LINK 107

1

2

VV reme je za jedno priznanje. U doba dok sam radila na lokalnom radiju retko sam uređivala vesti, ali deša- valo se. Redovno sam kršila osnovna pra- vila u slaganju istih: zemlja, svet, lokal, sport, vreme. Kod mene je išlo lokal, zem- lja pa svet. Zbog takvog pristupa nisam imala mnogo problema (uglavnom su to bile vesti koje su se emitovale u večernjim ili noćnim satima vikendom, kanda su urednici mislili da malo ko to sluša), pre se može govoriti o radoznalosti zašto to radim. A moj rezon je bio ako smo već lokalni radio, valjda treba u prvi plan da stavimo ono što se dešava u našoj avliji. Ukoliko dođe do neke veeliiikeee kata- strofe u zemlji, bilo koje vrste, to će veli- ki mediji objaviti, pa ćemo i mi čuti, misli- la sam. Namerno koristim terminologiju bez znakova navoda kod mali i veliki. Prosto, pre dvadeset i kusur godina se znalo šta se pod tim podrazumeva. Bilo je emitera radio i tv programa sa nacionalnom fre- kvencijom, a oni drugi su proizvodili radio program u lokalu i samim tim nisu mogli da budu veliki. Posebnim dometom se smatralo i vredne hvale bilo kada bi neko od kolega nastavio karijeru na današnjoj RTV Vojvodine ili RTV Srbije. Akcenat na radio programu nije zbog toga što je on moja prva ljubav. Početkom 70ih su osnovane prve lokalne radio-sta- nice u Srbiji, a tek uoči raspada SFRJ počeli su da se pojavljuju TV kanali koji jesu imali vezu sa velikima, ali su pro- gramski iskakali iz uobičajene koncepci- je. Današnje generacije, posmatrano i iz ugla esnafa, i iz ugla publike, teško mogu da zamisle radost i muke kroz koje se pro- lazilo da bi se gledao MTV u kablu (odeš u Novi Sad kod drugara, pa samo sediš i gledaš, i gledaš) ili program OK televizije koji se emitovao uglavnom za područje Beograda. Uz samoupravnu doktrinu, taj talas 70ih, koji je nasledio 68aški val, osta- vio je mogućnosti, bar medijima, da istra- žuju lokal i da prave prve korake u reša- vanju problema poput političkih pritisaka, nepodobnih izveštaja i gostiju itd. Zašto je tadašnja vlast, neki bi rekli Tito, dopustila da se radijska priča rascveta teško je znati. Panta rei. I onda se promenilo sve. Medijski Eldorado iz 90ih uvećao je broj emitera radio i tv programa, tako da danas, iako su se jedni gasili a drugi osnivali, bro- jimo preko 1000 medija, od kojih je najvi- še lokalnih emitera. Došao je i internet. Trebalo je zakonski urediti tu „džunglu“ kako se ponekad naziva. Koliko je ozbi- ljan posao u pitanju svedoči i činjenica da sređivanje još uvek traje. Stigla je i pode- la na privatne i državne medije, tj. medije koje je pokrenuo privatni kapital, odnosno gde su opštine osnivači. Brojale su se zasluge ove i one prirode, da bi nekih 30 godina kasnije problemi obe strane bili skoro pa isti. Finansijski, teško da posto- jeće tržište zemlje Srbije može da obezbe- di život za sve. Pravno, sve i ako bi zem- lja Srbija mogla da ih finansira, posmatra- no iz ugla evrointegracija, ona to ne sme direktno, već samo projektno. Isak Adižes ima lepu teoriju o razvoju organizacija. One su poput živog organiz- ma s jednom razlikom. Iako se rađaju i razvijaju, nije nužno da umru. Kad se pre- vaziđu prvi koraci i osnivačeve zamke, kada se delegira upravljanje tzv. trećim licima, kada se nađe novi put koji će raz- biti birokratski okoštalu strukturu, uz pra- ćenje svih bitnih promena u okruženju, organizacija ima šanse da preživi i da bude poput Feniksa. Jer promene su nužne, baš kao i stalno učenje. Posmatrano iz tog ugla, veliki i vrli svet maloj i dinamičnoj sredini može mnogo toga da donese, i dobrog i lošeg, i obrnuto. Nije nam strana krilatica: „Misli globalno, deluj lokalno.