LINK 105

1

www.mediart.orglink2 novembar 2012 broj 105 LINK, časopis za profesionalce u medijima Izdavač: Media Art Content d.o.o preduzeće za proizvodnju medijskog sadržaja Bul. M. Pupina 6/III (c/o UNS) 21000 Novi Sad Tel/fax: 021 427 462 info@mediart.org www.mediart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije Resavska 28/I 11000 Beograd Tel/fax: 011 32 36 377 www.uns.rs VD direktora: Tanja Prodanov + 064 18 10 376 tanja.prodanov@mediart.org Glavna i odgovorna urednica vanrednih izdanja: mr Sanja Bošković + 063 610 855 njasab@gmail.com Pomoćnica glavne urednice: Marijana Ramić + 064 334 01 39 marijanaramic@gmail.com Redakcijski kolegijum: Dragana Bjelica (glavna i odgovorna urednica redovnog LINKa), Olivera Obrenov, dr Dubravka Valić Nedeljko- vić, Vesna Vujasinović, Rastislav Dur- man, Siniša Isakov Tehnička oprema i dizajn: Emil Otrupčak Korektura: Lidija Lazar Naslovna strana: Medijski arhiv RTSa i redakcija LINKa Ilustracije: Programski arhiv TV Beograd, redakcija LINKa, str. 4-5 Prijatelji dece Srbije, str. 14 Uroš Petrović, str. 26 MadHeadGa- mes, str. 34 Dečija dramska grupa Radio Beograda, str. 35 preuzeto iz knjige „Znameniti Inđičani“ Momčila Roknića Štampa: Maxima graf, Petrovaradin 021 64 33 512 maximagraf@gmail.com Vanredni brojevi distribuiraju se bez naplate. COBISS.SR-ID 181608199 ISSN – 1451-3420 mr Dragana Abramović Opšta i lokalna pravila Strana 3 Sažetak: Kako da medijska sfera bu- de bezbedna za decu? Pored postojećih konvencija i uobičajenih medijskih pra- ksi ukazuje se na nepostojanje jedinstve- ne knjige u kojoj bi se našla sva pravila i mogućnosti u vezi sa medijima i sadrža- jima za decu. Ključne reči: deca, mediji, UN UDK: 316.774:37-053.5 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Deca i mediji – obraćamo li dovoljno pažnje? Strana 8-9 Sažetak: Predstavljanje rezultata is- traživanja Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu o osnovnoškolskom poi- manju medija i konzumiranju medijskih sadržaja. Ključne reči: budžet slobodnog vre- mena, mediji, deca UDK: 316.774:37-053.5 mast. Marijana Matović Zloupotreba dece u reklamama Strana 10-11 Sažetak: U radu se sa globalnog as- pekta promišlja o razvijanju potrošačkog mentaliteta i promovisanju potrošačkih vrednosti kod dece. Ključne reči: deca, mediji, reklame UDK: 659.1:174 659.1-053.5 mr Milena Trbojević U umerenosti je ključ Strana 12-13 Sažetak: O odgovornosti odraslih da svojim znanjem i iskustvom usmeravaju mlađe na što bolje razumevanje i što is- pravnije prihvatanje svih medijskih sadr- žaja koji im se nude. Ključne reči: televizomanija, deca, psihologija UDK: 316.774:159.9-053.5 dr Danica Aćimović Deca u TV emisijama Strana 18-19 Sažetak: Zalažući se za uvođenje predmeta medijska pismenost u obrazov- ni sistem, razmatraju se načini kojima je redakcija programa za decu RTV konci- pirala program tako da on bude svojevr- sna dopuna redovnom obrazovanju u širi- ni, produbljenosti i medijskoj ekspresi- vnosti sadržaja. Ključne reči: televizija, programi za decu, RTV UDK: 654.197-053.5 mr Nenad J. Nikolić Odgovornost civilnog sektora Strana 31 Sažetak: Polazeći od ideje marketin- ga koji rađa benefit za decu i društvo u celini, u radu se govori o ulozi organiza- cija civilnog društva u kreiranju medij- skih proizvoda za decu i medijskom opi- smenjavanju. Ključne reči: deca, mediji, nevladin sektor UDK: 316.774-053.5 doc. dr Vladimir Barović Neprolazna vrednost Zmajevog „Nevena“ Strana 34-35 Sažetak: U radu se analiziraju listovi za decu koji su na srpskom jeziku izlazi- li od 19. do početka 20. veka. Kao naj- značajniji list za decu markiran je Zmaj Jovin „Neven“, kao štampani medij koji je i danas aktuelan i nezaobilazan u sa- gledavanju istorije medija za decu. Ključne reči: deca, mediji, vaspita- nje, „Neven“, Zmaj Jova 050 Neven dr Srđan Damnjanović Leksikon postmoderne i dekonstrukcija „priča za malu decu” Strana 36-37 Sažetak: Kroz prikaz knjige Koncep- ti postmodernističke filozofije objašnjava se roditeljstvo simulakruma, termin elek- tronskog ogledala i dekonstruiše tv bi- narnost. Ključne reči: postmoderna, leksikon, mediji UDK 316.774-053.5 P R O ^ I T A J T E

PP rema Konvenciji UN O pravima dece, sve osobe ispod 18 godina se smatraju DECOM. Ona čine 36 % svetske popula- cije. Nisu u svim delovima sveta podjednako zastupljena. U tzv. industrijalizovanim zemljama ima ih manje od četvrtine (22%), u zemljama u tzv. razvoju čine skoro polovinu stanovništva (49%). Shodno tome i pristup medijima je drugačiji za decu sa različitih tača- ka u svetu. Razlozi zbog kojih deca koriste medije i šta svako poje- dino dete dobija od TV programa, knjiga, elektronskih igara, interneta itd. zavisi od individualnih potreba, namera, iskustva, godina, roda, etničke i socijalno kulturne pripadnosti, stila života itd. Međutim, skoro sve zemlje sveta su još 1989. prihvatile osnovne principe o zaštiti dece od negativnog uticaja medija, u Konvenciji O pravima dece. Dogovorili su se da svaka odluka bude doneta u najboljem inte- resu dece, i da moraju i sama deca da se pitaju. Nije bitan samo opsta- nak već i intelektualni i psihički razvoj. Ni jedno dete ne bi smelo da bude diskriminisano, sva bi morala da se tretiraju jednako. Dva člana ove Konvencije se odnose na decu i medije: Član 13. Stav 1. Dete ima pravo na slobodu izražavanja; pravo obuhvata slobodu da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta bez obzi- ra na granice, bilo usmeno, pismeno ili štampano, u umetničkoj formi ili preko bilo kog drugog sredstva informisanja po izboru deteta. Stav 2. Primena ovog prava može biti predmet određenih ograni- čenja, ali samo takvih koja su određena zakonom i neophodna: (a) radi poštovanja prava ili ugleda drugih; ili (b) radi zaštite nacionalne bezbednosti ili javnog poretka (ordre public), ili javnog zdravlja ili morala. Član 17. Strane ugovornice uvažavaju značajnu ulogu sredstava javnog informisanja i obezbediće da dete ima pristup informacijama i mate- rijalima iz različitih nacionalnih i međunarodnih izvora, posebno onih koji su usmereni na razvoj njegovog socijalnog, duhovnog i moralnog dobra i fizičkog i mentalnog zdravlja. U tom cilju , Strane ugovornice će: (a) podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije i materijal od društvene i kulturnog interesa za dete u skladu sa duhom člana 29; (b) podsticati međunarodnu saradnju u izradi, razmeni i širenju takvih informacija i materijala iz različitih kulturnih, nacionalnih i međunarodnih izvora; (c) podsticati izdavanje i distribuciju dečjih knjiga; (d) podsticati sredstva javnog informisanja da posvete posebnu pažnju jezičkim potrebama deteta koje pripada manjinskoj grupi ili je domorodac; (e) podsticati razvoj odgovarajućih smernica za zaštitu deteta od informacija i materijala štetnih po njegovo dobro, imajući u vidu odredbe članova 13. i 18. Pored Komiteta Ujedinjenih nacija za prava dece, postoji veliki broj agencija UN, nevladinih organizacija (NGOs), akademskih insti- tucija i pojedinaca širom sveta koji se bave zaštitom dece i njihovim odnosom prema mas medijima. Svaka država ima svoje eksplicitne i implicitne zakone i pravila o medijima i njihovom sadržaju. Sa druge strane mediji imaju svoja pravila i politiku rada i zato države ponekad intervenišu zakonima ili uredbama, a ponekad i finansijskom podrškom u pravljenju određe- nih projekata. Međutim, nigde ne postoji KNJIGAu kojoj bismo našli sva pravila i mogućnosti u vezi sa medijima i sadržajima za decu. Najbolje uređeni mediji su film i nacionalne televizije. Zaštita dece od štetnosti medijskih sadržaja najviše sadrži brigu o uticaju nasilja, seksa i pornografije i obscenosti, mržnje, diskriminacije i prostačkog izražavanja.Uobičajene mere za audio vizuelne medije, pored ozna- ke - godina pogodnih za gledanje programa, klasifikacije sadržaja, vreme emitovanja i zamagljivanje, zvučno i pisano upozorenje, ili označavanje elektronskih igara i nosača slike i zvuka. U nekim zem- ljama postoji i dogovor između vlasti i medija, da se sadržaji štetni za decu svedu na minimum. Međutim, sloboda izražavanja mora biti garantovana. I na opštem ali i lokalnom nivou mere koje se sprovode da bi medijska sfera bila bezbedna za decu sadrže: kontrolu roditelja, raz- vitak tehnoloških blokatora, povećanje interesovanja celokupne populacije, i samokontrole samih medija. Međutim, po nekim pitanjima kao što je dečja pornografija, akci- je društva su snažnije: policijske akcije, novi zakoni, telefoni za poziv građana, svetske organizacije, planovi zajedničkih akcija itd. Kada je internet u pitanju razvijaju se blokatori, mogućnost roditeljima da biraju, veća kontrola provajdera... Mnoge mere moraju simultano da se primenjuju, kada pokušava- mo da stvorimo bolje medijsko okruženje za decu i poštujemo nji- hova prava u praksi: njihov pristup informacijama, naročito infor- macijama dobrog kvaliteta, njihovo pravo na slobodu izražavanja, njihovo pravo da učestvuju u medijima, i njihovo pravo da budu zaštićeni od štetnih sadržaja. To je odgovornost koju moraju da pode- le: medijski radnici, vlasnici, urednici i producenti programa, rodite- lji, nastavnici, organizacije koje se bave medijima i gledalištem, ali i zakonodavci. Dečja medijska prava mogu da budu regulisana kroz lokalne uredbe koje se odnose na medije, podržane različitim visokim sadržajem medijskih programa, povećanjem literature o medijskim sadržajima, a namenjene roditeljima, nastavnicima, medijskim rad- nicima, političarima, ali i samoj DECI. U sve mora da bude uključe- no veliko i sveobuhvatno znanje o odnosu dece i medija. Promenom odnosa medija prema deci i njihovo lično i socijalno okruženje bi se menjalo. Prvo, rizik od neželjenih medijskih uticaja je mnogo manji na decu koja žive u sigurnim uslovima i imaju dobar odnos sa roditeljima, nastavnicima, vršnjacima, i svojom komplet- nom okolinom. Drugo, neophodno je da deci i mladima bude doz- voljeno da učestvuju u kreiranju svoje budućnosti. Izjave kako mi odrasli treba da čujemo glas dece i da ih pažljivo saslušamo ostaće mrtvo slovo na papiru dogod im ne dozvolimo da učestvuju u stva- ranju uslova za sopstveni bolji život. Ukoliko deca i mladi budu uključeni u aktivnosti koje su vezane za njih, ali i za njihovo društvo u celini, biće automatski bolje zaštićeni, ali i predstavljeni i uključe- ni u medijske sadržaje. Kada je Srbija u pitanju, još 2002. godine kada je donet Zakon o radiodifuziji, njeni tvorci su se hvalili da je to moderan zakon jer štiti decu. Deca su bila spomenuta samo u dva člana i to sa hendikepira- nima i reklamama. U novim odredbama Strategije razvoja sistema javnog informisa- nja u Republici Srbiji do 2016. godine deca se spominju još ređe. linkwww.mediart.org 3novembar 2012 broj 105 Op{ta i lokalna pravila mr Dragana Abramovi} deca i mediji Ovaj broj LINKa sufinansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

UU z podršku UNICEFa, udruženje Prijatelji dece Srbije iniciralo je donošenje dokumenta kojim bi bila utvrđena osnovna pravila profesional- nog ponašanja medija u odnosu na decu. Kodeks „Deca i mediji“ sastavio je psiho- log Prvoslav Plavšić, podjednako dobar znalac zakonitosti javne komunikacije koliko i slova i duha Konvencije UN o pravima deteta koju je potpisala i naša zemlja 1990. godine. Za LINK razgovara- mo sa autorom ovog Kodeksa, kojem je priključen i Kodeks o zaštiti dece od poli- tičkih zloupotreba. Šta je suština pravila kojih se mediji moraju pridržavati u bavljenju decom i temama iz dečjeg života i šta ih razlikuje u odnosu na druge etičke standarde korektnog novinarstva? - Svi etički standardi profesije sadrže i poneku odredbu koja se odnosi na decu, ali treba posmatrati sve medije u društvu, odnosno sve aspekte njihovog delovanja, a tu ne rade samo novinari nego i mnogi drugi medijski poslenici od kojih zavisi sadržaj i izgled nekog lista ili RTV pro- grama. Kako je sada zakonski sankcioni- sano i zanemarivanje dece, mogli bismo da kritikujemo medije (posebno one u javnoj sferi) koji jedva da uzimaju u obzir dečji auditorijum, ako na stranicama i termini- ma koji bi trebalo da pripadnu deci daju sve ostalo što nikako nije za njih, nekada se izgovarajući slajdom da to nije za one ispod nekog uzrasta. Najblaže bismo mogli da kažemo da se odrasli zaborave ali da mediji to ne smeju, pod uslovom da žele da zadrže visoku poziciju u društvu. Drugi smisao ovih pravila je u tome što se upozorava na prirodnu veliku ranjivost dece na sve oblike postupanja koja ih ugrožavaju, na prioritet ispunjavanja potreba dece u jednom društvu, na odgo- vornost svih institucija pa tako i medija, na koje su deca upućena sada više nego bilo kada ranije. Ovaj dokument, donet 1993. godine, odmah je formalno pozdravljen u struč- noj javnosti, čak je nekoliko glavnih urednika vodećih glasila svečano, u pri- sustvu dece tokom Dečje nedelje, potpi- salo njegovo prihvatanje. Koliki su stvar- ni efekti Kodeksa, primećuje li se napre- dak u medijskoj praksi? - O pravima deteta počelo je da se govori više posle usvajanja Konvencije o pravima deteta 1989. godine na General- noj skupštini UN i Svetskog samita za decu 1990. godine i mada je ceo svet bio za to, u praksi će proći još dosta vremena dok se to ne ostvari. Istini za volju treba reći da je u Srbiji postojalo osećanje da decu treba više i bolje zaštititi, ali je bilo malo akcija na tom planu, pa je tako i ovaj dokument, o kojem su Prijatelji dece govorili tih godina, doče- kan, ipak, uz podeljene reakcije. Mnogi su mislili da on nije potreban jer postoje zakoni a i pomenuta Konvencija UN. Mi smo odgovarali provokativnim pitanjem: „Da li mislite da će stvari krenuti nabolje ako Kodeks ne postoji?“ Ako se podsetimo situacije u našoj (tada još velikoj) zemlji pre 20 ili 25 godi- na, lako ćemo zaključiti da „deca nisu bila na redu“ za ozbiljnija razmatranja, ali jesu za velika stradanja krajem drugog mileni- juma. Smatrali smo da je veoma značajno da se prava deteta u odnosu na medije upravo tada kodeksiraju, da pozovemo javnost na zaštitu dece u svakom pogledu. U jednom trenutku bili smo gotovo blo- kirani jer su jedni govorili da se time ogra- www.mediart.orglink4 novembar 2012 Kodeks po`eljan, ali nedovoljan mr Milena Trbojevi} broj 105 Prijatelji dece Srbije sa stru~nim saradnicima, ~lanovima Upravnog odbora, sestrinskih organizacija i volonterima, oktobar 2012.

ničavaju prava medija, dok su drugi misli- li da Kodeks ne može nikoga da obaveže. U mnogim nastupima i sam sam (uz kole- ginice Ružicu Rosandić i Nadu Korać, iz radne grupe za pripremu Kodeksa) bio u poziciji da opovrgavam i jedne i druge, nekada rastužen nerazumevanjem. Među- tim, kada je Kodeks, uz pomoć UNICEFA štampan (prvo na srpskom pa onda u Sko- plju i na makedonskom jeziku), situacija se nešto promenila i mnoge redakcije su na naš poziv „svečano potpisale“ Kodeks (ima jedna velika sveska u kojoj se čuvaju ti potpisi) i dobile više primeraka za ured- nike, novinare i javnost. Posle nekoliko godina organizovali smo još jedno doštam- pavanje i potpisivanje Kodeksa, ali smo primetili da mnogi od onih koji su se bavi- li decom u medijima nisu imali svoj pri- merak. O stvarnim efektima Kodeksa nije lako govoriti jer su se vremena, prilike i medij- ska praksa menjale, ali uvek smo nailazili na njegove citate i pominjanje, posebno u situacijama ogrešenja o dečja prava. Mislim da je on odigrao značajnu ulogu i da je živ i danas. Oblast dečjih prava je počela da ulazi u program redovnog obrazovanja novi- nara, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, recimo, ali i kao sadržaj posebnih, dodatnih obuka kroz namenske projekte i seminare koje ste i Vi vodili. Kakva su tu iskustva? - Veoma sam zahvalan svim organiza- torima raznih seminara, simpozijuma i radionica, posebno UNICEFu, prosveti, dečjim i novinarskim asocijacijama što je mojim kolegama i meni pružena prilika da se time bavimo u društvu dece i svih onih koji su njima posvećeni. Deca su bila uvek izvanredna i pokazi- vala su veliku zrelost u interpretaciji prava čoveka i svojih prava, čak i ne znajući gde je i kako sve to regulisano. Zanimljivo je bilo šire nerazumevanje među roditeljima koji su polaritetno pitali: „A, da li deca imaju i nekih obaveza, osim što svi govo- re o njihovim pravima?“ I u drugim profe- sionalnim krugovima odrasli su postavlja- li slična pitanja zanemarujući da je reč i o prirodnim ljudskim pravima i o „pravu generacija“, o čemu se danas više govori. Baš u vezi sa svim tim, jasno je da pro- fesionalno obrazovanje novinara i drugih medijskih poslenika mora ozbiljnije da uključi i ovaj domen, jer on ima dublji smisao nego što se to čini na prvi pogled. Srećom, naši ljudi su skloni saradnji i vole decu ali ih (ne)prilike u kojima žive i pro- fesionalno deluju odvlače od svega ovoga, svakako na štetu i dece i celog, već posu- stalog, društva. Kodeks nije obavezujući, ali postoje zakoni kojima se reguliše medijska sfera, samim tim i tretman dece, njihovih potre- ba i interesa, njihove zaštite. Kakve su reakcije onih koji kontrolišu sprovođenje tih zakona, na primer Republičke radio- difuzne agencije, Saveta za štampu i slič- nih tela? - Ovo poslednje je tema o kojoj najma- nje mogu da govorim, ali bih imao šta da zamerim kontroli i poštovanju standarda kod nas uopšte. Osim povremenih upozo- renja nisam primetio kontinuiranu akciju, a imam utisak da ni sankcija nije bilo mnogo. Problem nadležnosti u Srbiji veoma je vidljiv pa su međuprostori suvi- še veliki, profit suviše privlačan, profesio- nalnost osrednja, deca i dalje izložena pre- velikim iskušenjima i nevoljama. Mediji u tom pogledu imaju sve više posla i brige a sve manje podsticaja, ohrabrenja, nagrađi- vanja. Odnos zakona i drugih regulatornih oblika bitno se menja u savremenim dru- štvima, pa donekle i kod nas, ali uvek osta- je stari refren da je zakon suština a da je sve ostalo neobavezujuće. Samoregulaci- ja, međutim, postaje bitna jer se oni koji su profesionalci obavezuju da će nešto raditi, odnosno da nešto neće, pa je pitanje njihovog kredibiliteta, pa i opstanka, veza- no za to koliko se drže svoje reči i potpisa. I tu postoje određene sankcije, i tu se prati rad, ali mediji su uvek pozvani da se time bave i podižu nivo informisanosti i „vidlji- vosti“ nekog problema, svest građana, opšte, stručne i poslovne javnosti o tome kako bi valjalo da se radi sa decom i za decu. Ako deca to ne zaslužuju, onda može- mo očekivati da ćemo sutra živeti u dru- štvu koje nam se ne bi dopalo. Poštujući dečja prava podižemo nadu da ćemo zaje- dno učiniti da nam bude i bolje i lepše... linkwww.mediart.org 5novembar 2012 broj 105 deca i mediji Nekoliko stereotipa Ove godine imali smo izborne kampanje. Da li je bilo političke zloupotrebe dece? - Rekao bih da u svakoj političkoj kampanji ima i zloupotreba dece, odnosno, čak i ako izbacimo ono „zlo“, svaka „upotreba“ dece u određenoj meri je i zloupotreba. Doduše, sada stranački timovi paze da ne preteruju sa prikazivanjem dece u politi- čkim promotivnim materijalima, ali većina smatra da je prirodno da boljitak koji sledi posle pobede baš te stranke, čeka i decu. Drugi ih prikazuju u nevolji i bedi kao znak da su neophodne promene u društvu, treći samo kao deo srećnih porodica, itd. Svi smatraju da je prirodno da prikažemo i one „mlade na kojima svet ostaje“ i tu načel- no nema primedbi, osim što je takav, tačan globalni stav u funkciji samo jedne politi- ke, koja često decu sa bilborda zaboravi čim dođe na vlast pa ima „krupnijih proble- ma“. Da bismo bolje razumeli da decu treba držati dalje od politike, zamislimo da sve stranke imaju decu u svojim spotovima, onda bismo morali da odlučujemo koja su siromašnija, srećnija, lepša... i tada bi se ispoljila apsurdnost njihovog položaja (bez prava glasa) kao objekata a ne subjekata kampanje, zaključio je Plavšić.

www.mediart.orglink6 novembar 2012 broj 105 Iz spomenara odrastanja ... Program za decu, de~ji program, televizija, Ljubivoje R{umovi}, Branko Mili}evi}, Dragan Lakovi}, Mi}a Tati}, A}im, Zoran Radmilovi}, Dragan Luki}, Du{ko Radovi}, Nenad Nenadovi}, Minja Subota ... klju~ne re~i

ZZ aštita maloletnika je definisana Za- konom o radiodifuziji i Zakonom o oglašavanju. Zakon o radiodifuziji definiše zaštitu maloletnika u program- skom sadržaju, dok Zakon o oglašavanju definiše slučajeve u kojima se štite malo- letnici od oglašavanja određenih proizvo- da i u dva slučaja pojavljivanja dece u re- klamnom sadržaju. Prema Zakonu o radiodifuziji u nadlež- nosti Saveta RRA je zaštita maloletnika i poštovanja dostojanstva ličnosti u progra- mima koji se prikazuju posredstvom RTV, o čemu donosi opšte obavezujuće uput- stvo. Agencija se naročito stara da progra- mi koji mogu da naškode fizičkom, men- talnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizi- je, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici, po pravilu, nisu u prilici da ih vide ili slušaju. Prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fizički, mentalni ili mo- ralni razvoj maloletnika, zabranjeno je Zakonom o radiodifuziji. Savet RRA je doneo Opšte obavezuju- će uputstvo o ponašanju emitera – Kodeks ponašanja emitera u kojem je jasno navela slučajeve u kojima se malo- letnici štite od programskih sadržaja na radiju ili televiziji. U Kodeksu o ponaša- nju emitera Agencija je propisala da su emiteri dužni da preduzmu sve mere pre- dostrožnosti kako bi zaštitili maloletne osobe od programskih sadržaja koji mogu da im ugroze integritet kao i njihov zdravstveni, moralni, intelektualni i soci- jalni razvoj. Kodeksom je definisana obaveza da se deca i omladina mogu prikazivati samo uz dozvolu roditelja ili staratelja. Maloletno lice može se direktno pojaviti u programu samo uz sopstveni pristanak i odobrenje roditelja ili staratelja, pa i tada je emiter dužan da posebno vodi računa o zaštiti dostojanstva i fizičkog i mentalnog zdrav- lja osobe koja je u pitanju. Emiteri su duž- ni da iskažu posebnu pažnju kada objav- ljuju intervjue, fotografije ili snimke malo- letnika i to mogu da učine samo uz prista- nak i odobrenje roditelja ili staratelja. Ova obaveza se ne odnosi na snimljene materi- jale koji služe za ilustraciju i, pri tom, ne ugrožavaju dostojanstvo dece i omladine (kolektivni snimci početka školske godi- ne, snimci dečje igre na javnim površina- ma, vremenske prognoze i sl.) Takođe, usvojeno je i Opšte obavezuju- će uputstvo o ponašanju emitera u vezi sa emitovanjem programskih sadržaja koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika. Tim uput- stvom se uređuje način emitovanja pro- gramskih sadržaja koji mogu da naškode maloletnim licima, bez obzira na njihov uzrast. Programski sadržaj koji je katego- rizovan kao sadržaj koji može da naškodi fizičkom, mentalnom ili moralnom razvo- ju svih maloletnika, bez obzira na njihov uzrast, i koji mora da nosi oznaku „18“, emiter može emitovati samo u periodu od 24 do 6 časova. Zakon o oglašavanju propisuje slučaje- ve u kojima se štite maloletnici od oglaša- vanja određenih proizvoda, zabrana zlou- potrebe poverenja, neiskustva, neznanja i lakovernosti, kao i slučajeve u kojima se maloletnici ne smeju prikazivati (u sluča- jevima dovođenja maloletnih lica u vezu sa seksualnošću, ili prikaz maloletnog lica u opasnoj situaciji, kao što je: penjanje na neobezbeđene objekte; ulazak u nepozna- te prostorije; razgovor sa nepoznatim lju- dima; korišćenje šibica, upaljača, benzina, lekova i električnih uređaja u domaćin- stvu). Agencija u svom radu je uočavala ne- pravilnosti u smislu poštovanja odredbi Zakona o oglašavanju, u smislu zaštite ma- loletnika od oglašavanja određenih proiz- voda (medicinska sredstva i oglašavanje mleka, druge hrane i pića za novorođen- čad i odojčad). Nadležnost u primeni Za- kona o oglašavanju je podeljena pa je za primenu Zakona nadležno i ministarstvo nadležno za poslove trgovine i za poslove zdravlja. U tumačenju Zakona o oglašavanju Sa- vet RRA je na stanovištu da je pružalac medijske usluge odgovoran za emitovanje oglasnih poruka čiji je sadržaj protivan odredbama Zakona, ako je znao ili je na osnovu redovne provere okolnosti kon- kretnog slučaja (npr. uvid u sadržaj ogla- sne poruke) morao znati da je njen sadržaj protivan Zakonu ili ako je istu emitovao bez prethodnog pribavljanja uredno popu- njene deklaracije. deca i mediji linkwww.mediart.org 7novembar 2012 broj 105 Nadle`nosti Republi~ke radiodifuzne agencije Reklamiranje Marketinški stručnjak Vladimir Čeh bio je član Radne grupe koja je pripremala Zakon o oglašavanju. Pitali smo ga kako i koliko ovaj dokument štiti najmlađe: - Zakon o oglašavanju ima jedno poglavlje (V) i u njemu 14 članova (72-85) posvećenih „oglašavanju namenjenom malolet- nim licima“. Pored toga, odnos prema maloletnim licima pomi- nje se još u članu 40. (Maloletna lica mlađa od 16 godina ne mogu da se u oglasnoj poruci dovode u vezu sa seksualnošću. Muškarci i žene ne mogu da se u oglasnoj poruci prikazuju kao dečaci ili devojčice sa seksualnim odlikama odraslih.) i u neko- liko članova u vezi sa opštim zabranama (duvan, alkohol, spon- zorstvo, lična dobra javnih ličnosti...) U poglavlju namenjenom maloletnim licima definiše se da oglasna poruka namenjena maloletnim licima jeste obaveštenje kojim se preporučuje proiz- vod, odnosno usluga, koji prema vrsti, prirodi, obliku, kvalitetu i drugim svojstvima, samostalno ili uz pomoć roditelja, isklju- čivo ili pretežno koriste maloletna lica i govori se o zabrani zlou- potrebe neiskustva, neznanja i lakovernosti maloletnih lica, naro- čito putem onemogućavanja ili otežavanja razlikovanja stvar- nosti od mašte. Niz članova govori o zaštiti zdravlja, razvoja i integriteta maloletnih lica, manipulaciji prednostima, zaštiti autoriteta porodice i škole, o zloupotrebi poverenja maloletnih lica, pa čak i o oglašavanju u dečjoj ustanovi. Zakon pokušava da štiti ciljnu grupu – od oglašavanja. Pa ipak, ima poruka namenjenih maloletnim licima koje se oglušu- ju o zakon, ali njihov broj nije zabrinjavajući. Zabrinjavajuće je što Zakon posmatra oglasnu poruku onako kako ona u praksi nikada nije prikazana: pojedinačno. Poruke se emituju – u blo- kovima. Pritom, maloletna osoba ne gleda samo dečje emisije (u kojima se, eventualno, emituju samo poruke „namenjene deci“), već posmatra ukupan program, u kome se pojavljuju i poruke koje nisu namenjene ciljnoj grupi deca, a ona su (sigur- no!) primaoci. U tim porukama se lako da videti mnoštvo stva- ri opisanih kao zabranjenih u porukama namenjenim deci. Da ne nabrajam primere iz reklama za pivo, kladionice, osiguranja... Nemam veliki problem sa prikazivanjem dece u oglasnim poru- kama. Imam problem sa prikazivanjem – deci, zaključuje Čeh. M.T. Redakcija LINKa zamolila je RRA da na{im ~itaocima predstavi svoje nadle`nosti u vezi sa elektronskim sadr`ajima za decu i o deci

