva, obezbeđivanjem uslova za objektivno slobodno i kvalitetno novinarstvo i ostvarenju ustavnog načela o pravu građana na istinito i pot- puno informisanje. Zajedno sa novinarskim udruženjima, predložićemo izmenu zakonske regulative, a naročito Zakona o informisanju, Zakona o radiodifuziji, kao i Zakona o telekomunikacijama. Njih treba prilagoditi ne samo zahtevima dalje demokratizacije, već i savremenim tehnologijama. Borićemo se protiv cenzure i za oslobađanje novinara od političkih pritisaka, ali i pritisaka urednika, vlasnika i drugih centara moći. U ovoj oblasti treba onemogućiti svaki monopol i političku kontrolu nad medijima. U skladu sa zahtevima domaćih, evropskih i svetskih novinarskih aso- cijacija, treba obezbediti javnost i transparentnost vlasničke strukture u medijima, uz sprečavanje koncentracije vlasništva koje prevazilazi evropske standarde. Ni ja, ni Vlada Srbije, nemamo, niti ćemo imati ambiciju da radimo tuđi posao. Dakle, ova Vlada neće imati svoje spin doktore koji će se baviti uređivanjem medi- ja. I gde god to budemo mogli, a da ne ugrozimo egzistenciju ljudi i opstanak tih medi- ja, trudićemo se da izađemo iz vlasničke strukture. Medijska scena zahteva obezbeđivanje uslova za normalan rad, pravila koja ćemo usvojiti zajedno sa predstavnicima medija, i transparentnost rada Vlade, na prvom mestu, i rada medija. Zato podržavamo inicijativu u donošenju zakona o transparent- nosti vlasništva u medijima. Ja ne krijem da sam premijer, i šta radim, i očekujem da se i oni koji o tom mom radu, i radu ove Vlade, budu pisali, takođe ne kriju. U tom smislu će se preispitati i poslednja promena vlasništva u „Politici“. Takođe, javnost mora da zna i koliko je novca javnih preduzeća potrošeno na reklamne kampanje u pojedinim medijima, i da li je na takav način novcem građana i države Srbije sticana naklonost tih medija političkim strukturama kojima pripadaju direktori tih javnih pre- duzeća. Kada je reč o medijima, sloboda govora i pravo na istinu biće osnovni postu- lat ove Vlade. Zato ne sme da bude tajni ni u istragama koje se vode o nerešenim ubistvima novinara. Pozivam novinarska udruženja da steknu uvid u činjenice iz istraga i o postupcima koji se vode.“ preuzeto sa www.b92.net

PP okrajinski sekretar za kulturu i jav- no informisanje Slaviša Grujić u razgovoru za LINK kaže da je si- tuacija na vojvođanskoj medijskoj sceni utoliko specifičnija u odnosu na ostatak zemlje ukoliko imamo u vidu da se medi- ji štampaju i u etar puštaju na brojnim je- zicima nacionalnih zajednica. Prema nje- govim rečima, generalna slika medija u Vojvodini, daleko je od idealne, i „ne tre- ba biti profesionalac“ da bi se to uvidelo, ali su rešenja najakutnijih problema, uz zalaganje svih odgovornih, barem delimi- čno moguća. - Kada govorimo o medijskoj situaciji u Vojvodini, mi tu imamo dva pola jednog problema. Jedan pol je javni servis, to jest Radio-televizija Vojvodine, a drugi pol predstavljaju svi ostali mediji na teritoriji pokrajine. Javni servis, kao što vidimo, vodi ljutu bitku da se ponovo nametne, kroz novi program, kroz nov pristup in- formaciji, da vrati deo gledališta koji oči- gledno malo više preferira neke druge nacionalne medije, da li zbog toga što su bolji, atraktivniji u vizuelnom smislu, ili jednostavno imaju bolji izvor informacija. RTV radi u totalno „neuslovnim uslovi- ma“, ako se tako može reći, i samim tim ona ne može da ispuni do kraja svoju funkciju – ocenjuje Grujić, dodajući da je veliki problem pokrajinskog servisa i u tome što je „teško sa dva programa zado- voljiti interes za informisanjem svih na- cionalnih zajednica“, zbog čega je RTV „prvenstveno i formirana“. Osetljivo pitanje pretplate - Dalje, moramo napomenuti i to da Radio Novi Sad nema dovoljnu čujnost, što je nešto o čemu takođe treba razgo- varati. Ono što mi želimo jeste to da u čitavoj RTV što više utičemo na razvoj, pre svega, dokumentarnog programa, kao i obrazovnog, naučnog i drugih programa koji su donekle zapostavljeni. Pored toga, postoji i problem arhive, odnosno prob- lem skladištenja i čuvanja sve te arhivske građe kojom ta kuća raspolaže – priča pokrajinski sekretar. Dotakavši se pitanja plaćanja RTV pretplate, Grujić napominje da je to „pitanje koje je odjednom postalo značajno“, a čije rešenje može bitno, čak i fatalno, uticati na budućnost i opstanak pokrajinskog javnog servisa. - Moje lično mišljenje, koje ne mora odražavati i stav pokrajinske vlade, jeste da u toj kući, što nije nikakva tajna, ima gomila zaposlenih ljudi koji su tamo došli po bilo kom osnovu, a koji, činjenica je, gotovo ništa ne rade. Radio-televizija Vojvodine mora da preseče celu priču odjednom, iako je to možda i nemoguće. Jedini način je da ta ista televizija izađe s nekim programom koji će ljude stim- ulisati da odlaze, što oni i rade. Ali, posle toga opet imamo poplavu ljudi. Stimu- lišeš njih sto ili dvesta da odu, a onda ti se odjednom pojavi njih trista. Što god da više sipaš, kanta sve punija. Kuća mora da donese vrlo hrabru odluku, koja glasi: mi smatramo da nam je potrebno toliko i toliko ljudi, sve ostalo je po ugovoru. To www.mediart.orglink8 septembar 2012 broj 104  JEZIK MEDIJA (septembar 2011.) - http://www.floowie.com/en/read/link-95-jezik-medija/#/page/1/  BITKA ZA MEDIJSKU STRATEGIJU (okrobar 2011.) - http://www.floowie.com/en/read/link-96/#/page/1/  PREDIZBORNO IZVEŠTAVANJE (januar 2012.) - http://www.floowie.com/en/read/link-97/#/page/1/  MEDIJI I NVO (mart 2012.) - http://www.floowie.com/en/read/link-98/#/page/1/  KOMERCIJALNI MEDIJI I JAVNI INTERES (jun 2012.) - http://www.floowie.com/en/read/link-99-m/#/page/1/ Vojvodina: bud`et mali, sa Slavi{om Gruji}em razgovarao Du{ko Domanovi} Slavi{a Gruji} (preuzeto sa http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs ) Tematski brojevi LINKa na internetu

jeste teško, ali nije nemoguće – veruje Grujić. - Bojim se da bez plaćanja pretplate, Radio-televizija Vojvodine neće moći da postoji, čak mislim da je to potpuno jasno i izvesno. Ta kuća se i ovako finansira izu- zetno teško, a šta mislite kako će to tek biti moguće ukoliko pretplata bude ukinu- ta? – pita se Grujić. On dodaje da je izuzetno kompleksno i pitanje privatizaci- je pojedinih medija, koji su ranije posto- jali kao javni servisi u svojim sredinama, a finansirani su od strane lokalnih samo- uprava. - Nedavno sam bio u Radio Subotici. Ako bi, recimo, tamo došlo do privati- zacije, niko ne bi mogao da garantuje da bi se novi vlasnik u programu i dalje bavio sadržajima koji su bili zastupljeni na tom radiju dok je postojao kao javni servis Subotičana – kaže Grujić. Elektronsko izdavaštvo u planovima - Pisani mediji takođe od nas dobijaju značajnu pomoć, ali i tu mora da dođe do određenih preraspodela kroz jednu bu- duću odluku o kriterijumima raspodele sredstava svim tim medijima, kako bi se napravila makar optimalna ravnoteža. Ono što mi treba u budućnosti da uradimo jeste da sve nacionalne zajednice imaju ujednačen pristup sredstvima iz budžeta, tako da ne postoji disparitet, dakle uspo- stavljanje kriterijuma na bazi brojnosti te nacionalne zajednice, brojnosti uposlenih radnika, tiraža i jos nekoliko vaznih para- metara. Takođe, ono što planiramo i oče- kujemo da će biti realizovano u neko dogledno vreme jeste da se posveti paznja i izdavaštvu i informisanju preko interne- ta. Ideja je da i internet portali koji se bave informisanjem mogu da konkurišu za pomoć kod Pokrajine. Jer to je jednos- tavno perspektiva, realna perspektiva. Moramo malo zagledati preko granice i gledati kako je to urađeno u drugim, dobro uređenim zemljama, gde je elek- tronsko izdavaštvo uglavnom potpuno ravnopravno sa ostalim medijima – kaže Grujić. Mimo dela koji se odnosi na finansije, Grujić napominje da će se njegov sekre- tarijat baviti i medijskim slobodama u po- krajini, pre svega kroz brojne okrugle sto- love. To, prema njegovim rečima, „zaista deluje kao utopija“, ali je „utopija nekada bilo i uvođenje interneta u Srbiji“. Još jedan aspekt na koji Grujić ukazu- je, a kojim će se sekretarijat ubuduće, ka- ko kaže „ozbiljnije baviti“, jeste finansi- ranje i podržavanje projekata nevladinih organizacija koji su u vezi s medijima, a pre svega podrška projektima od kapi- talnog značaja, onima koji se odnose na istoriju i kulturnu baštinu Vojvodine. - Neki vole da kažu „neka cveta stotinu cvetova“. Ja ne mogu u potpunosti da se složim s tim. Mi moramo naći načina da podržavamo samo vredne projekte i eta- blirane autore, kao i da prepoznamo one nadolazeće talente. Nasa Pokrajina nije toliko bogata da rasipa novac na nešto što nema vrednost i što spada u onu tako- zvanu trebalo bi obavezu. Jasno je da se ne rešava sve preko noći i svih ovih godi- na naš Sekretarijat uporno radi na izgrad- nji sistema vrednovanja projekata. Činje- nica je da zahteva prema Sekretarijatu ima zaista mnogo, a očekivanja jos više, ali tu treba stati na crtu i reci šta je vrednost, a šta je besmislica, – zaključuje Grujić. Sredstva na raspolaganju Inače, prema podacima koje smo do- bili u Grujićevom kabinetu, budžet kojim Pokrajina raspolaže kada su mediji u pi- tanju, reklo bi se, teško da može bitno do- prineti promeni medijske situacije u Voj- vodini. Kako nam je rečeno, iz budžeta se za subvencionisanje listova kojima su osnivači nacionalni saveti godišnje izdva- ja oko tristo miliona dinara, za podstica- nje medijskog pluralizma od četrdeset do šezdeset miliona, a mediji koje izdaju or- ganizacije slepih, slabovidih i gluvih oso- ba dobijaju godišnje desetak miliona di- nara. Za sve ostale medije, koji ne pot- padaju pod navedene kategorije, ostaje između četrdeset i pedeset miliona dinara na godišnjem nivou. Ministar kulture i informisanja Repub- like Srbije Bratislav Petković je na ista pitanja odgovarao u interviju koji je ob- javljen u LINKu 102/103. linkwww.mediart.org 9septembar 2012 broj 104 Pri~aizlokalne samouprave: utemSomboru... NN a teritoriji grada Sombora, ne- koliko godina unazad funkci- onišu elektronski mediji Radio Sombor i TV „Spektar“, kao mediji koji imaju dozvolu RRA. Radio Sombor poseduje dozvolu za rad kao regionalni emiter, a TV „Spektar“ svoj program emituje u lokalu. Kako nam je rečeno iz PR službe gradske uprave grada Som- bora, Radio Sombor je neuspešno pri- vatizovan 2007. godine, privatizacija je poništena, te je ova stanica sada u vlas- ništvu Akcijskog fonda, dok je TV „Spektar“ privatna TV. Osim navedenih medija, kažu u gradskoj upravi, pro- gram u Somboru emituju i kablovske televizije K54 i RTV „Sreće“. Od štam- panih medija, kažu naši sagovornici, u ovom gradu funcionišu „Somborske novine“, privatizovane 2007. godine, kao i „Dunataj“, list namenjen infor- misanju mađarske nacionalne manjine, glasilo NVO „Građanska kasina“. - U budžetu grada za 2012. godinu, za potrebe informisanja građana o radu organa lokalne samouprave planirano je milion i šest stotina hiljada dinara za direktne prenose sednica Skupštine gra- da Sombora, kao i za ostale vidove in- formisanja. Po osnovu ugovora, prenosi sednica Skupštine grada su povereni TV K 54 i Radio Somboru. Osim toga, u budžetu grada za 2012. godinu, planira- no je tri i po miliona dinara za potrebe funkcionisanja redovne delatnosti Ra- dio Sombora i tri miliona za informi- sanje nacionalnih manjina putem štam- panih medija. Putem konkursa, NVO „Građanska kasina“ ostvarila je pravo da putem lista „Dunataj“ ostvaruje funkciju informisanja mađarske naci- onalne manjine – rečeno nam je u grad- skoj upravi u Somboru. Iz te uprave dodaju da „Somborske novine“ i „Dun- ataj“ izlaze jednom nedeljno, a da se, „shodno procenama i potrebama lokal- ne samouprave u oblasti informisanja“, mogu zaključiti ugovori o finansiranju i sa drugim privatnim medijima. D.D. politika i mediji medija puno