“ A nošena tom doktrinom nastala je i reč „glokalno“. Slanje štampanih razglednica sa moti- vima najupečatljivijih lokacija u gradu (ne znam da postoje razglednice sela, osim virtuelnih, najčešće na Fejsbuku) običaj je koji skoro da više i ne postoji. I ne putuje se – za mnoge je odlazak do glavnog grada postao događaj, i današnjem putniku mnogo vremena oduzima odlazak u poštu i čekanje u redu, i sporo je, i ... Ma, svašta nešto. A one mogu da budu tretirane kao simbol sve raznolikosti lokala, čak i prete- če onoga što danas zovemo „čitaocima/ slušaocima/ gledaocima reporterima“ na nano nivou. Informacije koje iz njih mogu da se čitaju daju niz informacija o stepenu razvijenosti, vrednostima koje se neguju, ljudima koji tu žive. Ako uzmemo u razmatranje ugao, ne onaj gde (ulepšane) informacije iz lokala idu ka drugima, već ostaju unutar zatvore- nog kruga omeđenog geografijom i tiču se onih koji tu žive, za bojati se je da će pro- mene, za koje smo ustvrdili da su nužne, uticati na kvalitet i kvantitet obaveštenosti lokalnog stanovništva. Kako nismo skloni tamnim mislima, bez obzira i uprkos svemu, verujemo da zajedničko promišlja- nje o tome kako opstati u lokalu, a ne ugroziti pravo na obaveštenost i iskaziva- nje mišljenja, jeste ređi ali i delotvorniji put. Uz kratku digresiju, da publika koja treba da ostvari to pravo, mora da bude jedan od sagovornika, jer gde ste videli da postoje samo prava bez obaveza! Vremena je malo. Posao je, što se u struci kaže, trebao da bude završen još juče. Bilo bi lepo kada bismo mogli da se ubrzamo onako kako se radilo na radiju, kadgod, tokom emitovanja „Pozdrava, želja i čestitki“: ploča se malčice ubrza, toliko da auditorijum to ne primeti a dobi- je se značajna ušteda u vremenu i prostor za neke druge sadržaje. Fonoteke u LP i singl smislu danas čame zatvorene, ako uopšte još postoje. Tehnika se promenila i više brzina unapred navedenom smislu nije bitna toliko koliko veličina uređaja, pogodnosti u rukovanju i distribuciji ili načinu kompresije. Priznajem da se može reći da sve napi- sano liči na otkrivanje tople vode. Ali, da bi se problemi rešili, savetuju mnogi, treba ih prvo zapisati, što koliko god zvučalo tri- vijalno nije baš lako. Neko treba da počne jer kako kaže Federiko Major – sutra je uvek kasno. linkwww.mediart.org 3jun 2013 broj 107 glokalno Pozdravi, `elje i ~estitke mr Sanja Bo{kovi} Ovaj broj LINKa podr`ala je Fondacija za otvoreno dru{tvo, Srbija

www.mediart.orglink4 jun 2013 broj 107 LINK, časopis za profesionalce u medijima Izdavač: Media Art Content d.o.o preduzeće za proizvodnju medijskog sadržaja Bul. M. Pupina 6/III (c/o UNS) 21000 Novi Sad Tel/fax: 021 427 462 info@mediart.org www.mediart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije Resavska 28/I 11000 Beograd Tel/fax: 011 32 36 377 www.uns.rs VD direktora: Tanja Prodanov + 064 18 10 376 tanja.prodanov@mediart.org Glavna i odgovorna urednica vanrednih izdanja: mr Sanja Bošković + 063 610 855 njasab@gmail.com Pomoćnica glavne urednice: Marijana Ramić + 064 334 01 39 marijanaramic@gmail.com Redakcijski kolegijum: Olivera Obrenov, Vesna Vujasinović, Rastislav Durman, Siniša Isakov Tehnička oprema i dizajn: Emil Otrupčak Korektura: Lidija Lazar Naslovna strana i ilustracije: Razglednice preuzete iz zbirki kolekcionara Ilustracije: Redakcija LINKa Štampa: Maxima graf, Petrovaradin 021 64 33 512 maximagraf@gmail.com Vanredni brojevi distribuiraju se bez naplate. COBISS.SR-ID 181608199 ISSN – 1451-3420 mr Renata Radić Misli lokalno djeluj globalno Strana 8 Sažetak: U BiH postoji 191 radio i televizijskih stanica. Većina ih je registrirana za lokalno područje. Ipak, stanovništvu i dalje fali lokalnih informacija. Ključne reči: BiH, lokalni mediji, informacije UDK: 654.195(497,6) mr Borislav Bojić Transformacija javnog informisanja na lokalnom nivou Strana 11 Sažetak: Republika Srbija mora podržati razvoj medijskog pluralizma koji podrazu- meva raznolikost vlasništva, izvora informacija i medijskih sadržaja. Unapređenje siste- ma javnog informisanja podrazumeva i usaglašavanje domaćeg pravnog okvira i prakse s međunarodnim i evropskim regulatornim okvirom i iskustvom, obavezu države da ih poštuje i primeni, kao i jačanje kapaciteta i obavezu svih učesnika u procesu javnog infor- misanja da rade u javnom interesu, za dobrobit građana i svih društvenih grupa. Ključne reči: pravo, javno informisanje, mediji UDK: 316.774 mr Gordana Bekčić Pješčić Komunikacija, saradnja i participacija Strana 14 Sažetak: U tekstu se u osnovnim obrisima dvostruko analizira pojam informisanja u lokalnim zajednicama: iz ugla planiranja i mehanizama komunikacije u okviru jedinica lokalne samouprave kao institucija javne vlasti prema građanima kao krajnjim korisnici- ma usluga lokalne samouprave, ali i stanje informisanosti lokalnog stanovništva uopšte. Ključne reči: javno informisanje, lokalna samouprava, mediji UDK: 316.774:352 Siniša Isakov Lokalni mediji, digitalizacija i nove tehnologije Strana 16 Sažetak: Tehnologija je sve manje prepreka, a sve više dobar saveznik i (lokalnih) medija, i građana. Digitalizacija, kompresija audio i video sadržaja, ravni ekrani, CMOS video senzori, uz pogodnosti koje su donele promene u informatičkoj tehnologiji daju niz novih kreativnih mogućnosti, ali i pojeftinjenje celokupne produkcije audio i video sadr- žaja. Ključne reči: tehnika, mediji, digitalizacija UDK: 316.774 P R O ^ I T A J T E

ZZ a bolje razumevanje kategorizacije lokalnih medija u okviru medij- sko-političkog i zakonodavnog aspekta, neophodno je ukratko opisati razvoj emitera (radio i televizije) u SR Nemačkoj. Javni kontrolisani radio i televizijski sistemi su počeli da se razvijaju u SR Ne- mačkoj posle Drugog svetskog rata. Ovaj sistem je karakterističan po nezavisnosti emitera od državnog uticaja, kao i po či- njenici da ispunjavanje nekih segmenata programa (informative, obrazovanja i za- bavnog programa) bilo je kontrolisano od strane relevantnih grupa. Pretplata i ogla- šavanje su obezbeđivale finansijsku po- dršku. Pretplata je bila obavezna za svako domaćinstvo bez obzira da li su posedovali radio ili TV prijemnik ili ne. Od uvođenja privatnih emitera 1984, nastaje dvostruki sistem. Njihov glavni cilj je ostvarenje profita i političkog uticaja. Oni se finansiraju isključivo od oglaša- vanja. Državna tela za regulisanje emitera su