OO dsek za medijske studije na Filo- zofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na četvrtoj godini studija upravo u ovom, zimskom semestru, realizuje izborni predmet Deca i mediji, inače omiljen kod studenta. Po mnogo če- mu ovaj predmet se razlikuje od uobičaje- ne nastave i vežbi na univerzitetu. Naime, studenti u okviru predispitnih obaveza već godinama obilaze vojvođanske osnovne škole i sa učenicima četvrtih i osmih raz- reda razgovaraju o njihovom viđenju me- dija, kako onih tradicionalnih tako i novih sa fokusom na participaciju na internetu, i to posebno Fejzbuku, Tviteru i drugim so- cijalnim mrežama. Može se smatrati da je to skroman pokušaj primene u praksi Me- dijske pismenosti, opismenjavanja dece za bolje razumevanje medija sa kojima često provode više vremena nego sa vršnjacima u školi, ili sa roditeljima, odnosno nastav- nicima. Osim rečenog, učenici ispunjava- ju i upitnik koji je svojevrstan naučni instrument koji nam je poslužio da u posle- dnjih nekoliko godina kontinuirano prati- mo medijske navike kod vojvođanskih učenika u ove dve prelomne godine kogni- tivnog razvoja i odrastaja. Rezultat poseta su tekstovi koje đaci šalju za sajt predme- ta http://5sazvezdicom.medijskestud- ije.org, ali što je jako važno tu i studenti objavljuju svoje radove u kojima žele da pokažu šta oni smatraju da jeste dobar i primeren onlajn sadržaj za osnovce. Osim toga još se postavljaju i najbolji naučno- istraživački studentski radovi iz oblasti mediji i deca. Za ovu priliku izdvajamo rezultate iz nekoliko poslednjih istraživanja koji uka- zuju na to kakav su auditorijum deca, koje medije i koje sadržaje preferiraju i kako međusobno komuniciraju. Potrošnja „budžeta slobodnog vremena“ Jedan od istraživačkih zadataka je bio kako deca troše svoj „budžet slobodnog vremena“. Najviše ispitanika, njih 22%, provodi svoje slobodno vreme u igri. Od toga njih 60 % slobodno vreme ispunjava igrajući se napolju, na ulici, u dvorištu i tako dalje, dok njih 40% igru ograničava na kućni prostor. Mnogo manji broj dece (8%) vre- me provodi sa svojim drugarima/drugari- cama, slušajući muziku ili razgovarajući o raznim temama. To vreme provedeno sa drugarima go- tovo je u istom odnosu sa vremenom koji deca provode na kompjuteru (7%). Nove tehnologije, dakle, značajno menjaju pre- raspodelu u budžetu slobodnog vremena, ali kod nas još ne preovlađuju, posebno u prigradskim i manjim mestima. Znači, podjednak broj dece vreme provodi aktiv- no i u stvarnoj interakciji sa ljudima, ali i u virtuelnoj komunikaciji i igri sa nepo- stojećim u realnosti subjektom. Deca, prema ovom istraživanju, puno vremena provedu uz računarske igrice, četovanje i traženje zanimljivih podataka ili video-snimaka. Samo u retkim slučaje- vima koriste naučne sajtove, stranice o obrazovanju i one podatke koji bi im po- mogli u učenju: domaći zadaci su i dalje zasnovani samo na onome što sadrže udž- benici, to jest da se od dece ne zahteva da za dodatnim informacijama tragaju na internetu. Kada nisu u školi, ili na nekim vanškol- skim aktivnostima, 7% mališana uglav- nom uči (njih 29 od ukupnog broja ispita- nika). Učenje se u velikoj meri pomerilo iz učionice u vanškolski kontekst, pa je stoga uključeno u slobodno vreme dece. Takođe, i porodica je postala jedan od ključnih potpornih sistema u obrazovnom procesu. Zato se ova aktivnost delimično prebacuje i na kuću i porodicu. Roditelji su na različite načine uključeni u obrazov- ni proces deteta, kako pomaganjem u uče- nju, održavanjem kontakta sa školom, tako i učestvovanjem u radu škole ili plaćanjem nastavnika za dodatne časove. Na istom stepenu interesovanja nalazi se televizija (7%). Pasivizacija dece, nji- hovo vezivanje za vizuelne medije, čini ih svojesvrsnim zavisnicima televizije. Vre- me koje karakterišu kao slobodno, provo- de uz televizor, koji im odaje utisak nepo- stojećeg sagovornika, od koga mogu dobi- ti onaj sadržaj koji ih interesuje. Toliko vezivanje za televiziju ne postavlja se kao problem, ali u obzir treba uzeti sadržaje koje deca prate na televiziji, što je u veli- koj meri uslovljeno okruženjem i navika- ma, a naročito stavovima roditelja, budući da je jedna od najčešćih zajedničkih aktiv- nosti porodice upravo gledanje televizije. Međutim problem je u tome što deca gle- daju sadržaje za odrasle i u vreme kada to čine odrasli (od 20.00 pa neki čak i do 23.00 sata), a ne obrnuto - da se roditelji uključe u gledanje sadržaja namenjenih deci i sa njima kritički promišljaju i raz- govaraju o onome što su videli. Kada ovaj odgovor stavimo u korelaci- ju sa pitanjima koji medij im je najomilje- niji dobijamo rezultat da među ponuđenim odgovorima dominira televizija. Dafina Lemiš u knjizi Deca i televizija navodi da nakon kratkog „efekta noviteta“, istraživa- nja pokazuju, deca se „vraćaju ustaljenom dnevnom rasporedu“ koji obuhvata izradu domaćih zadataka, igranju sa drugovima, čitanju ili spavanju. To je potvrdilo i naše istraživanje. Kako određen procenat dece i dalje smatra čitanje knjiga načinom opuštanja, a ujedno i produbljivanjem svog znanja, govori i podatak da njih 7 % slobodno vreme izdvaja za ovaj vid zabave. Istovre- meno to je i školska obaveza jer čitanje domaće lektire okupira slobodno vreme deteta, a ne sate provedene u školi, odno- sno časove posvećene učenju. Najviše, to jest 256 učenika, zaokruži- lo je da vreme provedeno na internetu ko- riste da bi igrali kompjuterske igrice. U ovom istraživanju, 30% dece odgovorilo je da igra igrice u kojima ima pucnjave. To znači da su direktno „uključeni“ u „spro- vođenje“ nasilja. Ovaj tip igrica se ne mo- že smatrati kreativnim, već čisto manual- nim, te je krajnji učinak (broj osvojenih poena/života) rezultat pre „brzih prstiju“ nego intelektualnog napora. Najmanje su popularne kompjuterske igrice koje se igraju umreženo i čiji je cilj kreativno gra- đenje „sadržaja“ što bi moglo biti i veoma edukativno. Slušanje muzike na internetu navelo je 198 anketiranih osnovaca, što takođe nije vaspitna upotreba interneta jer se deca od najranijih dana uče da ne poštuju autorska prava (rad drugih) pošto mogu veoma www.mediart.orglink8 novembar 2012 Deca i mediji — obra}amo li dovoljno pa`nje? prof. dr Dubravka Vali} Nedeljkovi} broj 105

lako, nelegalno i brzo da dođu besplatno do željenih sadržaja. Malo kreativnija upo- treba interneta je „kačenje“ sopstvenih audio-vizuelnih sadržaja. Čak trećina an- ketiranih (133 učenika) najviše vremena provodi na sajtu Jutjub, gde „kači“ svoje video formate, ili gleda i skida druge snim- ke. Na trećem mestu je internet kao izvor podataka za rešavanje domaćih zadataka. Kao pomoć u školi internet koristi 116 anketiranih učenika, što može imati i svoje dobre strane, ako se internet koristi kao alatka za pronalaženje drugih metoda uče- nja, dodatne literature, onlajn kurseva, te- stova za proveravanje znanja. Gledanje televizije Drugo važno pitanje bilo je odnos dece prema televiziji. Kada se u literaturi pore- di prosečno gledanje televizije u minutima kod nas i u svetu najčešće citiran podatak je onaj iz 2009. objavljen pod Television 2009. Internacional Key Facts, IP and RTL Group, prema kojem građani u Srbiji prosečno provedu ispred televizora 302 minuta dnevno, što je za četiri minuta više od građana Amerike (298 min). Od 2009. umesto da se situacija poboljšala, nažalost prosečna dnevna dužina gledanosti televi- zije u Srbiji je još produžena. Tako da je u 2010. godini prosečna gledanost televizije u Srbiji bila čak 341 minut dnevno (ceo TV auditorijum Srbije čini 7.057.000 oso- ba), a u 2011. (januar-maj) neznatno kraća 337 minuta dnevno prema istraživanju AGB Nielsen Media Resaerch. Može se uočiti da među prvih dvadeset najgledani- jih emisija prednjače domaće serije, rijali- ti programi, kvizovi i teniski turniri kada igra Novak Đoković koje najradije gleda- ju upravo deca. Ono što je ovo istraživanje pokazalo, a nije očekivano jeste odgovor na pitanje da li bi deca radije išla napolje sa drugarima ili ostajala kući da gledaju televizijski pro- gram. Većina (89%) dece radije odlazi na- polje sa drugarima. Ovo se posebno odno- si na decu iz prigradskih naselja. To među- tim ne znači da je ovaj rezultat opovrgao našu osnovnu hipotezu da deca češće osta- ju uz tv ekran nego što se igraju sa drugo- vima, to samo znači da već kada bi imala izbor opredelila bi se za igru sa drugarima, ali to uvek zbog raznoraznih okolnosti ne mogu i tada se opredeljuju za gledanje televizijskog programa. To korespondira i sa nalazima Dafne Lemiš koja u pomenu- toj knjizi Deca i televizija ukazuje da se vreme za igru ne zamenjuje televizorom. Deca oslobađaju vreme da bi gledala tele- viziju na račun aktivnosti koje nemaju vre- menska ograničenja i koje oni smatraju uzgrednim, kao što su „gluvarenje“ ili „zujanje“ bez određenog planiranog razlo- ga. Dolazimo do zaključka u ovom prime- ru da televizija upotpunjuje „prazan hod“ u vremenu kada dete ne radi ništa, odno- sno nema alternativu. Kontrola daljinskog upravljača je više stvar kulturnog koda, odnosno preferenci- ja u omiljenim emisijama, nego opredelje- nja roditelja da kontrolišu sadržaje koje njihova deca konzumiraju. Na pitanje ko u njihovoj porodici bira koji će se programi gledati neznatno više ispitanika je odgo- vorilo da je to tata (29%), zatim da to rade oni sami (26%), dok je na trećem mestu mama (24%). Ovo nam govori da je kon- trola podjednako u rukama roditelja kao i dece, što omogućava deci da se više izla- žu sadržaju koji nije primeren njihovom uzrastu, odnosno da gledaju televiziju ili dok su sami kod kuće, ili dok su roditelji zaokupljeni nekim drugim porodičnim zadacima. Osim toga čini se da postoje i zajedničke preferencije kod roditelja i dece kao što je na primer gledanje domaćih seri- ja. U svetu se danas televizijskim sadržaji- ma za decu posvećuje posebna pažnja ka- ko sa stanovišta regulacije, tako i sa sta- novišta produkcije, odnosno kontrole. Ak- tivnu ulogu u tome osim države i medijske industrije, svakako imaju roditelji, kao i stručnjaci različitih profila koji u središtu svojih istraživanja imaju decu i omladinu. Festivali audio-vizuelnih sadržaja za decu više nisu retkost u svetu, kod nas ih kao kontinuirana aktivnost gotovo da i nema. Komentari Poslednje pitanje u anketi sprovedenoj među vojvođanskim osnovcima, ostavilo je deci slobodu da, ukoliko žele, upute neku poruku studentima anketarima za kraj. Polovina ispitanih iskoristila je prili- ku da izrazi svoje mišljenje. Od toga, 54% devojčica i 46% dečaka. U velikom broju slučajeva, to su bile samo jednostavne poruke kao što su: zdra- vo, ćao, do viđenja, hvala ili srećno. Nekim dečacima i devojčicama anketa se naročito svidela, tako je njih 21% poh- valilo pitanja, zainteresovanost odraslih (studenata) da saslušaju njihovo mišljenje o svakodnevici u kojoj provode svoje de- tinjstvo. Čak 17% mališana pisalo je da bi volelo da studenti ponovo dođu ili da sa njima uspostave kontakt preko Facebo- ok-a. Naročito zanimljive za analizu jesu poruke dece koja su bez problema i veoma opširno iskazala svoja razmišljanja i uti- ske. Izuzetnu zrelost za svoj uzrast poka- zalo je 8% ispitanih. Neki od njih pružili su predloge za poboljšanje televizijskog programa, uglavnom za povećanje broja crtanih filmova. Drugi su komentarisali štetne uticaje interneta i savetovali da je bolje igrati se napolju sa drugarima, nego na kompjuteru, ili gledati televiziju. Tako- đe, neki smatraju i da je „prijatelja teško steći, a lako izgubiti“, da je „jako lepo igrati se i nešto pametno naučiti“ i da treba biti poslušan i mudar. U mnogim odgovo- rima prepoznaje se edukativni uticaj uči- teljice. Nalazi ovog usmerenog i ograničenog istraživanja (obuhvatalo je veoma usku ciljnu grupu detinjstva) ukazuju da se kod nas ne shvata ozbiljnost uticaja audio- vizuelnih i novih medija na decu. Otvorena pitanja za naredna istraživa- nja su, pre svih, zašto su naši mediji u ovoj oblasti van svih navedenih globalnih toko- va, kao i da li će digitalizacija i nove mogućnosti koje donose mediji iskoristiti kada je reč o ponudi kvalitetnih i kreativ- nih sadržaja za decu. Osnovu za ovaj tekst činili su naučni članci autorke teksta objavljeni u Medij- skim dijalozima Vol. IV, N 10 i Godišnja- ku filozofskog fakulteta Кnj. 36, 2 linkwww.mediart.org 9novembar 2012 broj 105 deca i mediji

RR eklamiranje je takav način komu- niciranja čiji je cilj da ubedi one kojima se obraća da kupe određe- ni proizvod, prihvate određenu ideju i vrednosti ili koriste određene usluge. Da bi bile uspešne u tom nastojanju reklamne poruke se povezuju sa zahtevima za pripa- danjem i priznavanjem. Profesor Stjuart Hol, jedan od osnivača britanskih Kultur- nih Studija, napisao je još 1997. godine da „ukoliko u predstavi ne postoji ništa sa čim bi se publika mogla identifikovati, ne postoji mogućnost da preferirano znače- nje prođe“. Iako postoje i drugačija stanovišta, naročito među marketinškim stručnjacima koji smatraju da su deca samosvesni, samostalni i veoma kritični potrošači, u javnosti je dominantno uverenje da su naj- mlađi članovi društva veoma osetljiva publika koju treba zaštititi od negativnih uticaja medija jer medijski sadržaji, naro- čito televizijski, imaju moć da utiču na nji- hove stavove, ponašanja i izbore. Mediji masovnog komuniciranja nisu jedini poli- gon za oglašivače, ali su svakako najuti- cajniji jer kreiraju kulturu u kojoj se te poruke prihvataju. Deca se u strategijama oglašavanja koriste na razne načine: radi prodaje proiz- voda, koncepata, radi promovisanja odre- đenih vrednosti i životnih stilova. Ona su izložena reklamnim porukama putem raz- nih formi oglašavanja i preko različitih medija. Ukoliko se uzme u obzir da deca danas koriste više od jednog medija isto- vremeno (multitasking), i da se svi ti medi- ji koriste kao kanali u marketinškim kam- panjama, lako možemo doći do zaključka u kolikoj meri je povećana mogućnost da oni budu izloženi uticajima reklamnih poruka. A današnja deca se rađaju, socija- lizuju i sazrevaju u medijski posredova- nom svetu koji živi od reklama. Prema podacima Media Education Foundation iz 2005. godine, prosečno američko dete vidi oko 40 000 reklama godišnje. Noviji poda- ci govore o tome da su deca putem svih medija dnevno izložena broju od oko 3.000 reklama, (Consuming Kids, MEF, 2008). Oglašivači troše 12 biliona dolara godišnje samo na reklame namenjene deci kao ciljnoj grupi (APA, 2004). A prema podacima istraživanja iz 2003. godine koje su sproveli Martin Lindstrom i Patriša Sej- bold, autori knjige Brand Child, globalno tržište namenjeno deci vredi oko 2 triliona dolara. Deca su važna ciljna grupa iz tri razlo- ga. Oni predstavljaju klasične potrošače koji svojim novcem od džeparca kupuju proizvode koje žele, zatim, veoma su važni oglašivačima jer imaju velikog uti- caja na svoje roditelje u izboru proizvoda (tzv. kidfluence, kako su pisali Satrlend i Tompson) i na kraju, ali ne manje važno, deca predstavljaju buduće potrošače koje marketinške agencije pokušavaju da soci- jalizuju na taj način da im postanu i osta- nu verni kupci kada odrastu (ulaganje u budućnost). Takođe, u savremenom potro- šačkom svetu marketing pokriva sve uzra- sne dobi dece: pod uticajem Širli Templ 30ih godina nastala je marketinška kate- gorija toddler, desetak godina kasnije ti- nejdžer, zatim predškolci (50tih), a posle- dnjih godina i tzv. tween odnosno deca uzrasta 8-12 godina. Zbog ove sveprisutnosti reklama u dečjim životima u akademskim i medicin- skim krugovima sve se više govori o bole- stima dece koje su povezane sa marketin- gom (marketing related diseases). Prva naučna istraživanja o deci kao potrošači- ma datiraju iz 1950ih godina kada je objavljivano nekoliko istraživanja na teme kao što su lojalnost markama (Gost 1955) i upadljive potrošnje (Reisman i Rosebo- rough 1955). Do 70tih godina, kada su deca postala vidljiva u marketinškoj zajed- nici, bilo je objavljeno vrlo malo istraži- vanja ove vrste. Istražen je širok raspon tema koje se odnose na rastuću profinje- nost dece kao potrošača, što uključuje i njihovo znanje o proizvodima, robnim markama, reklamama, kupovini, cenama, strategiji donošenja odluka, roditeljski uti- caj i pristup pregovaranja. Ispitivani su i socijalni aspekti uloge potrošača, istražu- jući razvoj upotrebe simbola, socijalnih motiva za potrošnju i materijalizam kod dece. Početkom XXI veka otvorena je velika debata o uticaju reklame na gojaznost dece, jer je ukazano na moguću vezu izme- đu gledanja reklama i razvijanja nezdravih navika u ishrani. Evropska zajednica je u poslednjih dvadeset godina donela propise kojima se štite prava deteta i zabranjuje eksploatacija i izigravanje dečjeg povere- nja u smislu podsticanja dece da kupuju robu koja se reklamira, uzimajući u obzir njihovo neiskustvo i nekompetentnost. Takođe, direktivama Saveta Evrope zabra- njeno je da se deca podstiču u nagovara- nju njihovih roditelja i staratelja da im kupe reklamirane proizvode. U Velikoj www.mediart.orglink10 novembar 2012 Zloupotrebadeceureklamama mast. Marijana Matovi} broj 105

Britaniji je Ofcom, britansko nezavisno regulatorno telo, 2007. godine doneo dokument kojim se zabranjuje reklamira- nje hrane i pića sa visokim procentom nezdravih masnoća, soli i šećera (HFSS) u svim dečjim programima. Zabrana uklju- čuje i reklamiranje tih proizvoda pre i posle dečjih programa, kao i u toku, pre i posle programa za koje se pretpostavlja da ih mogu pratiti deca uzrasta od četiri do petnaest godina. I naš Zakon o oglašava- nju uzeo je u obzir zaštitu deteta od mogu- će marketinške zloupotrebe, ali je prema mišljenju svih koji se bave ovim pitanjem u našoj zajednici ostao nejasan kada su u pitanju tačno definisani uslovi pod kojima dete može učestvovati u reklami. Detinjstvo je postalo veoma primamljiv prostor za oglašivače koji se direktno obra- ćaju deci, zato što je utvrđeno da deca imaju velikog uticaja na svoje roditelje kada je u pitanju kupovina, a zahvaljujući liberarnijem načinu vaspitanja sada „treni- raju svoje roditelje kako bi kupovali stva- ri koje oni žele” (Schor). Razvojem medij- skih tehnologija često se gubi razlika između različitih formi komuniciranja. Iako je najviše pažnje posvećeno televizij- skom reklamiranju, ova vrsta poruka postoji i u drugim medijima i u drugim poljima komuniciranja neposredovanih masovnim medijima (na stanicama, u igraonicama, školama, na aerodromima, u sportskim centrima, na ulici...). I internet je postao visokokomercijalizovan medij, na svakoj stranici iskaču baneri, ponude za različite sadržaje koje nešto nude i proda- ju, čak se i kroz igrice reklamiraju dečji omiljeni junaci (advergames), a vrlo često se od dece traže i privatni podaci što ogla- šivačima omogućava da im se lično obra- ćaju (mikro-target). Dok priroda prenosi- vih medija (mobilni telefoni, lap-topovi, iPodovi) smanjuje mogućnost roditelja da kontrolišu sadržaje kojima će biti izlože- ni. Većina kritičara reklamnih kampanja koje su namenjene deci, naročito kada se govori o deci u predtinejdžerskom dobu, poziva se na razvojne teorije smatrajući da reklamiranje nije fer prema deci jer u tom uzrastu ona nisu dostigla onaj stepen kognitivnog razvoja koji im omogućava da razlikuju komercijalni od ostalog medij- skog sadržaja. Iako reklame imaju uticaja i na odrasle (inače oglašivači ne bi trošili novac na njih) njihov glavni argument je međutim da su odrasle osobe u stanju da razumeju namere oglašivača i da ih sama svest o tome štiti od mogućih negativnih uticaja. Deca postepeno uče o funkcioni- sanju reklamnih industrija i svrsi oglaša- vanja, a „reklame usađuju svoje poruke u dečje glave kada oni obraćaju najmanje pažnje”. Ovo stanovište potiče iz serije istraživanja koja su sprovedena početkom 70tih godina XX veka a koja su došla do zaključka da su neka deca oko pete godine života u stanju da veoma oskudno objasne razliku između komercijalnog i regularnog televizijskog programa. U tom uzrastu oni još uvek reklame vide kao vrstu zabave koja pruža nepristrasne informacije. Dublje razumevanje reklama, iz ugla raz- vojnih teorija, dolazi tek sa otprilike osam godina, kada su deca u stanju da razumeju da reklame ne moraju uvek govoriti istinu. A tek sa 10-11 godina počinju da shvataju da ih reklame pozivaju da nešto urade ili kupe. Istraživanje koje je 2004. godine sprovedeno na uzorku od 878 dece, podu- dara se sa mišljenjima psihologa, a poka- zalo je da su deca tek sa oko 12 godina u stanju da shvate tehnike reklamiranja, njenu persuazivnu prirodu i donose zrele odluke kao korisnici i potrošači. Psiholozi, takođe, upozoravaju da raz- vijanje potrošačkog mentaliteta i pro- movisanje potrošačkih vrednosti kod dece, povećava stopu anksioznosti i depresije zbog neispunjenih očekivanja, podstiče porodične sukobe i rizična ponašanja, i nastojanje da se prihvate vrednosti i način života „sa reklame” koji su često nedosti- žni ili, u slučaju prikrivenog reklamiranja, društveno nepoželjni. Velike rasprave vode se i oko štetnog uticaja koje imaju reklame usmerene na odrasle, a kojima su deca izložena. Tu spada reklamiranje cigareta i alkohola u najrazličitijim formama, od klasičnog mar- ketinga do „neprimetnog” plasiranja ovih proizvoda u filmovima, muzičkim spoto- vima, porodičnoj štampi i u drugim medij- skim formama koje deca prate i koji mogu uticati na to da deca počnu da ih konzumi- raju. U Enciklopediji Deca, Mladi i Tele- vizija stoji podatak da deca do svoje 18 godine vide više od milion scena konzu- miranja alkohola u televizijskim progra- mima. Teorijom o socijalnom učenju Alberta Bandure objašnjava se da ovaj način reklamiranja, ukoliko je povezan sa favorizovanjem osobe koja konzumira ove adiktivne produkte, tako što se ona prika- zuje kao atraktivna, seksipilna, uspešna, hrabra, maloletnim licima može služiti kao model za izgrađivanje sopstvene ličnosti. Direktivom Saveta Evrope o pružanju audiovizuelnih usluga, zabranjeni su svi oblici reklamiranja cigareta i sličnih proiz- voda. Istim članom (član 15.) reklamiranje alkoholnih pića dozvoljava se samo pod određenim uslovima koji omogućavaju da se zaštiti psihofizički razvoj dece. Još jedna tema velike debate, i napora medijskih kritičara, psihologa i psihijata- ra, roditelja, nastavnika i aktivista za ostvarivanje dečjih prava, tiče se nereal- nih predstava o telu. Ove slike deca per- cipiraju tako što upoređuju svoje telo sa drugima, i emotivno reaguju na sopstven izgled, težinu, pojavu. U savremenom medijskom svetu atraktivnost je povezana sa mršavošću. Uzori koji se deci nude i sa kojima se oni upoređuju, slogani koji se ponavljaju a promovišu vrednosti za koje se očekuje da ih deca slede, proizvodi koji se reklamiraju za bolji i lepši izgled - sve to podstiče nezadovoljstvo i stvaranje poremećene slike lepote, što kod mladih osoba povećava nezdrav odnos prema hrani koji se često završava bolestima kao što su anoreksija i bulimija. Ključ za spre- čavanje ovakvog uticaja medijskih pred- stava o ženstvenosti i muškosti jeste raz- vijanje samopouzdanja kod mladih. Jedno malo optimističnije mišljenje koje je važno ovde napomenuti ima Dej- vid Bakingem (David Buckingham) koji se zalaže za medijsku edukaciju i koji u svo- joj knjizi Material Child-Odrastanje u potrošačkoj kulturi zauzima stav koji umi- ruje aktuelne strahove, a to je da deca nisu ni toliko osetljiva na reklame kako se plaše psiholozi, roditelji, nastavnici... niti toliko samostalna i kritična kako tvrde marketin- ški stručnjaci. Niti su deca jedna homoge- na socijalna grupa za koju može da važi samo jedan pol ove dihotomije. Reklame su jednostavno tu, sastavni deo života dece od njihovog rođenja. Oni sa njima rastu i, kao i sa drugim stvarima u životu koje nisu samo crne ili samo bele, uče da se prema njima odnose. Individualno i, koliko u zavisnosti od stepena njihovog kognitiv- nog razvoja, toliko i u zavisnosti od šireg i užeg društvenog okruženja u kome sazre- vaju. Prema rečima ovog autora, podlož- nost reklamnim uticajima nije rezervisana samo za decu, jer ni većina odaslih nije u stanju da se odupre suptilnim marketin- škim trikovima i širokom spektru formi u koje oni nekada sa više a nekada sa manje uspeha pakuju svoje poruke koje odašilju svojim sadašnjim i budućim potrošačima. Ja se moram složiti sa ovim autorom koji uliva nadu da nam reklame ipak neće zombirati decu i da je ono što jedno dru- štvo, koje želi da bude odgovorno prema svojim najmlađim članovima, može da uradi jeste da pored definisanja regulator- nog okvira kojim će postaviti minimalne standarde u kulturi reklamiranja kako bi zaštitilo decu od negativnih uticaja, omo- gućiti i razvijanje kritičke svesti kroz medijsko opismenjavanje i obrazovanje dece u duhu građanskih vrednosti i podsti- canjem njihovog učestvovanja u životu zajednice u kojoj žive. Posmatranjem stva- ri iz ugla deteta i u interesu deteta. Jer jedi- no otvaranjem prostora za odgovorno ponašanje deca mogu postati kako odgo- vorni članovi društva tako i odgovorni potrošači. linkwww.mediart.org 11novembar 2012 broj 105 deca i mediji