DD ok su mediji, po prirodi posla, izve- štavali o aktivnostima političara tokom predizbornih kampanja, te na dane glasanja, druga strana, u svojim nastupima, medijima i nije posvećivala istu pažnju, a i ako jeste, uglavnom su se žalili na uređivačku politiku. Podsećanja radi, parlamentarni, pokrajinski, kao i lokalni iz- bori su raspisani 13.03.2012, a predsednič- ki 05.04.2012. godine. Drugi krug predsed- ničkih izbora održan je 20. maja. Pilot istraživanje o tome da li su i na koji način političari u periodu pre 06.05.2012. i do 20.05. govorili o medijima, i da li su im išta obećavali, dalo je skromne rezultate. Zbog toga je istraživanje prošireno i na or- ganizacije koje u opisu posla imaju i bavlje- nje medijima. Predmet istraživanja bili su natpisi u dnevnoj štampi, od kojih je većina dostupna i preko interneta. U predstavljanju rezultata primenićemo hronološki metod i početi od meseca marta 2012. - „Najbolje istraživanje javnog mnjenja su izbori. Istraživanja su postala oružje u rukama stranaka u kampanji. U medijima se stvara neki privid stvarnosti. Verujem da građani Srbije ipak više veruju svojim oči- ma i životu koji danas žive nego onome što im se servira kroz marketinške kampanje,“ rekao je predsednički kandidat URSa Zoran Stanković u intervjuu za Blic objavljenom 23.04.2012. - Novosadski Dnevnik je 27.03. preneo izjavu predsednika gradskog odbora Nove Srbije, Borislava Borovića, koji je „izjavio da se politički neistomišljenici u toku kam- panje smenjuju s funkcija, kao i da većina medija koji su pod kontrolom aktuelnog re- žima ne ispunjava ni minimalne standarde demokratskih izbora.“ - Više medija je preuzelo Betinu vest od 20. aprila: „U otvorenom pismu Nikoliću, „Dveri“ su upitale zbog čega se na medijima pod kontrolom naprednjaka, u listu „Prav- da“, radiju „Fokus“ i televiziji „Svet info plus“, vodi negativna kampanja protiv „Dveri“ i ko je i zašto dao takav nalog.” - 23.04.2012. u intervjuu za Danas, pod- predsednik Demokratske stranke Srbije i kandidat za gradonačelnika Beograda, Alek- sandar Popović, odgovorio je na pitanje o intenziviranju kampanje na sledeći način: „Vodimo intenzivnu kampanju već pet ne- delja, a što se medija tiče, ima nas onoliko koliko mediji dopuste, što jasno govori o tome kakvi su mediji, a ne kakva je naša politika ili kampanja.“ - Blic prenosi ocenu posmatrača OEBSa da je “Televizijsko izveštavanje o kampanji uravnoteženo ali mu nedostaje kritička i analitička dimenzija… Nedostatak transpa- rentnosti vlašništva nad medijima i skučeno tržište čine medije ranjivim na političke i finansijske pritiske", kaže se u izveštaju objavljenom 29.04. - 04. maja RIK je izdao saopštenje o na- činu glasanja u kojem je između ostalog sta- jalo: „Tekst saopštenja će u televizijskim programima biti prikazan crnim slovima na beloj pozadini, uz koji je prikazan Mali grb Srbije. Istovremeno će tekst čitati spiker, a u donjem desnom uglu ekrana tekst će tumači- ti tumač mimičnim pokretima za guvoneme. U radio programima tekst treba da bude predstavljen čitanjem, što mora da učini lice koje nije bilo angažovano u izbornoj kam- panji.” - Još jedna vest od tog dana odnosila se na izjavu zamenika predsednika RRA, Gorana Karadžića, u kojoj je on objasnio da „mediji, za vreme predizborne tišine, mora- ju da se uzdrže od objavljivanja čak i re- dovnih aktivnosti državnih funkcionera… Prema njegovim rečima, nema te Repub- ličke radiodifuzne agencije ili Saveta za štampu koji može da da precizno uputstvo šta se može objaviti, a šta ne.” Do drugog kruga glasanja za predsedni- ka Republike Srbije, izdvajamo sledeće ve- sti: - Prema pisanju Pressa od 13. maja „Funkcioner SNS je optužio medije da su pod punom kontrolom Demokratske stranke i izrazio zadovoljstvo zbog toga što je SNS izdražala, kako se izrazio, propagandu „hit- lerovskog tipa“ koju su organizovali Srđan Šaper, Boris Tadić i Dragan Đilas. Vučić je posebno nezadovoljstvo izrazio izveštava- njem Novinske agencije Beta za koju je oce- nio da je nekorektno izvestila da je u protest- noj vožnji SNS u Beogradu učestvovalo oko 100 vozila, dok je prema njegovoj oceni u toj akciji bilo više od 1.500 vozila.“ - Na RTSu, 15.05. gostovao je Tomislav Nikolić, lider SNS i kandidat te stranke za predsednika Srbije. Blic je preneo „…Kan- didat SNS-a se u nekoliko navrata obrušio na RTS, ali i druge medije, da rade i izveš- tavaju u interesu DS-a. - Ja kada budem bio predsednik, onda ću da vas pozovem i da kažem večeras dolazim da izveštavate ono na čemu sam radio... - rekao je Nikolić. Na pitanje voditelja „Da li to znači da će naređi- vati medijima o čemu će izveštavati“, Ni- kolić je rekao da ga je pogrešno razumeo.“ Kurir je, između ostalog, o istom na sledeći način izvestio: „On je to izgovorio u nedelju uveče, gostujući na RTS. - Tokom cele kam- panje u prilozima ste puštali Tadića kao predsednika Srbije, dok nije podneo ostav- ku. Ministre ste puštali kao ministre, 50 priloga je bilo o njima. I sad me pitate šta će mi funkcija?! Pa eto, zato mi treba funkcija! Zato što ću da vas pozovem i kažem: „Ve- čeras dolazim na televiziju, večeras izvešta- vate o onome što sam radio, ja sam predsed- nik Srbije“. Kolegijum RTS ocenio je da je Nikolić grubo zloupotrebio pristojnost i pro- fesionalizam voditelja, „iznoseći niz optuž- bi, pretnji i neistina“ o radu medijskog jav- nog servisa.“ - Ne bi bilo pošteno ne preneti i jedan od sadržaja sa novih medija: „BEOGRAD, 14. maj 2012, (Njuz) – Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić odlučio je da učes- tvuje u drugom krugu predsedničkih izbora, ali će svoj glas najverovatnije dati svom pro- tivkandidatu Borisu Tadiću. Nikolić kaže da je do pre nekoliko dana želeo da glasa za sebe, ali da je nakon brojnih tekstova koje je pročitao u novinama, kao i posle gledanja nekih emisija na televiziji, shvatio da je Boris Tadić ipak pravi izbor za Srbiju.“ Ako se složimo sa tezom da i predizborni spotovi na neki način čine deo informative, a ne samo reklamnog prostora, možemo da iznesemo i sledeće: - 24.03. jedna od glavnih vesti je bila o tome da li URS krši Zakon o oglašavanju koristeći logoe poznatih svetskih kompanija u promo spotovima, kako je tvrdio član RRA Goran Peković, dok je URS to negirao. - Glas Javnosti je 02. maja preneo: „Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Marko Đurić optužio je danas De- mokratsku stranku (DS) da koristi snagu države kako bi onemogućila SNS, ukazujući da je pristrasnost medija „gora nego u doba Miloševića“. Đurić je rekao da je DS sada pribegla cenzuri i da Republička radiodifuz- na agencija tvrdi da je SNS televizijskim spotom prekršila zakon, navodi se u saop- štenju sa konferencije za novinare. „Svako ko je gledao spot SNS i uporedio ga sa celo- kupnim intervjuom koji je Boris Tadić dao Hrvatskoj radioteleviziji, mogao je da vidi da je Tadićeva izjava, koju je emitovala SNS, potpuno istinita“, rekao je Đurić.“ - Tokom predizbornih aktivnosti „Pokret snaga Srbije (PSS) zatražio je (danas) od Republičke radiodifuzne agencije (RRA) da zabrani predizborne spotove Demokratske stranke u kojima se predsednik PSS Bogo- ljub Karić pominje kao kriminalac,“ preneo je radio 021. - „Jedna sekunda predizborne reklame na elektronskom mediju i RTS je oko 200 eura, to je ta neka najskuplja tarifa, a radnici za jednu godinu rada dobijaju od 200 do 300 evra otpremnine. Mi siguno nećemo trošiti pare na reklame", rekla je Vukomanović, gostujući u emisiji "Hoću da znam" na Tele- viziji B92, izvor Tanjug. - Na kraju, možda bi kolege iz Istinomera (www.istinomer.rs) mogle češće u buduć- nosti da stavljaju na glasanje izjave poli- tičara koje se tiču medija poput one obajv- ljene u Politici 11.06.2012. u kojoj je Tomis- lav Nikolić rekao „Smeniću Tijanića isto veče kad dođem na vlast, jer mi ne treba sluga na funkciji direktora Javnog servisa.“ Pripremila redakcija LINKa www.mediart.orglink10 septembar 2012 broj 104 [ta je re~eno?

PP re nego što je počela kampanja za nedavne srpske izbore, marketinški stručnjaci su govorili na tzv. novim medijima da će „izbore u Srbiji dobiti onaj koji dobije bitku na internetu”. Pod inter- netom se misli na nove medije a to su pre svega društvene mreže: Tviter i Fejsbuk, a šire se misli na kompletan web, od oglasa do skrivenih PR saopštenja stranaka. Sam naziv novih medija treba da označi da se razlikuju od starih tj. tradicionalnih: štampe, radija i televizije. Iako je medij – medij, termin „novi“ je više marketinški pristup i svojevrstan trik agencija pri gra- đenju medija plana. Sve je počelo sa kampanjom Baraka Obame, koji je navodno dobio odlučujuće glasove od do tada neopredeljenih birača i to preko online kampanja poručujući da je „promena moguća”. To je možda bilo mo- guće u tehnološki potkovanojAmerici, gde je Tviter široko zastupljen, ali i mnoge druge ovde nepopularne društvene mreže. Nakon Obamine uspešne kampanje, došlo je do Arapskog proleća kada mladi u Egip- tu nisu imali mogućnost da iskažu svoje političke stavove, a vojska je uhapsila pu- no blogera zbog stavova koje su iznosili na svojim internet stranicama. Društvene mreže su tako postale i dobro oruđe za organizovanje pobuna, kao što je „Occupy Wall Street”. Predstojeći američki izbori na Tviteru danas imaju svoju zvaničnu stranicu election.twitter.com . Prisustvo političara na društvenim mre- žama je danas podrazumevana delatnost. Nekada se sa nestrpljenjem čekalo obra- ćanje nekog političara naciji na TV pro- gramu, dok je danas pojavljivanje predsed- nika neke zapadne države svakodnevno. I kad su izbori u toku, tu su oni ili njihovi timovi koji poručuju, objašnjavaju, obeća- vaju... Nameće se zaključak da se politika nije promenila od vajkada, već samo način prenosa političkih poruka. Ali, možda su najuticajniji - članovi piratskih partija širom sveta. Predstavljaju se kao „novi političari“ sa nekim novim idejama, a praktično su odrastali i učestvovali u po- pularizaciji društvenih i novih medija. Nakon arapskih revolucija političari u Srbiji su videli da je đavo odneo šalu, a marketinški stručnjaci su to vešto iskoris- tili. Prvo su političarima pripremali teren pozivajući populaciju da napravi naloge na Tviteru u želji da se poveća broj srpskih korisnika. Kada se broj korisnika povećao na današnju približnu brojku, počeli su svoje usluge nuditi političkim strankama. Srpski Tviter nalozi se ne mogu izbrojati precizno, ali neke pretpostavke su da ih je oko 50.000. Međutim, u Srbiji je najpopu- larniji društveni medij Fejsbuk sa nešto više od 2.000.000 naloga. Broj lažnih na- loga procenjen je na oko 20%. Iako onlajn kampanje uključuju i Fejsbuk, tamo se teže kontrolišu i korisnik lako može da ih sakrije. Dakle, informacije je trebalo pro- turati krišom, a to je ono čime se PR i mar- ketinški stručnjaci bave. Tako se došlo do apsurdne situacije, da političari imaju svoje naloge i da oni lično ili njihov PR pišu svašta i raspravljaju sa „zajednicom”, sve u cilju njihove stalne prisutnosti na internetu. Dešavalo se da, pored polemike gde su se trudili da budu fini, dele i recepte, apele za pomoć životi- njama i uopšte budu humani i predstav- ljeni kao „obični ljudi iz naroda”. Neki bivši ministri su bili najaktivniji. Čak i kad su se nalazili u korupcionaškim skandali- ma, uz pomoć stručnog tima pokušavali su da vešto isplivaju iz toga. Postoji i primer tzv. pritiska internet zajednice na politi- čare. Iako deluje kao dobro izrežirana kampanja, zvanično je urodila plodom. To je bila kampanja za ukidanje muzičkog dinara. Sprovedena je i popularisana na Tviteru, a zaduženi političar je „lupio ša- kom o sto” na sednici Vlade. A onda su raspisani izbori i krenula je kampanja. Od „novih” medija, ostali su samo mediji, jer sve što je važilo za tradi- cionalne medije važi i na „novim”, a to je da su mediji samo sredstvo za prenos in- formacije. Novi mediji su promovisali sta- re ideje i stara lica, na stari način. Najaktivniji su bili podmlaci političkih stranaka sa međusobnim prepucavanjima i optužbama. Nakon toga se pojavila i kampanja za „beli glas” gde se promovi- sala ideja glasanja ni za koga – belim lis- tićem ili poništavanjem, zaokruživanjem dopisanih imena i slično. Čak su beli gla- sači fotografisali svoje listiće i javno ih stavljali na uvid. Od Čaka Norisa do Brusa Lija, lepih crteža i ilustracija. Rezultat – 4,19% belih, nevažećih listića. Sama kampanja za nevažeće listiće za- dala je glavobolje izbornim timovima od- ređenih stranaka koji su smatrali da su to njihovi „otuđeni” glasovi, tako da su se morali boriti na više frontova. I protiv poli- tičkih protivnika i protiv kvaziapstinena- ta. Nakon lansiranja ideje o nevažećim glasovima, na internetu se pojavilo neko- liko zapisa poznatih blogera u kojima objašnjavaju da beli glas ne znači ništa i da je to „davanje glasa nekom drugom”. Kako god da je pretekao nevažeći glas, tada se videlo koji bloger za koga radi. Izbori su se završili, a stranke koje su najviše ulagale u ove medije prošle su ne- slavno. Stručnjaci koji su vodili onlajn kampanje su želeli da ostanu anonimni pri- likom davanja izjava. Tako, kada smo pi- tali jednog stručnjaka za onlajn medije da objasni sada rečenicu da će se „ovi izbori dobiti na internetu”, rekao je da „ovi nisu, ali će sledeći sigurno biti odlučeni tako”. Postavlja se pitanje da li su političari zapravo nasamareni savetima stručnjaka? „Cenovnik političke kampanje, koja uklju- čuje savetovanje, otvaranje naloga na dru- štvenim mrežama, blogove, oglase i sve srodno košta oko 200.000 evra”, rekla nam poznata domaća PR i marketing mena- džerka i dodala da „naravno da su na- samareni; onlajn mediji, pogotovu Tviter su precenjeni kod nas, a političare su izma- nipulisali za velike novce”. Kada se sagleda rezultat izbora sa udobne vremenske distance, može se za- ključiti da su „novi mediji” doprineli po- rastu nevažećih listića, ali i broju pravih apstinenata koji nisu želeli da izađu na izbore. Posmatrač debata na društvenim mrežama u tom periodu mogao je osetiti zasićenje, ne politikom kao takvom, već besmislenim i preteranim promovisanjem političara koji su iskakali sa svakog sajta, smejući se i obećavajući. Daleko jeAmeri- ka, a mi ćutimo i plivamo. linkwww.mediart.org 11septembar 2012 broj 104 Politi~ariuSrbijiinovimediji:dalekojeAmerika Uro{ Nedeljkovi} politika i mediji