postavljena za svaku od saveznih država kako bi se bavili licenciranjem i nadzorom privatnih emitera. Ova tela su finansirana proporcionalno prema licencama koje su naplaćivali. Oblast kulture koje su se isto doticali emiteri potpala je pod zakonsku regulativu vlasti u svakoj od nemačkih saveznih drža- va. Pitanja koja su se ticala jednog broja ili svih država su regulisana sporazumima među ministrima koji su davani na usva- janje parlamentima država kroz propisanu zakonodavnu proceduru. Svaka država ima različite zakone o emitovanju (medij- ski zakoni) na osnovu njihovih individual- nih kulturoloških razlika ili zakonskih ograničenja. Prvi Otvoreni kanal u Nemačkoj po- krenut je 1984. U 2010. godini u Nemač- koj je bilo više od 40 otvorenih kanala u emitovanju. Istorija njihovog postojanja ide unazad do kraja sedamdesetih, kada su se ministri svake od saveznih država dogovorili da uvedu privatne komercijalne emitere i isprobaju što je više moguće novih TV i radio programa, kao pilot pro- jekat povezan sa širokopojasnim kablov- skim sistemom. Otvoreni kanali su regionalne i lokalne stanice gde su umesto profesionalaca gra- đani proizvodili programe kao vid komu- nikacije kroz radio ili TV. Otvoreni kanali su TV i radio-stanice koje svako može da prati. Upotreba otvo- renih kanala je iskorišćenje prava na slo- bodno izražavanje koje je deo Nemačkog ustava. Oni pružaju mogućnost građanima da koriste kameru i mikrofon kako bi po- boljšali i ojačali komunikaciju u lokalu, kako bi uspostavili dijaloge između raz- ličitih socijalnih grupa, te da se čuju i vide. Otvoreni kanali se ne nadmeću sa pro- fesionalnim emiterima. To bi bilo kontra- diktorno samoj ideji postanka ovih kanala. Producenti na Otvorenim kanalima imaju veću slobodu i fleksibilnost. Oni mogu da uvode promene, rizikuju, čak i uznemire nekoliko ljudi. Oni ne moraju da prodaju proizvode sponzora, zato što nema sponzora. Oni ne moraju da opslužuju široki auditorijum. Oni mogu da se kon- centrišu na lokalno područje i služe speci- fičnim interesima. Tako u eri modernih metoda komuni- kacije i visoke tehnologije u službi ovih metoda, Otvoreni kanali potvrđuju pravo na slobodno izražavanje (Član 5 nemač- kog Ustava) upotrebom elektronskih me- dija. Kroz Otvorene kanale, mišljenja i pogledi na život mogu se emitovati preko TV ili radija od strane onih koji nemaju svoj glas u velikim medijima. Programi su nerefinirani, direktni i jednostavni, istinski i grubi. Oni su onakvi kakvi producenti žele da budu. Otvoreni kanali u realnosti nisu samo radio i TV stanice, već integralni deo de- mokratskog društva. Demokratija podra- zumeva komunikaciju i kao instrument komunikacije Otvoreni kanali pružaju šansu za dalji razvoj demokratije. Otvoreni kanali obezbeđuju javnost mišljenjima pojedinaca, grupa i udruženja koji na drugi način nisu predstavljeni u medijima. Ovo predstavlja esencijalni preduslov za funkcinisanje demokratskog procesa, koji se zasniva na razmeni argu- menata, trajnoj javnoj debati i borbi za mišljenja u javnosti. Postoje određena pravila i regulativa zajednička za sve Otvorene kanale u Nemačkoj: 1. Otvoreni kanali su u osnovi kanali – ko pre devojci njemu devojka. Bez obzira koliko je važan producent ili njegov pro- gram, svi su tretirani podjednako. 2. Angažovani u Otvorenom kanalu ne- maju uticaja na sadržaj same produkcije. 