UU svetu se već godinama proučava nova vrsta zavisnosti – zavisnost od televizije ili „televizomanija“, a organizuju se i različiti programi za odvi- kavanje dece školskog uzrasta od ove navike. Istraživanja pokazuju da su ame- rički mališani najveći TV zavisnici sa više od četiri sata dnevno provedena ispred ekrana, dok se i u Srbiji svake godine pri- mećuje rast minutaže koju deca do 14 godina provedu prateći njima namenjene programe. Poznato je da deca koja predugo sede pred televizijskim ili kompjuterskim ekra- nom mogu patiti od gojaznosti, lošeg drža- nja, krive kičme, slabovidosti, da imaju siromašniji rečnik, da su sklonija idealiza- cijama, ali i agresivnosti, strahovima, neurološkim problemima, sociopatiji i intelektualnoj tuposti. Nerazumevanje simbolike Za LINK Jelena Holcer - pedagoškinja sa velikim iskustvom u radionicama, semi- narima, savetodavnom radu, autorka broj- nih stručnih knjiga za decu i roditelje i osnivač Škole za roditelje - komentariše različite uticaje medija na najmlađe: - Dete u predškolskom uzrastu svet doživljava kao realno, stvarno mesto. Ono odrasta upijajući sve sadržaje iz svog okru- ženja, bez iskustva koje ima odrasla osoba. Zato je ono lakoverno, naivno i često nedovoljno informisano. Ono ne razume simboliku koju mu nude mediji čak i kad su sadržaji namenjeni njegovom uzrastu, kao na primer ekranizovane ili štampane bajke ili crtani filmovi. Roditelji smatraju da se ta simbolika podrazumeva, da dete zna da događaji nisu stvarni, pa deci ni ne nude dodatna objašnjenja. Međutim, upra- vo zato i postoji rizik da dete poveruje da je moguće da vuk proguta Crvenkapinu baku, da otac ostavi Ivicu i Maricu u šumi, ili da mačak Tom bezbroj puta udari miša Džerija koji uvek ponovo ustaje. Govoreći o televizijskim programima Holcerova dodaje da dečjih edukativnih emisija kakve su nekada bile „Poletarac“ i „Kocka, kocka, kockica“ - i koje su obo- gatile odrastanje celih generacija - više nema, a da se sve ređe mogu sresti i kvali- tetni dokumentarni programi (poput neka- dašnjeg „Opstanka“). Jedino kablovski kanali još nude dobre edukativne i zabav- ne sadržaje. U nastavku Holcerova nagla- šava da se u današnje vreme kompjuterska pismenost kod mladih podrazumeva, pa da stoga decu ne treba sprečavati da se na ovaj način međusobno povezuju ili infor- mišu. - Iako roditelji ne razumeju u potpuno- sti ovakav tip druženja, pozitivno je da ono ipak postoji. Društvene mreže delimično i jesu popularne zato što bar virtuelno nado- mešćuju stvarnu socijalizaciju. Otuđenost među decom je sve veća, pa su u mnogim slučajevima virtuelni prijatelji ujedno i jedini detetovi prijatelji, kaže ona i nastav- lja: - Prosečan tinejdžer mnoge svoje sta- vove izgrađuje na sadržajima iz medija. Do svoje petnaeste godine on je u proseku video po dva ubistva u svakom filmu, a u toku nedelje je odgledao najmanje pet fil- mova. Kada to pomnožimo brojem mese- ci i godina – nije ni čudo što on smatra da je nasilno ponašanje dozvoljeno. On više ne prepoznaje stvarno, realno nasilje u svom okruženju, niti oseća empatiju, a kada se zadesi u situaciji da se i sam posta- vi na određen način – da nekoga zaštiti ili da bude nasilnik - upravo naučeno pona- šanje iz medija može biti njegov izbor. Kao na filmu Priču o uticaju filma i televizije na decu nastavlja Vesna Janjević-Popović, psiho- loškinja u školi „20. oktobar“, spisateljica stručne nagrađivane literature, autorka emisija namenjenih deci i predsednica žiri- ja za priznanje „Dobra igračka“ koje već godima dodeljuje udruženje „Prijatelji dece Srbije“: - Deca se od najranijeg uzrasta sreću sa vizuelnim medijima – televizijom i fil- mom koji i formalno i neformalno uče- stvuju u njihovom vaspitanju i obrazova- nju. Za nivo prihvatanja vrednosti, kao i za shvatanje umetničkih kreacija, neophodan je određen stepen zrelosti i razvoj simbo- ličkog mišljenja.Veoma je važna i uloga odraslih koji spontani dečji ulazak u svet filmske umetnosti i televizije prate, pod- stiču i daju detetu ulogu istraživača na polju virtuelnog života. A u našoj svakod- nevici deca najčešće gledaju televiziju, fil- move i reklame bez komunikacije s odra- slima i stoga pasivno prihvataju gotovo sve sadržaje u kojima se ne poštuju indi- vidualne razlike. To dovodi do uniformi- sanja iskustva – da svi pričaju isto i kopi- raju viđeno. Iako dugometražni crtani filmovi poput „Ledenog doba“, „Preko ograde“ i „Voli- ja“ prenose deci pozitivne, ekološke i pre svega jasne poruke, ova psihološkinja smatra da današnja deca ne žive samo u svetu animiranog programa, već da su izložena i negativnom uticaju najrazličiti- jih informacija i vesti koje prate u društvu odraslih. Zato je neophodno decu privole- ti na kreativno razmišljanje, na poveziva- nje sopstvenih iskustava, razlikovanje i razjašnjavanje emocija, kao i modela ponašanja i radnji prikazanih na TV ekra- nu. Odrasli i deca mogu zajedno, u interak- ciji da se bave svetom, prostorom i vre- menom koje nude filmovi, da tragaju za odgovorima na pitanja koji se postupci nude kao poželjni, kako se razumevaju filmske teme i veze između realnog i ima- ginarnog. Televizijske serije i filmovi mogu deci biti dobra vežba za snalaženje u različitim situacijama, a ujedno su to i „bezbedna“ rešenja, jer se dešavaju nekom drugom. Pri zajedničkom praćenju progra- ma sa mladima odrasli dobijaju na uvid šta i kako oni razumevaju iz svog okruženja, šta su im ciljevi, šta ih zabrinjava... Po našoj sagovornici, ne treba zaboraviti da se, za razliku od bajki gde se junak uvek bori protiv zla i ponaša se moralno, u fil- movima mladi identifikuju s junakom, a ne sa pozitivnim postupkom. Zato filmovi i televizija teraju na razmišljanje o životima www.mediart.orglink12 novembar 2012 U umerenosti je mr Milena Trbojevi} broj 105

juna- ka, ali i o na- šim ličnim životima, o međusobnim sličnostima i raz- likama i posledicama koje ima određe- no delanje. Reklamiranje životnog stila Reklame kao brza i kratka forma puna dinamike i vedrine uvek imaju za cilj da privuku pažnju gledalaca. Odrasle osobe znaju da u svetu marketinga ono što se pre- poručuje ne mora nužno biti i kvalitetno. Jelena Holcer smatra da deca veruju da je dobro sve što je lepo upakovano ili što mediji preporučuju. Ona ne razumeju kako se neko pretvori u lava kada popije piće neke određene marke, ili zašto su bakteri- je loše kao što im mama kaže, kad su na tele- viziji one prikazane kao likovi iz crtaća. Za nešto starije uzraste reklame postaju još opasnije jer svet prikazuju na karikiran način koji dete, usled nedostatka ličnog životnog iskustva, prihvata „zdravo za gotovo“. Ova pedagoškinja navodi i primer sa Univerziteta u Liverpulu gde je grupa naučnika ispitivala decu od 6 do 13 godi- na i ustanovila da dete koje gleda TV reklame za brzu hranu ima povećanu potrebu za masnim i slatkim namirnicama. U periodu od 2007. do 2009. godine udvo- stručio se procenat devojčica od 8 do 12 godina koje koriste šminku samo onih kozmetičkih kuća koje se reklamiraju na televiziji. Firma za mušku kozmetiku „Gillette“ šalje rođen- danske česti- tke tinejdžeri- ma širom sveta s porukom „Do- brodošli u svet odraslih“, a njihova kompanijska istraži- vanja su pokazala da, ako adolescent proba brijače ove marke barem dva puta, postoji 92 odsto šanse da će ih koristiti i kada odraste. O pogubnom uticaju reklama na decu i omladinu Vesna Janjević-Popović kaže: - Razgovori sa mladima i zajedničko vežbanje kritičkog stava prema televiziji i otpora prema TV reklamama pravi su doprinos jačanju sigurnosti mladih. Posebno su opasne reklame koje „izmišljaju“ naše potrebe ili manipuli- šu našim željama da budemo voljeni i uvaženi. U toj kategoriji posebno izdva- jam reklame za ulepšavanje i korekcije nepravilnosti na licu ili one koje poručuju da je određena marka piva dovoljna za dobro druženje. Zabrinjavajuće je kako te poruke prihvataju adolescenti koji tragaju za svojim identitetom, mestom u vršnja- čkoj grupi, preplavljeni svojim ličnim, pri- rodnim razvojnim nesigurnostima. Stalno širenje i usavršavanje elektron- skih medija odlika je vremena te je i nji- hov sve veći uticaj na život ljudi, a naroči- to dece, neminovan. Otud je veća i odgo- vornost odraslih da svojim znanjem i isku- stvom usmeravaju mlađe na što bolje razu- mevanje i što ispravnije prihvatanje svih sadržaja koji im se nude - kako onih pose- bno namenjenih deci, tako i svih ostalih koji s ekrana svakodnevno dopiru do dečje populacije. linkwww.mediart.org 13novembar 2012 broj 105 deca i mediji klju~ Opasno po mozak Sati provedeni uz televizijski ili kompjuterski ekran mogu imati i neurološke posle- dice na decu, jer brzina vizuelnih i zvučnih promena izaziva ubrzan rad elektroma- gnetnih talasa u mozgu. Japanski naučnici tvrde da prekomerno gledanje crtanog filma „Pokemon“, upravo zbog munjevitih vizuelnih promena, kod neke dece izaziva epi- leptične napade. Njihovo istraživanje pokazalo je da kontinuirano gledanje televizije više od tri sata kod deteta izaziva povišenu temperaturu mozga, ubrzan rad moždanih talasa, slabljenje koncentracije i reakcija uopšte, slabljenje aktivnosti centra za san, nevoljne pokrete, grimase i tikove i pojačano lučenje endorfina – hormona zadovolj- stva koji vremenom navodi na još više gledanja u ekran.

DD ečji pisac koji kreativnim pristu- pom i humorom ostaje upamćen tokom mnogih odrastanja jeste Pop D. Đurđev. Pored književnog stvara- laštva, Đurđev je od 1997. godine i direk- tor Zmajevih dečjih igara, a u „ranom autorskom detinjstvu“ često se igrao osmi- šljavajući medijske sadržaje za decu. Raz- govarali smo o stvaranju za decu, položa- ju dečje literature i dečjih stvaralaca u medijima, mogućoj povezanosti savreme- nih medija i književnosti ... Izjavili ste jednom da svako ko stvara za decu mora pomalo ostati u duši dete. Šta je još neophodno za „radnika na mlečnom putu“? - To dete u sebi svakako morate da sačuvate čak i ako se ne bavite stvarala- štvom za mlade. Kad god ste u nekom pro- blemu, kada treba da donesete važnu odlu- ku, odgovore na manje-više sva teška pita- nja pronaći ćete u vašem detinjstvu; zato mu se redovno treba vraćati. Ja mogu da zaboravim šta se desilo juče, ali šta se desi- lo pre više od pola veka – nikako. Valjda zbog toga neko je rekao da deca do sedme godine znaju sve, samo nemaju nikakvo prokriće za to. Elem, pored pomenutog, ako ste se već opredelili za posao izvođa- ča Radova na mlečnom putu, morate pose- dovati i veliku dozu radoznalosti. Koliko mislite da su danas umetnici – pisci, glumci, novinari, spremni da se upuste i posvete kreiranju sadržaja za decu? - Nevolja je što se stvaralaštva za decu obično prihvate oni koji su propali kao ozbiljni pisci ili karakterni glumci, muzi- čari na zalasku karijere… Retki su oni koji se za taj vid stvaralaštva opredeljuju od samog početka. Kako neko ko je umislio da će biti novi Tolstoj da piše o kucama i macama, ili neko ko je rešio da pomuti slavu ser Lorensa Olivijea u ulozi Hamle- ta, da igra jedno od Tri praseta? Uz sve to dosta je i gostujućih stvaralaca koji svoju pojavu pred decom doživljavaju kao tezgu, pa ili sve samo otaljavaju benaveći se, ili da bi sebi dali na značaju od dečje prired- be naprave komemorativni skup. Sve u svemu, malo ih je koji znaju, hoće i mogu da se u potpunosti posvete tom poslu. Sve je manji broj dece koja danas čita- ju. Kako mislite da ih je moguće zainte- resovati za knjige? - To bi trebalo činiti od malih nogu, sin- hronizovanom akcijom svih koji učestvu- ju u vaspitanju i obrazovanju dece. Najpre bi vaspitačice svaki dan deci morale da čitaju priče ili pesme. Slikovnice bi mora- le da im budu na dohvat ruke i u školici i kod kuće. Treba vratiti na Javni servis, u termin pre 2 tv Dnevnika emisije tipa Laku noć deco, ali ne kao igranu formu, nego jednostavno staviti glumca s knjigom pred kameru i da on radi ono što roditelji više ne rade - čita deci priču pred spavanje. Potom ponovo uvesti akcije tipa čitalačka značka, ali kao obavezni deo vannastavnih aktivnosti. U stvari, treba raditi sve ono što smo radili pre 20 godina, to osvežiti nekim novim pristupom i iskustvima pre svih Skandinavaca, pa će se stvari bar malo popraviti. Kako vidite danas vezu između savre- menih medija i knjige kao tradicionalnog medija? - Ako je knjiga postala roba, onda bi je na isti način trebalo i reklamirati: spotovi, trejleri, nagradne igre. Međutim, malo trži- šte kao što je naše, plus ekonomska kriza i sve uz nju što ide, teško da pružaju takvu mogućnost našim izdavačima. Uz to pre- velika produkcija, nepostojanje valjane knjižarske mreže i pre svega briga o kupcu a ne čitaocu, dečju knjigu sve više udalja- vaju od i ono malo čitalačke publike. Možda bi opet i tu televizije sa nacional- nom frekvencijom mogle da pomognu. Emisije tipa Metropolis, ali namenjene deci koje bi se emitovale u terminu kad i školski program, mogle bi biti kakav takav informator i deci i prosvetnim radnicima, o www.mediart.orglink14 novembar 2012 Golicanje ma{te je Marijana Rami} broj 105

tome šta se dešava u stvaralaštvu za naj- mlađe. Kulturne rubrike u našim pisanim medijima, sve su manje i kraće, a često se vesti o novim knjigama za decu ni ne publikuju. Stranice namenjene deci nisu adekvatno pripremljene, a naš najstariji dnevni list je svoj kultni podlistak Politika za decu nakon osam decenija ukinuo i sveo na rubriku bez ikakve koncepcije, kakve srećemo i u novosadskom Dnevniku i u Večernjim novostima. Po vašem mišljenju, koji su mediji naj- otvoreniji za dečju literaturu? - Što se tiče štampanih medija i televi- zije, nema je uopšte. Nađe se i to retko po neka stidljiva vest o dodeli nagrade za dečju knjigu, za koju često niko ne zna ni da je objavljena i to je to. Za sada još jedi- no na radiju, ranom zorom, možete da čujete da po neko odrecituje dečju pesmu ili ispriča priču. To se odnosi na Radio Beograd i Radio Novi Sad, za ostale ne znam. Sedamdesetih godina prošlog veka teško da biste mogli naći jednog pisca za decu koji nije bio zaposlen na radiju ili na televiziji. U RTV Beograd radili su: Dušan Radović, Aleksandar Popović, Dragan Lukić, Mirjana Stefanović, Vlada Stojilj- ković, Slobodan Stanišić, Ljubivoje Ršu- mović, Vladimir Andrić, Dragan Aleksić, Stojanka Grozdanov Davidović… Danas na RTSu ima dve spisateljice, Vesna Ćoro- vić Butrić na radiju i Vesna Vidojević Gajović na televiziji. Na RTVu danas nije zaposlen ni jedan pisac za decu. Na koji način se dečja literatura danas prezentuje u medijima? - Ako izuzmemo dečje časopise, koji su takvi kakvi su i jedva sastavljaju kraj s kra- jem, jer je kriza izazvala drastičan pad tira- ža kod svih, još jedino vidim šansu na internetu. U ovoj besparici to je najjeftini- ja varijanta. Još pre nekoliko godina ilu- strator Aleksandar Pedović se nosio mišlju da pokrene jedan online časopis za decu, kome bi Igre (Zmajeve dečje igre, prim. aut.) bile suizdavač. Pisali smo projekte, tražili inicijalna sredstva za to i nikada ih nismo dobili. Ovog septembra sreo sam na festivalu humora za decu u Lazarevcu jagodinskog ilustratora, pesnika za decu i dramskog pisca Peđu Trajkovića. Reče mi da je u saradnji sa bibliotekom, pokrenuo online časopis za decu Slova na struju (http://jabooka.org.rs/projekat/16/slova- na-struju?jezik=sr_yu , prim.aut.). Pogle- dao sam i prijatno se iznenadio. Na preko 120 strana, bogato ilustrovanih, nalazi se veliki broj poetskih, proznih i dramskih tekstova naših istaknutih pisaca. Izlaziće kvartalno i na neki način popunjavati tu prazninu koja vlada u našem informisanju. Izgleda da nam je to jedina šansa, samo takvih časopisa treba da ima mnogo više. Kako obezbediti dečjoj literaturi pro- stor i dostojniji tretman u medijima? - U pisanim medijima nikako. Oni u ovoj krizi ukidaju sve što je po njihovom mišljenju suvišno i što ne prodaje novine. Pod to suvišno spada pre svih kulturna rubrika, a onda redom sve što na kulturu miriše. Kada se jedna grupa pisaca za decu spremala da uputi pismo Politici i zatraži vraćanje njenog podlistka za decu, rečeno nam je da se okanemo ćorava posla jer to neće proći. Da je taj podlistak, po mišlje- nju većinskih vlasnika, bio od neke kori- sti, ne bi ga ukidali. Na televiziji šanse su još manje. Nema para, nema volje, a nema ni kadrova. Okreni obrni, opet sve spadne na dva slova: na radio i na internet. Pa odvolje vam. Možete li da izdvojite neke od vama zanimljivih dečjih emisija iz prošlosti? - Mi smo nekad s nestrpljenjem čekali vikend da bismo slušali Radio igre za decu. Slušali smo ih s podjednakim zani- manjem i mi i roditelji. Ne znam da li deca danas uopšte slušaju radio. To su deca linkwww.mediart.org 15novembar 2012 broj 105 deca i mediji incidentna pojava

vizuelnih medija, a televizija im nažalost odavno ništa ne nudi osim nekih uvoznih crtaća sumnjivog kvaliteta. Serija odavno nema i teško da će ih u dogledno vreme biti. Zbog famoznog piplmetra i rejtinga, menadžmentu RTS je važnija Baba koja se češlja od dečjeg programa iako jedna epi- zoda košta, kako sam čuo, koliko i deset epizoda serije za decu. Tako Kocka, kocka kockica, Neven, Lutkomendija i čitav niz drugih ostvarenja namenjenih deci za sadašnje prilike ostaju nedostižni. Kakva su vaša lična iskustva u radu u medijima – ranije ste pisali i za radio i televiziju? Zašto više ne sarađujete sa medijima na taj način? - Moram da priznam da ja ni radio, a ni televiziju, nisam doživljavao kao medije na kojima bih mogao da doživim punu afirmaciju. Bilo šta da uradite to odlazi u etar, pa ko je čuo čuo je, ko je video video je, toga više nema, do eventualne reprize. Imao sam osećaj kao da je to što sam ura- dio bačeno kroz prozor. Štampani mediji su već nešto drugo. Stare novine kad-tad mogu da vam padnu u ruke i ono što ste napisali je tu. Uzmete ih da brišete prozo- re i nađete svoj tekst. Ali kad ste mladi onda je za vas sve izazov. S godinama taj izazov jenjava, a i, ako ćemo pošteno, ni radio, ni televizija više nisu ono što su bili. Kada se pojavila televizija mnoga značaj- na imena naše književnosti imala su potre- bu da se oprobaju na tom mediju. Danas tu želju retko ko pokazuje. Osim toga, pisa- nje za televiziju nije ni malo jednostavno. To delo traži sasvim drugačiji pristup. Ja se bavim rečima, reči doista katkad proži- mam slikom i budim neke asocijacije kod čitalaca, dok televizijski gledaoci traže nešto drugo, konkretnu situaciju. Televizi- ji treba pre svega slika, a ne reči. Ukratko, ja nisam čovek televizije. Direktor ste i Zmajevih dečjih igara, institucije i manifestacije za decu sa du- gom tradicijom i vrednošću. Na kojim principima su organizovane Igre? - Mnogi Igre poistovećuju sa Junskim programima, najvećom i najstarijom mani- festacijom namenjenoj deci možda čak i u evropskim okvirima. Međutim, za samu literaturu mnogo je važnije ono što se u Igrama kao instituciji i međunarodnom centru književnosti za decu dešava pre i posle te velike fešte. Festival svake godine poprima sve više elemenata zabave, jer je to izgleda naša realnost. Zalud je stari Dositej ukazivao na vrednost knjige i čita- nja, zvona i praporci su nadjačali sve i od te buke lepa reč se sve manje čuje. Mi u Igrama pokušavamo da okupimo oko sebe sve zainteresovane koji će zajedno s nama raditi na tom mukotrpnom poslu prolepša- vanja jezika i afirmaciji drugih kulturnih sadržaja namenjenih deci. Koliko su se Zmajeve dečje igre adap- tirale novim generacijama dece i na koji način? - Brojne generacije dece su se zbog nebrige odraslih tokom minule dve dece- nije adaptirale na mnoge stvari koje nisu primerene njima. Neki su već dobili svoju decu i plašim se da ne znaju šta će s njima. Oni najčešće plaćaju ne uvek srećno oda- brane školice i radionice da bi se neko drugi bavio njihovom decom, jer s „vred- nostima” koje su usvojili teško da imaju čemu da ih poduče i usmere. Potrebno je mnogo truda, dobre volje i angažovanje čitave zajednice da se stvari postave na svoje mesto. Mi u Igrama se trudimo da im ukažemo na malo drugačije sadržaje mada to ne ide tako lako. Da biste decu vratili svetu detinjstva potrebna je veća finansij- ska i svaka druga podrška, ali i sinhroni- zovano delovanje škole, ostalih institucija kulture i medija. Na koji način u Zmajevim dečjim igra- ma koristite medije, tradicionalne i nove, za promovisanje vrednosti koje zastupa- te? - Onako kako su korišćeni pre 20 i više godina. Apsurdno, ali možda su pre 30 go- dina korišćeni čak u većoj meri nego da- nas. Tada su na bitnim pozicijama u RTV Novi Sad bili pisci za decu, prijatelji koji su udruženim snagama činili sve da Igre načine institucijom i manifestacijom za respekt. Pavle Janković Šole je bio ured- nik dramskog programa Radio Novog Sa- da, Laslo Blašković urednik dečjeg pro- grama, Miroslav Nastasijević, pa potom Pero Zubac, urednici dečjeg programa na TV Novi Sad, a Rade Obrenović direktor Zmajevih dečjih igara. Ako tome dodamo da su Igre tada bile manifestacija od držav- nog interesa (i to one velike Jugoslavije) i da su svoje novinare na Junske programe slali ili preuzimali programe svi tv centri JRTa, sve je jasno. Danas Igre nisu od zna- čaja ni za Novi Sad, a vest o njima dopre dokle i signal RTVa. Od novih medija koristimo još internet, ali nedovoljno. Jed- nostavno nemamo novca da napravimo valjan sajt i da plaćamo nekoga ko će ga redovno održavati. Stiče se utisak da su pisci za decu ma- nje eksponirani u odnosu na kolege koje pišu za odrasle. Slažete li se sa ovom kon- statacijom i kako se vi osećate povodom toga? - Ne znam da li je za to kriv Bogdan Popović koji je još početkom XX veka pišući o Zmaju rekao: Savršeno je neoz- biljno dečje pesme smatrati kao ozbiljnu književnost. To, čini mi se, niko nije ni tvr- dio jer dečja pesma ima sasvim drugačiji i poetički i estetički diskurs. Tek njegova diskvalifikacija Zmajeve poezije za mla- dež kao da je anatemisala čitavu literaturu za decu koja ni danas nije našla zasluženo mesto u korpusu srpske književnosti. Iako ste dobitnik mnogih nagrada koje govore o kvalitetu vašeg rada, da li pre izdavanja knjige ipak proveravate reakci- ju dece na napisani sadržaj? - Danas je to sve teže postići na onaj način na koji su to radili pisci za decu pre tridesetak i više godina. Periodike za decu, koja bi negovala lepu reč, kao što je to ne- kada činio Zmaj, više nema ili je ona u ru- kama ljudi koji literaturi za decu ne misle ništa dobro, pre svega zbog toga što o njoj i ne znaju mnogo, pa te listove uglavnom koriste za vlastitu promociju. Ostaju vam samo susreti sa decom, što ponekad može biti i estrada, jer neke sofisticirane igre po- gotovo ako su u simbiozi sa vizuelnim ele- mentima čega je u mojim radovima dosta, teško da mogu biti na prvi pogled shvaće- ne na tim masovnim susretima i na sceni. Internet jeste najbolji način, ali na njemu je nemoguće zaštiti ideje, a i sve drugo, pre nego što se to nađe u knjizi. Papirna forma je ipak nekakav dokaz autorstva. Kad pogledamo neke od naziva vaših knjiga – na primer „Bludilnik“, „Book war”, „I love av av av you” ili „Slik kovnica“, vidimo da volite da se igrate rečima. - Igra je imanentna detinjstvu. Zbog toga sve što radim za decu i mlade, pa čak i odrasle, u najvećoj mogućoj meri bazira na igri; rečima, slikom, smislom… Takav odnos prema svemu što vas okružuje otva- ra neslućene mogućnosti i vama, ali i vašim čitaocima. Na vlastitom primeru ili pak na onom što im nudite kao proizvod, potičete ih na produbljivanje vaše, kolek- tivne i razvoj individualne kreativnosti. Uvek polazim od toga da ako pri nastanku neke knjige to što radim meni pričinjava veliko zadovoljstvo, ono bar delimično mora preći i na čitaoca. Vi tako, u toj igri, uspostavljate partnerski odnos sa čitalač- kom publikom. Humor i satira su srž vaših knjiga. Smatrate li da se zdrav dečji smeh negde sklonio iz savremenih medija? - Ljudi kada odrastu najpre zaborave da se smeju. Zbog toga smo za slogan Junskih programa 55. Zmajevih dečjih igara oda- brali Zamjeve stihove: Imal\' slađe šta na svetu od osmeha tog. Pokušali smo da, pomoću dece, barem na kratko vratimo osmeh na usne odraslih, jer verujemo da nije ni malo prijatno odrastati uz njihova zabrinuta i vazda tmurna lica. Zalud je Dragan Lukić pevao I smeha, smeha deci, njega nema ni na vidiku. Da deci osmeh nije dat rođenjem, instinktivno, da zavisi od nas odraslih, bili bismo najtužnija zem- lja na svetu, jer golicanje mašte u stvara- laštvu za decu je sve više incidentna poja- va, a ne pravilo. To je tuga i opomena. www.mediart.orglink16 novembar 2012 broj 105