SS ve je isto, samo njega nema... To je osnovni utisak posle prvog meseca postojanja nove vlade. Pri čemu se ono „sve“ odnosi na televizijski program nacionalnih televizija u Srbiji, a ono „njega“ na Borisa Tadića. Što se televizija tiče, posle napornog perioda tokom produžene predizborne kampanje i ubrzanja i zgušnjavanja do pu- canja ljudskih i tehničkih kapaciteta u njenoj završnici, predaha za medije nije bilo. Ishod izbora, i parlamentarnih, a na- ročito predsedničkih, pokazao se za većinu kao iznenađenje. Već u prvim satima izve- štavanja po zatvaranju birališta redakcije su se uočljivo prestrojavale u hodu, prikri- vale nepripremljenost za promenu redosle- da političkih snaga i s velikim naporom čuvale se da ne pogreše u tretmanu ličnos- ti, navođenju imena i funkcija. Trebalo im je, dakle, vremena da usvo- je novonastalo stanje kao redovno, a tome je poslužilo, obimnije nego ikad ranije, detaljno analiziranje izbornog ishoda i to prvenstveno s gledišta poraza Demokrat- ske stranke i njenog predsedničkog kandi- data. U svim tok šou programima tih dana i nedelja glavna tema bili su gubitnici a ne pobednici, a sad već standardni tim poli- tičkih analitičara, profesora, novinskih ko- mentatora, seleći se iz studija u studio, bavio se uzročno-posledičnim činiocima, učinkom kampanje, malom izlaznošću, belim listićima... Intenzitet medijske aktivnosti nije opa- dao jer je usledila postizborna kombina- torika, a ponašanje partijskih lidera, koji su lavirali u tipovanju partnera, davali dvosmislene izjave, navodili na lažni trag unosilo je dramatski naboj u vidu neizves- nosti – „suspensa“, tog vrlo zahvalnog ele- menta svakog televizijskog sadržaja kao svojevrsne medijske predstave. Kad ministri ne miruju Posle krajnjeg obrta, onoga časa kad je vlada formirana, izgledalo je da će doći do izvesnog zatišja. Ali, sastao se novi saziv Narodne skupštine i već prve sednice pokazale su da će debate u ovom visokom domu ostati na niskom nivou političkog diskursa. Radio-televizija Srbije ostala je isti, samo vizuelni posrednik i prenosnik do javnosti obeshrabrujuće slike kojoj ne treba nikakav dodatni komentar. I u svojoj osnovnoj informativnoj delat- nosti Javni servis nije menjao pristup teku- ćem političkom životu i tretman njegovih glavnih aktera. Sve liči na raniju praksu, i po sadržaju i po formi, samo što se neka od godinama sveprisutnih lica sada po- javljuju u drugim ulogama. RTS se nije upuštao u podsećanje na to šta je ko od njih dosad radio i koliko je objektivno va- ljalo ili štetilo građanima i državi. Ali, s obzirom da su članovi vlade u dobroj meri dobro znani najširoj javnosti, nije trebalo dugo čekati da se sami „ofiraju“ i „na- meste“ medijima za „pikantno“ izvešta- vanje. Poput novih-starih ministara Mrko- njića i Ilića, recimo, koji ne miruju u proizvodnji incidenata. Takve „skandalmajstore“ i njima slična spoticanja u novoj vladi ne može da zao- biđe, zanemari ili prećuti nijedan medij, pa ni Javni servis, „vlasništvo građana Srbije koji imaju pravo da znaju sve“. I dok RTS još s izvesnom obazrivošću daje uobiča- jenih sto dana pre no što počne eventualno kritičko razmatranje „likova i dela“ iz kabineta Ivice Dačića, i nova vlast se suz- država od direktnijeg upliva u RTS kome je najavljivana smena na vrhu. Izjava sadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića tokom kampanje da će uklanjanje gene- ralnog direktora RTS- a biti jedna od prvih i neodložnih stvari ispostavila se kao ćo- rak. „Pucanj“ je prepušten predsedniko- vom savetniku za kulturu Radoslavu Pavloviću, a koji je Aleksandar Tijanić, u poznatom fajterskom stilu, glatko odbio. Da li će, zarad sopstvenih interesa, „naprednjaci“ nastojati da stvore dobre odnose s najgledanijom i najuticajnijom tv kućom, zaboraviti ranije teške optužbe na račun RTS-a i oprostiti mu „stare grehe“ – ostaje da se vidi. Zasad je na delu mirolju- biva koegzistencija. Dugo, toplo leto U drugim televizijskim kućama politika je gotovo u potpunosti nestala iz fokusa. Da li zbog vrhunca takozvane letnje šeme, da li zbog izrazitih sportskih atrakcija među kojima su Letnje olimpijske igre po običaju zaokupljale sveopštu pažnju, ko- mercijalne televizije pokazale su se prili- čno ravnodušnim prema političkim te- mama koje je proizvela promena vlasti. Čak je i B92 ostao nezainteresovan za udubljivanje u neke od intrigantih aktulet- nosti, poput afere s „Agrobankom“, nak- nadnog prekomponovanja lokalnih vlasti prema republičkom modelu, alarmantnog stanja budžeta, manjka u državnoj kasi a viška potraživanja iz privrede, prosvete, zdravstva... Sve to, izgleda, čeka da se sa godišnjih odmora vrate vodeći novinari i komentatori, pa da se obnovi ono minu- ciozno, a ponekad i tendenciozno, pretre- sanje stanja stvari u popularnim tok šou emisijama. Na drugom polu, komercijalna Pink televizija popularnost čuva „proverenim vrednostima“ poput „Grand parade“ ili „Kursadžija“, s tim što novi rijaliti „Aka- demija debelih“ kao da se sprda s podaci- ma o rastućem broju siromašnih, pa i glad- nih građana Srbije. Jesen bi mogla da zaoštri i pogled me- dija na rad nove vlade ali i obrnuto. Slu- čajno, ili nekim posebnim sticajem okol- nosti, nova vlada dobila je u ruke „vruć krompir“ koji je prethodna od sebe oturala. Reč je o utvrđivanju vlasništva u mediji- ma, o neophodnosti da se ono učini vidljivim, da se jasno i precizno zna šta je čije, koliko ko poseduje, plaća, profitira, gde su vlasnici a gde finansijeri štampe, radija i televizije. Neposredni povod bila je iznenadna prodaja „Politike“. U paketu su se našle i „Večernje novosti“, te će štampa očigledno biti prva na udaru ove vladine istraži- vačko-rasvetljivačke akcije. Ali ako se i kad se u nju ozbiljno krene, neće moći da se desi da ona mimoiđe elektronske medi- je, gde je bilo takođe velikih preprodaja, dilova i novčanih, a možda i političkih, transakcija. Sve u svemu, mediji su prvi mesec nove vlade proživeli u blaženom miru i let- njoj relaksaciji. Ne istrčavaju se, ne prave nagle zaokrete, čekaju može li biti još nekih sudbonosnih zapleta i raspleta. Kao što verovatno i bivši predsednik Boris Tadić, potpuno nestao iz javnosti (poslednji put bio je vest kad se u Du- brovniku rukovao s Hašimom Tačijem), čeka da se u njegovoj Demokratskoj stran- ci istroše uzavrele strasti oponenata, pa da se vrati na raščišćenu stranačku scenu. www.mediart.orglink12 septembar 2012 broj 104 Sto dana primirja Branka Ota{evi}

MM eđu onima koji su ubeđeni da dobro poznaju našu noviju is- toriju postoji ubeđenje da je nakon majskog prevrata 1903. godine, u novom Ustavu Kraljevine Srbije stajao jedan jedini član koji se bavio medijima i u njemu je pisalo: „Štampa je slobodna!“, i tačka. Do prevrata Nije nepoznanica da je kralj Aleksan- dar Obrenović često menjao ministre i kabinete, voleo je da upravlja „čvrstom rukom“, a nije mu bilo strano ni da sus- penduje Ustav na par sati dok ne uradi šta mu je po volji, i kad sredi stvari, onda komotno opet javi da Ustav važi. Baš u tom Ustavu od 1888. godine, član 22, koji je u amanet ostavio kralj Milan, ili „papa“ kako ga je Aleksandar zvao, pisalo je ono čuveno: „Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti ni cenzura ni kakva druga pre- ventivna mera koja sprečava izlazak, pro- daju ili rasturanje spisa i novina. Za izda- vanje novina nije potrebno predhodno odobrenje vlasti. Od pisca, urednika, izda- vaoca ili štampara neće se tražiti nikakvo jemstvo (kaucija).“ U teoriji sve lepo zvuči, ali u praksi je ministar policije Velja Todorović sa užit- kom hapsio i proganjao novinare koji su pisali protiv kralja i kraljice, ili su suviše otvoreno napadali vlast, i njene predstav- nike. Poznati novinari koji su bili bliski radikalskoj opoziciji kao što je Radoje Do- manović, Jaša Prodanović, Milan Grol, Jovan Skerlić i drugi bili su na meti reži- ma. Čuveni opozicioni list „Odjek“ više puta je plenjen i zabranjivan kao anti- državni medij, koji je opasan po dinastiju. I pored pritisaka režima i zabrana, no- vinari su našli načina da se opiru cenzuri i zabranama, jer igra reči, aluzije, i satira, bili su glavni žurnalistički „alati“. Tako je naš čuveni književnik i novinar Radoje Domanović u listu „Odjek“ u svojoj stal- noj rubrici, koristeći tada moderni metod učenja stranih jezika, gde đaci od poznate reči grade čitavu rečenicu, satirično pisao: „Imate li vi Srbi dobru vladu - Ne mi Srbi nemamo dobru vladu, ali g. Cincar Mar- ković ima jednu čizmu. Imate li slobodu zbora i dogovora? Ne, mi nemamo slobo- du zbora i dogovora, ali g. Velja Todorović ima žandare“. Do majskog prevrata je bilo i režimskih listova, koji su manje ili više otvoreno sub- vencionisani od strane vlade kralja Alek- sandra Obrenovića. U te medije se ubraja- ju novine „Dvadeseti vek“, „Kolo“, „Ve- černje novosti“, „Male novine“, „Sloga“, „Savremenik“. Neki od naših poznatih no- vinara tada su važili kao obrenovićevske pristalice, i ljudi bliski vlasti, a to su bili Dragomir Brzak, Andra Gavrilović, Jova Adamović i svakako najpoznatiji srpski žurnalista Pera Todorović, koji je vešto koketirao sa vlastima. Nije uvek bilo lako ni novinarima bliskim režimu da pišu, jer uprkos autocenzuri, neretko se dešavalo da u medijima osvane nešto što nije po volji kraljuAleksandru, posebno u periodu kada je spremao brak sa Dragom. Oko tog nes- rećnog braka lomila su se ondašnja poli- tička, ali i medijska koplja, ministri koji su bili protiv kraljeve ženidbe glatko su sme- njivani, a novinari koji suviše otvoreno pišu o tom pitanju nisu se mogli dobrom nadati. Od prevrata Pod kraljem Aleksandom i dinastijom Obrenovića srpskoj štampi, posebno opo- zicionoj, nije bilo lako da se izbori za slo- bodu javne reči, ali se u delu javnosti zato smatra da je sa Karađorđevićima i čika Perom došla „zlatna decenija“ srpske de- mokratije kada se od 1903. do 1914. go- dine moglo pisati i pričati bez straha od tamnice, cenzure, progona. O tome da nije bilo baš sve tako, najbolje svedoči bard srpskog novinarstva Pera Todorović, koji je par meseci nakon prevrata, krajem okto- bra 1903. godine pokrenuo list „Ogleda- lo“. Već drugi i treći broj Todorovićevog lista je zabranjen, zbog uvrede vladara kralja Petra Karađorđevića, jer se Todoro- vić drznuo da objavi poslednji razgovor koji je obavio uoči atentata sa Aleksan- drom Obrenovićem! I pored toga što se novinar žalio na zatvorsku presudu Višem sudu, molba nije prihvaćena, te je po dobrom starom usudu srpskih žurnalista Pera Todorović pred hapšenjem i robija- škim bukagijama, uhvatio prvu maglu i prebegao u Zemun. Iz preka je Todorović tajno slao tekstove u novine i u trećem licu je ogorčeno pisao: „Pogledajte samo šta je sa direktorom našeg Ogledala. Poverovao čovek svečanom obećanju i sad mora u tuđini da ispašta. Neka se u Srbiji piše slo- bodno. Neka svaki slobodno i otvoreno kaže šta misli! - tako je javno i svečano proklamovano! I grdni Pera poverovao i prevario se! Kaza šta misli i eno ga sad gde štepuje po Zemunu i ispašta svoju veru u kraljevsku reč! Eto kakvo ste stanje vi u Srbiji stvorili! Vi zaverenici, možete i smete sve, a mi mirni građani ne smemo ništa“. Toliko o onom jednom jedinom članu da je štampa slobodna, ali kako za koga, jer svi smo mi jednaki, samo su neki malo jednakiji od ostalih, što je uvideo i Pera Todorović koji je osetio da je vlast ipak vlast i pored lepih reči o slobodi javne reči. Istina je na sredini Ako sledimo staru Tacitovu maksimu da se istorija treba pisati bez ljutnje i pris- trasnosti, možemo zaključiti da medijska slika nije radikalno promenjena u Srbiji. Istine radi, kada su Karađorđevići stupili na presto došlo je do nacionalnog poleta, na vlast je došla politički najjača radikal- ska partija na čelu sa Pašićem, Srbija je uspela da opstane u carinskom ratu saAus- trijom, a spoljna politika okrenula se sa- radnji sa Francuskom i Rusijom. Posle smene dinastija, bilo je nešto više slobode u pisanju javne reči, ali treba naglasiti da je postojala i ozbiljna autocenzura među srp- skim žurnalistima, i to ne toliko usled stra- ha od nove kraljevske kuće, koliko od pre- ke ruke zaverenika oficira, koji su bili od- lučujući faktor u vreme nakon prevarata. Medijska slika se promenila u toj meri da su nekadašnje opozicione radikalske novine sada bile bliske vlasti, i obrnuto, a u Ustavu je i dalje pisalo da je štampa slo- bodna, ali i da postoji odgovornost za uvredu nanetu kralju i kraljevskom domu, što se tumačilo veoma široko. I pre i posle majskog prevrata u srpskoj štampi i među novinarima je ostala maksima da je možda na papiru štampa slobodna, ali vlast je uvek ostala i biće vlast. linkwww.mediart.org 13septembar 2012 broj 104 politika i mediji [tampa je slobodna, ali... doc. dr Vladimir Barovi}