3. Ljudstvo otvorenog kanala ohrabru- je građane da koriste Otvoreni kanal. Oni treniraju producente, podržavaju i moti- višu ih. 4. Ne postoji cenzura. 5. Producenti su legalno odgovorni za svoje programe. Ako prekrše zakon biće gonjeni. 6. Sva komercijalna aktivnost je zabra- njena. 7. Pristup i upotreba tehničke opreme, trening i asistiranje su besplatni. Zakonska osnova za otvorene kanale može se naći u raznim zakonima u razli- čitim saveznim državama. U Nemačkoj, svako ko poseduje radio ili TV mora da plati pretplatu koja se uglavnom koristi za finansiranje dva na- cionalna javna TV i radio programa. Mala proporcija ovih pretplata se koristi tamo gde ima Otvorenih kanala za njihovo fi- nansiranje u potpunosti ili delimično. Pored Otvorenih kanala, postoje i druge forme lokalnih medija: Slobodni radiji (Freie Radios) i građansko emitovanje (Buergerrundfunk). Oni se uglavnom raz- likuju od Otvorenih kanala u regulativi koja se tiče slobode pristupa i legalnoj od- govornosti samog programa. linkwww.mediart.org 5jun 2013 broj 107 Lokalni mediji u Nema~koj Juergen Linke glokalno Korisni linkovi - Lokalni mediji u Evropi  Zakonski i ekonomski okvir trećeg audiovizuelnog sektora u Velikoj Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Irskoj www.freie-radios.at/docs/1198689529_2008-Study-RTR-Community-Media-in- Europe-eng.pdf  Rezolucija od 25.9.2008. Evropskog Parlamenta o Lokalnim medijima u Evropi www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P6-TA-2008- 0456&language=EN&ring=A6-2008-0263  Deklaracija Komiteta ministara o ulozi lokalnih medija pri promociji socijalnog zbližavanja i međukulturalnog dijaloga https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1409919  Savez Otvorenih kanala u Nemačkoj www.bok.de

MM ediji u SAD razliku- ju se od evropskih. Mnogo je razloga zašto su lokalni mediji kroz istoriju bili isto toliko važni (ako ne i važniji) i, na mnogo načina, jači od nacionalnih medija u SAD. Dok su Evro- pljani imali nacionalne dnevne listove tokom većeg dela XX veka, prvi pravi nacionalni list u SAD, US Today, rođen je 1982, kada je razvijena tehno- logija omogućila da se jedne novine štampaju na više loka- cija. The New York Times je po- stao nacionalni dnevni list od tada, ali čak i tokom Votergej- ta (1972), Washington Post je suštinski bio vašingtonski list. Ista je situacija i sa emito- vanjem. SAD su imale nacio- nalne radio i TV mreže, ali do Klintonove vladavine ove mre- že bile su ograničene na pose- dovanje samo 7 TV, 7 AM i 7 FM stanica u celoj zemlji. Ovo je značilo da su mreže morale da pregovaraju sa lokalnim sta- nicama kako bi ove prenosile nacionalne radio i TV progra- me. To je dalo moć lokalnim stanicama. One su razvile sna- žne identitete i tradiciju infor- mativnog programa. Čak i javno emitovanje je lokalno. SAD ima National Public Radio (NPR) i Public Broadcasting Service (PBS) za TV, a ove mreže su napravljene za lokalne stanice. Mnoge od njih su u posedu lokalnih NVO: nacionalnim mrežama upravljaju odbori direktora koje uglavnom čine menadžeri lokalnih stanica. Federalno, novac ide direktno stanicama koje otkupljuju program od nacionalnih mreža, dajući lo- kalnim stanicama finansijsku kontrolu nad njima. Mediji u SAD su tako loka- lizovani jer je Amerika velika zemlja. U početku je emitova- nje jednog