RR azumeli? Ono što je nekom uobičajen razgovor, nekom je tema za razmišljanje. Ako u okruženju nemate decu i ti- nejdžere, spadate u ove druge. Svako ko ne poznaje žar- gon neke grupe, u razgovoru s njenim članovima deluje kao govornik drugog jezika. Još ako se žargon obogati dijalektizmi- ma, zbunjenost neupućenog sagovornika je sigurna. Žargon je prisutan u svim društvima i potkulturama i ne treba ga ispravljati. On se ni ne može ispraviti jer je odraz bunta, a gušenje bunta stvara jači otpor. Treba imati razumevanja za potre- be mladih i za njihove jezičke novotarije. Zabrinjava pak što ti- nejdžeri, ali i oni mlađi, pa i deca do sedam godina zanemaruju maternji jezik, a sve se više koriste prečicama u govoru stvaraju- ći katkad i sasvim nelogične jezičke sklopove. Time je znatno smanjen fond reči kojima se služe. Na „kvarenje“ jezika utiču društveni faktori, čija je posledica žargon. Uz to, deca i omladina pod neprestanim su uticajem medi- ja i interneta. Tu su i mobilni telefoni, računari, tehnološke novi- ne koje svakodnevno donose izazove i u jezičkom smislu. Imajući u vidu sve navedeno, deca se još i dobro snalaze. U ovom krat- kom dijalogu uočavaju se pomenuti faktori za nastanak „novo- srpskog“ naših najmlađih. Ali sve ima svoju cenu, a najskuplju ovde plaća književni jezik jer ga naši potomci sve manje znaju. Mnoge reči iz književnog jezika deci su nepoznate, a o leksičkom fondu iz narodne ili sta- rije književnosti da ni ne govorimo. Gube se i neke gramatičke kategorije (neki glagolski oblici, na primer), a pojedine vrste reči (opisni pridevi i prilozi) svode se na mali broj najfrekventnijih. Domaće reči zamenjuju strane, naročito engleske. Pozajmljenice i tuđice bogate jezik. O tome je bilo reči i na međunarodnoj konferenciji „Kultura u dijalogu“, održanoj na Filološkom fakultetu u Beogradu krajem septembra. Najkompe- tentniji sturčnjaci saglasni su da strane reči ne treba izbacivati, ali se one moraju prilagoditi domaćim jezičkim pravilima – izgo- vorno, morfološki i sintaksički. I to je sve izvodljivo, međutim, šta kad se strane reči počnu doživljavati kao naše, pa se od njih još izvode nove, a takav je „trend“ i u srpskom. Tako nauštrb reči iz književnog jezika dobijamo lajkovati (od lajk, eng. like – svi- đati se), fejs (skraćenica za društvenu mrežu Fejsbuk, eng. Face- book), hejtovati (od hejt, eng. hate – mrzeti), šerovanje (od eng. share – deliti, podeliti), tagovanje (od eng. tagg – označiti). Na smanjen rečnik dece i omladine utiče i nečitanje. Ni lekti- ra, kao obavezno štivo i u osnovnoj i u srednjoj školi, ne čita se, osim ako nije sasvim sažeta i nalazi se na internetu. Ni to nije garancija da će se neki đak upoznati, makar tako, sa delima Šekspira, Dostojevskog, Molijera. Poželjno je da su odabrana dela predstavljena šaljivo, čak i parodično. Jer ako dete već mora da gubi vreme na čitanje, bar neka se zabavi! Iz ugla školaraca mnoge reči kao da nikad nisu ni postojale. Deca se danas pitaju zašto bi rekli izvanredno, odlično, izvrsno kad umesto svega toga mogu reći – ekstra, vrh ili kul. Tinejdžerima je često dosadno, ali da izgovore tu reč – dosada – ili njen sinonim – dokolica, nema potrebe, tu je bleja. Ljutnja i mržnja su kratko i jasno – hejt; nešto prevaziđeno, beskorisno, nepotrebno, suvišno – aut, izvesno, sigurno, pouzdano – sto posto. Nema dileme je li neko prevaren ili obmanut, isfoliran je… Izrazi su sasvim svedeni, a eventualno mogu biti dopunjeni prilozima strašno i užasno bilo u pozitiv- nom bilo u negativnom kontekstu. Tako se, ako reči i jesu u stal- noj upotrebi, iz svesti polako gubi njihovo osnovno značenje. Ali ta deca, uz našu dozvolu obično, još od najranijih dana gle- daju Baby TV, dakle na engleskom, rastu uz crtane junake čudnih imena koji se kreću izmišljenim prostorima takvih naziva da se za njihov izgovor jezik mora bar dvaput prelomiti (o oružjima i oru- đima dečjih heroja da ni ne govorimo). A tek kad se crtani juna- ci sa televizije presele u svet kompjuterskih igara, nastupa jezik samo deci znan. Možda ne umeju da izgovore sve glasove mater- njeg jezika (jer, molim vas, srpski je grub jezik, pa kako bi ga detence znalo!), ali vrlo lepo znaju da kažu fluks, akilijan, Soni Blekbons, transmisija… I još kad odasvud čuju mejling, ofis, sekondhend, tajming, ofis, pet-šop, for sejl, pi-ar, kopi-pejst, i maternji dijalekat zvuči neobično, a kamoli književni jezik. Deca rastu u digitalnom svetu i taj svet ispunjava svaki segment živo- ta – od gledanja i slušanja televizije kod kuće, do mobilnih tele- fona i laptopova gde god da su. A tim sredstvima za komunikaciju sve se brže prenosi poruka. SMS i ćaskanja na internetu ne služe za puko dogovaranje, ne treba saopštiti samo gde smo, s kim se nalazimo, kada… već i prepričati važan događaj od petka uveče, opisati osobu koja nam je privukla pažnju, rešiti zadatak ili položiti ispit čak! Dosta je to informacija, a prostor ograničen! Zato su mladi doskočili ograni- čenjima modernih naprava i uradili ono što moraju – sve što treba opisati kao pozitivno je vrh, šta ima veze da l’su ljudi u klubu bili veseli, da li je muzika prijala ili je momak veoma zgodan, pa još zelenook. Bilo je vrh! Prvo se štedelo na interpunkciji, sada je ona gotovo nepostojeća. Zatim se vreme gubilo i na kucanje celo- vitih reči, skraćene su. Onda su se i izrazi, skoro uvek engleski, sveli samo na početna slova – BTW, WTF. OMG, šta li je slede- će?! Možda bi svi trebalo da slede volju i potrebe mladih i da se okrenu novim tehnologijama i novinama u jeziku. Ali sve dok ima ko da ih vrati „staromodnim“ jezičkim oblicima, treba se boriti za lepu, književnu reč. Jer i ta današnja deca sutra će podu- čavati svoju decu, a kako će znati na koji način ako ne nauče dok su „tabula rasa“. Suština jeste bitnija, ali je i oblik bitan. Nadam se da posle ovog teksta neću biti matori smor što bacam tol’ki hejt na omladinu. Svako ima pravo da priča i piše kako hoće. Na kraju, važno je da se razumemo! deca i mediji linkwww.mediart.org 17novembar 2012 broj 105 - Tebra, završio sam strava igricu, šerovao sam ti je na fejsu, probaj! - Ne mogu, iscureo net, a starci ne daju kintu. - Smor. - Totalni. „Kvarenje“ jezika kod dece i omladine Ivana Ili}

DD eca su objekti medijske industrije na koju ne mogu da utiču, niti imaju razvijene mehanizme odbra- ne. Deca gledaju televiziju tri do četiri sata dnevno. Prepuštena sebi i vremenu, zado- voljavaju radoznalost, popunjavaju dosa- du. Takvim tempom, do završetka srednje škole provode više vremena uz mali ekran, nego u učionicama. Neselektivno gledaju sve i svašta, od reklama i crtanih filmova do filmova punih nasilja, krvi i seksualnih scena. Usvajaju problematične vrednosne stavove, kopiraju imidž polupismenog polusveta, ponavljaju viđene događaje, a da često nisu u stanju da naprave razliku između fantazije prikazane na ekranu i realnosti. Napred navedene konstatacije ne govo- re ništa novo, već su samo informativno okruženje, pledoaje, za temu koju želim da prezentujem na malo drugačiji način. Neću se baviti stereotipima o nedostatku kvali- tetnih emisija za decu na našim javnim kanalima; a još manje se trošiti na uzalud- no prozivanje savesti i pozivanje svesti o posledicama takve (ne)kulture za buduća pokoljenja. O tome je napisano podosta medijskih studija, diplomskih radova, pa i tekstova u novinama. Želim da pokažem kako je MOGUĆE praviti kvalitetne TV sadržaje namenjene deci i omladini. Sa malo više VOLJE, može se biti kreativan, inspirativan i od koristi svakom činiocu iz magičnog trougla đak-roditelj-škola. Šta kažu zakoni Naš je Zakon o pravima deteta usvojen tek 2011. godine, poslednji u regionu. Preuzeta je terminologija Ujedinjenih nacija, gde se kaže da je dete svako ljudsko biće mlađe od 18 godina. Mladima se sma- traju uzrasne grupe ljudi od 10-24 godine, dok omladinu čine mladi ljudi u dobu od 15-24 godine života. Danas u Srbiji živi oko milion stanovnika imenovanih kao mladi ljudi, starosti od 15-29 godina. To je svojevrstan kuriozitet, jer se u većini zemalja Evrope mladost završava sa 25 godina. Zakonom je zabranjeno izlaganje dete- ta sredstvima javnog informisanja ako isključivo ima za cilj profit i pogodnosti, tj. koristi za roditelje, staratelje, lica koja podižu i neguju dete. Organi javne vlasti, pravna i fizička lica treba da podstiču šire- nje informacija od interesa za ostvariva- nje, unapređenje i zaštitu prava deteta, a posebno da podstiču sredstva javnog informisanja, da šire informacije i mate- rijal od društvenog i kulturnog interesa za dete u skladu sa ciljevima obrazo- vanja. Poslenici u medijima moraju poznavati, poštovati i pridržavati se ovih odrednica. Zašto je to važno? Zato što su u programima za decu nosioci poruka, nosioci posla DECA. Ne mogu se drugačije uspostavljati generacijske komu- nikacije sa onima kojima je pro- gram namenjen. Javni servis RTV ima obavezu da proizvodi, emitu- je i neguje programe za decu odre- đenog kvaliteta i prikladnog sadr- žaja. U sadašnjem trenutku to ni izbliza nije u onom obimu, niti kva- litetu kakav je postojao, više od tri decenije u Televiziji Beograd, a od 1991. godine u Televiziji Novi Sad. Popularna TV škola Redakcija u novosadskom studiju je odredila sebi za zadatak da bude prosveti- telj nove medijske kulture. Logika ovoga programa je podrazumevala najpre eduka- tivnu funkciju (saznavanje, poučavanje, usvajanje i diseminacija novih znanja) onih sadržaja koji se tiču sistemskog obra- zovanja. Međutim, to nije bio servis, niti zamena obrazovnim procesima u školi, već svojevrsna dopuna u širini, produblje- nosti i medijskoj ekspresivnosti. Obrađi- vali su se oni sadržaji koji nisu eksplicitno bili prisutni u nastavnim programima, ali su se smatrali delom opšte kulture obrazo- vanog mladog čoveka. Deca novog vremena, deca televizije – kako ona što program samo konzumiraju, tako i ona koja ga stvaraju – smatraju uče- nje putem elektronskih medija vrlo priv- lačnim. Razlozi su višestruki: vizuelna informacija, dinamika prezentovanog sadržaja, koncizan način saopštavanja, aktivna komunikacija, izostanak pedago- ških sankcija. Imajući to u vidu, novinari (svi po obrazovanju profesori: književno- sti, jezi- ka, isto- rije) razvi- jali su suptilnu medijsku pedagogi- ju sa težnjom da se inici- ra uvođenje medijskog vaspita- nja kao nastavnog predmeta u školama. Realizovani su serijali: Filmska čitanka, Umetnost igre, Primena računara, Inter- net bon-ton. Obrađivane su teme koje su tada deci nedostajale, iz opšte kulture, religije, gra- đanskog vaspitanja, lepog ponašanja. Tra- žili su da se govori o nestandardnim zani- manjima, pa je zbog toga pokrenut serijal Iza ekrana. Serijalima K’o da su nam preci sveci i Više od škole predstavljene su goto- vo sve osnovne škole u Vojvodini i puno srednjih škola u centralnoj Srbiji. Kada su se pojavili reketaši u školskim dvorištima, koji su uzimali novac namenjen za užinu, www.mediart.orglink18 novembar 2012 broj 105 Deca u TV emisijama dr Danica A}imovi}

podstican je razgovor o tome, pa su direk- tori u školama tada prvi put angažovali obezbeđenje - odrasle ljude da čuvaju decu od dece. Posebna specifičnost rada ove redakci- je bila je saradnja se decom-prezenterima. Spontano se stvorila svojevrsna dramska radionica koja je u sara- dnji sa rodite- ljima, psiholozi- ma, pedagozi- ma i naravno decom, funkcionisala u danima kada nema nastave (vikendom). Najodgovorni- ji zadatak preuzeo je na sebe reditelj Rasti- slav Durman, koji je već imao bogato isku- stvo radeći serijal Na metar od zemlje: - Deca su u početku imala tremu. Pogo- tovo kada bi prvi put nešto pogrešili, pa bismo sve morali ponovo. Uvek sam im govorio da sve shvate kao igru; da smo samo mi tu u ovom studiju, kao u nekoj sobi, pa dok nama to ne bude sasvim dobro, nećemo pustiti u emitovanje. Niko naše greške neće videti, ni prolaznici na ulici, ni naši drugari, ni roditelji. Trudili smo se da naš zajednički rad bude kao igraonica, da se uz rad i zabavljamo. Vodi- li smo računa o razvoju dece, da ne polete u visine, da se ne uobraze, da ne popuste u školi. Ta su deca rasla uz nas. Tretman i uloga dece u medijima Svi u redakciji, od novinara i reditelja, do urednika i snimatelja, moraju da imaju puno strpljenja u radu sa decom. Treba pri- premati kratke, jednostavne tekstove, pri- merene uzrastu. O tome reditelj Durman ima živa sećanja: - Oni su se držali zadatog teksta onako otprilike. Naravno da su prepričavali svojim rečima. Problem je ispao sasvim neočekivano: oni su u škola- ma bili naučeni da recituju tako što deklamuju, pa su tako govo- rili i pred kamerama: patetika i rastezanje. Prenemagali su se. Učili smo ih izražavanju, od početka, često kroz šalu i karikaturu. A što se tiče kolega, profesionalaca u timu, podrazumevalo se da svi budu primer dobrog ponašanja. Sa etičkog aspekta, preuzeli smo na sebe obavezu afirmisanja sledećih principa:  poštovanje prava deteta (pravo na sklonište, zdravstvenu zaštitu, ličnu bezbednost, pravo na školo- vanje, pravo na slobodu misli i govora)  pedagoško psihološka odgovornost (uzorno ponašanje, kontrola socijalnog ponašanja, saradnja sa roditeljima i nastavnici- ma, praćenje razvojnog puta i sazre- vanja ličnosti sve do zaposlenja i zasni- vanja porodice)  didaktičko metodička odgovornost (televizijski zadaci prilagođeni uzrastu, ličnim osobinama i mogućnostima)  pospešivanje višesmerne komunika- cije (dete prezenter, prema detetu sa spolj- ne strane ekrana, dete i TV ekipa), zaklju- čuje Durman. Pored svega, ali PRE svega, novinari su se obavestili o specifičnim odlikama sva- kog stadijuma intelektualnog razvoja dece. Za ciljnu grupu zabavišta usmerenost je na bojama, veličinama, oblicima i relacijama između predmeta. Do sedme godine živo- ta deca se najbolje izražavaju slikovno, simbolima, imitacijama, simboličkom igrom. Kada pođu u osnovnu školu, pa sve do puberteta, razvijaju se novi pojmovi: broja, prostora, vremena, znaka i označe- nog. Obrazuju se sistemi logičkih operaci- ja koje se odnose na objekte, klase, dru- štvene relacije; sposobnost preuzimanja tuđih uloga, gledanje na stvari sa stanovi- šta drugoga. Pubertet tj. adolescencija donosi revolucionarne promene u ponaša- nju i mišljenju zbog polnog sazrevanja. Stvara se novi svet simbola, idola, uzora. Relativizuju se, preispituju, prevrednuju svi sistemi vrednosti u društvu. Osporava- ju se autoriteti, nastaje kriza ličnog identi- teta. Izražen je osećaj za ritam, zvuk, dina- miku, humor. Šta se može prezentovati, a šta naučiti Deca kao mladi saradnici u medijima, uče da sagledaju i razlikuju temu od ideje, da razumevaju i tumače medijske poruke. Upoznaju se sa tehnologijom medija u procesu produkcije i emitovanja, ali je veoma važno da razvijaju svoj vrednosni sud, sposobnost razlikovanja umetnosti od kiča i šunda, kao i zamke medijske mani- pulacije. Prezentovati mogu svoje znanje, kakvo je bilo u serijama: Matematika i matema- tičari, Primena računara, Fazoni i fore. Zatim veštine: Škola jahanja, Ritam i ples, razni sportovi. Emisije pod nazivom NS olimp otkrivale su svojevremeno mnoge talente i uzore, kroz sviranje na instru- mentima, pevanje, glumu. Deca-voditelji su odličan motivacioni element, podstrek za razgovor i razmišljanje na razne teme tipa: Moje telo i ja, Moja psiha i ja, Peda- goška klackalica, Na času kod, Priprema za školu. Novinari i ceo TV tim treba da zadovo- lji niz kompleksnih zadataka kojima nameravaju da edukuju decu ispred i iza ekrana. Znači da umeju da se obraćaju onima kojima je program serviran, ali i onima koji taj program stvaraju. Dužni su da otkrivaju konstruisani svet medijskih poruka. Dokle god se u naše škole ne uvede predmet MEDIJSKA PISMENOST, pro- grami za decu treba da upoznaju široku populaciju sa ubrzanim razvojem novih tehnologija koje su u stanju da vešto mani- pulišu (pokreću i preokreću) sliku i zvuk, da transformišu tekst i pokret, što je oda- vno zazvonilo na uzbunu zbog moguće negativne manipulacije. Ukazivanje na neograničene kreativne mogućnosti, ali i osvešćivanje od pogubnog uticaja medija, treba da ide kroz prepoznavanje, analizi- ranje i vrednovanje efekata istih. Primena stečenog znanja se pokazuje kroz razvija- nje veština prezentovanja, kreiranja i dizaj- niranja medijskih poruka. Radoznalost i igra najčešće su samo po- četni stimulansi, ali se uvek pokaže da ne- koliko dece sa uspehom nastavlja da se ob- razuje i da se formiraju kao poslenici u me- dijima različitih profila. Za profesionalce koji sa njima rade, to je velika radost. linkwww.mediart.org 19novembar 2012 broj 105 deca i mediji

AA ko su protagonisti programa za decu i deca i odrasli ili samo deca, pa taj program ne valja, za to nisu kriva deca. Moguće da nisu motivisana, da ih učešće u pravljenju programa ne intere- suje i da ih je neko naterao („hajde, pile mamino, samo još jednom na snimanje i dobićeš novi mobil“), možda nemaju dara za medijski nastup, nego ih je neko na silu u program stavio („možda njegovom/nje- nom talentu treba vremena da se pokaže, ali sigurno da ga ima po ženskoj liniji, nje- gova mama je sestra gospodina mini- stra“), a najverovatnije da se sa decom nije radilo, ili, još gore, da se radilo pogre- šno. A nije se radilo ni sa odraslima koji u tim programima učestvuju ili ih prave. Odsustvo rada sa odraslima i decom koji u dečjem programu učestvuju rezulti- ra promašajima od kojih mnogi više nisu na nivou pojedinačnog slučaja, nego su se pretvorili u manir, pa čak i u sistem koji se može definisati. Angažovanje starmalih Za one koji ne znaju, Širli Templ (Shir- ley Temple) je američka glumica rođena 1928. koja je, kao čudo od deteta, na filmu počela da radi sa tri godine, a sa deset već imala prvi milion. Na jednu Širli koja je ušla u enciklopedije, kroz redakcije pro- grama za decu prolaze na stotine njenih mentalnih klonova (kao posledica postoja- nja mentalnih klonova preambicioznih roditelja), starmale dece koja oponašaju odrasle do neukusa i ponašaju se odraslije nego odrasli. Neiskusni ili autori kojima je svejedno da li snimaju program za decu ili krompire na kilogram vole da rade sa ovakvim materijalom zbog toga što su takva deca ne samo kooperativna, nego i spremna da izvrše sve ono što se od njih traži. U emitovanju ovakva deca mogu da oduševe ponekog odraslog, ali vršnjacima će biti do te mere nesimpatični da će to poništiti sve druge eventualne vrednosti koje program ima – pod uslovom da ne promene kanal. Podilaženje Autori koji ne poznaju publiku i ne znaju šta će se deci svideti računaju da je najbolje udvarati se publici, pa onda pla- siraju estetiku, sistem vrednosti i stereoti- pe za koje pretpostavljaju da ih deca vole i da među decom žive. Kako se radi o pret- postavkama, kao posledicu imamo kon- glomerat ačenja i dedačenja i vrednosnih stavova, a sve zajedno začinjeno vreme- plovom koji na ekran dovodi uspomene autora na njihovo srećno detinjstvo. Kao drugari Usiljena srdačnost u odnosu sa decom i insistiranje na „kao“ ravnopravnom odno- su može da dovede do toga da se dete koje učestvuje u programu uplaši i zatvori u sebe, pa pred kamerama ćuti, odgovara jednosložnim odgovorima ili čak neće da progovori. Deca, pogotovo ona manja, uglavnom drugarstva i prihvataju na ravnopravnoj osnovi, ali do toga mora doći spontano kada se uspostavi poverenje, a sredstva za postizanje tog cilja nisu dobro- namerno lupetanje i usiljena infantilnost. Dovoljno je biti otvoren i dobronameran, pa sačekati da vreme uradi svoje. Sputavanje Ako je neko dete pozvano u program, ili pozvano da u pripremi programa uče- stvuje, onda je zdrava pretpostavka da su ga za to preporučile njegove osobine i kva- liteti koje samo ima, pa to treba poštovati. Jasno je da se deci (kao ni odraslim člano- vima ekipe, uostalom) ne može da dozvo- li da rade šta hoće i kako hoće – deca hoće da se zaigraju i preteraju – ali do korekci- ja treba da dođe u toku rada, a ne unapred. www.mediart.orglink20 novembar 2012 Umestoznakauzvika Rastislav Durman broj 105

Uterivanje u red pre nego što se sa pripre- mama krenulo („ja ću ti kažem kako treba i šta se valja“), pa još uz naglašavanje da je poslušnost neophodna zbog toga što patuljci pojma nemaju za razliku od odra- slih koji sve znaju i to najbolje, imaće za posledicu to što će detetu biti neprijatno, što će potpuno izgubiti samopouzdanje i postati ili sasvim nekooperativno, ili će sarađivati kao robot koji se ponaša onako kako neko pritiska dugmiće ili će se jed- nostavno zainatiti, a onda od dobrog pro- grama nema ništa. (Na bespogovorne komande pristaće samo oni starmali i oni koji bi na svašta pristali samo da se nađu na ekranu, a to nije materijal od kojih se dobar program pravi.) U sputavanje spada i nestrpljenje onih koji sa decom rade. Svako snimanje se pla- nira zato što svaki sat košta – subjektivno još više u doba ekonomske krize – ali ako se detetu ne da dovoljno vremena da sav- lada stid ili da se opusti, ako odrasli čla- novi ekipe ne mogu da odvoje onoliko koliko je potrebno da isprate dečji misao- ni proces ili saslušaju njihove ideje može da bude još skuplje jer je moguće da će proizvod biti nešto što je nemoguće ili bar nepoželjno emitovati. O kucama i mecama pričaju njima decama U program za decu spada i ono što se plasira tek prohodalom svetu i svetu kod koga su hormoni počeli da rade svoj posao, što su dve sasvim različite starosne ili ciljne grupe. Između te dve, postoji nekoliko drugih, a da stvari budu kompli- kovanije, broj ciljnih grupa podložan je promenama, kao i što se pomeraju godine koje ih omeđavaju. Prilagoditi određeni sadržaj određenoj ciljnoj grupi po sebi je težak posao, pubertetlije neće gledati pro- gram u kome se priča o kucama i mecama, niti će oni najmlađi razumeti probleme koji ih čekaju tek za neku godinu. Ne obazirati se na ciljne grupe se ne isplati pošto pokušaji da se pravi program za sve obično rezultiraju proizvodom koji nije ni za koga. Politikin Zabavnik nije pravilo (kao ni Ulica Sezam, Na slovo na slovo, Poletarac, Lutkomedija ili Neven), nego izuzetak koji se desi – proizvodi se, dakle, za jednu ciljnu grupu, a ako pored te ciljne grupe sadržaj zavole i ostali radi se o srećnom spletu okolnosti koji se ne može planirati u okviru redovne pripreme i emi- tovanja programa. Spisak sa više od tri tačke Osim promašaja koji su posledica odsu- stva rada i priprema, postoje oni koji su posledica potpunog nesnalaženja i nema- nja predstave sa kim se i za koga radi i shodno tome primena neadekvatnih izra- žajnih sredstava, pa to deci bude teško za praćenje zbog jezika koji ne razumeju, činjenica koje ne znaju, neadekvatnog kadriranja, umetničarenja u montaži ili muzike koja nervira. Postoji i namerna destrukcija programa za decu, bar sa stanovišta jednog normal- nog civilizacijskog pogleda na svet, a to su nametanje sumnjivih vrednosnih sudova, ideološke ili potrošačke matrice. Tako su, na primer, u dečje emisije početkom deve- desetih dovođeni žestoki momci u unifor- mama kojima su se voditelji klanjali pro- glašavajući ih junacima, herojima i spa- siocima (da bi se na kraju ispostavilo da se radi o ratnim zločincima koji su patrioti- zam shvatili kao odlazak u snabdevanje), a dan danas se u komercijalnim programima pojavljuje model reklamiranja koji šalje poruke tipa: „svi pravi dečaci obožavaju taj i taj brend, a ti ako taj brend nećeš, onda to znači da nisi pravi dečak nego seka Persa“. Posebno je opasno neznanje ili nemar – šta reći za urednika koji nije primetio, ili ne zna da je Heraklo jednom kratko plovio sa Argonautima, a da se po zlatno runo išlo pre trojanskog rata koji nije mogao da se desi pre nego što je nastala Ilijada (osmi ili deveti vek pre Hrista), pa odlučio da se emituje televizijska serija gde se u jednoj epizodi rečeni Heraklo obračunava sa negativcima koji su iz čista mira rešili da stanovnicima idiličnog sela pokvare pro- slavu Božića? Nešto što svakako nije za štampu. linkwww.mediart.org 21novembar 2012 broj 105 deca i mediji Deca kao sagovornici Važan aspekt poštovanja dečjih prava u medijima jeste i način na koji novinari/ke intervjuišu decu. U izdanju Dečja prava i mediji - Omogućavanje deci da uživaju svoja prava, smernice za zaposlene u medijima, Međunarodne federacije novinara, date su preporuke kako efikasno i pravilno intervjuisati decu.  Intervjui sa decom treba, osim u izuzetnim slučajevima, uvek da se obavljaju uz prisustvo nekoga ko će delovati u najboljem interesu deteta, ko će štititi dete i preki- nuti intervju ako je to neophodno.  Lice koje intervjuiše dete treba da sedi ili stoji na istoj visini na kojoj je dete, i ne sme da „gleda s visine”, ni bukvalno ni metaforički.  U slučaju radijskog ili televizijskog intervjua, neophodno je da dete bude opu- šteno, a ne napeto niti uplašeno kamerom ili tehnologijom. Ovo može da znači i da sni- matelji treba da sa detetom provedu neko vreme pre nego što uključe kameru i na dete upere svetlo.  Pitanja treba da budu upućena detetu a ne odraslom, a odrasli pratilac treba da posmatra i interveniše – jer ćete u protivnom dobiti priču odrasle osobe, a ne deteto- vu.  Lice koje intervjuiše treba da ima smiren, prijateljski i neutralan glas, i da ne rea- guje sa zaprepašćenjem i zgranutošću.  Pitanja treba da budu jasna i nedvosmislena, i ne treba da navode. Prvo postav- ljamo otvoreno pitanje (tako da dete ne oseća pritisak da odgovori na bilo koji speci- fičan način), a onda koristimo zatvorena pitanja da se usredsredimo na činjenice koje treba da proverimo.  Pitanja treba ponavljati na različite načine da bi se proverilo da li je dete razu- melo smisao i da li se izrazilo jasno.  Bolje je postavljati pitanja u vezi sa činjenicama o tome šta je neko rekao ili ura- dio, nego da pitate kako se dete osećalo. Treba tražiti svaki mogući vid saradnje (što predstavlja dobru praksu za sve vrste intervjua).  Ako se intervju obavlja uz pomoć prevodioca, vodite računa da prevodilac pre- vodi tačno ono što dete kaže, a ne da tumači ili rezimira odgovore. R.L.