Strukovna udruženja: prognoze loše, problemi jasni Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora UNSa Trenutno stanje u medijima u Srbiji je u najtežoj situaciji od dvehiljadite godine. Ekonomska situacija nikad nije bila teža, a mediji i novinari su podložni političkim i ekonomskim pritiscima. Retki su mediji u kojima su novinari za svoj rad dostojno plaćeni. Danas smo u situaciji da je samo- cenzura vrlo izražena, i da će mnogi novi- nari odbiti neke teme sa obrazloženjem „da to ne može da prođe“!? Država, koja do sada nije pokazivala volju da uredi me- dijsko tržište bi morala da sprovede neka od rešenja iz Medijske strategije. Mora se naći način da građani znaju ko su stvarni vlasnici medija, da bi na taj način znali i čije interese ti mediji zastupaju. Mora po- stojati jasan i transparentan način finan- siranja, jer smo iz izveštaja pokojne Veri- ce Barać videli kako vlast kupuje podob- nost medija. Na žalost, i taj izveštaj je ve- ćina medija prećutala, što jasno govori da im nije bilo u interesu da javnost neke stvari sazna. Takođe, antimonopolska ko- misija bi morala da ispita tržišno učešće pojedinih marketinških agencija, koje dis- tribucijom oglasa direktno utiču na uređi- vačku politiku medija. Uz državu, i novi- nari bi morali da se izbore za svoj status, da ne podležu autocenzuri, da odbiju na- loge gazda i urednika koji su u suprotnos- ti sa profesionalnim i etičkim pravilima, i da o svim pritiscima izveste javnost. Sa- mo se tako možemo izboriti da nam gra- đani veruju. Vukašin Obradović, predsednik NUNSa U medijskom sistemu vlada potpuni haos a u epicentru je država koja je, zapra- vo, glavni generator ovakvog stanja. Naj- pre, suprotno zakonu, država je i dalje vlasnik pojedinih nacionalnioh pisanih medija i lokalnih neprivatizovanih tele- vizija. I ne samo to, suprotno Zakonu o kontroli državne pomoći, država i dalje direktno finansira pojedine medije i time narušava odnose na tržištu stvarajući ne- lojalnu konkurenciju. Nije rešeno ni pi- tanje finansiranja javnih servisa što impli- cira dalji niz problema, ne samo u ote- žanom funkcionisanju javnih servisa, već i u regulisanju odnosa na tržištu između komercijalnih televizija i RTS, odnosno RTV. Ne postoje jasna pravila u sferi ogla- šavanja, posebno državnog, što se najbo- lje vidi iz izveštaja Agencije za borbu pro- tiv korupcije o pritiscima na medije. To je uočila i Evropska komisije koja je zaklju- čila da su „izvori finansiranja medija u Srbiji koncentrisani u rukama malog broja učesnika, pa je potrebno primeniti pravila o zaštiti konkurencije kako bi se sprečila koncentracija marketinških budžeta i nji- hova distribucija na način koji može da rezultira zloupotrebom dominantnog po- ložaja i uticajem na profesionalni i finan- sijski integritet medija”. Uz ove sistemske anomalije, kojima treba dodati netransparentnost vlasništva u medijima i odsustvo regula koje bi san- kcionisale zabranjenu medijsku koncen- traciju, najveći problem je preveliki broj medija u Srbiji. Prema podacima iz Me- dijske strategije u Srbiji postoji 321 radio stanica, od kojih je pet nacionalnih, jedna pokrajinska, 48 regionalnih i 267 lokal- nih; 134 televizijske stanice, od kojih je šest nacionalnih, 30 regionalnih i 98 lo- kalnih. Za 2010. u Registru javnih glasila bilo je upisano 517 štampanih medija: 390 nacionalnih, 69 regionalnih i 58 lo- kalnih. Ovoliki broj medija ne bi mogla da podnesu ni mnogo bogatija tržišta nego što je srpsko. Zato mediji u Srbiji uglav- nom posluju na ivici isplativosti, podložni su uticajima a novinari su slabo plaćeni i bez elementarnih radnih i profesionalnih prava. Budućnost medija u Srbiji, na žalost, zavisiće od političke volje vlasti da li zai- sta namerava da krene u suštinsku refor- mu medijskog sistema ili će se zadržati na raskrinkavanju krimi-medijskih afera a zadržati sistem koji joj omogućuje uticaj na medije. Naravno, treba rasvetliti do kraja pod kojim uslovima je došlo do pro- mene vlasništva u Politici ili šta se sve dešavalo prilikom privatizacije Novosti, ali za budućnost medija još je važnije da li će se država povući iz vlasništva u mediji- ma i odreći direktnog budžetskog finan- siranja kao načina da se ostvari određeni politički uticaj. Za sada, iz vlasti nema nekog značajni- jeg nagoveštaja koji bi nas uverio da je nova vlast spremna da, shodno Medijskoj strategiji, dublje zađe u medijske reforme. Gromopucatelne najave ukidanja Zakona o javnom informisanju nisu, barem za me- ne, pouzdan znak u kom će pravcu ići vladajuća koalicija. Za početak, predstavnici nove vlasti treba da pročitaju Medijsku strategiju i javno kažu da li je ovaj dokument za njih obavezujuće štivo ili planiraju nešto dru- go. Za NUNS i za Medijsku koaliciju Me- dijska strategija jeste krovni dokument www.mediart.orglink14 septembar 2012 broj 104 Da li postoji re{enje koje II mamo pitanja: kako se ocenje trenutno stanje u medijima u Srbiji? Koji su najveći problemi medija, novinara i drugih medijskih poslenika? Kakva je po budućnost medija u Srbiji i zašto? Koje su mere koje treba preduzeti da se budućnost medija ne iščekuje sa pesimizmom? Ko treba da preduzme te mere? I ko treba da odgovori na ova pitanja? Mogu da odgovaraju svi, od dragih gledalaca, čitalaca i slušalaca kojima ne može biti svejedno kakvi im se medijski proizvodi serviraju, pa do stranačke industrije, poslovično ubeđene da nema tog znaka pitanja iza koga ne bi imali šta da kažu. Ipak, red je da se pravo na odgovor pruži prvo onima koji svaku promenu medijskog okruže- nja osete na svojoj koži, strukovnim medijskim udruženjima, vlasnicima medija i onima koji u tim medijima rade – menadžmentu, urednicima, novinarima i svima koji njihove ideje realizuju, medijski ekspertima i pedagozima...

medijske reforme. Akcioni plan, koji je sastavni deo strategije, tačno predviđa redosled koraka u legislativi i rokove za donošenje pojedinih zakona. Na žalost, prošlo je skoro godinu dana a da ništa nije urađeno. Doduše, iz bivšeg Ministarstva kulture kažu da su završeni nacrti zakona o radiodifuziji, o javnim servisima i o jav- nom informisanju. Mi, doduše, malo toga znamo o ovim nacrtima ali sada je važnije da li će ministar Petković i njegov pomoć- nik Kolarević prihvatiti ove nacrte zakona ili će krenuti u pisanje novih. Vreme nam nije saveznik. Svaki izgubljeni dan samo otežava položaj i medija i novinara. Na- dam se da će to shvatiti i u Ministarstvu kulture. Nedim Sejdinović, NDNV Mi danas skoro da nemamo niti jedan medij koji je ekonomski i profesionalno prosperitetan, a još je manji broj onih koji se ne nalaze pod surovom kontrolom poli- tičkih i ekonomskih „moćnika“. Naši me- diji nemaju korektivnu ulogu i nisu spo- sobni ni da postave ključna društvena pi- tanja, a kamoli da na njih daju prave od- govore. Alternativa u nekoj meri jesu in- ternet-mediji, ali je činjenica da ne posto- je još uvek (a pitanje je kada će i postojati) uslovi za njihovu održivost. Uvek ističe- mo da je u pitanju produkovan haos, koji upravo odgovara političkoj klasi: slabim medijima je uvek veoma lako upravljati. U toj situaciji, novinari su u veoma teš- koj situaciji i uopšte nije čudno što veliki broj njih sanja posao izvan medija. Veliki broj talentovanih, mladih novinara odlazi iz medija, i to vodi daljem srozavanju pro- fesionalizma. Da bi uopšte bilo nade za medije (go- vorim naravno o „ozbiljnim” medijima), trebalo bi pod hitno pristupiti implemen- taciji Medijske strategije i izlasku države iz medijskog vlasništva. Država ulaže og- romna sredstva u medije, ali način na koji to radi ne podiže profesionalizam, već, nasuprot, stvara nelojalnu konkurenciju i guši medijske slobode. Ako bi se sredstva ulagala u medijske sadržaje na konkur- snoj bazi i u skladu sa javnim interesom, i ako bi se ukinula nelojalna konkurencija, stvorili bi se elementarni uslovi za izlazak medijske scene iz, trenutno se čini, bez- nadežne situacije. Problem je što se čeka- lo jako dugo, a po svemu sudeći, čekaće- mo još. Jeste da je u pitanju fraza, ali je ona is- tinita: za oporavak medijske scene potreb- no je zajedničko delovanje države, medij- skih i novinarskih udruženja, samih medi- ja i novinara, i svakako civilnog sektora. Naravno, država je tu najbitnija, da stvori elementarne uslove, ali i ostali faktori su itekako bitni i nikada ih ne treba potcenji- vati. Delovanje medijske koalicije daje neku nadu... Dejan Miladinović, predsednik Lokal Presa Od ukupno 179 zemalja, Srbija se u iz- veštaju organizacije „Reporteri bez grani- ca” - Indeks medijskih sloboda u svetu 2011-2012, našla na 80. mestu, u grupi ze- malja sa uočljivim problemima. Mnogi mediji već duže vreme posluju sa gubicima i teško naplaćuju svoja po- traživanja, dok država i dalje očekuje da uredno servisiraju sve svoje obaveze. Ma- le plate zaposlenima često kasne meseci- ma, a prošle i ove godine bila su česta otpuštanja i smanjenje zarada. U ovakvoj situaciji, glavni cilj je preživeti, tako da mediji, pa i oni najveći, postaju mnogo prijemčiviji na pritiske, posebno poli- tičara i krupnih oglašivača. Često su izvor preživljavanja donacije, ali su ova sredst- va neredovna i selektivno se dodeljuju, u skladu sa interesima donatora. Kako dolazim iz lokalnog medija ne mogu da ne spomenem da je ipak najloši- je stanje u lokalnim i to štampanim medi- jima, zbog ograničenih tiraža, slabe eko- nomske moći sredina u kojima izlaze i vi- sokih troškova izdavanja novina. Lokal- nim medijima u toj situaciji često ostaje da se bore za subvencije lokalnih samo- uprava, što međutim znači i stavljanje tak- vih medija pod potpunu kontrolu opštin- skih vlasti. Stoga i ne iznenađuje što većina medi- ja, a posebno lokalnih, nema ni želju ni mogućnost da služe informisanju građa- na, a novinari sve češće pribegavaju auto- cenzuri, plašeći se za posao i egzistenciju. Zbog teške ekonomske situacije, u Sr- biji se pre može govoriti o opstanku nego o budućnosti medija. Dakle, mogu se oče- kivati nova otpuštanja novinara i gašenja glasila, ali i nastavak političkih i ekonom- skih pritisaka na slobodu javne reči. Većina medija svoje sadržaje predstav- ljaju i kroz internet izdanja i to uglavnom štampani mediji. Kako od prodaje tiraža i naplate štampanih oglasa više nisu u mo- gućnosti da prežive, prinuđeni su da pro- nalaze nove poslovne modele i načine ka- ko da naplate oglase u svojim veb izdanji- ma. Dakle, opstanak ili budućnost medija zavisiće i od njihove sposobnosti da se prilagode razvoju informacionih tehnolo- gija. Koliko će tehnološka tranzicija, koja se desila u veoma nezgodnom trenutku velike ekonomske krize, uticati na buduć- nost medija ostaje da pokaže vreme. Medijska koalicija, novinarska udruže- nja UNS i NUNS, kao i Lokal Pres, ANEM i Asocijacija medija, u protekle dve godine dale su skroman doprinos u pokušaju uređenja medijske scene u Srbi- ji. Aktivno smo učestvovali u izradi Me- dijske strategije i tražimo od Vlade Srbije da se poštuje akcioni plan koji je tom pri- likom donet i da se krene sa realizacijom strategije, iako smo mi izneli neslaganja sa formiranjem šest regionalnih javnih servisa i sa mogućnošću da Nacionalni saveti budu osnivači medija, što i danas zastupamo. NUNS, ANEM i Lokal Pres su u sarad- nji sa Ministarstvom kulture i informisa- nja, Ministarstvom za lokalnu samoup- ravu i Ministarstvom finansija, doneli pre- poruke koje su poslate na adrese svim lo- linkwww.mediart.org 15septembar 2012 broj 104 zadovoljava sve? politika i mediji