programa ili isporu- ka jednog lista širom tako veli- ke oblasti bila nemoguća. U Americi su razvijena i različita tržišna sedišta sa lokalnim brendovima mleka, piva, razli- čitim robnim kućama i prodav- nicama. Lokalni mediji su bo- lje služili promotivnim potre- bama ovih različitih kompani- ja. Danas je lako štampati je- dinistveno izdanje dnevnog lista za jutarnju isporuku širom cele zemlje, a mnoge lokalne robne kuće i preduzeća postale su deo nacionalnih kompanija. McDonalds i Budweiser su na- cionalni brendovi, ne samo ka- lifornijski lanac hamburgera ili pivo iz Sent Luisa. Promene u tehnologiji, eko- nomiji i regulaciji, kao i pro- mene vlasništva, pomerile su ravnotežu prema nacionalnim medijima. Nekoliko važnih lokalnih listova, denverski Rocky Mountain News Post Intelligencer (PI) iz Sijetla, zatvoreni su, iako je PI nasta- vio da postoji kao on-line izda- nje. Dnevni listovi ostali su bez velikih izvora prihoda kada su njihova reklamna odeljenja izgubila veliki deo posla zbog pojave reklamnih sajtova kao što je Craig’s List. Većina lokalnih listova nastavlja kao on-line izdanje. The New York Times ima više pretplatnika on- line (ili na tabletima ili smart telefonima), nego na štampana izdanja, iako on-line izdanja ne prave ni blizu toliki iznos novca po čitaocu u poređenju sa štampanim izdanjem. Nakon deregulacije, radio i TV mreže i kompanije mogu imati više od 7 stanica. Ovo je uzrokovalo konsolidaciju emi- tera. Veliki gradovi još uvek imaju jake radio-stanice. Nju- jorške WINS i WCBS su lokal- ne radio-stanice koje prenose sve vesti. Na srednjim i malim tržištima mnoge lokalne stani- ce imaju lokalne vesti, a često se lokalne vesti čitaju iz regio- nalnog centra i prilagođavaju potrebama svake lokalne stani- ce. Komercijalni lokalni radio je postao homogeniji. Lokalna TV, iako je u posedu nacio- nalne mreže, još uvek ima tra- diciju lokalnih vesti sa lokal- nim identitetom i brendingom. Većina lokalnih TV stanica ima snažno on-line prisustvo, sa lo- kalnim pričama koje su do- stupne „na zahtev“. Javni radio, pošto ostaje u lokalnom vlasništvu i zbog to- ga što podrška države javnom emitovanju još uvek ide prema lokalnim stanicama, ostaje sna- žan. Popularni nacionalni pro- grami kao što je Morning Edi- tion i All Things Considered dizajnirani su u modulima tako da lokalne stanice mogu da ubacuju lokalne vesti kao deo nacionalnog programa. U me- stu Sitka, na Aljasci, lokalna javna radio-stanica koju sam pokrenuo, Raven Radio ima 20 minuta lokalnog sadržaja sva- kog sata NPR’s Morning Edi- tion između 6 i 9 pre podne. Kao i dnevni listovi i lokalne komercijalne TV stanice, uspe- šne javne radio-stanice imaju jako prisustvo on-line, sa audio, video, foto i tekstualnim sadržajem. Takođe imaju me- dijske strategije za on-line po- slovanje. Raven Radio sada opslužuje više ljudi on-line nego kroz etar. Lokalni mediji su pod fi- nansijskim pritiskom. Mnogi lokalni listovi su propali. Mno- ge lokalne komercijalne radio- stanice su pretopljene u kon- glomerate, one zadržavaju lo- kalni brend i pružaju usluge promocije lokalnim kompani- jama, ali su izgubile veliki deo lokalnog sadržaja. Lokalna TV zadržava svoje prisustvo u lo- kalnom informativnom progra- mu i pruža mogućnosti za pro- mociju lokalnih firmi, ali, kao i svi over-the-air TV u SAD, gu- bi svoj šer. Javni radio ostaje jak izvor lokalnih informacija. Novi lokalni medijski dis- tributeri šire se on-line i putem mobilne telefonije širom SAD. Alaska Dispatch je relativno novi sajt koji je postao veliki izvor informacija u Enkoridžu i širom države. Svaki region ima nekoliko ovakvih novih distri- www.mediart.orglink6 jun 2013 broj 107 Lokalni mediji u SAD Ri~ Mek Klir