KK ad su, početkom ove jeseni, do- maće televizijske kuće izašle u javnost s najavama svojih progra- ma za novu sezonu, pokazala se jedna nesumnjivo poražavajuća činjenica. Među novim naslovima iz domena prvenstveno zabave, ali i igranih dramskih serija, pa i dokumentarizma, nigde ničeg što bi bilo posebno namenjeno deci. A kad se zna da ni u trenutnoj, tekućoj ponudi deca ne os- kudevaju jedino u crtanim filmovima svih vrsta, postaje jasno – i zabrinjavajuće – koliko je ta velika, važna i specifično zah- tevna kategorija TV publike zanemarena. Čak i kad se odmah razluče obaveze koje u pogledu dečje populacije imaju Radio-televizija Srbije kao javni RTV ser- vis i komercijalne stanice poput TV B92, Pinka, Prve, Avale... začuđujuće je da se na decu ne gleda i kao na sloj stanovništva koji može da doprinese približavanju za sve emitere istom, pragmatičnom cilju: povećanju gledanosti. Da li zbog upadlji- vog smanjenja sopstvene produkcije u celini programa, da li zbog posebne ose- tljivosti s kojom se mora pripremati pro- gram za decu, da li zbog stava da se dečja TV publika zapravo smanjuje privučena drugim medijima (video igrice, internet)... tek, dece nema kao značajnije ciljne grupe ni u programima, ni u planovima naših televizija. Voditelji kao drugari Za razjašnjenje odnosa televizije prema deci najčešće se ulazi u raspravu o tome kako se i koliko brzo menja okruženje pri odrastanju novih generacija, kakav je nji- hov senzibilitet, koji sadržaji ulaze spon- tano u njihov svakodnevni svet. Iz toga se lako, i olako, može skliznuti u zabludu da su dečje potrebe bitno drugačije u odnosu na njihove vršnjake od pre nekoliko dece- nija. Čini se, ipak, da mame, tate, deke i bake sadašnjih predškolaca pominju „Koc- ku, kocku, kockicu“ ne samo iz puke nostalgije već i iz uverenja da bi serijal s Brankom Milićevićem kao voditeljem vrlo rado gledala njihova deca i unuci. I nije samo „slatka ptica mladosti“ ono što stari- jim generacijama drži u dragom sećanju neke davne dečje emisije, već želja da i njihovi potomci uživaju u druženju s Acom poštarom, u igranju „Kolariću-pani- ću“, u uspavljivanju uz „Laku noć, deco“. Ono što je s razlogom steklo epitet „kul- tno“ čini raskošni (ovde nehronološki) niz naslova: Neven, Poletarac, Svaštara, Haj- de da rastemo, Nedeljni zabavnik, Stočiću, postavi se, Hiljadu zašto, Muzički tobo- gan... Važno je naglasiti da sve ovo navedeno pripada vremenu u kome se program za decu smišljao i snimao s puno profesiona- lizma, ali i ambicije da se ide u korak sa razvojem medija, žanrovskim koliko i teh- nološkim. Bile su, naime, zastupljene raz- novrsne forme – lutkarske minijature, za- bavni kolaži, igrane serije, kvizovi, pa i „šou“. Vodilo se računa o jednostavnoj istini da se deca vezuju za TV voditelje kao za svoje „drugare“, pa su u tu ulogu stavljani simpatične i šarmantne ličnosti. U toj galeriji su Vajta, Zike, Peđolino, Manda, Bule... Za decu su tada postojale igrane serije (Vaga za tačno merenje, Si- jamci, Učitelj, Salaš u Malom ritu, Zimo- vanje u Jakobsfeldu, Babino unuče, Priče iz Nepričave) u kojima su se pojavljivala najslavnija ovdašnja glumačka imena. Bliže današnjici tu raznovrsnost žanro- va pokazuje raspon od „Pustolova“, mono- loške forme za koju su bili dovoljni jedan odličan pisac, VladimirAndrić, i jedan šar- mantan glumac, Milan Gutović, preko obrazovno-zabavnog kolaža „Verujte, ali ne preterujte“ do složene dramske struktu- re, serije „Metla bez drške“ Mile Stanoje- vić Bajford. Svakog poštovaoca te slavne prošlosti morala je obradovati vest da je Timoti Džon Bajford pre nepune dve godine postao savetnik RTSa, s očekivanjem da se podstakne stvaranje programa za decu. Rezultat tog angažmana, ili bar učinak Javnog RTV servisa u međuvremenu, nije baš naročit – premijerna „Plava ptica“ i rimejk „Slova“. Dok je prva od dve serije, kao kolažni poučno-zabavni magazin, imala dovoljno razigranosti i sada toliko popularizovane i zahtevane interaktivno- sti, druga, nova verzija serije „Na slovo, na slovo“ rađena po tekstu Dušana Rado- vića, izazvala je različite odjeke. Za neke je bila opravdano davanje šanse novim kreativcima, po drugima nije ispunila oče- kivanja i domašila original, ali je, sveu- kupno, ipak nametnula pitanje svrsishod- nosti ovog poduhvata. „Revizija“ klasike Nije nepoznata ideja da se neka klasi- čna umetnička dela „renoviraju“ s uvere- njem da će tako biti prijemčivija savreme- noj publici. Nemi holivudski filmovi se ozvučuju, a onim crno-belim dodaje boja. Što se pozorišta tiče, tu je povodom tret- mana klasike legitimno tzv. „novo čitanje“ koje uključuje svakojake prerade i dorade. Književnost trpi drugu vrstu intervencija – skraćivanje i „dajdžestiranje“, svođenje romana na golu radnju, zaplet i intrigu bez „dosadnih opisa“. Ravno je zabludi da će svaka takva intervencija imati smisla, pogotovo ako se ne radi namenski i zapravo stvara original – kakav je recimo slučaj sa knjigom „Šekspir u pričama“, usmerenoj ka malim čitaocima kao uvod u kasniji susret sa Šekspirovim komadima. I zabluda je da su www.mediart.orglink22 novembar 2012 Ne samo nostalgija Branka Ota{evi} broj 105

nove generacije dece toliko drugačije da će ikad zastareti klasične bajke o uspava- nim lepoticama, hrabrim prinčevima, zlim vešticama i dobrim vilama, bez obzira što literaturom i kinematografijom sada hara Hari Poter. Uostalom, nije slučajno što se – ponoseći se svojom književnošću za decu – Velika Britanija na otvaranju Olim- pijade u Londonu odlučila da, uz autorku pomenutog junaka, uvrsti i one Dikenso- ve dečake, zatim Meri Popins i još po nekog. Klasika, naime, ne zastareva, pa je otud valja izvorno i konzumirati. Ako je serija „Na slovo na slovo“- onako jednostavno, prisno, toplo, duhovito kako su je sklopili pisac Radović, reditelj Vera Bjelogrlić, kompozitor Aleksandar Ilić, Mića i Aćim (Mića Tatić), Đuza (Stoiljković), Lola (Novaković), Ostoja (Miodrag Butković), Baja i Paja (Ljubiša Bačić i Pavle Minčić) – klasika, a jeste, onda bi najbolje bilo da je deca, u povremenim reprizama na tele- viziji gledaju u tom obliku. Prelazak „Slo- va“ sa televizije u neke druge medije moguć je, i može biti uspešan kao nedavna postavka Radovićeve radio drame „Kape- tan Džon Piplfoks, zvani Zvono“ na pozo- rišnoj sceni. Zanemareni tinejdžeri Ako se može prihvatiti da današnja deca ipak „brže rastu“, odnosno sazrevaju i više znaju u odnosu na prethodnu, onda je izazov za TV urednike i autore jedino nova „kategorizacija“ publike, koliko stru- čno toliko i iskustveno zasnovano određi- vanje kom je uzrastu potreban kakav i kom je uzrastu namenjen koji program. U tom smislu možda se nešto ranije nego pre ulazi u tinejdžersko doba, te su tek tu uočljive praznine u TV ponudi. U poslednje vreme vredne su hvale serije poput „Mansarde“ i „Može i drugačije“ koje imaju direktan obrazovni i vaspitni element, ali su sasvim retke one poput „Priđi bliže“ koje „pouku“ plasiraju kroz čiste dramske forme, posredno (a upravo tako često postižu i veći efekat). U nedo- statku domaćih naslova za tretman adole- scentskih „tema i dilema“ dobro dođu stra- ni, poput nekadašnjeg američkog „Bever- li Hilsa“ (koji ima i nastavak u vidu „Novih klinaca sa Beverli Hilsa“) ili sko- rašnjeg francuskog „Liceja“, italijanskog „Gimnazijalci“, španskih „Kompanjerosi“ i „Korak napred“. Ali, šteta je da naši mladi gledaoci na ekranu svet svojih vrš- njaka trenutno mogu da vide samo onako kako ih prikazuje serija „Tračara“. Možda je preveliko očekivanje da se danas ovde snimi neka u svakom pogledu izvrsna serija o mladima, po umetničkim dometima približna „Sivom domu“ ili „Zaboravljenima“. Koliko je poznato, vrs- ni scenaristi i reditelji odavno nisu ni pred- ložili projekat te vrste za koji bi bar RTS morao biti ne samo zainteresovan već i finansijski sposoban, s obzirom na ekspan- ziju serijskog programa u njegovoj pro- dukciji ili koprodukciji. Uopšte uzev, dečji program kao da više ne zanima ni one koji su ga nekad u Televiziji Beograd uteme- ljavali. Ljubivoje Ršumović, istina, dugo je istrajavao s „Fazonima i forama“, ali je Dragan Babić, iz čuvenog „Dvogledovog“ tandema, iako opet na televiziji, sasvim okrenut emisijama za odrasle. I mada sta- nje u književnosti za decu pokazuje da se stalno osvežava i podmlađuje ešalon de- čjih pisaca, njih nema kao stvaralaca za medij televizije. Pre će biti ne zato što su oni nezainteresovani za saradnju, već stoga što TV kuće za to ne pokazuju inici- jativu. Crtać do crtaća Sve one pošle su linijom manjeg otpo- ra – decu „namiruju“ uvoznim crtaćima. B92 odustao je davno od neobične i lepe emisije „Baldahin“ Hane Gadomski i pre- pustio se stranim crtanim filmovima. Pink se drži emisije „Pink kids“ koja ne može biti drugačija od estradno - „trendovskog“ duha cele stanice. Dok je trajala, Avala je imala neodoljive „Kefalice“, ali u formi koja više zabavlja odrasle nego decu. I šta onda preostaje nego crtaći. To je očigledno industrija u usponu, s obzirom da pojava svakog štrumpfa i nindže, sva- kog Nodija i Sportakusa, svake mace Kiti i Mnjau-mnjau mačkice, pokreće nov talas merčendajzinga koji podrazumeva da će se odlično prodavati igračke, majice, rančevi i svašta još s tim likovima. Uostalom, tako je bilo oduvek, samo što su u toj vrsti „javne upotrebe“ ovi novi junaci potisnuli Mikija i Mini, Mazu i Lunju, Vini Pua, Petra Pana... RTSu na čast što je obezbedio termin za Diznija dokazujući da ima filmova za sva vremena. Ovo sadašnje, u svakom pogledu manje pitomo, nudi na visokoj tehnologiji zasnovane, bravurozno i furiozno izvede- ne avanture po Zemlji i svemiru, demon- strira čuda drugačije vrste od buđenja uspavanih lepotica prinčevskim poljupcem ili pretvaranjem žabe u princa i obrnuto, od džinovskog bujanja čarobnog pasulja ili fantastičnih skokova krilatog konja. Koli- ko je u toj produkciji očuvana osnovna tema starinskih bajki o pobedi dobra nad zlom i onaj željeni srećan kraj kad pravda konačno pobeđuje sasvim je druga priča. Kao što je i sasvim zasebna tema koliko i kako agresija iz novih crtaća utiče na ponašanje dece, kakve uzore nudi, na kak- vo poistovećivanje podstiče. U dobroj nameri da deca od televizije dobiju nešto drugačije i nešto bolje - kad već provode pred ekranom više vremena nego što je zdravo – valjalo bi smanjiti komercijalne interese bar u ovom domenu ukupne TV prakse. Ima svakako umnih, talentovanih, duhovitih i maštovitih ljudi koji bi znali šta i kako. Umeli bi da „pomi- re“ atrakciju savremenih igračaka koje svetle, sviraju, mrdaju, sa dražima malog plišanog mede, šarenilo i „estetiku ruž- nog“ kod čudnih bića „sezamovaca“ i „mapetovaca“ sa stilizovanom lepotom Pepeljuge i Snežane. Setili bi se da neka deca žive daleko od „svetlosti velegrada“, a neka nikad nisu uživo videla ni kokošku, pa bi pronašli sadržaje koji bi te mališane približili jedne drugima i okupili ih pred istom TV pričom. I radili bi s uverenjem da deca rođena uz televizor kao deo prirodnog okruženja, zaslužuju pametniju, inspirativniju, kori- sniju, zanimljiviju, kreativniju, vaspitno ispravniju, umetnički utemeljeniju, u sva- kom pozitivnom smislu naj, naj televiziju. Oni koji danas počinju svoj život uz „Bebi TV“ već sutra će biti TV gledaoci puni velikih i ispravnih očekivanja. linkwww.mediart.org 23novembar 2012 broj 105 deca i mediji

PP itali smo urednicu dečjeg i školskog programa RTSa, Nata- šu Drakulić o novim projektima, uslovima u kojima radi redakcija, kao i o tome koliko su uspesi redakcije iz pret- hodnih decenija stimulativni. - Tradicija nekadašnjeg dečjeg programa je nešto što kreativ- no stimuliše čitavu redakciju i svi smo počastvovani što smo deo ovog programa, hodnika i zidova među kojima su nastajale naj- lepše tekovine dečje baštine. Istovremeno, nije lako raditi u osu- jećenim uslovima manjka finansijskih sredstava i kompletnog tretmana programa jer dečji i školski program je u pauzama skup- štinskih zasedanja. Zvuči kao šala, ali nažalost ima mnogo istine u tome. Skupština počinje u deset i tad se završava naš blok na II kanalu a da li će biti reprize, to je svakodnevna lutrija. Nisam anarhista, naprotiv, ali bojim se da će parlament do uvođenja par- lamentarnog kanala biti mnogo moćniji od našeg programa, što su ostalom mnogo puta i pokazali. Za program treba ustaljeno emi- tovanje. Lično bi volela da se emitujemo na I kanalu ali ako smo već na drugom, onda hajde bar tu da se zna kad smo i da nam jutarnji i večernji blok budu konstanta. Mislim da je kvalitet našeg programa i kreativno i tehnološki na dosta visokom nivou s obzirom na uslove u kojima radimo ali www.mediart.orglink24 novembar 2012 Nismo komerc broj 105 II ma li smisla praviti radio program za decu? Da li deca slušaju radio? Da li deca čitaju? Šta rade deca? Nivo čitalačke pismenosti građana Srbije je veoma nizak. Za razliku od pot- puno nepismenih, a to su oni nesposobni da reprodukuju tekst, tj. da ga pročitaju, čitalačka nepismenost znači da osoba nije sposobna da prati nepoznat, kompleksan tekst a samim tim ne ume da pročita „između redova“, šta su tema i ideja napi- sanog. Nivo pismenosti učenika u osno- vnim školama, nažalost, takođe je nizak. Prosvetni radnici u nastavi imaju proble- ma sa održanjem minimuma koncentraci- je potrebne da se čas održi. Učenje i razu- mevanje spadaju u rang utopijskih strem- ljenja upornih učitelja. Nezainteresovanost nije neprirodna. Deca ne žele lako da se odreknu svoje pri- marne potrebe za igrom, skitanjem, avan- turom. Dok uče o svetu u kome žive, deca često prepliću svet mašte i realnog, izjed- načuju živa bića i stvari i identifikuju se sa junacima. Oni na život gledaju kao na igru a igri opet prilaze veoma ozbiljno. Ego- centrici su i u konstantnoj su potrazi za radošću ali se ne libe i da šire radost oko sebe. Kada im se pretpostavi da se odgo- vorno bave sobom, osete se ugroženim i suprotstavljaju se. Današnja deca traže samostalnost ali beže od odgovornosti koja nužno prati tu vrstu napretka. Moderan život nema razu- mevanja za porodicu „sporog“ ritma gde se dete lagano, ugledajući se na sveprisu- tne roditelje, uključuje u društvo, i samim tim odgovornost za odnose prema zajedni- ci pripada drugim referentnim grupama, pre svega vršnjačkoj grupi gde se pojam individualnog identiteta smatra nepoželj- nim a život pod maskom persone ne uspo- stavlja istinski odnos sa društvom već pro- pagira kalup poslušne usamljenosti. Nekada su odrasli, lica koja detetu pru- žaju oslonac i pomoć, prepričavali bajke i u direktnom kontaktu utvrđivali detetovu sigurnost, dok danas ulogu toplog krila naratora u velikoj meri zauzima, za emo- ciju nesposobna, digitalna mašina koja pri- kazuje uprošćene verzije tih istih priča, uz pomoć brzih montažnih trikova i svegla- snosti, u vidu filmova, crtanih i igranih. Ideje i teme industrijski proizvedenih atrakcija, uglavnom su površne i nude praznoglavu zabavu. Potreba za fantazi- jom ustupila je mesto potrebi za spekta- klom i dominacijom. Formiranje želja ne dolazi direktno od deteta već od grupe kojoj će se dete, silom prilika, priključiti. Taj razvojni put pomno prati reklama koja nije zainteresovana za slogan bajke „žive- ti srećno do kraja života“, već je zaintere- sovana jedino za plasiranje proizvoda. A to je zloupotreba dečje bezazlenosti! Funkcija bajke je prevazilaženje strep- nje od odrastanja i odvajanja. Fantazija omogućava razrešenje konflikta između želje za osamostaljivanjem tj. samopotvr- đivanjem i želje za očuvanjem sigurnosti u porodici. Bajke usmeravaju dete da otkrije svoj identitet i tako utvrdi svoj karakter. One obećavaju detetu da će, kada se odvaži i upusti u zastrašujuće traganje, biti potpomognut višim silama i uspeti u potrazi za glavnom nagradom - odgovo- rom na suštinsko životno pitanje: ko sam ja i zašto sam tu? Bez tog rizika preti mu životarenje ili još gora sudbina. Bajka nudi sliku junaka koji se suočava sa svetom. Odnos narator - slušalac, gde je narator ne samo posrednik nego i oslonac, zadrža- va se ipak u obliku drame: radio drame i bajke za decu. To je prostor gde je dete i dalje arhetipski junak a ne pripadnik „nin- dža kornjača“. Odnos auditivne i vizuelne percepcije svakako je teško uzdrman onoga dana kada je „video ubio radio zve- Radio vijuge Slobodan Govor~in

uvek može i bolje. Na primer, godinama uspešno učestvujemo u EBU projektima za decu gde u saradnji sa njihovim producenti- ma svake godine realizujemo jednu igranu dramu i jednu doku- mentarnu emisiju koje su na redovnom emitovanju evropskih javnih servisa i uvek su zapažene. Imali smo i dobre igrane seri- je (Priđi bliže, Mansarda, Može i drugačije, Bleja), vrhunski kviz (Zdravo Evropo), obrazovne i edukativne emisije (Iz života poz- natih matematičara, Seksperti), ponosni smo i na dva dokumen- tarna serijala: Večni sjaj detinjstva u kojem predstavljamo trenu- tno najpopularnije pisce za decu i Portreti-zanimanje dete u kojem upoznajemo današnju decu, junake ovog vremena. Ova- kvi serijali će biti dragoceno svedočanstvo ovog vremena i dokaz da je bilo nečeg i osim „Farme“ i drugih rialitija koje je nemogu- će i pobrojati. Gledana nam je i emisija Zujalica, svojevrsni vodič kroz pozitivne sadržaje za decu, Vita studentis, emisija namenje- na studentima, Ja, mi i drugi o fenomenologiji različitosti name- njena tinejdžerima. Veliki pomak je napravljen i sa Plavom pti- com magazinom rađenom po ideji Timotija Bajforda koji je naža- lost jedini projekat koji se emituje na na I kanalu subotom u 12.30. Ima programa ali sam svesna njegove svojevrsne nevidlji- vosti i jako mi je žao zbog toga. Da li su emisije nekada bile bolje? Naša nostalgija odgovara da jesu ali realno - nije bilo konkurencije, tolike dostupnosti raznih sadržaja koje vam proširuju kriterijume. U nostalgiju naravno ne dirate i njoj se sve oprašta a od svega danas proizvedenog oče- kujete visoke standarde. Za standarde trebaju sredstva i to je veli- ki problem, a mi nismo komercijalan program. Današnjoj deci je teško zadržati pažnju. Era modernih tehnologija dovela je do sveopšteg ubrzanja života i bojim se da je to nezaustavljiv proces. Deca danas skidaju sa interneta crtaće, igrice, sve. Da ne govorim o kablovskoj televiziji i obilju kanala. Da bi ih pridobili, moramo im negde i podilaziti i osluškivati šta vole a iza toga forsirati kori- sne i kvalitetne sadržaje. Treba im na neki način ponuditi ono što niko nema - otud i napori da naše obrazovne emisije budu naslo- njene na kulturnu baštinu i tradiciju i da ih ujedno učimo i o našem slikarstvu, muzici, jeziku i književnosti, različitim kraje- vima zemlje, istoriji. Želja mi je da pokušamo i da pratimo nastavni program u ško- lama, da se na neki način sinhronizujemo sa njim. To bi moglo znatno da olakša deci. Druge televizije uglavnom forsiraju strani dečji komercijalni program mada je bilo i nekoliko lepih izuze- taka ali sve to nažalost postepeno nestaje - nije komercijalno. Kvalitetnog programa nikada ne može biti previše, nezavisno na kojoj se televiziji emituje. Za proleće počinje emitovanje novog lutkarskog serijala Kuku- riku šou prema tekstu Jasminke Petrović a u režiji Filipa Čolovi- ća, a radićemo i nekoliko novih zanimljivih projekata. Ono što mogu da najavim je zaokret ka pesnicima ali i brojne druge stva- ri, zaključuje Nataša Drakulić. R.L. linkwww.mediart.org 25novembar 2012 broj 105 deca i mediji ijalni program zdu“ ali je novi princip potrošačkog dru- štva pod sloganom: „napravi jeftino (čitaj: besmisleno) i prodaj što skuplje!“, ukazao da imperativ svakog društva, očuvanje kulturnog blaga, ima smisla. To je osno- vna misija radiodifuzne ustanove. Drama, bilo da je u pozorištu, na tele- viziji ili na radiju ima jednostavan zada- tak. Podiže nivo kulture, pismenosti i inte- ligencije i služi za doživljavanje snažnih osećanja. Drama je interdisciplinarna i retko je samo delo autora. Ona je i misao reditelja i osećaj snimatelja i taktičnost ton majstora, raspon glumca, raspoloženje kompozitora, osećajnost lektora i budnost dramaturga. Svi oni su tvorci filozofije svakog dela, svake emisije. Dramska misao se zasniva na neiscrpnoj imagina- tivnosti likova a anticipacijom vizueliza- cije tona u sliku ili i tona i slike u mental- ni nadražaj, dovodi do stanja očaranja, od poistovećenja, do iskustva. Ona izbegava svaku vrstu vulgarnosti, banalnost i baha- tost. Zlo u drami, samo je prepreka koju u igri treba savladati. Polazišta su uglavnom humanistička i cilj je uvek isti - poistove- ćenje zarad pročišćenja. Samo se sredstva naizgled razlikuju: igra, reči, tonovi. Jed- nom rečju SLIKE! Izostanak slike u radio drami može laiku da se učini kao hendikep ali neogra- ničena dečja mašta i recepcija nadograđu- ju i upotpunjuju ovu umetnost i daju joj prednost koju film ili scena prate. Iako je producentski bezgranična i lako dostupna, radio drama zahteva punu pažnju slušala- ca i spram toga mora sufisticiranije da bira termine emitovanja za razliku od televizi- je. Starosne grupe slušalaca diktiraju re- pertoar. U predškolskom uzrastu pronala- ženje termina je naizgled lako. Uzrast u kome su deca sposobna da „ukače“ priču je od druge do treće godine. Siguran ter- min je vreme priče za laku noć. Ali taj ter- min varira u odnosu na godišnje doba, i gradsku ili seosku sredinu. Preporučuje se da deca do tri godine starosti spavaju 10- 12 časova dnevno. Ako dete odlazi u vrtić, buđenje je zakazano za 7 časova. Pretpo- stavlja se da dete u vrtiću spava 2 sata i tako, lakom računicom stižemo do termina u 20 časova. Ali puna pažnja i energija su komplementarne. Kolika je sposobnost deteta da se posveti priči na izmaku snaga proteklog burnog dana? O tome mogu da sude svi roditelji koji su zajedno sa decom „otplovili“ na pola priče. U tom slučaju, pravo vreme za radio igru je period pre dnevnog odmora, bilo da je u vrtiću ili u domu, jer su tada i vaspitači, ili bake, na visini zadatka. Ilustrovanje doživljaja za vreme slušanja pun je pogodak! Roditelji- ma ostaje da pred spavanje umire strahove koje je dan stvorio. Dakle, okolnosti u kojima je radio drama slušana važnija su od termina. Uvođenje drame i pozorišta u škole nije novina. Dramsko izražavanje podstiče kreativne sposobnosti, ali pre svega omo- gućuje funkcionalnu i praktičnu primenu pročitanog i naučenog. Negovanjem pri- rodne dečje sklonosti prema igri i glumi aktivira se i razvija mašta, neguje se stva- ralački odnost deteta, omogućava se kri- tički odnos prema stvarnosti a samim tim vrši se i bolja priprema za život. Termine za emitovanje omladinske radio drame takođe valja uskladiti sa programom na- stave srpskog jezika i književnosti. Uvo- đenje radio drame na nivou osnovno-škol- skog i srednjeg obrazovanja, postižu se svi obrazovni ciljevi: izučavaju se stilovi, rodovi i vrste pisanja a uspostavlja se kul- tura izražavanja i olakšava se pamćenje teksta. U terminima za radio igru, prostor treba obezbediti školskim dramskim sek- cijama. Time bi se dostigla preko potre- bna pažnja. Današnje dede i babe bolje razumeju svoje unuke najpre zbog toga što ih je kao klince, baš kada je trebalo, Dušan Radović uveo u gusarsku družinu i dokazao im da vizije koje deca imaju nisu samo u njiho- vim glavama. Od njih je satkan čitav svet. Ovaj drugi, pojavni, nemaštoviti svet pre- pun obaveza i „musova“, svet je upravo one neprivilegovane dece, čiji dedovi, očevi i drugovi nisu imali vremena ili zna- nja. Radio drama čuva ne samo sadašnju decu već i buduće dede i ako me pitate da li je deca slušaju, ja vam velim: ima, bre, da slušaju!