kalnim samoupravama u vezi sa raspode- lom budžetskih sredstava namenjenih sis- temu javnog informisanja. Saša Mirković, ANEM Slobodno se može reći da je aktuelno stanje u medijima najteže za poslednjih 12 godina - od demokratskih promena 2000 godine. Problemi su brojni ali svakako da naj- veći prostiču iz ekonomske krize, velikog broja medija na relativno siromašnom tr- žištu, nezavršenom procesu privatizacije, velikim nametima, samocenzuri, lošem i zastarelom zakonodavstvu, nedostatku odgovarajućih zakona te neprimenjivanju Medijske strategije koja je doneta prošle godine. Ako se ništa ne promeni (a plašim se da neće) mislim da će budućnost medija i novinara u Srbiji biti prilično loša. Razlozi pre svega leže u očajnoj eko- nomskoj situaciji koja će uticati na dalje gašenje i osiromašenje medija koji će kao takvi biti lak plen za političare i tajkune. Već sada je jasno da poboljšanje polo- žaja medija i novinara neće biti prioritet sadašnje koalicije na vlasti koja će se fo- kusirati na rešavanje za njih bitnijih prob- lema. Najbolje bi bilo kada bi nova vlast že- lela da uči na greškama prethodne vlade kako ih ne bi ponavljala i nepotrebno pro- dubljivala postojeće probleme u medij- skoj sferi. Ključno je stvaranje modernog zako- nodavnog okvira koji će medijima omo- gućiti iste uslove poslovanja i fer tržišnu utakmicu kako bi svi imali iste šanse za opstanak i razvoj. Za početak bi bilo ohrabrajuće da nova vlast započne primenu akcionog plana iz medijske strategije uz jasan otklon od po- litički motivisanog projekta regionalnih javnih servisa. Neophodno je da Medijska koalicija na- stavi da radi kao i do sada i bude korektivni faktor te da svojim aktivnostima pritiska vlast da bude proaktivna u sferi medija. Bilo bi poželjno da i dalje budemo pod budnim okom međunarodne zajednice a naročito Brisela kada su u pitanju medij- ske slobode jer je to jedan od instrumena- ta kojim se može uticati na vlast u proce- su pridruživanju evropskim integracija- ma. Iz redakcija: siromaštvo, pritisci, (auto)cenzura, svako da radi svoj deo posla ...  O stanju i problemima u medijima Svetlana Đedović, direktorka RTV Pančevo: U siromašnim medijima rade siromašni novinari. To je već godinama, tačnije decenijama, najveći problem srp- skog medijskog prostora. Zarada od rekla- ma je ograničena, dotacije iz budžeta (ako ih ima) nisu dovoljne ni za golo preživlja- vanje medija, tako da nema prostora da se materijalni položaj novinara popravi, niti da se izdvoje sredstva za njihovo obuča- vanje. A šta očekivati od siromaštva, sem da reprodukuje isto to - siromaštvo. Zbog lošeg materijalnog položaja novinari če- sto trpe omalovažavanje arogantne poli- tičke elite, zbog čega se i dalje suočavamo sa pritiscima i napadima na novinare. Robert Čoban, Color press group: Stanje je očajno kao i stanje naše ekono- mije i društva u celini. Prema mojoj pro- ceni od 10 dnevnih novina u Srbiji - na tržištu realno ima prostora za samo 5, od 6 TV stanica sa nacionalnom frekvencijom www.mediart.orglink16 septembar 2012 broj 104 Ima nade ako... „Netransparentno vlasništvo je već veoma dugo problem medija u Srbiji. To se odnosi podjednako i na štampane i elek- tronske medije i predstavlja najmanje dvojak problem. Pored onog zajedničkog i za druge ekonomske sektore, za medije je transparentnost vlasništva glavni predusov objektivnog i od centara moći neuslovljavanog novinarstva. Za razliku od zna- čajnog napredka u prepoznatljivosti vlasništva u drugim oblas- tima, u medijima ni dolazak stranih vlasnika nije doneo jasniju sliku ko šta i u kojoj meri poseduje. Naprotiv. Slika je mutnija nego ikada do sada. Dva javna servisa RTS i RTV su zarobljena jednim kom- plikovanim i neefikasnim sistemom naplate pretplate koji direktno podriva njihovu stabilnost, obesmišljavajući potpuno osnovnu pretpostavku njihovog funkcionisanja, stabilno finan- siranje direktno od građana, nezavisno od ekonomskih i politič- kih uticaja. Procenat naplate pretplate je na istorijskom mini- mumu i manji je od 50 procenata. Iznos pretplate već godinama je nepromenjen i ne usklađuje sa Zakonom o radiodifuziji čl. 83, odnosno sa inflacijom, rastom cena na malo i promenama kursa dinara. Pokrajinski javni servis RTV već više od 13 godina nakon rušenja tri tv studija, režija, montaža i dr. produkcionih ka- paciteta radi u improvizovanim uslovima neadekvatne iznaj- mljene zgrade Nafne Industrije Srbije koju građani Vojvodine već 13 godina kroz pretplatu skupo plaćaju prvo prebogatom Javnom preduzeću, a sada Ruskom vlasniku NIS-a. Budućnost medija u Srbiji nije obećavajuća već decenijama. Propušteno je, kao i u drugim oblastima, mnogo dobrih prilika da se medijski sektor uredi i prilagodi potrebama savremenog korisnika. Te prilike su propuštene, ali to ne znači da je buduć- nost izgubljena. Možda zvuči paradoksalno ali kako se mediji u svetu brzo menjaju što zbog brze primene novih tehnologija, što zbog velike međusobne konkurencije medija, što zbog više- godišnje ekonomske krize, Srbija se može brzo uključiti u te promene samo ako to želi. A to podrazumeva da se započeta regulacija medijskog tržišta nastavi a ne izbegava i opstruira i odlučno prilagođava primerima dobre prakse u Regionu, Ev- ropi i svetu. U protivnom, građani Srbije će nastaviti da se u sve većoj meri okreću stranim medijima, što je sasvim jasan trend poslednjih godina. Pokretanje potpuno zamrle ekonomije i domaćeg tržišta je glavni preduslov za bolje dane medija u Srbi- ji. Samo dinamično tržište treba oglasni prostor i samo predu- zetnicima trebaju oglasne kampanje. Za medije u Srbiji naj- važniji je rast ponude i potražnje roba i usluga, namenjenih domaćem kupcu, jer tada rastu oglasni budžeti i oživljava pot- puno zamrlo oglasno tržište. Moguće je da Srbija ostvari neki rast i izvozom hrane, sirovina, struje i transporta, ali takav rast ne bi ni malo pomogao medijima u Srbiji. Naravno, donošenje i primena zakona i propisa kojima bi se znalo ko su vlasnici me- dija i koliko je ono izukrštano i transparentno doprineće značaj- no nezavisnosti i stabilnosti medija i njihovog poslovanja. Što se tiče javnih servisa, potrebno je promenuti sistem na- plate pretplate, o čemu u javnosti već godinama postoji sve- obuhvatna debata. Početkom godine Ministartvo kulture i me- dija završilo je i predlog Nacrt zakona o Javnom servisima koji pored ostalog reguliše i način ubiranja pretplate. Na potezu su, dakle, Vlada i Skupština. Srbiji na evropskom putu predstoje brojne promene i re- forme. Ne radi se tu samo o usvajanju i prilagođavanju EU re- gulativi i procedurama. Mnogo više se tu radi o promeni odnosa prema radu, poslovanju, prema vlasništvu i tržištu kao i prema sugrađanima, susedima, zajednici i pojedincima kao i prema kulturi i nasleđu... Sve te promene i reforme daleko je lakše sprovoditi u okruženju dobrih slobodnih i nezavisnih medija, i kompetentnih medijskih znalaca. Na praktičnom planu svakoj Vladi bi trebalo da je u interesu da sebi olakša taj tranzicioni put, deleći obaveze i odgovornost sa odgovornim medijima. Do sada se, na žalost, na medije u Srbiji nije gledalo na taj način.” Siniša Isakov, generalni direktor RTV

za maksimalno 3, od ukupnog broja ma- gazina - za 50% njih... Toliko ima novca u džepovima građana i u budžetima oglaši- vača. Ni cent više. Predrag Blagojević, urednik Južnih vesti: Mediji i novinari dele jedan veliki problem, koji su sami stvorili. Prihodi iz javnih budžeta, ostvareni kroz razne „ugovore o medijskom praćenju“ laka su lova. Kao narkotici izazivaju privremeno zadovoljstvo, ali veoma brzo to prelazi u bolest zavisnosti - u svakom smislu. Po- staju podložni uticajima političara i time zapravo menjaju ciljnu grupu, čime gube poverenje građana. Sa druge strane, finansiranje medija iz javnih budžeta, bez ikakvih kriterijuma i van očiju javnosti, dugoročno narušava „prirodno“ tržište oglašavanja. Takvi, pa- radržavni mediji, u stanju su da dampin- gom cena ubijaju konkurenciju. Posledicu toga uskoro bi mogle da osete Nišlije. TV5 i Zona, televizije koje „drže“ dve tre- ćine gledalaca, uskoro bi mogle da budu ugašene. Nažalost, mnogi nisu svesni da- ljih posledica toga. Vladimir Mušicki, vlasnik produkci- je Master AV studio: Uh. Šta imate da izjavite za Dnevnik? S obzirom na širinu pitanja, odgovor bi morao da bude u formi elaborata na barem stotinak stranica. Za početak, hajde da razdvojimo interese me- dija i novinara. Novinari su, prema mom mišljenju, samo jedan u nizu veoma rav- nopravnih šrafova u medijskoj industriji. U tom smislu, konkretan problem za me- dij, ne mora da bude i problem za novi- nara. Dragan Đorđević MSc, direktor Sremskih novina: Stanje u medijima se iz dana u dan pogoršava i taj trend traje još od 2006. godine. Pre svih glavni kri- vac je država koja je donela katastrofalne zakone u ovoj oblasti, a na Strategiju (ko- ja se ne sprovodi) smo čekali nekoliko godina. Mediji idu linijom manjeg otpora, informacije se kopiraju ili se preuzuimaju od PR agencija, nema istraživačkog novi- narstva, od svega se pravi senzacija pa sve po malo liči na žutilo. Loši uslovi rada i nizak materijalni položaj novinara su do- veli do deprofesionalizacije, manjka inte- griteta i korupcije. Pritisci od strane vlasti na svim nivoima kao i „Uređivanje“ od strane političara, vlasnika kapitala pa i vlasnika medija koji su ucenjeni opstan- kom, doveli su do autocenzure i opadanja slobode mišljenja i govora. U državnom vlasništvu je još uvek veliki broj medija što je ne dopustivo jer se finansiraju iz bu- džeta dok privatni mediji moraju da za- rade svaki dinar. Još uvek se ne zna ko su vlasnici medija, jer je vlasnička struktura netransparentna. Takođe na delu je mono- polizacija sredstava koja su namenjena za marketing što stvara ogroman potencijal za ekonomsku kontrolu i ucenu medija. Država posredno ili neposredno upravlja sa 40% ukupnog budžeta sredstava koja su namenjena za marketing u medijima. Pored države, političara, vlasnika kapi- tala za ovakvo stanje deo krivice snose i sami novinari jer nisu u stanju da se sin- dikalno i strukovno organizuju na način da efikasno promovišu i ostvare prava iz sfere rada, kao ni profesionalne interese kod kreatora politika koje su bitne za me- dije i novinare. Takođe, postoji problem sa nivoom obrazovanja novinara i etičkog ophođenja prema poslu. dr Ana Martinoli, radio B92/ FDU, docentkinja na Katedri za pozorišnu i radio produkciju: Loše, zapušteno, pre- pušteno političkim interesima, devalvaci- ja osnovnih profesionalnih postulata… Problemi se mogu identifikovati na nivou zakonodavstva, problematične veze izme- đu države i medija, sporog i neadekvatnog tehničko-tehnološkog razvoja medija, ne- transparentnosti vlasništva, a sve se to, konačno, odražava i na sam sadržaj medi- ja - neizazovno, predvidljivo, homogeni- zovano, krojeno tako da podilazi najnižim potrebama i ukusima publike, dramatičan izostanak bilo koje funkcije medija, osim zabavne. Medijsku scenu u Srbiji obeležavaju nejasna ili čak nepostojeća zakonska re- gulativa u određenim oblastima, slabost institucija koje bi trebalo da implementi- raju postojeće zakonske propise i pod- staknu donošenje novih zakonskih propi- sa, nedovoljna zaštita novinara (npr. ne- dovoljna zakonska zaštita prava na slobo- du izražavanja), obeshrabrivanje istraži- vačkog novinarstva, stvaranje atmosfere u kojoj jača autocenzura, nepostojanje istin- ski nezavisnog regulatornog tela za radio- difuziju, nepostojanje istinski nezavisnog javnog servisa, povezanost političkih in- teresa sa medijima, netransparentnost vlasništva u medijima, monopol u mediji- ma, disbalans između ekonomskog poten- cijala tržišta i broja medija koji operišu na tržištu što medije automatski upućuje na traženje alternativnih izvora finansiranja, što, opet, smanjuje njihov manevarski prostor da deluju u skladu sa javnim in- teresom, prisustvo i uloga države u medij- skoj industriji, nedovoljna podrška i prak- tično nepostojanje jasne medijske strate- gije u oblasti digitalizacije medija. U svemu tome, često se previđa i prob- lem publike koja je pasivizirana, naučena da se zadovolji sadržajima koji ne pod- stiču na postavljanje pitanja, ne podstiču traženje više informacija, ne podstiču tra- ženje različite perspektive, ne podstiču ra- doznalost, kritičnost. Podsticaj razvoju medija, u ovom tre- nutku, ne dolazi ni sa jedne strane - ni od strane države, zakonodavca, oglašivača, tržišta, publike, pa tako ni od same medij- ske industrije.  Budućnost? Svetlana Đedović: Budućnost medija i novinara u Srbiji, naročito lokalnih elek- tronskih medija, i dalje je neizvesna. Iz- vesno je samo da je većina do sada priva- tizovanih medija ugašena. Šta će biti sa preostalima ne zna se. Možda će biti pri- vatizovani, možda će biti uključeni u Re- gionalne javne servise, čije formiranje predviđa nova Medijska strategija, a mož- da će novi set medijskih zakona doneti neka nova rešenja. Robert Čoban: Budućnost će biti iz- vesna u momentu kada se broj medija svede na tu tržišnu meru (koja je navede- na kao deo odgovora na prethodno pita- nje, prim.red.). Tada će preostali mediji znati šta im je činiti, novinari i urednici će linkwww.mediart.org 17septembar 2012 broj 104 politika i mediji