butera, koje često osnivaju reporteri otpušteni iz tradicio- nalnih medijskih distributer- skih kuća. Jedinstvena nit za uspeh lokalnih medija je što svaki distributer (štampe ili emiter) ima jako on-line prisustvo i medijsku strategiju za društve- ne mreže. Većina distributera nije našla načina da iskoristi ovo on-line prisustvo tako da ono zameni sve prihode koje su izgubili gubitkom čitalaca, slušalaca i gledalaca tradicio- nalnih formata. Konačno, on-line i mobilni uređaji menjaju definiciju lo- kalnog. SAD je veoma mobil- no društvo. Ljudi ne ostaju dugo na jednom mestu, ali ostaju emotivno vezani za svoj „rodni grad“. Moji sinovi su ostavili Sitku, ali i dalje prate vesti iz nje na stanici Raven Radio i na Sitka Sentinel (dne- vni list) web sajtu, kao i ja kad putujem i radim u inostranstvu. Takođe, možemo komunicirati sa drugim zajednicama i prija- teljima izdaleka putem dru- štvenih mreža, blogova i sekci- ja za komentare na sajtovima. Niko ne zna budućnost lo- kalnih medija u SAD, ali ja mogu da pretpostavim sledeće: 1) Lokalni mediji će morati da budu dostupni na mnogo platformi kako bi se olakšao pristup korisniku. Moraju se prilagoditi izmenjenom okru- ženju, biti prisutni u štampi i u etru, on-line i mobilno, i mora- ju obezbediti audio, video, fo- tografski i tekstualni materijal. 2) Lokalni mediji moraju da budu brzi. Ne može se više čekati na dedlajn štampanog medija, ili vreme za sledeće veliko emitovanje vesti. Infor- macije se moraju prezentovati SADA, na mobilnim i on-line izdanjima, ukoliko žele da sa- čuvaju kredibilitet. 3) Lokalni mediji moraće da razviju jaku vezu sa korisni- cima kroz socijalne mreže, omogućavajući im da dožive pravi osećaj učešća. Pre samo deset godina ovo nije bilo moguće. Opisano po- maže učvršćivanju lojalnosti prema lokalnim medijima i po- moći će im da prežive teški period tranzicije. linkwww.mediart.org 7jun 2013 broj 107 glokalno GG lokalizacija - snažno prisustvo global- nih medijskih (štampanih i elektron- skih) korporacija koje prilagođavaju sadržaj, odnosno program, lokalnoj sredini nije zaobišla ni Slovačku Republiku. Ako ovom pro- cesu, kod koga se lokalno može izjednačiti sa državnim, dodamo i postojanje brojnih radio i TV stanica, dnevnih i drugih listova nameće se pitanje da li uopšte i postoji prostor za delovanje lokalnih medija u klasičnom poimanju, imaju li šansu preživeti, da li njihova egzistencija ima neki poseban značaj? Ovdašnja iskustva daju potvrdan odgovor na sva navedena pitanja. Lokalni mediji pokazuju izuzetan stepen vitalnosti, a njihov značaj permanentno raste upravo na liniji razgraničenja globalno i lokalno. Ispoljavaju visoku sposobnost približiti sve pozitivne vrednosti globalizacije, kreativno ih primenjivati a istovremeno negovati identitet date sredine. Njihova integrativna funkcija lokalne sredine dobija na značaju upravo u kon- tekstu globalnih procesa, a programski sadržaji postaju utoliko vredniji što su bliži gledaocima. Paletu