TT ražili smo heroje, čitali smo stripo- ve. Bilo je jednostavno. Imali smo bajke, priče sa srećnim krajem, imali smo i romantični Holivud, imali smo televizijske programe isključivo edukativ- nih smernica, imali smo iluziju u pozori- štu gde uvek pobedi dobro, čitali smo knji- ge i čitali smo knjige opet. Svuda je gla- gol u prošlom vremenu, ali mu više prista- je pluskvamperfekat. Ne možemo izbeći činjenicu da naša deca odrastaju u svetu elektronskih medi- ja. U ovom novom svetu, ima li mesta za nostalgiju i žal za srećnijim vremenima kada je dete aktivnije učestvovalo u krea- tivnom stvaranju svoje ličnosti i afiniteta, putem knjige, reči, igračaka, muzike i igre. Živimo li mi sad u svetu kada se samo bira već izmaštani sadržaj, kada se samo pre- tura po fiokama prepunim proizvodima čija je upotrebna vrednost sumnjivog kva- liteta, kao u marketu. Da, ovaj super mar- ket nas je potisnuo jer nismo nametnuli kvalitet nad kvantitetom. Da li je i bajka prevaziđena i estetski i namenski danas? Ako jeste, zašto je još uvek prisutna? Preživela je od davnina do danas i zahteva posebnu pažnju, zahteva preoblikovanje i „apdejtovanje“. Iluzija i trikovi, puko mahanje praznim događaji- ma pred očima deteta, nemaju snagu da opstanu u svetu reality showa. Kao i odra- sli i dete traži drugačiji, suštastveniji izraz, bliži njemu i vremenu u kom živi. Posta- vimo li danas bajku u funkciji iluzije - dobro uvek pobeđuje - izgubili smo bitku. Ako će nas spasavati dobre vile, pokloni sa neba, ako ćemo se pentrati na čarobni pasulj u potrazi za ovozemaljskim bogat- stvom i osloniti se na simboliku, znači da nismo ni okrznuli nivoe kojima bajka korespondira sa gledaocem, čitaocem ili slušaocem. Iznedriti pozornost deteta da- nas za bilo koji oblik audiovizualnog poi- manja znači razmišljati o individualnosti i osobenosti onoga što prikazujemo i onoga kome je to upućeno. Mi smo uvek u potra- zi za herojem, alter egom kao ostvarenjem sebe kroz maksimalni potencijal onoga što nam je dato. Kroz jedan lik, postižemo efe- kat multiindividualnosti jer se svako, na sebi osoben način identifikuje sa herojem. Pepeljuga Najbolje je kroz primer intervenisati. Uzmemo li Pepeljugu u njenoj klasičnoj interpretaciji, videćemo da je njena poro- dična situacija verovatno jedan od najgorih mogućih scenarija koje dete može da doži- vi. Prihvatila je svoj život kao takav i nada se boljem, mašta o boljem životu. To do sada može da zvuči realno. Ali, o čemu ona mašta?! O udaji kao jedinom rešenju i izlasku iz začaranog kruga. Poredimo li dete koje odrasta, ako ne u istim, ali bar sličnim porodičnim pričama, čeka nas saz- nanje da takvo usamljeno biće živi u želji da ga čarobna ruka izvuče i pruži utočište. Ne dobijajući tu čarobnu slamku, dete često zapada u samotnost, negaciju, bun- tovno je, nezadovoljno, bez samopouzda- nja, a ponekad pređe granicu i zapadne u delikvenciju. Takav rezultat loših porodič- nih odnosa, Pepeljuga kao bajka ne obra- đuje, čak i izbegava. Kao lik, Pepeljuga nosi u sebi suštinski problem adolescenta u tranziciji ka odrasloj, razumnoj osobi - nedostatak ljubavi, razumevanja i prihva- ćenosti. Šta kad znamo koje su posledice takvog života, možemo detetu da ponudi- mo kao rešenje? Individualnost, Karakter, Osobenost i Jedinstvenost. Pepeljuga ne može ostati više opšte mesto u priči, mora dobiti sem dobrote bar još pet karakternih osobina. Dok priča teče, treba izbegavati momenat žaljenja nad njenom sudbinom, a buditi i gajiti osećaj empatije, kao emo- cionalno stapanje sa objektom svog estet- skog doživljaja. Koju god odluku ona želi da napravi, koju god nameru ima, moramo da navijamo za nju i za tu individualnu borbenost koja protagonistu - heroja čini snažnim ili snažnom. Ako smo uspeli da osavremenimo priču kroz njene likove, treba da pronađe- mo kontekst. Kroz koji medij želimo da ispričamo detetu priču i na koji način? Postavljanjem parametara kom uzrastu deteta je namenjena, možemo suziti izbor. Da uzmemo najteži primer - za adole- scente između 15-18 godina. Da li je takvo nešto moguće? Možemo li ekrani- zovati Pepeljugu? Koga bi Pepeljuga predstavljala ovde kao uzor kome se mladi dive? Imamo ovde Pepeljuge, obo- žavane estradne ličnosti koje prolaze kroz tuš medijske hajke ili javnog osporavanja, a koje opet mladi podržavaju jer te „zve- zde“ i dalje opstaju, te „zvezde“ se bore ili telom ili duhom da ostanu, ali ne može- mo poreći da ne postoje i da nisu model kome se teži. Sigurno vam bar dva imena padnu na pamet odmah. Možemo biti lju- bomorni, zavidni, govoriti da je to glu- post, kič, da nema veze s mozgom na kraju krajeva, ali to postoji i pobeđuje nas samo zato jer nismo našli modus, nismo našli bolju Pepeljugu. Zato kad pogledate ekranizacije BBCja ili američke produk- www.mediart.orglink26 novembar 2012 WWW.ODBAJKEDOVIDEOIGRE. Sanela Milo{evi} broj 105 Scena iz igre Rite of Passage - The Perfect Show, produkcija Mad Head Games, Novi Sad (www.madheadgames.com)

cije, bilo koja aktualizovana bajka pove- zana je sa problemima današnjeg mladog čoveka u čežnji za roditeljskom podr- škom, u potrazi za identifikacionim mode- lom u modernom društvu, u težnji za dokazivanjem svojih individualnih vred- nosti. Šta ako bismo uradili serijal o Pepe- ljugi koja se bori za svoje mesto u korum- piranom društvu, što nam je najbliže? Počevši od porodice koja teži (kao u bajci - dvorskoj eliti), ovde možda političkoj eliti, kako da preživi u leglu hipokrizije i podmitljivih smutljivaca. Kako jedno biće može da se izbori sa svim zlom koje nas okružuje? Može li ekstrahovana iz priče, Pepeljuga biti lik koji će u animiranom svetu, mimo integralne interpretacije proći kroz nove avanture, pomešati se sa drugim karakterima iz drugih bajki ili priča? Ovo je samo jedan primer jer goto- vo matematički proračunato, svaka priča namenjena deci, a koju smo nasledili od davnina, može naći svoje mesto i u savre- menim medijima, zavisno od koncepta i ideje koju želimo da sprovedemo. Iskonsko zlo Poseban element ugrađen u strukturu ovovekovnih knjiga i priča za decu, kao što su Harry Potter ili ostvarenja Neil Gai- mana, Lemony Snicketa, Tuve Janson, pa i Tolkina je realna dimenzija životnih okol- nosti. Imali smo jeftin entertejning, mađio- ničare, klovnove, cirkusijadu, sve u cilju latentnog izbegavanja suočavanja deteta sa životnim problemima. Bilo je šareno, bo- jeno, veselo, pevljivo, ali i prolazno, nebi- tno. Danas se to sa prostora Istočne Evro- pe, preselilo u Malu Aziju, gde je sve na nivou puke zabave, svaki dan je vatromet i karneval, samo da se ne razmišlja o stvar- nim problemima. Pogledajmo bestselere kao što je Harry Potter i zapitajmo se - zašto je osvojio svet? Pa našli smo heroja - dete!!! On odrasta u svetu te nasleđene magije, istrošene iluzije i na kraju pobe- đuje svojom snagom i individualnošću, ne čarobnim štapićem. I koga on to pobeđuje ako ne smrt i ništavilo u sebi. Odmah nakon izdatih knjiga pojavili su se i filmo- vi. Postignuta je još jača identifikacija jer su likovi utemeljeni na svim karakternim osobinama dece i odraslih, kako dobrim tako i lošim. Hororični su prikazi sveta u kome Harry Potter živi i ta, bajkovita struktura je prikazana u ne tako obećava- jućoj i lagodnoj budućnosti. Mali heroj poseduje Ahilovu petu, pobediv je - it`s only a human - to je bazična postavka oli- čenja heroja novog doba. Ako na svom putu ka svetlosti može i da izgubi i da bude pobeđen, još nam je bliži, ljudskiji. Zato je i Betmen u Nolanovoj trilogiji ranjiv, pri- zemniji, bliži običnom čoveku i gledan više nego ikada… Šta stoji iza negativnog, proisteklog iz religiozno - kategorične postavke zvane čisto zlo? Ne možemo više tolerisati dobro kao ultimativno Da, ili loše kao beskom- promisno Ne. Negativni likovi u nasleđe- nim pričama i bajkama su oličenja zla. Bezrazložno pakosna i iskompleksirana stvorenja koje dobri lik, naš heroj, na kraju pobeđuje. Kroz „negativne“ likove proži- mamo sve naše loše poteze, loše strane karaktera, najdublje strahove zbog kojih drugima činimo nažao. I sa negativnim likom se dete identifikuje, jer prepoznaje sebe u situaciji kad odreaguje agresivno ili nepromišljeno. Heroj i antiheroj su dve strane novčića i moramo pažljivo birati strategije kako da ih implementiramo u našu priču. Kroz komičnu i apsurdnu notu (jezički oblikovanu, gestovno iskazanu, karakterno i situacijski oplemenjenu), sva- ka tematika koja je nezahvalna i teška za pričati i prikazati radi u našu korist jer smo našli modus kroz koji možemo da dotak- nemo i najsurovije teme. Uhvatimo li mo- menat identifikacije, ostalo ostaje na mašti kreatora priče, adaptacije ili svakog dru- gog oblika prezentacije. Pozabavimo se sad momentom realiza- cije. Ako nas najviše zanima ekranizacija dela za decu kroz radio, televiziju ili inter- net, gledamo u nebrojene mogućnosti. Od koncepcije dramaturga i reditelja, život dela visi o koncu. Pre nego što se scena- rio, da tako nazovem, može ugraditi u formu, od početka je bitno da znamo kojoj formi težimo i za čega se tačno priprema- mo. Počevši od teme i ideje, jezika odn. govora kojim se likovi služe, do odnosa likova, situacije, okolnosti, prepreka, obr- ta, paralelnih radnji i još mnogo elemena- ta koji ulaze u proces dramaturških poteza, biramo da li je to introaktivni pristup, kao što je dramski orjentisan program sa pri- premljenim materijalom za emitovanje ili interaktivni princip u kom je gledalac indi- rektni participant. Mi možemo da se poh- valimo da imamo literaturu na čijoj osno- vi može da počiva bilo koji oblik televizij- skog kazivanja za dete. Ali, više nije dovo- ljan veb sajt da se oglasimo svetu, moramo da se implementiramo u globalne mreže i zainteresujemo svet za nas sa one strane duge, ne možemo samo ni ćirilicom ni lati- nicom, moramo engleskim jezikom - da nas ceo svet razume. Video igrice Još jedan „ekstra“ dodatak je video igra. Ako bi Kapetan Džon Piplfoks bio video igra, imamo li u jednom potezu - moderan pristup i aktualizaciju, identifi- kacionog heroja i interaktivni pristup? Svaka video igra zasnovana na literaturi sem interaktivnog dela, sadrži i snimljen dramski deo, koji se inače snima u speci- jalno opremljenom studiju sa glumcima koji simuliraju doživljaj lika u virtualnoj stvarnosti. Tako da ne gubimo ništa od strukture samog dela, niti jezika likova, niti situacije. Zvuči paradoksalno, jer ne- mamo uslove da se takvo nešto snimi, ali nema ni pokušaja da se oformi takav pri- stup. Sigurna sam da bi neko to umeo da sprovede kao na primer tim iz Novog Sa- da, Mad head games koji je na svetski popularnom sajtu Big Fish Games posta- vio video igru pod nazivom Rite of Passa- ge: The Perfect Show u HOPA žanru. Radi se o detaljima koje morate da pronađete na zadatoj slici kako bi rešili zadatak. Ako su osvojili svetsku scenu, zašto im se ne doz- voli da svoje znanje pokažu i ovde? Odgovornost je na nama. Kao roditelji, kao radnici u kulturi i kao umetnici oduči- li smo se od starta za staranje o mentalno - psihičkom zdravlju naše okoline, duhov- nom uzgajanju dece i odraslih, a oslepeli smo u trci za zaradom i dozvolili da nas estradne Pepeljuge progutaju i pljunu. Dozvolili smo da Vuk iz Crvenkape bude uvek primamljiviji lik od glavne junakinje jer ne umemo da joj damo karakter i indi- vidualnost, te postavljamo premisu da ono što je dobro i istrajno u nama nije intere- santno. Dozvolili smo da Devojčicu sa šibicama ne smemo da spomenemo jer obrađuje temu siromaštva, gubitka i smrti, ali mediji bez smrti, katastrofa i nasilja ne objavljuju vest. Postavili smo tabue na svakom ćošku i žalimo se na dolazeće generacije da su nezainteresovane, povr- šne i agresivne. Dozvolili smo reklame za pivo seksualističko nastranog karaktera, ali nismo se dosetili da reklamiramo sok za decu kroz anegdotu iz svakodnevice deteta. Dozvolili smo oznake ciljne grupe od koje godine dete može da gleda prika- zan materijal na televiziji ali nismo razmi- slili o sadržaju i influenci materijala. Doz- volićemo i da nestanemo, a da nas niko ne zapamti ni po čemu, nećemo dobiti ni jedno bajkovito - Nekada davno, živeli su u jednoj zemlji... linkwww.mediart.org 27novembar 2012 broj 105 deca i mediji COMingsoon

UU NICEFove etičke smernice Prin- cipi etičkog izveštavanja o deci trebalo bi da pomognu novinarima da pri izveštavanju o temama koje se tiču deteta ne ugrožavaju njegova prava. Iz dokumenta prenosimo: 1. Dete ne treba dodatno stigmatizova- ti. Izbegavajte kategorizaciju ili opise koji dete izlažu negativnim represalijama – uključujući nove fizičke ili psihičke povre- de, zlostavljanje tokom čitavog života, dis- kriminaciju ili odbacivanje od strane lokal- ne zajednice. 2. Priču ili sliku deteta uvek smestite u precizan kontekst. 3. Uvek promenite ime i vizuelno pri- krijte identitet deteta koje je: a) žrtva seksualnog zlostavljanja ili eksploatacije, b) vinovnik fizičkog ili seksualnog zlo- stavljanja, c) HIV pozitivno ili ima sidu, osim ako dete, roditelj ili staratelj ne daju svoju punu saglasnost, d) optuženo ili osuđeno zbog učinjenog krivičnog dela. 4. U situacijama kada postoji rizik ili potencijalni rizik da će neko nauditi dete- tu ili da ono može postati predmet odma- zde, promenite ime i vizuelno prikrijte identitet deteta koje je: a) sadašnji ili bivši učesnik u borbama (dete borac), b) podnosilac zahteva za dobijanje azila, izbeglica ili interno raseljeno lice. 5. U nekim slučajevima objavljivanje identiteta deteta – imena i/ili prepoznatlji- ve slike – može biti u najboljem interesu deteta. Međutim, i onda kada se koristi identitet deteta, ono se mora zaštititi od povređivanja i mora dobiti podršku u slu- čaju bilo kakve stigmatizacije ili represali- ja. Ovo su neki primeri posebnih slučaje- va: a) kada dete inicira kontakt sa novina- rom u želji da iskoristi svoje pravo na slo- bodu izražavanja i pravo da se čuje i nje- govo mišljenje; b) kada je dete učesnik programa aktiv- nosti ili angažmana koji imaju društvenu podršku i želi da bude identifikovano kao takvo; c) kada dete učestvuje u psihosocijal- nom programu, a navođenje imena i iden- titeta deteta je poželjno za njegov zdrav razvoj. 6. Proverite tačnost onoga što dete ima da kaže, bilo preko druge dece ili odraslih, a poželjno je i jedno i drugo. 7. Kada niste sigurni da li je dete ugro- ženo, izveštavajte o opštem položaju dece, a ne o pojedinačnom slučaju, bez obzira na to koliko je priča interesantna za medije. NN a inicijativu UNICEFa, udruženje za etiku medija Velike Britanije osmislilo je brošuru „Mediji i prava deteta – praktična uputstva za pro- fesionalce u medijima“ povodom proslave desetogodišnjice Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta. U delu Deca i porodica navodi se i:  Na koji način zakon u vašoj zemlji definiše porodicu? Da li u definiciju poro- dice ulazi šira ili samo najuža porodica? Da li se u porodičnom pravu i brakoraz- vodnim parnicama na prvo mesto stavlja ono što je najbolje za dete? Da li deca moraju da govore o tome šta se dešava kada se sud ili socijalni radnici umešaju u njihov život ?  Istražujte o trudnoći i roditeljstvu tinejdžera. Kako se oni snalaze? Kako su reagovale njihove porodice i roditelji ? Šta oni misle kako njihove godine utiču na nji- hovu decu?  Da li se razmatra kakve će posledice na decu ostaviti odlazak roditelja u zatvor, pre nego što se donese takva odluka ? Da li majke koje su u zatvoru mogu da zadrže svoju decu? Izveštavajte o istraživanjima uticaja razdvajanja dece od roditelja nji- hovim odlaskom u zatvor, kao i o kampa- njama usmerenim ka poboljšanju uslova. DD okument „Dečja prava i mediji – omogućavanje deci da uživaju svoja prava“ predstavlja smernice za novinare i zaposlene u medijima koje je izdala Međunarodna federacija novinara (MFN). Izdvajamo: „ Novinari i medijske kuće će nastojati da održe najviše standarde etičkog pona- šanja kada izveštavaju o pitanjima u vezi sa decom, a posebno će: 1. težiti standardima izvrsnosti u smi- slu tačnosti i osetljivosti kada se radi o temama u vezi sa decom; 2. izbegavati emitovanje i štampanje slika koje narušavaju medijski prostor dece informacijama koje su štetne po njih; 3. izbegavati upotrebu stereotipa, pred- rasuda i senzacionalističkog prikazivanja za promociju novinarskog materijala koji uključuje decu; 4. pažljivo preispitivati posledice objavljivanja svakog materijala koji se odnosi na decu i na najmanju meru svodi- ti štetu koja se čini deci; 5. sprečavati vizuelno i ostalo identifi- kovanje dece, osim kada je to u nedvo- smislenom interesu javnosti; 6. davati deci, gde je to moguće, pravo pristupa medijima da izraze svoje mišlje- nje bez navođenja bilo koje vrste; 7. obezbediti nezavisnu verifikaciju informacija koje se dobijaju od dece, i posebno voditi računa da se obezbedi da se njihova verifikacija odvija tako da se dete ne dovodi u opasnosti; 8. izbegavati korišćenje seksualnih slika dece; 9. koristiti poštene, otvorene i direktne metode za dobijanje slika i, tamo gde je to moguće, snimati ih uz znanje i saglasnost dece ili odgovornog odraslog lica, starate- lja; 10. proveravati ovlašćenja svake orga- nizacije koja nastoji da govori u ime dece ili tvrdi da zastupa interese dece; 11. neće plaćati ni deci ni njihovim roditeljima, odnosno starateljima, za materijal koji uključuje dobrobit dece, osim ako to nije u nedvosmislenom inte- resu deteta.“ LINK se zahvaljuje Kancelariji UNICEFa na ustupljenim materijalima www.mediart.orglink28 novembar 2012 Preporuke Porodica, deca, mediji U`ivati svoja prava broj 105

MM ladi sve manje i sve ređe čitaju, naročito štampane sadržaje, reći će vam svaki profesor srpskog jezika, a vi mu slobodno poverujte. Osnovci još uvek gaje izvesno „poštovanje“ prema lektiri. Srednjoškolcima slova u svim knji- gama jednakom brzinom trče, razleću se i tresu. Drugim rečima - beže, a oni uopšte nemaju nameru nešto da preduzmu. Većina nas koji se bavimo dečjom pisme- nošću, ili nam makar to piše u opisu posla, nije šokirana rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja Britanskog nacionalnog fonda za pismenost koje je obuhvatilo 21 000 dece i mladih, a koji svedoče da deca danas sve manje čitaju čak i stripove, zabavne magazi- ne i sajtove. Knjige je sramota i spomenuti, jer, kako kažu oni retki ljubitelji knjiga, ne vole da ih društvo „uhvati na delu“. Ko je kriv za ovakvo stanje? Škola, roditelji, kom- pjuteri, telefoni, revolucija ili evolucija? Rekla bih da je i fizika na spisku „okrivlje- nih“. Jer slova su dobila toliko ubrzanje da ih je zaista nemoguće sustići! Šta se dešava sa štampanim medijima? Da li se na kraju nastavnog dana ispod škol- skih klupa može naći makar jedan list dnev- nih novina, ili je jedina hartija razbacana po učionicama ona od masnog bureka? Moje iskustvo kaže - burek. Novine još nisam za- tekla u učionici. Možda u blizini škole nema kioska?! Ali, gde onda kupuju cigarete? Nastavni kadar u osnovnim školama opet je u boljoj poziciji, rekla bih. Deca na časovima likovnog koriste novine. Ali ne kao „pokre- tače“ kreativnog procesa. Isključivo kao pod- metače. Među učenicima jednog prvog i jednog drugog razreda srednje tehničke škole u kojoj radim, na prste možeš da izbrojiš one koji makar jednom nedeljno prelistaju dnevnu štampu. Sport i zabava su omiljene, ali i jedi- ne rubrike koje ih zanimaju. Tračevi su „must read“. Mladi više vole da pročitaju novine on-line. Priznajem, to i sama činim. Čitam dijagonalno, brzo, lepim slike uz reči, kon- cipiram smisao u totalu, razumem poruku! Ali, takav način primanja medijske poruke omogućilo mi je iskustvo proisteklo iz čita- nja, i to iz „pravog“ čitanja lepe, naučne, popularne, zabavne literature. Oni to isku- stvo nemaju. Čini mi se da ga nikada neće steći. Mislim da je sa šestnaest, sedamnaest godina već kasno. Ta spoznaja me najviše zabrinjava. Za đačko on-line informisanje neophodan je telefon. I to neki dobar telefon sa interne- tom. Što je bolji telefon, to je veći ekran, a time i preglednija fotografija uz tekst, pa je i prenošenje informacije brže. Ako biste pita- li moje, ili bilo čije đake, slike u novinama nisu ilustracija novinskog teksta. Tekst je „ilustracija“. Može s njim, ali može i bez njega. Mladima kroz štampane medije danas govore slike i hedlajni, sa tač skrina. Kada vidim da učenik na času vadi mobil- ni telefon ispod klupe, priznajem, padne mi na pamet sledeća misao: „Ako želi da čita, slobodno nek’ čita“. Ali, ako izvadi i slušali- ce, privremeno oduzimam telefon. Treba li da naglasim da ga uvek oduzmem? deca i mediji linkwww.mediart.org 29novembar 2012 broj 105 Direktno iz profesorskog ugla Ivana Beatovi} PP redajem engleski u školi i silom prili- ka i građansko vaspitanje. Kroz raz- govore sa učenicima mlađih i starijih razreda evo šta sam zaključila o odnosu deca – mediji: Televizija  Deca kod kuće gledaju ono što prate njihovi roditelji. Na moje razočaranje, svi uzrasti u školi svakodnevno gledaju trenutno aktuelne turske serije. Čak, organizuju svoje vreme u skladu sa terminima emitovanja. Deca se u školi igraju na osnovu tih serija. Znaju imena svih likova i definišu ih kao „dobre i loše“. Zbog ličnih života glumaca iz pomenutih serija, uglavnom učenice, kupuju žutu štampu i tabloide a i to im je najčešća pretraga na internetu.  Najgledaniji program je PINK zbog serija i emisija tabloidnog karaktera. Grand parada ili kako se već zove, postavlja stan- darde što se tiče oblačenja, frizura i ponaša- nja. Prilikom igre asocijacija na času gra- đanskog vaspitanja, deca su tražila da se for- mira komisija kao u Grandovim emisijama.  Pošto ne idu u bioskop, gledaju samo filmove koji se daju na tvu i ono što mogu da skinu sa interneta, mada su i tu ograničeni jer ne znaju kako se skidaju filmovi-serije niti su zainteresovani to da nauče već samo kori- ste vršnjake koji su to savladali i njima traže da im „skinu“ nešto. Radio  Učenici uopšte ne slušaju radio i taj medij im je najmanje poznat. Mnoga deca su komentarisala kako u kući uopšte i nemaju radio prijemnik, već da im je tv stalno upa- ljen i čuje se iako ga ne gledaju. Đaci čak i uče i rade domaće zadatke uz upaljen pri- jemnik. Novine  Štampu generalno ne čitaju jer doma- ćinstva ne kupuju novine a i deca ne vole da čitaju. Kroz razgovor sa učenicima 7. i 8. raz- reda saznala sam da oni „kao“ čitaju novine na internetu. Međutim, i tada se informišu samo kroz tabloide i trač rubrike.  Deci su interesantne lokalne nedeljne novine jer u njima često vide ili pročitaju nešto o osobama-deci iz okruženja. Mada i taj način informisanja zavisi od skromnog kućnog budžeta.  U nižim razredima, deca se navikavaju da čitaju obrazovno-zabavne novine za koje se opredeli učitelj/ ica. Najviše im se sviđa- ju novine sa zanimljivim zadacima, stikeri- ma, stripovima, sa što više slika i boje a što manje teksta. Internet  Sva deca imaju svoje fejsbuk profile. Roditelji ne nadziru decu kad su na interne- tu niti im znaju lozinke. Roditeljima je važno da se pohvale kako im dete koristi internet a za šta, kako i u koje svrhe, ne znaju.  Ono što se ne objavi ili ne prokomen- tariše na FB kao da se nije ni desilo.  Deca se takmiče ko će imati više prija- telja na FB i u tome vide svoj uspeh i popu- larnost. Takođe, merilo im je i broj, a ne pri- roda, komentara posle njihovih postova ili postavljanja fotografija.  Pozitivna strana interneta, kompjutera i igrica je što deca pamte reči na engleskom, brže usvajaju latinicu i alfabet ali teže savla- davaju pisanje. Mobilni telefoni  Čak i učenici nižih razreda imaju i nose mobilne telefone i prestiž je imati što noviji i skuplji model i hvaljenje-nabrajanje karak- teristika telefona iako se ne koristi ni deseti deo mogućnosti uređaja. Direktno iz nastavni~kog ugla Jelena ]iri}