redovno primati plate i stvari će se nor- malizovati. Naravno, ostaće bez posla preko 50% sadašnjih medijski poslanika i na tim ljudima će biti izbor: da se isele u neku zemlju u kojoj će njihovo znanje i talenat (ako ih imaju) biti potrebni - ili da ostanu ovde i promene zanimanje. Predrag Blagojević: Preživeće oni koji se najbrže prilagode. Samo, u Srbiji to nije jedino stvar tržišne evolucije, nego i umeće plivanja u blatu. Ali, to je istovre- meno i ogromna šansa za one koji bi hteli da se razlikuju. Prosto, i najslabije svetlo se u mraku vidi mnogo jače. Vladimir Mušicki: Izgleda mi da je na vidiku scenario poput onoga koji se po- javio u svetskoj IT industriji. Sve što je već razvijeno ili ima barem malo potenci- jala da se razvije do nivoa profitabilnosti, ili do nivoa na kome eventualno može da služi kao šraf u velikom sistemu, kupiće Apple ili Google. Oni koji u ovoj utakmi- ci ostanu samostalni, činiće mini seriju izuzetaka koja potvrđuje pravilo. Dragan Đorđević: Da bi nam bilo bo- lje neophodno je da se država povuče iz medija u svakom smislu a pre svega da se dovrši privatizacija medija kako bi svi bili ravnopravni, da vlasništvo nad medijima bude transparentno, da se uspostavi pra- vedniji sistem raspodele subvencija, do- tacija i drugih sredstava koja idu iz budže- ta (finansiranje kroz projekte na svim ni- voima, formiranje izdavačkih saveta). Da se donesu zakoni koji će na pravi način regulisati oblast medija. Da se uspostavi ravnopravna tržišna utakmica i neka osta- nu samo najbolji jer je u Srbiji prevelik broj medija. Treba smanjiti pritiske na medije od strane vlasti i vlasnika kapitala. Poboljšati standard i ugled novinara, ne- prestano se edukovati i poštovati profe- sionalne norme novinarstva. Posebno vo- diti računa o regionalnim i lokalnim me- dijima i njihovom opstanku ali ne po sva- ku cenu, nego samo ako zadovoljavaju potreban nivo kada je u pitanju kvalitet i stručnost. Ana Martinoli: S obzirom na brojne ekonomske i političke turbulencije, pro- bleme i izazove sa kojima ćemo se naj- verovatnije suočavati u bliskoj budućnos- ti, verovatno je da se sistemsko i suštinsko bavljenje poboljšanjem stanja u medijima neće desiti tako brzo. Mediji će se, vero- vatno, još neko vreme doživljavati samo kao alat za ispunjavanje trenutnih interesa vlasnika ili političkih interesa, i kao sek- tor u kome se planira kratkoročno, „od je- senje do letnje sheme“. Dugoročno, medi- ji u Srbiji će morati da se uklope i isprate trendove koji obeležavaju globalna medij- ska tržišta godinama unazad, od zakono- davstva preko potpunog povlačenja drža- ve iz medija do digitalizacije, ali će ta tranzicija biti verovatno veoma spora, bolna, sa dosta osuječivanja i pokušaja da se neki od neminovnih procesa izbegnu.  Kako izbeći pesimističnu buduć- nost? Svetlana Đedović: Država na svim nivoima, njene organizacije kao i društvo u celini moraju imati na umu da je infor- mativni program skup, ekonomski neo- drživ, ali neophodan! Zbog toga se mora tragati za odgovarajućim načinom finan- siranja ove vrste programa, kako na na- cionalnom, tako i na lokalnom nivou. Jer gde vode pošto-poto privatizacija i ko- mercijalizacija dovoljno smo se nagledali. A informacija oslobađa, zar ne? Robert Čoban: Tržište kao što sam re- kao. Sve dok država raznim finansijkim inputima bude vršila uticaj na medije, dok budu postojali mediji koje je neko pokre- nuo, ili kupio da bi vršio određeni uticaj, a ne da bi zarađivao pare - stanje će biti lo- še. U tržištu je odgovor za sve. Naravno, treba da postoje javni servisi poput RTSa ili RTVa, i oni treba da se bave edukaci- jom, kulturom i ostalim oblastima koje ne bi mogle da opstanu na čisto tržišnim odnosima a neophodne su za razvoj dru- štva! Predrag Blagojević: Primena Medij- ske strategije bila bi privremeno rešenje. Iako mislim da je reč više o političkom pamfletu nego o strateški bitnom doku- mentu, njegovo sprovođenje imalo bi više pozitivnih nego negativnih posledica. Tu pre svega mislim na povlačenje Države iz medija. Kroz vlasništvo u njima, ali i po pitanju njegovog finansiranja. Vladimir Mušicki: Izbegavam da od- govaram na pitanja-pretpostavke. Ko je rekao da je pesimistična? :D Mislim da bi svako trebalo da uradi svoj deo posla. Država - da se konačno pobrine da rupe u medijskoj regulativi ne može da pronađe već i student prve godine pravnog fakulte- ta, čak i ako je na njemu video samo kan- tinu. Mediji, da shvate da je evolucija je- dnosmeran proces, i da konzumentima svojih proizvoda ne mogu da pristupaju na isti način kao i pre 20 godina. Dragan Đorđević: Nema dileme da je veliki posao pred nama i da svi zajedno moramo da se uključimo u rešavanje ovih problema, svako u svom domenu. Prvo država a zatim i mediji, novinari i udruže- nja, agencije, oglašivači. Ana Martinoli: Odgovornost je na svim učesnicima u procesu produkcije i distribucije medijskih sadržaja. Bolja za- konska i društvena zaštita slobode izraža- vanja i obezbeđivanje uredničke nezavis- nosti, procesi za dodeljivanje dozvola za emitovanje programa moraju biti apoliti- zovani i u skladu sa mogućnostima i pot- rebama tržišta, uz podsticanje kompeti- tivnosti, raznovrsnosti sadržaja i zaštitu javnog interesa, poboljšanje pozicije no- vinara i snažnije i jasnije valorizovanje novinarske profesije, potpuna transpa- rentnost medijskog vlasništva, podstica- nje izveštavanja baziranog na višestrukim izvorima, odvajanje političkih interesa od operisanja medija i isključivanje države iz medijskih operacija, posebno u oblasti oglašavanja u medijima i finansiranja me- dijskog tržišta, transparentnost u utvrđi- vanju uspešnosti i efikasnosti medija na tržištu (podaci o tiražima, rejtinzima… moraju biti javni, dostupni, a utvrđuju ih nezavisne agencije), ravnopravan pristup medija različitim kanalima distribucije, jačanje institucija za podršku medijima, od nevladinih organizacija do strukovnih udruženja, kako bi se pojačala kontrola medijskog tržišta, kako bi se jače insisti- ralo na poštovanju etičkih i profesionalnih principa u oblasti medijskog izveštavanja, izrada jasne strategije digitalizacije u ob- lasti medija, intenzivnije i efikasnije pra- www.mediart.orglink18 septembar 2012 broj 104

ćenje novih medijskih trendova i stvara- nje okruženja koje će biti sposobno da implementira nove medijske trendove. I pogled iz ugla medijskih eksperata ukazuje na iste probleme u medijima. Neka nas konstatacija Dejana Pralice sa Odseka za medijske studije pri Filozof- skom fakultetu u Novom Sadu o tome da su „ekonomska neizvesnost, vrlo retka mogućnost stalnog zaposlenja, izloženost pritisku političara“ najveći problemi koje treba da razreši „državna i pokrajinska vlast, lokalna samouprava i naravno RRA“ uvede u taj deo ankete. Let u probnom balonu Žužana Serenčeš Sasvim bi moglo biti i metaforično, ka- da ministar kaže da „niti je ko s njim pri- čao, niti ga pitao, niti on o tome nešto zna“, dok mediji bruje o navodnoj nameri ukidanja pretplate za javni medijski ser- vis, ali bez naznake i ideje a šta posle. Me- đutim, ipak „ne kaže da možda neće“, ali da se ipak „očito radi o nekom probnom balonu koji je neko ispalio sa nekim ci- ljem“. Rečju, punu deceniju medijska scena u Srbiji leti različitim probnim balonima na nebu regulacije i uređenosti. Politička kla- sa stalno iznova dokazuje da ipak neće biti da želi da se odrekne uticaja na medi- je. Donose se ključni medijski zakoni, ali ne svi, ili međusobno suprotstavljeni, pro- pisane odredbe se poštuju sporadično i primenjuju nedosledno, započinje se pa zaustavlja privatizacija, haos uvećava ne- ravnopravnost na medijskom tržištu, eko- nomski položaj medija postaje pitanje preživljavanja i opstanka, a onda na kraju jedva da i ostaje (?) nešto od slobode me- dija i slobode izražavanja, medijskog plu- ralizma i profesionalnog novinarstva. Leti se, tako, probnim balonima otežalim sa dva najveća tega Srbije – stalnim, dra- matičnim gubljenjem vremena i nedostat- kom jasne i dosledne vizije. Teško da je tako moguće i poželeti do- bar let. Medije nisu uništili ni Herst, ni Agitprop, mediji uvek prežive dr Aleksandar Luj Todorović Ne verujem da će bilo ko od anketi- ranih reći da je stanje u našim medijima dobro, te se i ja prilključujem toj pretpo- stavljenoj jednoglasnosti. Problemi koji muče medije su brojni. Od neadekvatnog zakonodavstva koje omogućuje da se no- vinari i dalje kažnjavaju uzduž i popreko a da oni koji fizički nasrću na novinare, pa sve do mere da im oduzimaju život, uži- vaju povlašćen položaj kod sudova i države „koja se ne meša u rad nezavisnih sudskih organa”. S druge strane materijal- ni položaj medija, pa time i novinara, pri- lično je tužan, u čemo se, istina, ne raz- likuje mnogo od položaja mnogih drugih profesionalaca u ovoj zemlji. Pored toga, mediji se nalaze pod velikim pritiscima politike, velikog novca i suviše moćnog klerikalnog lobija. Dovoljno je samo po- slušati kako, na primer, predsednik vlade razgovara osiono i nadmeno sa novinari- ma, pa uvideti do koje mere je u takvim uslovima teško časno i kvalitetno obavlja- ti novinarski posao. Budućnost medija u Srbiji bi morala da bude svetla. Zvuči paradoksalno u svetlu prethodnog pasusa, ali ukoliko uzmete u obzir ko je sve i koliko i kako mrcvario medije i medijske poslenike, od odvođe- nja na giljotinu do ozbiljnog prekora što stanujete u parteru ako ste novinar, od pa- ljenja štamparije pa do vode u kablu, pa su masovni mediji ipak opstali. Nisu ih uni- štili ni Herst ni Agitprop, neće ih uništiti ni današnji oktroisani gloduri koji uspeva- ju da nađu posednike najbizarnijih ideja da bi im dali prostor u svojim izdanjima u ime neke pogrešno shvaćene i mehanički sprovedene raznolikosti mišljenja, niti ministri koji su najpre gušili medije gvoz- denom rukavicom a sada im nude besmi- slenu kompletnu deregulaciju. Mislim da bi mediji u Srbiji morali u budućnosti da se još više razdvoje na one koji se oz- biljno bave osnovnim medijskim poslovi- ma i na ono što se nekad zvalo žuta štam- pa, tabloidi ili slično. Ima mesta za sve na medijskoj sceni sve dok ima potrošača koje to zanima, ali ne bi valjalo da svi po- stanu News of the World, niti bi bilo po- željno da svi budu Komsomolska pravda. Mislim da bi svi kojih se mediji tiču na jedan ili drugi način morali biti uključeni u rad na budućnosti medija u Srbiji. To bi morali uraditi pre svih profesionalci u me- dijima, zatim državni organi, regulatorna tela, kulturna javnost, potrošači medijskih linkwww.mediart.org 19septembar 2012 broj 104 politika i mediji Od individualnog napora do sinergije „Na veoma smo niskim granama! Pre svega zbog vlasničke koncentracije i u štam- panim i u elektronskim medijima. Jedan vlasnik ima više dnevnih novina, uređuju se iz „jednog centra“, čast veoma retkim izuzecima, pa gotovo sve novine liče jedne na druge, kao što liče i informativne tv emisije u kojima se ponekad samo likovi voditel- ja razlikuju. O vrednostima koje promovišu džaba je govoriti, jer su niske profesion- alne, estetske i moralne vrednosti odavno uspostavljene kao pravilo i trebaće dvostruko više vremena da se vratimo (ako se ikad...?) na osnovne norme. Javni servis, koji bi po definiciji trebao da bude protivteža privatnim emiterima, doveden je u situaciju da se bori za opstanak zbog (namerno?) neregulisanog načina finansiranja i dubokog nerazumevanja „nadležnih“ o položaju i funkcijama Javnog servisa. Zakonska ograničenja i neformalne, ali oštre borbe za „reklamne sekunde“ u kojima se privatni emiteri i vlast ponekad pojavljuju kao „dobro uigran tim“, takođe su doprinele lošem položaju Javnog servisa kome je, radi povećanja (niskih) prihoda, prosto nametnuta trka u kategorijama koje ponekad ugrožavaju i njegovu osnovnu funkciju. Što se položaja samih novinara tiče, on prizilazi iz opšteg stanja. Ponekad bez osnovnih radnih prava kod privatnika, bez prave cehovske ili sindikalne zaštite, sa otupljenim osećajem za stalešku solidarnost, kriza i nezaposlenost iz koje proizilazi spremnost na „trule kompromise“ i ne retko na „profesionalnu prostituciju“, samo su deo u najmanju ruku nevesele slike o položaju novinara kod nas. Nisam siguran da „imam viziju“ o tome kakva je budućnost profesije i ljudi koji se njome bave. Vraćanje izvornim principima i uzusima našeg posla, afirmisanje novi- narskog integriteta i njihove zaštite, jačanje uloge strukovnih udruženja... Možda za početak sasvim dovoljno. Isuviše sam dugo u profesiji da bih verovao da će „neko preduzeti mere“ bez obzi- ra na „strategije“ i slične soc-real „smernice“. Sudeći po situaciji u Evropi i svetu nemam ni malo iluzija o tome da će u Srbiji uskoro biti bolje. Jedino u šta verujem je individualni napor svakog od nas što bi - u jednom trenutku - neminovno dovelo do sinergije neophodne za suštinske promene. Mada...“ Dušan Radulović, direktor Radio Beograda

roba. Kao što sam već rekao svaki medij bi morao da ima svoju čvrstu programsku orijentaciju svoj etos i svoje standarde, svaki bi gradio i širio svoju publiku. Ne- ma nikakvog problema da neki medij bu- de „blizak vladi”, ali ista prava i slobode mora uživati i onaj koji je „blizak opozi- cionim krugovima” ili onaj koji pokušava da bude nepristrasni komentator događa- ja. Država bi već jednom morala da na- pusti ambiciju da „disciplinuje medije” i da shvati da zadatak savetinka za štampu nije da grdi novinare i objašnjava im kako da rade svoj posao, već da im bude na us- luzi (istina, ovoj državi je najdalja od pa- meti ideja da bi nekome morala „biti na usluzi”, pa se njeni činodostojnici tako i ponašaju). S druge strane i sami mediji, a pogotovo njihovi vlasnici morali bi biti svesni veličine tržišta i veličine reklam- nog kolača u Srbiji. Budimo, iskreni, ne- ma finansijskog prostora za pet nacional- nih komercijalnih TV stanica, pored jav- nog servisa koji ima pravo da emituje rek- lame. Ako je javni servis dobio pravo na pretplatu onda on za njeno redovno pri- kupljanje mora i da se izbori a ne da rezig- nirano gleda kako se pretplatnička baza smanjuje kao šagrinska koža. Konačno i potrošači medijskih roba morali bi da po- dignu na mnogo viši nivo sopstvenu me- dijsklu pismenost, što bi imalo blagotvo- ran povratni uticaj na profesionalce koji u medijima rade i nateralo bi ih da od nege književnog jezika do svih drugih aspekata novinarskog posla ozbiljnije shvate šta se od njih očekuje. Promeniti neodgovarajuću medijsku politiku dr Jovanka Matić, naučna saradnica Instituta društvenih nauka, Beograd Stanje u medijima je krizno. Kriza je delom globalna, prouzrokovana tehnološ- kom revolucijom i svetskom ekonom- skom krizom, ali je delom posledica spe- cifičnih karakteristika domaćeg medij- skog sektora. Najveći krivac za tu krizu je neodgovarajuća medijska politika, jer je to jedini činilac koji je mogao biti dru- gačiji. Sve vladajuće koalicije su brinule prevashodno o tome da obezbede podršku medija svojim ciljevima, smatrajući da je zaslužuju zbog prirode ovih ciljeva, a ne da stvore ekonomski održiv i dovoljno raznovrstan medijski sektor koji će zado- voljiti veoma raznovrsne potrebe građana. Postojeći sistem je ekonomski neodrživ, a njime se zadovoljavaju potrebe najmoćni- jih grupa u društvu, ne i građana. Dok se ne uspostavi stabilna politička snaga sa jasno definisanim pravcem raz- voja zemlje i sa značajnom podrškom sta- novništva, medijska situacija će biti hao- tična. Razvijaće se samo mediji koji su bliski izvorima političke i finansijske mo- ći. Za drugačiji razvoj je potrebna organi- zovana društvena akcija koja nije na vidi- ku. Razvoj tehnologije otvara i druge mo- gućnosti, ali će to biti neka drugačija vrsta novinarstva od onog kakvog poznajemo. Država treba da omogući ekonomsku održivost ozbiljnih informativnih medija, kako nacionalnih tako i lokalnih, na pri- mer smanjivanjem PDV i drugih poreza i tarifa, subvencioniranjem troškova njiho- vog poslovanja ili davanjem povoljnih kredita i podsticanjem proizvodnje kvali- tetnih medijskih sadržaja kao i onemogu- ćavanjem koncentracije vlasništva. Novi- narska udruženja i sindikati treba da se izbore za zaštitu radnih i socijalnih prava novinara i za uspostavljanje pravnih i realnih uslova za autonomiju novinara u odnosu na vlasnike medija, kako državnih tako i privatnih. Treba animirati javnost da su kvalitetni i nezavisni mediji uslov razvoja demokratskog društva i podsticati pretplatu na štampana izdanja i za javni servis, kao njihov značajan doprinos bo- ljoj medijskoj situaciji. Budućnost je u obrazovanju prof. dr Goran Bulatović Mediji u Srbiji danas, suočavaju se sa tri problema: netransparentno vlasništvo nad medijima, ekonomska kriza koja je pogodila sve industrijske grane pa tako i medijsku industriju, i na kraju proces kon- vergencije tradicionalnih (analognih) me- dija na digitalne platforme što je, sve za- jedno, prouzrokovalo drastičan gubitak kredibiliteta. Slične probleme imaju i dru- gi mediji u svetu ali se, oni sa najdužom tradicijom, grčevito bore ne toliko za ti- raže i gledanost/slušanost, profit, koliko za održanje sopstvenog kredibiliteta. Bez kredibiliteta i ugleda mediji su samo ta- rabe na koje kači ko šta hoće. Pred novi- narima u Srbiji je i politički nametnuta podela društva na takozvanu prvu i drugu Srbiju. Mediji za koje novinari rade i nji- hovi vlasnici utrkuju se i nadmeću kojoj će se strani privoleti, umesto da budu ne- zavisno ogledalo i „jedne i druge Srbije”. Posledica toga je nepoverenje u medije i potpuna apatičnost i nezainteresovanost javnosti da išta menja u svoju korist. Mnogi danas govore o tome da živimo u vremenu globalne tehnološke revolucije koja se očituje u neograničenoj komuni- kaciji, nikada slobodnijoj razmeni infor- macija, i mogućnosti svakoga da u toj raz- meni participira. Mogućnost koje nam www.mediart.orglink20 septembar 2012 broj 104 Zaštititi slobodu izražavanja „Jak uticaj ekonomske krize je povećao finansijsku zavisnost medija izlažući ih brojnim spoljnim uticajima na uređivačku politiku i sadržaj iz poslovnih i političkih krugova. Situaciju dodatno komplikuje preveliki broj medija za ovako malo i siro- mašno tržište, što utiče na snižavanje profesionalnih standarda u izveštavanju. Neu- jednačen pravni okvir i veliki uticaj države, kroz vlasništvo i direktno finansiranje pojedinih glasila, onemogućavaju da mediji u Srbiji obavljaju svoju kontrolnu ulogu u društvu. Posmatrajući razvoj događaja u regionu i ulogu medija veoma je važno da se zašti- ti sloboda izražavanja kako bi se izbegli budući rizici koji mogu da ugroze stabilnost. U zemlji u kojoj su političke stranke sklone da vrše uticaj na medijski sadržaj, razvoj nezavisnih i profesionalnih medija, koji će učvrstiti demokratiju tako što će bolje informisati svoje građane o temama od javnog značaja, treba da bude prioritet. Medijska strategija, koju je usvojila Vlada u septembru 2011. g, definisala je niz mera koje treba da pomognu opstanak i omoguće razvoj medija u Srbiji. Među naj- značajnijim su povlačenje države iz vlasništva nad medijima i uvođenje pravila o kontroli državne pomoći, usklađivanje relevantnog zakonodavnog okvira sa evrop- skim standardima i obezbeđivanje transparentnosti medijskog vlasništva. Ministar- stvo za kulturu i informisanje je zaduženo za sprovođenje Medijske strategije, ali je od izuzetne važnosti da u taj proces u punoj meri budu uključeni drugi drržavni organi, mediji, njihova profesionalna udruženja i najšira stručna javnost. Misija OEBS u Srbij, i u saradnji sa partenrima iz Saveta Evrope i Delegacije EU, spremna je da snažno podrži ovaj reformski proces.“ Dragana Solomon, šefica odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji

pruža tehnologija kao alatka i sloboda da komuniciramo, da se umrežavamo i raz- menjujemo informacije, ideje, stavove i vrednosti sa drugim ljudima na planeti i da obogaćeni tim saznanjima preduzima- mo akcije, ja doživljavam ne kao tehno- lošku nego kao društvenu revoluciju. Mediji u Srbiji deliće sudbinu društva. Ukoliko se oblikujemo kao potrošačko a ne proizvođačko društvo, mediji će nam nuditi jeftinu zabavu, ukoliko se oblikuje- mo kao građansko društvo odgovornih pojedinaca, mediji će nam nuditi relevan- tne informacije na osnovu kojih ćemo moći kompetentno da raspravljamo, do- nosimo odluke o ličnom i javnom životu i da preduzimamo akcije. Mediji dakle imaju budućnost, bez njih se u savre- menom društvu jednostano ne može, ali hoće li oni raditi samo u korist svojih vlasnika, velikih korporacija, političara ili u korist građana - to zavisi od svakog pojedinačnog člana društva i naravno od onih koji u medijama rade. Ne zavisi uvek sve od države i njenih institucija, kao što često u svojoj građanskoj lenjosti sebi nalazimo izgovor. Mediji jesu moćni a njihova snaga počiva na kredibilitetu, odgovornosti i profesionalnosti pojedina- ca koji u njima rade i u njihovoj sposob- nosti da obezbede podršku javnosti za sopstveno profesionalno obavljanje posla. Ne mislim da je budućnost medija pe- simistična. Možete li zamisliti funkcio- nisanje bilo kojeg segmenta društva da mediji prestanu da rade samo nedelju dana? Mediji su pre svega industrija i pred njom se perspektive tek otvaraju. Drugo je pitanje ko će i kakvu korist i od medija imati. Po mom mišljenju ključ je u obra- zovanju. S jedne strane nepodnošljiva po- vršnost novinara i lakoća sa kojom se donose sudovi o veoma komplikovanim društvenim, politički i ekonomskim odno- sima u kojima živimo, o ljudima i pojava- ma van realnog istorijskog i društvnog konteksta pa i o samoj profesiji, ne govori toliko o lošim medijskim zakonima i poli- tičkim pritiscima, koliko o neodgovornim i neobrazovanim pojedincima u mediji- ma. S druge strane, medijsko obrazovanje neophodno je i građanima. Ukoliko želi- mo da kao građani učestvujemo u demo- kratskim i javnim procesima nije dovolj- no da znamo samo da promenimo kanal na daljinskom upravljaču - potrebno je da znamo ponešto i o tome kako mediji i no- vinari rade. Da bi građani razumeli medi- je i ono što objavljuju dobro bi bilo da makar malo upoznaju jezike kojima se mediji služe, principe kojima se ruko- vode, da budu u stanju ne samo da prima- ju nego i da kreiraju medijske poruke. Danas je to lakše nego ikada. Mediji ne žele medijski pismene građane jer oni uvek traže više, a kad medijski opisme- njenim građanima ne budu odgovarali po- vršni, neodgovorni i mediji bez kredi- biliteta, jednostavno će morati da se me- njaju ili ih neće biti. Zbog svega toga se već više od jedne decenije zalažem da se u nastavne programe, bar u srednim škola- ma, uvede predmet Medijska pismenost. Ako su danas informacije o gotovo celo- kupnoj stvarnosti medijski kontrolisane, oblikovane i posredovane a mi o mediji- ma ne znamo skoro ništa, onda se ne treba čuditi što mediji i oni koji iza njih stoje, kontrolišu nas, umesto da mi kontroliše- mo njih. Tradicionalni mediji - do budućnosti samo uz veru u promene Prvoslav S. Plavšić, psiholog, istraži- vač medija i komunikacija U Srbiji je sve propalo krajem prošlog veka, od privrede do institucija, od medija do morala. Osnovni problem je poraz kompetentnosti i znanja, uz pobedu po- vršnosti, lakog i brzog uspeha. Kontinu- itet nije bitan, temeljan pristup nas ometa, argument zamara, doslednost odbija. Me- diji su izgubili bilo kakav smisao za raz- ložnu kritičnost i konstruktivnost, bar mi- nimum socijalne edukacije, fer-plej igru, razumevanje čoveka i vrlina. Časni izuze- ci nemaju od čega da žive a pravi profe- sionalci ni gde da objavljuju. Svi se, me- đutim, razumeju u medije a bave se njima samo sa stanovišta sopstvene penetracije (šta god pod njom podrazumevali). Mladi se na vreme navikavaju na to, a mnogi vi- še i ne vide da tu ima nekih problema. O privredi i radu, stvaranju i razmeni malo je reči i nimalo slike. Trange-frange kul- tura života je najisplativija tema medija, osiromašeni i nemotivisani najšira ciljna grupa. Ipak, za takvo stanje u Srbiji uop- šte, krivi su i mediji, jer oni ne samo da su nekritični nego i sami proizvode fiktivnu stvarnost – a iz nje je lak pogled u isto takvu fiktivnu budućnost. Mediji u Srbiji se moraju opredeliti i diferencirati isto koliko i njihovi slušaoci, čitaoci i gledaoci. Mediji moraju biti kata- lizator promena, posrednici u izboru bo- ljeg i pametnijeg, ako ne želimo da bude- mo osim sveta, ponavljajući sve svoje osi- onosti i gluposti, koje su nam se već obile i o glavu i o stomak. Mediji će imati bu- dućnost samo ako se uozbilje i okanu po- vlađivanja svakoj šuši i svakoj vlasti. Me- diji će preživeti ako budu bolji i ako ih bu- de manje. Treba početi od moderne revizije regu- lative, a tu nije reč samo o medijskim za- konima, nego i o drugima koji regulišu poslovanje i obaveze, uz jasne benefite za najbolje. U ovom domenu je i kontrola primene zakona i propisa, praćenje rada i davanje olakšica za opremanje, disemi- naciju i distribuciju. Potom, edukacija i selekcija, valorizacija i priznanja, medij- sko obrazovanje mladih kao i podsticaji kreativnijem radu, inovacijama, uključi- vanju u svetsku razmenu. Svakako, prve mere treba da poteknu iz Narodne skup- štine, mnoge potonje iz profesionalnih udruženja, a najvažnije su ona afirmativna ili negativna reagovanja iz kultivisanijeg dela populacije. Verujem da će prilike na- terati naše medije da se više zamisle i stvaraju, da se bore a ne samo prilago- đavaju. Verujem u budućnost medija – ukoliko oni veruju da se do nje stiže samo promenama. R.L. politika i mediji linkwww.mediart.org 21septembar 2012 broj 104 Iz prve ruke Glavni i odgovorni urednik „Pirot- skih novina“ Bogoljub Njadanović opi- suje kako lokalna vlast može da utiče na rad medija: - Pirotskim novinаmа su 2009. go- dine stopirаnа sredstvа iz budžetа, jer smo, kаko su iz Opštine tvrdili, nepro- fesionаlno izveštаvаli o njihovom rаdu. Neposredаn povod zа to je bio tekst o kupovini аutomobilа zа predsednikа opštine vrednog oko 60.000 evrа, u jeku ekonomske krize. Ubrzo nаkon ovogа prestаlа je finаnsijskа pomoć opštine po Ugovoru o poslovno-tehničkoj sаrаdnji. Od 2009. ne učestvujemo nа konkursu zа dodelu sredstаvа medijimа uprаvo zbog togа što kriterijumi nisu jаsno kvаntitаtivno i kvаlitаtivno definisаni, а što smo mi u više nаvrаtа zаhtevаli dа se urаdi. O tome ko će i koliko sred- stаvа dobiti ne odlučuje nezаvisnа stručnа komisijа, već opštinsko veće kаo jedno političko telo. Ipak, Apela- cioni sud u Beogradu presudio je u korist Pirotskih novina koje su tužile Opštinu Pirot zbog nepoštovanja ugo- vorenih obaveza, nakon čega nam je opština isplatila zaostala dugovanja i kamatu na taj dug. Zahvaljujući ova- kvoj presudi odbačeni su navodi opštin- skih čelnika da Pirotske novine izveš- tavaju neobjektivno, tendenciozno i ne- profesionalno. Medijsku situаciju u Pi- rotu nаjbolje ilustrije nedаvni slučаj, kаdа nijedаn medij koji dobijа sredstvа iz budžetа, sem, Pirotskih novinа, nije smeo dа objаvi sаopštenje Agencije zа borbu protiv korupcije, koje su uredno dobili, dа pomenuto аntikorupcijsko te- lo protiv predsednikа opštine Vlаdаnа Vаsićа vodi postupаk zbog sukobа in- teresа.