TT renutna ponuda onlajn strana za decu na srpskom jeziku je prilično skromna. Analizirajući mnogobrojne sadržaje, ali i načine na koji su oni prezentovani na internet stranica- ma za decu, stiče se utisak da odrasli (kreatori sajtova) ne shva- taju dovoljno ozbiljno publiku, što je velika greška. Ali, pre nego što se upustimo u analizu kvaliteta postojeće ponude na mreži, sadržaje za decu je važno podeliti na edukativne, interaktivne i one koji služe za popunjavanje slobodnog vremena. Interaktivni sajtovi Skoro svi sajtovi namenjeni deci imaju odeljke kao što su komentari, pitanja, diskusija … ili su uvezani sa socijalnim mre- žama, što omogućava mališanima da bar na ovaj način pokažu svoje stavove i potrebe. Međutim, postoje oni koji i bez tih sek- cija angažuju decu kroz igre memorije, projekte uz pomoć kojih mogu da uče da razlikuju boje, usvajaju engleski jezik ili kako se gleda na sat. U ovoj grupi izdvajaju se sajtovi www.zadecu.com , www.zvrk.rs, www.kids.rs, www.123juhu.com . Zanimljivo je da se ni na jednom od njih ne može naći informacija kom uzrastu dece su namenjeni, jedino se na osnovu izbora pesmica, bajki, priča i igrica može okvirno odrediti da li je namenjeno deci pred- školskog ili školskog uzrasta. Druga velika mana navedenoj grupi portala je neredovno ažuriranje i diskontinuitet u radu, što znači da su na ivici da postanu zaboravljeni, jer ako idete na neki sajt i na njemu ne nalazite ništa novo, logično je da ćete ga posle nekog vremena potpuno zaboraviti. I treći nedostatak je to što nije tran- sparentno „uredništvo” tih sajtova, tako da ne znamo koliko su autori sadržaja zapravo i kredibilni. Vizuelno i sadržinski najbliži dobrom portalu za decu je sajt www.123juhu.com . Pregledan je i organizovan tako da i deca sama mogu lako da se snađu na njemu. Uz njega mogu učiti bro- jeve, slova, a dobar je i izbor igrica i pesmica, sa desne strane se može naći i tiker sa vestima o dečjim manifestacijama. U grupi interaktivnih sajtova mesto zaslužuje i jedan uz pomoć kojeg deca koja tek počinju sa učenjem engleskog jezika na zanimljiv način mogu naučiti pravilan izgovor reči. Radi se o stranici www.star- fall.com na kojoj se nalaze prečice čiji su akteri uglavnom živo- tinje i klikom na priču pojavljuju se reči, ali i cele rečenice čiji izgovor se može i čuti. Tako da to mogu usvajati i deca koja još ne znaju da čitaju. Sasvim je jasna i edukativna uloga ovog por- tala, ali je zbog načina na koji je osmišljen ipak svrstan u grupu interaktivnih. Edukativni sajtovi Teško je pobrojati sve edukativne sajtove za decu, ali od onih na kojima se studiozno i kontinuirano radi i koji možda najviše odgovaraju potrebama dece školskog uzrasta vredi pomenuti saj- tove www.malabiblioteka.net, Srpska dečija digitalna biblioteka http://scr.digital.nb.rs/collection/decije, www.5sazvezdicom.me- dijskestudije.org, www.compcamp.net , blog o medijskoj pisme- nosti www.internestbp.wordpress.com , i naravno sajt UNICEFa za Srbiju www.unicef.rs , koji potpomognut Fejsbuk stranicom http://www.facebook.com/UNICEF.SRBIJA trenutno sprovodi odličan internet projekat „Hit je biti sit, a fit“ posvećen zdravoj ishrani dece i adolescenata. Stranice Male biblioteke i Srpske dečje digitalne biblioteke odlične su baze osnovnoškolskih lektira i uopšte knjiga za decu, tako da je sasvim jasno zašto bi svaki školarac trebalo da ih buk- markuje na svom računaru. Stranica www.5sazvezdicom.medij- skestudije.org osmišljena je po principu „veliki za male“ jer sadr- žaje uglavnom kreiraju studenti Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a u okviru predmeta Mediji za decu. U tome im pomažu fakultetski profesori i asistenti, ali i mališani od osam do 11 godina, koji su zapravo ciljna grupa. Kompjuterski kamp Razmišljajući prvenstveno o potrebama dece koja u svet raču- nara ulaze rano i u početku uglavnom igraju igrice, veb dizajner- ka Radoslava Konjević osnovala je kompjuterski kamp za decu kojeg prati i sajt www.compcamp.net . U kampu mališani uče da prave igrice i jedini je takav u Evropi. Deca dizajniraju svoje prve veb strane, prave animacije, snimaju i montiraju filmove. Kroz sajt i učešće u kampu deca se uče bezbednom korišćenju interne- ta, objašnjava Konjovićeva. - Roditelji nisu dovoljno edukovani, a deca sama ne mogu pre- poznati uvek šta je dobro, a šta ne, nego im mi pokazujemo koji su to dobri sadržaji, posebno ih upoznam sa bezbednošću na inter- netu u pogledu softvera, a i o bezbednosti na socijalnim mreža- ma, priča ona i dodaje da se u kampu radi posebna edukacija o korišćenju Facebooka, Twittera i foruma, koje koriste i deca, a to zapravo i nisu sadržaji za njih. Međutim, kada se pogledaju odgovori anketiranih učesnika „KompKampa“ dolazi se do zaključka da deca zapravo najradije posećuju Facebook i You tube, dakle stranice koje nisu namenje- ne njima. Ovaj podatak može delovati poražavajuće autorima svih pomenutih sajtova, ali ih može i motivisati da svoje sadržaje učine atraktivnijim, a bezopasnim za decu ili da kreiraju nešto potpuno novo po uzoru na velike mreže, ali samo prilagođeno deci. www.mediart.orglink30 novembar 2012 Građani Srbije stariji od 12 godina preferiraju ... Mediji koji su mladima sve manje važni su televizija, radio i štampa, navodi se u istraživanju „Korišćenje ovih medija“ koje je sproveo Ipsos MediaCT u saradnji sa IREXom, FOSom, ISCom i MediaHouse. Televizija zahteva fokusiranu pažnju i ne ostavlja mogućnost obavljanja drugih radnji, radio je u boljem položaju i najviše se konzumira od svih tradicionalnih medija jer dopušta tzv. multitasking ponašanje, dok se štampa retko čita (ima je na internetu), a i ako se čita onda je to „od pozadi“, navodi se u istraživanju. Internet se izjednačava sa socijalnim mrežama, Facebook i Youtube su adrese koje se otvaraju prve, a Google se percipira kao rešenje za sve, poka- zalo je istraživanje. broj 105 Nudeimsecelebiblioteke,aoniho}eFacebookiYoutube Vanja \uri}

II majući u vidu da je začarani krug u čijem su centru deca, uglavnom nezainteresovan za njih, roditelji koji se bore sa osiguranjem egzistencije, škola koja podstiče mehanički pri- stup učenju i mediji koji nude beg od stvarnosti ili nude stvarnost koja je bitno surovija, ostavljaju teške traume upravo na najmla- đe konzumente. Stoga, ovaj tekst pokušava da rasvetli da li i na koji način je moguće kroz aktivnost tzv. civilnog sektora podići svest mladih prema medijima i obrnuto, medija prema deci. Najranjivija grupa koja koristi - gleda - prihvata medijske poruke jesu deca. Još uvek neizgrađeni kritički odnos, uslovlja- va da deca obično budu poligon za marketinški rat različitih proiz- vođača, kada su u pitanju specijalizovani tzv. dečji programi. S druge strane, niko deci ne može da zabrani da gledaju sveprisu- tnu televiziju i van tih specijalizovanih kanala ili delova progra- ma. Daljinski upravljač je opšte dostupan i ne postoji sistem kon- trole koji bi sprečio decu da gledaju tv i kad roditelji nisu s njima. Iako u SEKO (Sektorskoj organizaciji civilnog društva za medije i kulturu - www.gradjanske.org/SEKO) postoji na spisku 167 organizacija (najbrojnija je grupacija), mladima i deci pažnju posvećuje (bar u nazivu) njih 10. Još je manje organizacija civil- nog društva koje se bave dodatnim obrazovanjem mladih za kri- tički odnos prema medijima (svega 3-4). Naravno, ovo je samo pregled situacije, jer je gotovo nemoguće ustanoviti sadržaj pro- jekata ovolikog broja organizacija.Takođe unutar SEKOa nalazi se i Udruženje novinara Srbije i NUNS, kao i nekoliko produk- cijskih kuća i javnih glasila (novina, radija i TV). Međutim, nji- hova interakcija i razmena iskustava, pokušaji novih projekata gotovo da ne postoje. S druge strane, prema podacima Društva za razvoj dece i mla- dih - Otvoreni klub, kao krovne organizacije za dečja pitanja u njihovoj organizaciji postoji 54 organizacija i udruženja. Prvi korak ka realizaciji ovog programa bio je okupljanje organizaci- ja građanskog društva koje rade sa decom u klaster/grupu koja će zajednički nastupati, i na osnovu sinergije bogatog i neposrednog iskustva u radu sa decom formulisati preporuke, zajedničke sta- vove i predloge koji će biti upućivani Timu potpredsednika Vlade za sprovođenje Strategije za sprečavanje siromaštva, resornim ministarstvima i Savetu za prava deteta Vlade Republike Srbije. Civilni sektor uglavnom obuhvata svojim radom kategorije dece koja su pogođena siromaštvom – romsku, raseljenu i izbe- glu, decu sa smetnjama u razvoju, decu bez roditeljskog staranja, decu koja su zlostavljana i zanemarivana, decu van sistema, decu ulice. Medijska politika civilnog sektora prema deci Razvoj građanske svesti, kao jedan od bitnih segmenata sklad- nog društvenog razvoja, nemoguće je zamisliti bez edukacije dece i mladih. Sav trud i priča padaju u vodu pred lavinom koja se zove televizija. Dva do tri sata razgovora (nedeljno), edukacije, pored školskih obaveza koje svako dete ima, neumitno će ustuknuti pred činjenicom da prosečno stanovnik Srbije (znači i dete) pred tele- vizorom provede najmanje 3 sata dnevno. Ako se tome doda Fejs- buk i internet, pitamo se da li je bitka unapred izgubljena? Organizacije iz SEKO klastera za decu primenjuju različite načine delovanja - od zastupanja, preko senzitivizacije za reša- vanje problema marginalizovane dece, učešćem u izradi i inici- ranjem izrade strateških dokumenata i njihovom realizacijom na nivou institucija, lokalnom i nacionalnom. Ciljne grupe organi- zacija iz klastera za decu su deca i mladi roditelji, i oni koji su odgovorni za kreiranje politike i donošenje odluka. Ipak, sem spo- radičnih slučajeva edukacije mladih i dece za „pravilno čitanje medija“, uglavnom je pažnja usmerena ka starijoj populaciji (od 18 godina naviše). Veliki broj organizacija civilnog društva sva- kako ima ideje, prepoznaju problem, ali usitnjenost kapaciteta sagledava problem iz pojedinih uglova. Udruživanjem i sarad- njom više udruženja i organizacija, moguće je postati ozbiljan partner koji bi ponudio medijski sadržaj za decu koji bi promo- visao pozitivne vrednosti građanskog društva. Za razliku od pro- fitnog sektora, koji u dečjim programima koristi isključivo nače- la profitnog marketinga, civilni sektor se rukovodi altruističkim i humanim principima. Stoga, njihovo usmerenje je neprofitni marketing koji rađa benefit za decu i društvo u celini. Marginali- zovani i skrajnuti, svedeni na korišćenje tehnike u okviru radio- nica i projekat u radu s decom, malo ili gotovo nimalo se ne čini da poruke civilnog sektora dopru do većeg broja konzumenata, pre svega dece. Načini saradnje Boljim i tematskim povezivanjem na produkciji medijskih sadržaja namenjenih deci, civilni sektor i u predlogu novog Zako- na o medijima ima mogućnost proizvodnje ove vrste programa. Veliki broj stručnjaka rasutih u mnogim udruženjima i organiza- cijama, s ogromnim iskustvom, u različitim oblastima, dobio bi mogućnost da prezentuje sadržaje na visokom profesionalnom nivou, a uz poštovanje principa humanosti, pozitivnih vrednosti. Drugačiji pristup ovoj vrsti programa, uz adekvatnu PR pri- premu i visok produkcijski standard mogao bi da skrene pažnju na tu vrstu sadržaja. Već je poznato da Javni RTV servisi naručuju tu vrstu programa, ali su uglavnom okrenuti komercijalnim pro- dukcijama. Svakako da to ne treba da obeshrabri napore civilnog sektora - klaster za decu, jer medijskim nastupom čini dostupnim svoje ideje većem broju njih, dece. Dakle, ukoliko se veći broj organizacija civilnog društva uje- dini oko zajedničkog cilja, moguće je ponuditi drugačiji, huma- niji, medijski sadržaj namenjen deci, oslobođen preovlađujućeg komercijalnog efekta. Šansa i ujedno obaveza OCD (Organizaci- ja civilnog društva) je u tome da ponudi programe koji bi s jedne strane bili vidljivi većem broju dece. Istovremeno, moguće je i deci ponuditi projekte koji bi demistifikovali medije i omogućili da ih deca drugačije i kritičkije „čitaju“. deca i mediji linkwww.mediart.org 31novembar 2012 broj 105 Odgovornost civilnog sektora mr Nenad J. Nikoli}

MM nogi novinari koja su kao deca počeli da se bave ovim poslom, vremenom su prestali da ga ra- de. Neki su mislili da je jedan projekat dovoljan, drugi su zaključili da su jedno- stavno prerasli medije i da je potrebno okrenuti se nekoj novoj grani zanimanja koja je, ipak, usko povezana sa medijima. Naravno, ima i onih koji su ostali. Mnoga lica kojih se rado sećamo iz tv emisija počeli su kao novinari, radeći za školski list. Jedan od njih je Vukašin Tanurdžić koji nam je ostao u sećanju iz dečje emisije Zvrk. - Kao mali želeo sam da radim kao novinar i to sam radio za školski list. Taj posao bio je jako interesantan, sekli smo tekstove iz novina i lepili ih na bele stra- nice, koje smo popunjavali našim crteži- ma, kasnije smo sve to kopirali i tako je nastajao naš list Osnovne škole „Jovan Popović“. To su čuli ljudi iz Radija Novog Sada i došli su da naprave reportažu sa nama, ja sam im nekim čudom zapao za oko i tako sam sasvim spontano počeo da radim dečju emisiju na radiju. Onda su me primetili ljudi sa televizije i tako je nekako sve počelo - priseća se Vukašin Tanurdžić, koji se danas bavi komuniko- logijom. Novinarsko iskustvo Vukašin je tada sticao od, kako kaže, za njega velikih novi- narskih imena poput Marine Fratucan, Duce Bogdanovića i mnogih drugih. Novi- narstvom je prestao da se bavi posle jedne decenije provedene u redakciji dečjeg pro- grama. - Žarko sam želeo da napredujem i da se razvijem kao sportski novinar, ali naža- lost nisam uspeo da se dokažem, a i nastu- pilo je neko opšte ludilo, pa je polako pre- stajao da se ceni kvalitetan novinar i više nisu postojali nikakvi kriterijumi. Jedno- stavno, sve je postao šou biznis i publika više nije cenila kvalitet, već je želela laku zabavu - priča Tanurdžić. Za Maju Baračkov koja se danas bavi marketingom i usko je povezana sa medi- jima, novinarstvo predstavlja ljubav na prvi pogled. - Počela sam da radim još kao student- kinja na Radio Novom Sadu, jer sam vero- vala da je novinarstvo jedino zanimanje koje u sebi ima širinu. I tako je i bilo, radi- la sam taj posao i u njemu sazrevala, sve dok nisam poželela da radim nešto što je za nijansu na većoj poziciji od novinar- stva, a to su odnosi sa javnošću i marke- ting, kaže Maja. Ona ističe da je vest i novinarstvo pitanje trenutka i da se ono razvija iz dana u dan, i da je danas novi- narstvo usko povezano sa ekonomijom i da gotovo ne postoji nezavisno novinar- stvo. Svi novinari, pogotovo u svetu, zavi- se ekonomski od nekog - bilo da su to humanitarne fondacije, političke partije, monopolističke kompanije ili pak od sa- mog pojedinca, tako da se o nezavisnom novinarstvu ne može govoriti smatra ona. Mirjana Vladisavljev je takođe počela u školskom listu koji je izvlačen na geštet- neru dalekih šezdesetih. - Kasnije sam u gimnaziji radila kao spiker i voditelj u školskom radiju i mogu da kažem da sam tada prvi put osetila želju da se bavim ovim poslom. U to vreme me je urednik lokalnog radija u Kovačici Mar- tin Benka angažovao da radim kao spiker u emisiji koja se zvala Na zajedničkom talasu i koja je emitovana na Radio Beo- gradu. U početku je to bio samo spikerski posao ali me je Martin podsticao da i sama pripremam priloge. Bila je to jako dobra saradnja i mnogo toga sam tada naučila od kolega koji su radili emisije na četiri razli- čita jezika- ispričala je Vladisavljev. - Danas u redakciju dolaze mladi novi- nari da bi postali poznati i stekli odmah popularnost i većina njih želi da radi u zabavnim emisijama. Postoji razlika izme- đu onoga kako su izgledali naši počeci i kako to izgleda danas. U vreme kada sam ja počinjala, urednik je za mladog novina- ra bio svetinja, vodilo se više računa o kvalitetu a novinari su radili bez pritiska. Ono što zameram mladim kolegama jeste nedostatak kreativnosti i individualnosti. U naše vreme bilo je jako važno da svako ima svoj stil i da po tome bude prepozna- tljiv. Danas su sve vesti iste, kao da ih piše jedna osoba! Savetujem mladim kolega- ma da ostanu u ovom poslu jer mi jesmo „sila“ koja utiče i kreira javno mnjenje i baš zbog toga moramo voditi računa o tome šta i kako pišemo i govorimo. Pre svega, moramo se boriti protiv tabloidnog i senzacionalističkog novinarstva, rekla je Vladisavljev. Marina Fratucan, počela je da radi sa samo 16 godina na TV Novi Sad, gde je zanat učila od Duška Bogdanovića, Dragi- ce Radović i mnogih drugih doajena našeg novinarstva. Radila je i za TV Beograd, Zagreb, Prištinu, na poslednjem jugoslo- venskom kanalu - Jutelu. - Kada sam došla da radim na TV Novi Sad, veoma kratko sam bila u zabavnom programu i ubrzo zatim prelazim u infor- mativu kod Duška Bogdanovića, gde sam radila za emisiju Danas, nešto slično vesti- ma, ali smo sva dešavanja prikazivali iz drugog ugla. To je bila emisija gde su mla- di novinari mogli da se dokažu, priseća se ona i dodaje da je televizija bila i ostala ne- milosrdna, pogotovo pre 20, 30 godina, kada si ceo dan radio za prilog od dva mi- nuta, a on se izgubi, ili se uopšte ne prika- že, a sledeći dan ta informacija bude baja- ta. - Mogu svima koji žele da se bave novi- narstvom, televizijskim ili štampanim da posavetujem da što pre počnu sa radom i da zanat peku dok su mladi. To savetujem i svojim studentima, da u slobodno vreme odlaze i rade u mediju koji žele, jer dok su mladi lakše podnose kritike i da im na pri- mer prilog na kojem su ceo dan radili ne bude pušten. Svi ti događaji ne vređaju toliko njihovu sujetu kada su mladi i imaju malo godina, nego kad počnu sa radom, a u ruci drže diplomu, objašnjava Marina. Kada se pre samo 20 godina neko odlu- čio da radi u novinarstvu do izražaja je morao da dođe kvalitet i bilo je jako malo medijskih kuća, što danas nije slučaj. Da- našnje vreme želi senzaciju, od mladih no- vinara prave se zvezde koje su često krat- kog daha, a kvalitet je negde zaboravljen. www.mediart.orglink32 novembar 2012 broj 105 Deca medija Mia Kuzmanovi}

PP odlistak za decu u okviru dnevno- političkog lista „Dnevnik“ u Novom Sadu radila sam od 1984. do 1992. (kada sam suspendovana). Moja iskustva u radu sa decom s jedne strane, moje redakcije sa druge, javnosti sa treće i sličnih redakcija u tadašnjoj Jugoslaviji sa četvrte strane - bila su veoma šarena i otrežnjujuća. Koncepcija koju sam predložila redakciji dopala se uredništvu: biće to novine za decu, umetnuta dva lista kao što to radi „Politika“ i druge redakcije koje se obraćaju dečjoj publici; ali biće to novine koje će priprema- ti deca-novinari na sastancima redakcije jed- nom nedeljno; decu ćemo potpisivati ime- nom i prezimenom; sa školama nećemo sara- đivati u smislu objavljivanja tekstova koje oni drže na svojim oglasnim tablama, već po potrebi, ako dečja redakcija odluči da u nekoj školi imamo dobru priču za naše novine. Drugim rečima: deca će prikupljati vesti, predlagati i obrađivati teme koje njih intere- suju, fotografisaće ili crtežima ilustrovati svoje tekstove i tako dalje. Htela sam da dečja redakcija radi na istim principima kao velika redakcija. Nisam tačno znala u šta se upuštam, ali bila sam odlučna da ne prihva- tam pesmice i školske radove koje bi mi slali nastavnici. Prvi broj Dečjeg Dnevnika pokazao je da je koncepcija deci zanimljiva. Istog dana kada je izašao podlistak potražile su me dve sedmakinje koje su mi s vrata rekle da hoće da budu novinari u Dečjem Dnevniku. Tokom prvih mesec dana na isti način došli su i drugi – desetak devojčica i dečaka, svi u završnim razredima osnovne škole. Tokom godina deca su dolazila sama, bez pozivanja, bez ikakve protekcije – to nisam prihvatala. Uostalom na svakom sastanku redakcije ponavljala sam im da je za novinara važna praksa, pisanje, učenje, čitanje, slušanje, gle- danje otvorenih očiju, druženje, proverava- nje podataka. Tu nikakva veza ili poznanstva ne pomažu. Naravno, nikog nisam odbila: ona deca koja nisu mogla da ukapiraju osno- vna načela novinarske struke ili nisu bila dovoljno pismena ili radoznala, niti pak zain- teresovana za očitavanje društvenih fenome- na, već samo za površno tračarenje - sama bi odlazila posle nekoliko sastanaka redakcije, jer se ne bi uklopila. Tokom godina kroz redakciju je prošlo oko 120 dece, a neki od njih opredelili su se za novinarstvo kao pro- fesiju. I danas sam tužna kad se setim da su ti izvanredni klinci (desetak ih je čak položi- lo testove za Mensu), kasnije magistrirali ili doktorirali, i većinom krenuli u beli svet. Nisu svi otišli, manje od polovine ih je osta- lo ovde. Ono što je odmah bilo jasno, deca koja su došla da rade u Dnevnikovom podlisku bila su medijski veoma pismena. Nažalost osnovna pismenost nije svima bila na zavidnom nivou, ali nismo morali od nule da učimo šta je vest, šta je reportaža, a šta intervju, šta je novinska fotografija i slično. Najviše vremena smo provodili u raspravama da li je neka tema dobra za novine i koji ćemo pristup temi oda- brati. Oko tema za naredni broj bismo se ponekad lako dogovarali, ali ako bi iskrslo nešto što ih je uzrujavalo, kao što je pitanje da li da završe sve škole u Srbiji i onda počnu život negde u inostranstvu ili da ostanu ovde i pokušaju da pomere stvari u nekom njima poželjnom pravcu – e tada bismo sedeli sati- ma i raspravljali. Ponekad mi je bilo veoma teško da ih obuzdam i umirim, i po pravilu smo posle takvih bura imali veoma zanimljiv broj. Događalo se da ih tema toliko ponese, da bi dolazili pojedinačno ili grupno kod mene kući – da nastavimo razgovor. Gotovo svaki broj imao je i veoma dobar odziv čita- laca, stizala su pisma ili bi se deca javljala telefonom da prokomentarišu napisano ili predlože neku temu. Nakon izlaženja pojedinog broja (četvrt- kom), uvek su nam se javljala deca, naša cilj- na publika. Odrasli bi se javili veoma retko, tokom šest godina imala sam svega dva ili tri poziva iz škola koje su se osetile prozvanim zbog onog što su mali novinari napisali. Iako sam insistirala na tome da se podaci prove- ravaju dva i tri puta, da ne bismo iznosili netačne informacije, omakla se nekoliko puta greška. Najčešće je to bilo lako ispraviti, novinar bi napisao novi tekst ili bismo obja- vili ispravku. Međutim, jednom ili dva puta objavili smo priče koje su razbesnele nasta- vnike. Razumela sam ja njih: nezdrava atmosfera koja je tada vladala u školama nateranim da se bespoštedno međusobno tak- miče, dovela je do toga da su nastavnički kolektivi bili potpuno slepi i gluvi za štetu koju su tim ambicijama odraslih nanosili svojim đacima. U svim spornim slučajevima, kako ih se sada sećam, novinari Dečjeg Dnevnika su prikupili tačne informacije – i tada sam preuzela na sebe suoča- vanje sa školskim kolek- tivima. Moram reći da nije bi- lo lako izvući iz njih teme koje su ih zaista zanima- le, mučile ili ra- dovale. Tada sam shvatila da deca kad dođu u kontakt sa sve- tom odraslih, odmah uđu u svoje đačke uloge i potreban vam je strpljiv rudarski posao da uklonite taj omotač. Nisam srećna što sam „kopala“ u tom rudniku. A evo, primera radi, šta smo izvukli na površinu razgovarajući, razgova- rajući, nadvikujući se... Ti osnovci su za mene bili pravi otvarač za oči. Nedvosmisle- no sam se osvedočavala da su oni nevidljiva kategorija stanovništva u Srbiji, da ih zajed- nica primeti tek kad „dorastu do konja i svet- log oružja“ i počnu da se gušaju i koprcaju ne bi li se udenuli u ulogu odrasle osobe. Počela sam na njih da gledam kao na krhke sadnice u rasadniku s kojima Srbija baš i ne zna šta bi počela, pa ih gura u školske klupe da tamo dozrevaju, bez jasne strategije šta će s njima kad dozru. Srbija stari i nema ener- gije da se bavi uklapanjem mladog naraštaja u sve raznovrsne životne tokove kojima pli- vaju ili rone odrasli. Kao da nije predviđeno da deca postanu ljudi i svojim delovanjem obogate ukupan život Srbije. Ali, ako ta deca krenu da odlaze da obogaćuju kvalitet živo- ta Holanđanima, Kanađanima, Nemcima, Francuzima, Australijancima – Srbija se time ponosi. Toliko o deci. Sad moja redakcija, velika. Redakcija se nimalo nije mešala u moj rad niti mi je poma- gala, niti odmagala. Nije se bavila. A i što bi: šta tu ima? Deca... Javnosti su takođe bile indiferentne. Mis- lim na odrasle. Deca su nas čitala. O tome smo imali informacije i pisane dokaze. Sa srodnim redakcijama smo sarađivali na projektu „Ja počnem, ti nastaviš“. Treba- lo je da deca koja se jave na literarni konkurs borave zajedno nedelju dana i smisle priču za roman. Dva romana su nastala... Onda je došao rat... deca i mediji linkwww.mediart.org 33novembar 2012 broj 105 De~ji Dnevnik i dnevnik za decu Nevena Simin