PP olitičari koji su se našli u škripcu zbog izneverenih obećanja i laži koje su izricali tokom izborne kam- panje, ovako su formulisali svoja oprav- danja: a) To sam ionako izrekao u izbornoj kampanji. b) Niko normalan ne veruje obećanji- ma u izbornoj kampanji. c) Da, nisam govorio istinu, borio sam se metodom dezinformacija, koju uosta- lom koriste vaši nalogodavci. Iskazi ne pripadaju nekom stvarnom političaru, nego su nastali fuzijom različi- tih izjava u tri karakteristična tipa. Prvi iskaz izbornu kampanju smešta u prostor s one strane dobra i zla, istine i laži. Drugi iskaz dovodi u pitanje mentalno zdravlje onoga ko je poverovao obećanjima za vreme izborne kampanje. „Autori” dele isto uverenje: Obećanje nikako ne služi tome da bude ispunjeno. Zašto? Kada bi ljudi očekivali da se obećanja ispune, stranka koja se služi lažima glatko bi izgu- bila na sledećim izborima, a to se ne deša- va. Obećanja, „a to svako normalan zna” služe da pogode „nerv” koji će pokrenuti svoje „izborno telo” i „štrpnuti” nešto od tuđeg. Sve u svemu, nije normalan onaj ko ne želi da svoj glas pokloni lažovu. Autor trećeg iskaza insistira na činjenici da je izrekao neistinu, ali neistina je „u funkci- ji” metode dezinformacija odnosno „speci- jalnog rata”. A u ratu je, kako se misli, sve dozvoljeno. Prva dva iskaza su postmodernog ka- raktera, jer podrazumevaju „odlepljenost” iskaza od stvarnosti. Izborna kampanja nema neke bliske veze sa stvarnošću, rezultatima upravljanja i rada, nego je ona neutralan prostor iz koga tek treba da dospemo u stanje iz koga je moguće učini- ti nešto što podleže vrednosnoj proceni. Pri čemu se procena vrši prema onoj ili ovoj ideološkoj matrici, a ne prema onome što je obećano, učinjeno ili ispunjeno. Tako npr. u slučaju sklapanja ugovora, sasvim je „normalno” i „samorazumljivo” da budete prevareni, jer se niste obavezali prema ugovoru, nego prema nečem ima- ginarom (običajnost, „pokvarenost” ili tre- nutna korumpiranost). Dakle, ukoliko očekujete da će druga strana ispuniti ugo- vor ili obećanje, „vi niste normalni”. Ta druga instanca sa koje se vrši procena vrednosti ili ispunjenosti obećanja je u najvećom meri „samorazumljiva”. Zato je tako „nenormalno” dovesti u bliži odnos istinu i stvarnost. Istupate iz samora- zumljivosti. Niste više „naši”. U trećem slučaju, samorazumljivost laži leži u pret- postavkama moderne. Poseduje se istina, koja će na kraju pobediti i zato se vredi za nju boriti, čak i „kontraminom” laži, obmane, lažnog obećanja, jer sve se odvi- ja na principima rata. Dakle, svim izjava- ma je zajednička pretpostavka samo- razumljivosti laži i nasilja. Ukoliko je najviša filozofska začu- đenost, začuđenost nad samorazumljivim (Ojgen Fink) i ako samorazumljivosti i predrasude nekog vremena čine njegovu istinu (Hans Georg Gadamer), onda bi tre- balo analizirati u čemu leži samora- zumljivost lažnog obećanja. Istovremeno, analizirana situacija reći će nam i nešto više o teorijskoj perspektivi iz koje se ona sagledava. Kant, Žižek i moj berberin Počnimo prvo sa Imanuelom Kantom. Za Kanta ne postoji situacija koja može opravdati lažno obećanje, odnosno, nije samorazumljivo lagati. Ljudi zbog toga to i ne čine, premda posebno ne raspravljaju o tome. Poznat je Kantov primer. Ukoliko se čovek odluči na obećanje kojim se obavezuje da će pozajmljeni novac vratiti, a dobro zna da neće, maksima po kojoj deluje je samoprotivrečna jer poništava samu sebe. Moralni zakon koji bi dozvolio da svako ko se nađe u nevolji ili nalazi da za to ima dobre razloge, može da obeća sve što mu padne na pamet, računajući da to obećanje neće održati, učinio bi nemogućim svako obećanje. Istovremeno, onemogućio bi i svaku svrhu koju želi da postigne, zato što niko više ne bi verovao kada mu je nešto obećano. U kovača lažnog novca i prava para gubi svoju vred- nost. Da ostavimo sasvim po strani antropološke pretpostavke istine koje su u vezi sa slobodom i prosvećenošću čoveka kao njegovim izlaskom iz stanja samoskri- vajuće nezrelosti. Za Kanta, a to je u ovom slučaju najvažnije, ta samorazumljivost, odnosno nerazumljivost i neopravdanost lažnog obećanja vodi destrukciji svih onih vrednosti na kojima počiva projekat pro- svećenosti. Društo u kome niko nikom ne veruje, neguje plodove laži, zasnovane, kako kaže Kant, na maksimi samovolje. Opšte pravilo gde svako sebe vidi kao izuzetak, dakle gde svako za sebe kaže da može da laže, stvara društvo u kome vla- daju korupcija, nepotizam i kriminal. Nije posebno teško pronaći naše mesto u ovom opisu stvari. Međutim, teže je pronaći os- lonac samorazumljivosti, odnosno odgo- voriti na pitanje zašto nam je samora- zumljivost po kojoj je iznevereno obeća- nje samorazumljivo, tako samorazumljiva. Nastavićemo sa pojednostavljenom interpretacijom Slavoja Žižeka. Ukazujući na nepoznato znanje, odnosno na verova- nja i opscenosti koje stvarno ili navodno www.mediart.orglink22 septembar 2012 broj 104 Za{to verujemo la`nim dr Sr|an Damnjanovi}

ne znamo, a koja stoje u temelju vrednos- ti nekog društva, kao što je to npr. bilo potisnuto znanje o torturi zatvorenika posle američke agresije na Irak, a možemo da posegnemo i za obiljem naših lokalnih primera, Žižek uvodi u igru nesvesno, cil- jajući na skriveni sadizam i destruktivnost koji prate osećaj moralne superiornosti. Drugim rečima, potisnuto znanje o te- meljnim lažima garant je postojanja društ- va kakvog mi poznajemo, a ne postojanje univerzalne, arhetipske racionalnosti, iz koje se izvode moralne maksime. U tom smislu ona tri paradigmatična iskaza nisu proizvod raspada modernog društva, nego nešto više od toga, utemeljenje jednog kruga moći i upražnjavanje ritualnog zlostavljanja (iz koga se i crpi moć). Dakle, na matrici zlostavljanja počiva naše društvo i to zlostavljanja čiji se temeljni obrisi pojavljuju upravo u ona tri iskaza. Na primer, jezik parola koji me eto prati već skoro pola veka, čini jedan od tih utemeljujućih krugova ritualnog zlostav- ljanja i nasilja. Jednom sam zurio u natpis Smrt fašizmu – sloboda narodu, koji se pojavio na mestu sa koga je spala fasada na jednoj trošnoj kući i to u vreme kada je fašizam ponovo zaživeo u našem, „etno” izdanju (vidi o tome tekst Umberta Eka na http://pescanik.net/author/umberto-eko/). Iskazi na kojima počiva fašizam imaju tu „slepu samorazumljivost nasilja”, a menja se samo njihova spoljašnja forma. U sušti- ni, pretnja smrću je lažna, preživeće nasi- lje ali sad u novom ruhu. I jedna i druga strana vide sebe kao braću po oružju, jer dele istu „slepu samorazumljivost” i zato nasilje lako mogu usmeriti prema trećem. Nasilje čini uporišnu tačku samo- razumljivosti. Ono se ne dovodi u pitanje, a sve ostalo može se relativizovati. Smisao tog nasilja odnosno samorazumljivosti znanja o lažnom obećanju, najbolje mi je objasnio moj berberin. Dok ga je držala navijačka groznica, imao je zanimljiv poster na zidu svoje radnje. Masa navijača sa fantomkama je uz pomoć mini-panela obrazovala sliku jednog navijača sa fan- tomkom. Donji red navijača je formirao natpis: „Stvarni gradonačelnik našeg gra- da”. Začuđen, upitao sam šta to znači?: „To znači da mi znamo da oni znaju”, od- govorio je moj inače simpatični berberin. Izlazak iz kruga samorazumljivosti U čemu je smisao poruke ove navijačke maskarade i po čemu je sličan priznanju izneverenog obećanja? Da je izvesni orga- nizotor i vlasnik navijačke zajedinice ostao potpuno sakriven do kraja, izgubio bi svoju moć, kao Pepeljuga svoje haljinice posle ponoći. Da nije objavljena njegova zakamufliranost, imala bi dejsto vojne tajne koja je ostala tajna. Dakle, bila bi „ćorak”. Funkcija tajnog projekta nije u tome da tajna prekrije ceo projekat. Samo ono znanje koje bi koristilo neprijatelju ostaje prikriveno, dok znanje o onome šta neprijatelj zna, ima funkciju zastrašivanja. Tako atomska bomba deluje već pre nego što je aktivirana. Dakle, bitno je to da mi znamo ko je „stvarni gradonačelnik” i šta on može da nam uradi. Dalje, to znanje je od strane svesnog, formalnog znanja potis- nuto u ono podrazumevajuće neznanje. U tome bi se mogao sastojati „sofizam atom- ske bombe”. Njena razorna snaga ne poči- va na samoj upotrebi, upotreba, baš kao i laž u Kantovoj interpretaciji poništava sebe, nego u znanju o mogućnosti njene upotrebe i u znanju drugog da prvi zna. Dakle, izvor moći je u onom: „Ja znam da on zna”. Naglašavajući samorazumljivost neis- punjenog obećanja, nad nama vrše ritualno zlostavljanje, koristeći moć koja izvire iz te samorazumljivosti znanja. Moć je ras- podeljena na one koji znaju da mi znamo da su njihova obećanja lažna i u daleko manjoj meri, na nas koji znamo da oni znaju da mi znamo… Kao što primećujete, lanac ide u beskonačnost. Igru prekidaju oni koji iz nje mogu da izađu, odbijajući svako prihvatanje samorazumljivosti. PS. Naknadno sam ustanovio da je moj berberin u svojoj navijačkoj fazi nesvesno zagovarao onaj teorijski model samo- svesti, koji je opisao i ujedno napustio Pla- ton u dijalogu Charmides. linkwww.mediart.org 23septembar 2012 broj 104 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Jedаn od mogućih pogledа nа prvu godinu reаlizаcije medijske strаtegije Srbije Strana 4-5 Sažetak: I dok se čekа rаsplitаnje i otplitаnje medijskog „kolаrićаpаnićа“ u Srbiji se urušаvа oblаst jаvnog informi- sаnjа. Pogubno stаnje dekonstruisаno je u izveštаju Medijske slobode u Srbiji u evropskom ogledаlu koje su pod ruko- vodstvom dr Jovаnke Mаtić urаdili zаjed- ničkim snаgаmа NUNS, NDNV, ANEM i Lokаl pres. Od ukupno 27 indikаtorа zа procenu medijskih slobodа u zemljаmа člаnicаmа Sаvetа Evrope u Srbiji se ostvаruju sаmo četiri. Dа li bi implemen- tаcijа medijske strаtegije doprinelа dа situаcijа bude boljа, teško je reći. Ključne reči: medijska strategija, javni servis, mediji, finansiranje medija UDK: 316.774 doc.dr Vladimir Barović Štampa je slobodna, ali... Strana 15 Sažetak: U tekstu autor analizira me- dijsku sliku i slobodu govora u vreme dok je na vlasti bio Aleksandar Obrenović, i nakon prevrata 1903. godine kada na presto dolazi Petar Karađorđević. Na osnovu analize može se zaključiti da se medijska slika nije radikalno izmenila, osim što su nekadašnji opozicioni listovi nakon prevrata postali bliski novoj vlasti. Novinari su i nakon prevrata kažnjavani i proganjani, pod izgovorom zaštite vla- dara i dinastije. Ključne reči: štampa, medijska slika, sloboda, novinari, dinastije UDK: 070 dr Srđan Damnjanović Zašto verujemo lažnim obećanjima? Strana 22-23 Sažetak: Izborna kampanja nema neke bliske veze sa stvarnošću, rezultati- ma upravljanja i rada, nego je ona neu- tralan prostor iz koga tek treba da dospe- mo u stanje iz koga je moguće učiniti nešto što podleže vrednosnoj proceni. Pri čemu se procena vrši prema onoj ili ovoj ideološkoj matrici, a ne prema onome što je obećano, učinjeno ili ispunjeno. Ključne reči: politika, mediji, filo- zofija UDK: 316.774:32 obe}anjima? politika i mediji ISTI^EMO U OVOM BROJU

24