II nspirator prvog štampanog medija namenjenog školovanju dece, bio je Đorđe Natošević koji je poznatog izdavača i pokretača novina Danila Meda- kovića ubedio da jedan takav list mora postojati, ako želimo da se svrstamo u civilizovane narode. Prvi broj „Školskog lista“ izašao je 16. oktobra 1858. godine, urednik je bio Đorđe Rajković, a izdavač Medaković u svom prvencu sa gorčinom piše: „Mene je carski i kraljevski savetnik g. Natošević pozvao da takav list izdajem. Mnogi roditelji ne znaju ceniti poziv svoj niti nameru jednog takvog lista te su slabi izgledi da će se održati“. Danilo Medako- vić je čak obećao i novčanu nagradu potencijalnim saradnicima-novinarima, i svima koji bi nešto napisali za „Školski list“, ali su mu jedini saradnici bili Nato- šević i Nikola Vukićević. Kao realan izda- vač Medaković je odmah uvideo da pret- plata loše ide, da se škole i učitelji ne inte- resuju za list, a imao je i otpor prema ple- menitoj ideji, jer se deo sveštenstva otvo- reno protivio tim novinama i vraćao pri- merke „Školskog lista“. Iako je pokušao i sa „Dodatkom Školskom listu“, sticaj loših okolnosti, nedostatak saradnika i slabo interesovanje za pretplatu, naterali su Zmaja Jovu da se oglasi tim povodom. Dok je Jovan Jovanović radio kao doktor u Novom Sadu, njegov list „Zmaj“ je štam- pan u Beču, zbog ekonomskih teškoća neredovno je izlazio, a i broj pretplatnika bio je relativno mali. Veličinu duha Zmaj Jove kao čoveka, možemo videti u tekstu u kom promoviše „Školski list“ kao neop- hodnost i stavlja ga ispred svog medija, što je za današnje prilike i surovu finansijsku utakmicu teško pojmljivo. „Zmaja na pri- mer možete i držati i ne držati, prosto nek je, jer ne uviđa svako korist za kojom Zmajeva šala teži: al ko ima dece i želi da mu budu svestnija i valjanija od nas, a Bog mu je dao da može na bezposlice izbaciti deset puta toliko „Školski list“ stoji, pa ipak neće da ga drži taj neka crveni od glave do pete“. Sledeći list koji je namenjen isključivo deci „Prijatelj srpske mladeži“ izašao je 1866. godine u Somboru, pod uredništvom profesora Srpske učiteljske škole Nikole Vukićevića, i uz potporu nezaobilaznog pregaoca Natoševića. List je poživeo do naredne godine, te je dočekao sudbinu ostalih medija za decu. Nešto dugovečniji bio je „Dečji prijatelj“ koji izdaje Miloš Grabovački nacionalni radnik i pedagog, koji list pokreće u Zemunu 1875. godine. Garbovački je bio prijatelj Zmaj Jove, i kao učitelj je uviđao značaj pisanja za decu, a uz njega u redakciji su bili Alek- sandar Kuzmanović kao urednik i Mita Nešković, koji ga nasleđuje na tom poslu. U listu su uglavnom sarađivali pedagoški radnici, a „Dečji prijatelj“ je opstao tri godine, tj. do 1878. kada je ugašen. Čika Stevin „Radovan“ Nova faza u razvoju štampe za decu bio je list Stevana Popovića „Radovan“, koji je počeo da izlazi u januaru 1876. godine u Novom Sadu, i to u štampariji čuvenog Arse Pajevića. To je list koji je imao veoma poučan karakter jer poznati čika Steva, kako je nazivan od milošte, objav- ljuje pesme za decu, zatim razne basne, poučne priče, a da bi se razvila moć rasu- đivanja kod dece u tom mediju su obave- zno bile pitalice i zagonetke. U „Radova- nu“ se objavljuju putopisi, kao i biografi- ja poznatog prosvetitelja Dositeja Obrado- vića. Čika Stevi je pomagao u poslu izda- vanja lista i Zmaj Jova koji je na naslovni- ci prvog broja objavio pesmu „Pozdrav deci“. U svom listu Steva Popović je po ugledu na slične medije koji su izlazili na nemačkom, svojim malim čitaocima ponu- dio niz poučnih priča kako se čuvati od prirodnih nepogoda, kako valja poštovati starije, pohađati školu, brinuti o zdravlju, zatim o poznavanju životinja, raznih bilja- ka, i čitav niz zanimljivih tema. Usled nedostatka materijalnih sredstava Popović je već posle četvrtog broja ugasio svoj medij, ali je činjenica da je dobrim uređi- vanjem, izborom tema, stilom pisanja i izgledom „Radovan“ pomerio granice štampe namenjenoj deci u drugoj polovini XIX veka. Nakon prestanka izlaženja „Radovana“ u Somboru je 1879. godine pokrenut naj- dugovečniji list na srpskom jeziku name- njen deci koji se zvao „Golub“ , i koji je u www.mediart.orglink34 novembar 2012 Odvažni Slankamenac Još je otac našeg novinarstva Dimitrije Davi- dović pisao o potrebi obrazovanja dece, i on se zalagao da se obrazuju i ženska deca, što je u Srba početkom 19. veka bilo vizionarsko razmišljanje. Značaj pisanja o deci, ali još više za decu, uvideo je jedan lekar, dr Đorđe Natošević koji se sav posvetio pedagoškom radu. Natošević se sredinom 19. veka usudio da odvoji dečju književnost od opšte književnosti, i time je utro put angažovanju novinara i pisaca u toj važnoj oblasti stvaralaštva. Zahvaljujući nemalom autoritetu Natošević je uspeo da nagovori velikog pesnika Jovana Jova- novića Zmaja da piše za decu, a uz njega počeli su i ostali pesnici i pisci da se bave tom delatnošću, jer su postepeno razumevali koliko je bitno obrazovati mlade. Neprolazna vrednost Zmajevog doc. dr Vladimir Barovi} broj 105

kontinuitetu izlazio sve do 1914. godine. U „Golubu“ su svoje novinarske prvence imale mnoge docnije poznate javne lično- sti, pisci i umetnici, a list su uređivali Jovan Blagojević i Petar Despotović. Pri- metno je da su listovi za decu skoro svi izlazili na području nekadašnje južne Ugarske, a prvi medij tog tipa štampan u Srbiji, bio je list „Srpče“ koji je u Beogra- du pokrenut 1881. godine. Zmajev „Neven“ Od 1880. godine do kraja života čuve- ni pesnik Zmaj Jova Jovanović je prvo pero dečjeg lista „Neven“, koji je pred čitalačkom publikom bio preko 20 godina, jedno vreme izdaje ga u Beogradu i Zagre- bu, a taj medij je po proceni stručnjaka i kritičara najbolji i najpoznatiji specijalizo- vani dečji list u istoriji našeg novinarstva, koji je izlazio sve do 1908. godine. I pored svih mogućih tehnoloških mogućnosti, činjenica je da i danas deca rado čitaju reprinte čika Jovinog „Nevena“ i u tom se uviđa neprolazni značaj tog lista i njego- vog pokretača, koji je razvio rafinirani osećaj kako pisati za decu. U „Nevenu“ su objavljene pesme za decu koje su i danas široko poznate: „Pačja škola“, „Materina maza“, „Ala je lep..“, „Tiho noći“, „Gaša“,... Zmaj je u ličnosti novosadskog izdavača Pajevića imao iskrenog pomaga- ča i mecenu, jer mu bogati prijatelj poma- že pri štampi i izdavanju „Nevena“. Prema svedočanstvima Pajević je „tako bogato nagrađivao Zmaja, kao što ni jedan srpski izdavač knjiga nije do tada nagrađivao srpskog književnika“. Iako je doživeo tešku porodičnu tragediju, Zmaj Jova je ostao pesnik, novinar i stvaralac koji je od srca pisao za decu, što mu docnija poko- ljenja po dobru nisu zaboravila. Sigurno je da „Neven“ predstavlja naj- viši domet u štampi za decu na srpskom jeziku u XIX i početkom XX veka, jer raz- vija svoj autentični stil, a Zmaj postiže do tada nezabeleženu popularnost među malim čitaocima. Čika Jova je razvio familijaran odnos sa svojim čitaocima, i na blag, očinski i prijateljski način sugeriše šta je dobro za decu i kako treba da se vaspitaju, što je antipod tada vladajućeg tiranskog pedagoškog sistema koji je čita- vo znanje radije uterivao dobrim prutem nego lepom rečju. linkwww.mediart.org 35novembar 2012 broj 105 deca i mediji „Nevena“ BB ratislav Bata Miladinović, prvi i dugogodišnji rukovodilac Dečje dramske grupe Radio Beograda, bio je „praški đak“, naime glumu je studi- rao u Pragu, a kasnije prešao na režiju, ali je najveći pečat u Srbiji ostavio kao sjajni pedagog. Igrao je u inostranim filmovima i imao je otvorena vrata za međunarodnu karijeru, ali se on opredelio za svoju zem- lju i rad sa decom kao umetnički pedagog. U osnovi učenja ovog vrsnog pedagoga bilo je zastupljeno sledeće: umetnička dis- ciplina; gramatika srpskog jezika; dikcija; disanje, scenski pokret; obavezna literatu- ra (jugoslovenska i svetska književnost); način rada na pozorišnim daskama, pred mikrofonom i kamerom. Nijedan čas nije prošao bez improvizacije da bi, kako je govorio, proverio našu maštu, kreativnost i koncentraciju. Bata je i usmeravao naše talente savetima da bi za nekoga bolje bila režija a ne gluma, ili nešto sasvim drugo, i tu je bio nepogrešiv. Na primer, Mira Trai- lović je uporno htela na glumu, ali je Bata uspeo da je opredeli za režiju i, kao u mnogo slučajeva, nije pogrešio. Bata je smatrao da je teorija glume, pra- vilnog govora i kreativnosti „štaka bez nogu“, zapravo je manjkava bez prakse, tako da je grupu, bez obzira na godine, ubacivao u emisije Radija i Televizije i u snimanje filmova, bilo domaćih, bilo stra- nih (dok je postojala „Avala film“ u Košut- njaku kao neka vrsta industrije za snimanje filmova). Na pozorišnoj sceni „Ateljea 212“ svaka grupa posle tri godine učenja kod Bate Miladinovića imala je svoja izvođenja monodrame i mini predstave, pod kompletnom pozorišnom opremom. Te predstave za nas su bile opijat i odredi- le su naša životna opredeljenja. Zatim, Bata nas je vodio na dragocena putovanja: u Prag (tadašnja Čehoslovačka), gde smo prisustvovali času glume na fakultetu i sni- manju jednog studentskog filma; u najču- veniji filmski grad u Rimu, „Ćinećita“, gde smo prisustvovali snimanju filma o mafi- ji; u Moskvu, gde smo razgovarali sa nji- hovim pozorišnim glumcima, odgledali predstavu... Toliko smo bili inficirani virusom umetnosti da ga više nikad nismo izbacili iz organizma. Međutim, nisu svi postali glumci ili reditelji, iz grupe su se iznedrili i sjajni dramaturzi, voditelji, novinari, spi- keri i ljudi drugih profesija. U svakom slu- čaju, poneli su svi izuzetno obrazovanje. Bata je za nas bio i očinska figura: vodio je računa o našem redovnom školo- vanju i trudio se da na najbolji način reša- va i naše privatne probleme, tako da i kada smo diplomirali na našim fakultetima, a više i nismo bili deca i nismo pripadali grupi, tražili smo savete i pomoć od našeg druga – čika Bate. U svakom slučaju, Bata nas je smatrao svojom decom do kraja svog života. Ogromna plejada ljudi je prošla školu Bate Miladinovića: Dušica Žegarac, Mira Trailović, Neda Arnerić, Ružica Sokić, Đorđe Nenadović, Slobodan Tibl, Mića Tatić, Pavle Minčić, Duško Golumbovski, Stana Novković, Vesna Predojević, Ljilja- na Marković, Jovan Pavliček, Milutin But- ković, Danica Marković, Mika Aleksić i još mnogo, mnogo ličnosti koje su ostavi- le traga Batine škole bez obzira kojoj su profesiji pripadale. Autorka je umetnički rukovodilac Dečje dramske grupe Radio Beograda U~iti iz pro{losti: De~ja dramska grupa Radio Beograda Danica Markovi}

KK oncepti postmodernističke filozofi- je, (Matko Sorić, Zadar 2010) delo su koje zaslužuje ozbiljniju pažnju. Matko Sorić je veoma uspešno definisao osnovne postmodernističke koncepte. Počevši od arhiva, androginije, balkaniz- ma, binarne opozicije, dekonstrukcije, paradigme, diskursa, simulakruma, do hermeneutike, želje, žudnje i utopije. Sve u svemu, 203 pojma! U filozofiji nije izne- nađenje da pojedinac „završi posao“ koji godinama nisu mogle da završe institucije, opremljene „projektima“, saradnicima i uhodanom metodologijom istraživačkog rada. Međutim, iznenađenje predstavlja činjenica da je ovaj svojevrsni leksikon postmodernizma izuzetno temeljito i iscrpno sačinjen. Obuhvaćeno je sve što je za određeni koncept od važnosti i značaja. Doduše, sve ono što čini misaoni horizont postmoderne, nije, niti može biti obuhva- ćeno (čega je duboko svestan i sam autor). Koncepti postmodernističke filozofije su nezaobilazno štivo za svakog ko se na ozbiljniji način bavi medijima. A to ću pokušati da pokažem na osnovu Sorićeve obrade ključnih koncepcija postmoderni- stičkog mišljenja: simulakruma, faze ogle- dala i dekonstrukcije. Navedeni pojmovi pripadaju najužem pojmovnom okviru svakog ozbiljnijeg istraživanja elektron- skih medija. Roditeljstvo simulakruma Kada postmoderni filozof govori o nečemu, on ne ukazuje na realan predmet, nego na jezik ili na predstavu koju imamo u svesti. Zato iluzije, hiperrealnosti ili simulacije, postaju predmet interesa post- moderne filozofije. Matko Sorić nalazi da je još Platon u dijalogu Sofist utvrdio kako je izuzetno teško pomišljati postojanje takvih pojava kao što su laž, iluzija, privid i obmana, jer oni su „bez stvarnog bića”. Bodrijar se može prihvatiti zadatka koji je bio pretežak za Platona, jer njegovo uče- nje o simulakrumu može da se pozove na oblikovanje ponašanja shodno novim teh- nološkim sredstvima (tv, internet). Simu- lakrum možemo razumeti kao kompjuter- ski obrađenu sliku koja postaje ideal stvar- nosti (npr. „fotošop”), ili kao ideal forme i veličine mišića koje imaju bodibilderi. Pošto taj ideal malo ko može uteloviti, stvarnost postaje žrtva onoga što je prvo- bitno bilo kopija stvarnosti ili naprosto ilu- zija. U tom smislu su medijske slike hiper- realne, jer izostaje bilo kakav referent. Stvarnost je „žrtva”, ili „kolateralna šteta” simulakruma. Zato nije teško shvatiti da je simulacija ulančavanje stvari kao da imaju neki smisao, a u stvari su izrežirane, vešta- čki montirane. To su događaji koji se nisu dogodili, već su namešteni i lažirani. Tako dolazi do inverzije uzroka i posledice. Masmedijska slika postaje uzrok događa- ja, ona ih provocira i uslovljava - a ne obr- www.mediart.orglink36 novembar 2012 Leksikon postmoderne i dekon dr Sr|an Damnjanovi} broj 105

nuto. Ali i više od toga. Masmedijska slika, odnosno elektronski ekran postaje otac novih generacija. Zato Sorićeva para- fraza Aristotela: „Svi ljudi po naravi teže televiziji“, zadobija novu dimenziju. Ljudi su danas „po rođenju televizični”. Elektronsko ogledalo i nastanak „novog“ čoveka Bez postmodernističkih koncepcija nemoguće je sagledati ni potpuni zaokret u obrazovnoj ulozi medija. Nekada su medi- ji bili pomoćno vaspitno sredstvo. Danas, naprotiv, mediji postaju ne samo glavno sredstvo, nego i faktor geneze „subjektiv- nost”, odnosno stvaranje one iluzije koja se zove „čovek”. Televizija, to savremeno, paradigmatično ogledalo, konstituiše naš iluzorni pogled na sebe. Lakan govori o stupnju ili fazi ogledala kao o fazi čove- kovog razvoja u vremenu od šest do osam- naest meseci starosti. Razdobljem ogleda- la Lakan naziva onaj trenutak i ono stanje kada se unutar imaginarnog stanja začinje klica ega. U fazi ogledala dete postaje sve- sno svoga tela i granice između sebe i oko- line. Konkretan fizički predmet ogledala nije potreban da bi dete ušlo u fazu ogle- dala – ono se poistovećuje sa osobama u svojoj okolini, a ne sa vlastitim odrazom. Kako je odraz u dimenziji simulakruma, on je podložan nizu metamorfoza na račun onoga koji se tu ogleda, premda tog troška nije svestan… To poistovećivanje nije mimetičko: ideja – podražavalac, nego medijsko, odnosno slojevito, ukršteno i najčešće sasvim paradoksalno. Iluzija stvara iluziju samostvaranja. Jer sve što uđe u medijski sistem ogledala gubi svoju jednoobraznu dimenziju. Televizija i elek- tronski mediji nas iz modernog stanja bacaju u postmoderno. Jer ona „kutija za mišljenje“ u stvari je „kutija za gledanje i samoogledanje“ u kojoj ne stanuju mali ljudi, nego naprotiv, iz te kutije i izlaze, oblikovani elektronskim pogledima. Dekonstrukcija tv binarnosti ili zašto deca neće „priče za malu decu“ Ukoliko nastavimo ovo sebično čitanje dragocenog dela Matka Sorića – sebičnog, jer čitamo u interesu teme LINKA, doći ćemo do još zanimljivijih tema. Npr. zašto deca odbijaju program za malu decu, a oni inteligentniji ne skidaju se sa Diskaverija ili Historija? Dakle, zašto deca odbacuju priče za „malu decu”? Drugim rečima, zašto je potrebna dekonstrukcija „tv dis- kursa” do formulisanja priča koja maloj deci neće biti odbojna? Sorić u dekonstrukciji vidi verovatno najpoznatiji koncept postmodernističke filozofije i njegova važnost je tolika da ga često poistovećuju sa samim postmoder- nizmom kao filozofskim pravcem. Dela autora kao što su Žak Derida, Mišel Fuko i Žan Bodrijar smatraju se dekonstruktiv- nima. Sorić upozorava da zahvaljujući korenskoj sličnosti između reči destrukci- ja i dekonstrukcija i naivnoj rekonstrukci- ji značenja, koncept dekonstrukcije zado- bija tako konotaciju jednog negativnog, nihilističkog i uništavajućeg tipa mišljenja. Međutim, Matko Sorić je uveren da je dekonstrukciju moguće pozitivno odrediti. Žak Derida je tvorac koncepta dekon- strukcije, ali da bi se ona razumela, potre- bno je shvatiti ideju destrukcije u delu Martina Hajdegera, koju Derida spretno nastavlja. Hajdeger sebi stavlja u zadatak otkri- vanje izvornog smisla reči bitak (Sein), pošto veruje kako je kroz istoriju značenja reč bitak iskrivljena pogrešnim interpreta- cijama. Kako bi došao do predsokratov- skog, autentičnog shvatanja bitka Hajde- ger ponovo prolazi kroz sve nataložene slojeve pogrešnog interpretiranja. Pitanje o bitku predstavlja eruditsko obračunava- nje sa čitavom istorijom ontologije, odno- sno njegovu dekonstrukciju. Hajdegeru nije cilj, piše Sorić, odbaciti pogrešne interpretacije, nego ih nastoji osvestiti i razumeti. Destrukcija nije nihilističko razaranje, nego pre razgradnja prošlosti. Na liniji razgradnje nalazi se i drugo značenje dekonstrukcije kao kritike binar- nih opozicija. Koncept binarnih opozicija bio je najsnažniji oslonac strukturalizma u njegovom pokušaju naučnog opisa ljud- skih aktivnosti. Neke od binarnih opozici- ja koje navodi Sorić su muško/žensko, crno/belo, imati/biti, razum/emocije, Evro- pa/Balkan, mit/logos. Prema Leksikonu, svaka binarna opo- zicija sačinjena je od dva elementa. Pošto jedan element zavisi o drugom, oni su zapravo ujedinjeni kao članovi iste bina- rne opozicije. Između dve kategorije može postojati čitav spektar nijansi, a primeniti opoziciju na jedan element samo će dove- sti do zablude ili konfuzije. Pošto elemen- ti ne moraju biti isključivi, dovedena je u pitanje sama ideja binarnosti. A svaka bi- narna opozicija privileguje jedan elemenat na račun drugog. Poststrukturalistička kri- tika binarnih opozicija osporava njihovu suprotstavljenost, isključivost i vrednova- nje. U tom smislu možemo posmatrati i bi- narnu opoziciji mlad/star. Ona je u korenu svakog „nedekonstruisanog”, dakle dosad- nog, paternalističkog ili šund programa za decu. U nedekonstruisanom programu za decu, naglasak je na onome star. Tada nastaje, da se poslužimo terminologijom Zmaj-Jove, program za starmale. Npr. ak- ademik u akademskom maniru i ambijen- tu „evocira” uspomene iz svoje mladosti. Binarna opozicija star/mlad, proizvela je turbo-folk decu, štrebersku decu i onu, koja pod batinama ne bi sela pred tv ekran, kada se emituje dečji program. Pokušajmo onim drugim putem, koji je već otvoren, uvek kada je tv program emitovao delo proizvedeno mimo principa binarnosti, koje je suptilno iznijansirano tako da priv- lači različite uzraste. Ne postoji dete sed- mogodišnjak niti starac sedamdesetsedmo- godišnjak. Setimo se samo danas nažalost zaboravljene Vage za tačno merenje (Stan- ković, Popović) ili legendarnog Nevena. Čitajući Sorićeve Koncepte možemo osvetliti odnos medija i postmodernisti- čkih teorija. Različite postmodernističke koncepcije fenomen medija stavljaju u prvi teorijski plan. Kako je do toga došlo? Suštinski karakter postmodernističkih koncepcija nalazi se u napuštanju ideje adekvatnosti između mišljenja i stvarnosti. Time se jezik, odnosno simbolički sistem, razume kao transcendental, odnosno ima snagu samostalnog važenja. U toj situaciji profitira teorija medija. Mediji, od svoje posredujuće dospevaju do formativne uloge ali i više od toga. Oni prethode sve- tu forsirajući mu svoje zakone. Zato je ilu- zorna svaka nada da se mediji mogu nepo- sredno ispuniti „kulturnim sadržajima” ili adekvatnim „programom za decu”, a da oni nisu prethodno dekonstruisani, odno- sno oslobođeni svoje pred-medijske forme. linkwww.mediart.org 37novembar 2012 broj 105 deca i mediji strukcija „pri~a za malu decu”

ZZ a mesec dana, na Radio-televiziji Srbije, počeće da se emi- tuje rialiti šou namenjen deci, pod nazivom „I ja sam zve- zda“. Tokom mesec dana, koliko šou traje, deca će se dru- žiti, ali i nadmetati, a najboljeg među njima na kraju će sačekati vredne nagrade. Za sve vreme trajanja programa, sa decom će raditi neki od naših najeminentnijih estradnih umetnika i zabav- ljača, poput Miloša Bojanića, Jelene Karleuše, Dragana Marin- kovića – Mace i mnogih drugih. Svi zainteresovani roditelji svoju decu, bez obzira na uzrast, mogu da prijave na... Na sreću, ovakvu vest još nismo čuli. Nažalost, nipošto nije nemoguće da je uskoro, ipak, čujemo. Doduše, možda ne na jav- nom servisu, ali na kakvoj „komercijalnoj“ televiziji bi se to vero- vatno vrlo lako moglo desiti. Samo da se pojavi kakav nezapo- sleni PR koji u narečenom konceptu vidi rudnik zlata za jednu medijsku kuću koja već duže vreme kuburi sa gledanošću. Paro- la da su „deca zlato“ kanda je opet kroz dinar protumačena. A u šta deca rastu, to već nije naš problem. Elem, dovoljno je u dnevnoj štampi prelistati TV program, pa videti da programima namenjenim deci gotovo nema ni traga. Na svim nacionalnim i lokalnim televizijama crtani filmovi se mogu na dnevnom nivou na prste prebrojati. A i to što se prebroji je u najvećem broju slučajeva bolje i ne brojati. Pomenuti RTS deci nudi nekoliko Diznijevih crtaća sedmično, uglavnom loše sin- hronizovanih, krajnje nemaštovito prevedenih. Ostale nacionalne televizije u svom programu bezmalo da crtanih filmova i nema- ju. Štrumfovi su izumrli, Tarzan je ostavljen da crkne u šumi. Sun- đer Boba su pretukli Nindža ratnici. Čak je i tupavi Banana-men shvatio da je vreme da se povuče. Ni mišići više nisu zanimljivi, danas se zlom na zlo udara, negativni likovi se dezintegrišu i kasape laserskim pištoljima. Zli softveri napadaju dobre. Devet od deset roditelja, na pitanje ima li na TVu čega za decu normal- nog, reći će da je to nekakva Pepa prase. Ok, debeljuškasto svin- če koje se sa svojom svinjskom porodicom & drugarima povaz- dan igra i zabavlja, povremeno dotičući kakav od potencijalnih problema sa kojima će se i sama deca, fakat, danas-sutra u živo- tu sresti. Možda i Pepa prase, ako poživi, jednog dana svoje pra- siće izrodi, pa sa ekrana uzvikne: „Pa dobro, boga mu, zar je moguće da su prasići jedino što se deci sa TVa nudi?!“ Zanimlji- vo je da se sve dešava u istoj zemlji u kojoj za jedan verski praz- nik skikne više prasića no što Pepa ima frejmova i piksela zaje- dno. No, nećemo pred Pepom o tome... Dobro, de, rekao bi neko, nije sve u crtaćima, šta je sa ostalim sadržajima deci namenjenim? Kojim sadržajima? Milion i kusur Srbalja bez završene osnovne škole ovakve sadržaje bi možda još i moglo prepoznati, jerbo ih verovatno vidi u Žikinim šarenicama, debilnim serijama, Kursadžijama i svakovrsnim tabadžijama. A kako normalan roditelj svoju decu pred TVom da ostavi, a da pri- tom bude siguran da na njihovom mestu nakon sat vremena neće zateći pomenute „estradne umetnice“, potencijalne masovne ubice ili zatupavljenu čeljad što, uprkos godinama, više no oz- biljno uzdiše nad patnjama Sulejmana veličanstvenog, turskih biznismena, meksičkih zavodnika, indijskih naturščika, dok se svetalentovani Radoš Bajić sprema da nam sa našeg-prava-da- znamo-sve servira abolirajuće-dirljivu sliku o bradatim četnici- ma, protiv kojih je i sam onomad ko partizan u filmovima pucao?! Nedostatak sadržaja namenjenih deci je već i sam po sebi i za sebe dovoljno poražavajući, ako ne i tragičan. Ono što tragediji pomenutoj daje dodatnu notu je sadržaj svega ostalog, što deci u osnovnom konceptu nije namenjeno, ali čemu deca ipak ne mogu pobeći. Izvesna televizija Kopernikus, u skladu sa imenom posve „naučnički i istraživački“ usmerena, dozvoljava sebi „slobodu umetničku“ da u sred podneva, paralelno sa svojom verzijom grandiozno-zvezdanih „umetnika nove generacije“, gledaocima servira SMSove u kojima se žene prodaju za telefonsku dopunu, a švaleri sa trafikantskih jednokratnih brojeva pokušavaju da se na kratko vreme opskrbe kakvom očajnom studentkinjom kojoj gazdarica već treći dan na vrata lupa. Samo ozbiljne ponude, ci- manje i gej stop. Televizija Happy, inače deklarativno namenje- na prevashodno deci, onomad u nekakvu svoju „ludu kuću“, tik posle čavrljanja sa mladuncima, pred kameru dovede nekakvog izroda što se hvali time kako je jeo ljude, pa još opisuje kakav je ukus ljudskog mesa. Deco, ako niste probali, ne propustite ni za živu glavu. Od kanala deci namenjenih, gre\'ota je preskočiti i takozvani Pink kids, na kom se mala voditeljka, sa pretenzijom da izraste u neku novu „nju nau“ govornicu, lomi da dečacima i devojčicama prepriča najnovije tračeve sa estrade i da im ukrat- ko izloži prednosti poslednjeg ajfona od 1.000 eura, koje su u kakvoj zabiti sveta pravili njihovi vršnjaci za kilo brašna dnevno. O filmovima koji se na televizijama emituju izlišno je i govo- riti. Pre nekoliko dana vele novine da su, ako se ne varam, Pirs Brosnan i Kon Šoneri, u ulozi Džejmsa Bonda imali isti skor po broju ubijenih, ali da ih je obojicu ušio Rodžer Mur koji je pre- vrnuo daleko više žena od obojice. Mama, hoću i ja da budem takav. Kamo nam „Smogovci“, kamo nam „Metla bez drške“, kamo nam „Kockica“ i kamila Matilda, kamo nam jedna pametna glava koja bi umela shvatiti da se televizija ne mora nužno od porno- grafije i nasilja izdržavati? Da rezimiramo, programi za decu na televizijama ovdašnjim već odavno ne postoje. Ono što se emituje predstavlja uglavnom zločin protiv detinjstva. Protiv istog onog detinjstva koje će za koju godinu predstavljati kap u onih milion i kusur nepismenih, koje će, nošeno herojskim istupima svojih omiljenih filmskih i crtanih junaka, danas-sutra izići na ulicu s palicama i pištoljima, te ubijati one koji misle da je Popaj pametniji od prosečnog vođe navijačke grupe. Protiv istog onog detinjstva o kom će iste ove televizije za koju godinu izveštavati u crnim hronikama. Da nam deca u dobro ne zarastu, da se zlom, nesrećom i tupavošću pri- lježno hrane. I svojom omiljenom Pepa-prasetinom. www.mediart.orglink38 novembar 2012 broj 105 Pepa-prasetina Du{ko Domanovi}

39

40