od preko 4.000 lokalnih i regionalnih TV stanica u zemljama EU, desetina hiljada regionalnih, lokalnih, gradskih, opštinskih, pa i seoskih štampanih medija, radijskih stanica i web sajtova sasvim sigurno obogaćuju i brojni mediji Slovačke Republike koji su istog karak- tera – izlaze u formi printa ili kao elektronski mediji emituju programe namenjene užoj lokal- noj zajednici. Bez obzira na njihovu dragocenu sposobnost da na lokalnom nivou vrše informativnu funk- ciju, obrazuju, doprinose njenom kulturnom rastu, da stvaraju platformu za javni dijalog o strateškim ciljevima razvoja date sredine, ovi mediji se permanentno bore za preživljavanje i dokazivanje smisla svoje egzistencije. Uosta- lom, najpoznatiji svetski festival lokalnih tele- vizija „Zlatni prosjak“ se održava u ovoj zem- lji. Nezavisno i kritičko informisanje samo izu- zetno je po volji nosilaca moći i vlasti. Ni ovda- šnji lokalni mediji nisu pošteđeni pritisaka poli- tičkih ili ekonomskih moćnika. Bore se sa nedo- statkom finansija, intervencijama u uređivačku politiku, nedostatkom stručnih profesionalnih kadrova, neadekvatnom tehnološkom opremlje- nošću, malim brojem reklamnih oglašivača... Standardi profesije su često pod uticajem nega- tivne samoregulacije i malograđanskog menta- liteta, a njihova kontrolna uloga objektivno nema značaj kakav zaslužuje i kakav im i na nivou lokalne samouprave pripada. U situaciji kada se pritiscima i zamkama teško odoleva, poštovanje zaslužuju pojedinci koji dosledno brane etičke norme i profesionalne standarde. Kao ilustraciju dosledne odbrane ovih vrednosti možemo navesti nastanak asoci- jacije gradskih web sajtova „Infosloboda“, koja članovima pruža pomoć ne samo kada je reč o odolevanju pritiscima, već i u unapređivanju sadržaja weba. Doseg internet medija stalno raste što može biti inspirativno i za poslenike ostalih lokalnih medija, a dragoceno za sve gra- đane. Medijska politika se ne može graditi na ape- lima i deklaracijama, već zahteva i efikasne instrumente podrške. Pošto ona izostaje opet je proradio nagon samoodržanja.Tako svojevrstan slovački paradoks predstavlja činjenica da gle- daoci dobijaju više autentičnih informacija lokalnog karaktera iz komercijalnih TV, nego preko javnog medijskog servisa. Ove televizije imaju neuporedivo bolju dopisničku mrežu od javne Slovačke TV. Komercijalne televizije su ispravno i konačno!!! shvatile da gledaoci ali i čitaoci preferiraju informacije neposredno pove- zane s njihovom lokalnom zajednicom. Često su u poziciji dopisnika komercijalnih televizija novinari lokalnih medija. Saradnja je rezultirala povećanom medijskom integracijom zemlje, što bi inače trebala biti jedna od važnih funkcija jav- nog servisa. Partnerski odnos komercijalnih i lokalnih TV latentno može doneti i druge pozi- tivne elemente: porast profesionalizma, viši ste- pen ekonomske nezavisnosti, imunost na priti- ske lokalnih moćnika. Naravno, taj odnos može imati i negativne karakteristike u vidu bulevari- zacije informacija i drugih sadržaja iz domena tzv. javne službe, odnosno službe građanima. Lokalni mediji u Slovačkoj su očito i vrlo vitalni. Posle naleta komercijalizma odolevaju i negativnim stranama globalizacije, kao i mno- gim drugim zamkama. Nekim feniksovskim načinom uvek i iznova uskrsnu. Njihovu spo- sobnost revitalizirati društvenu sredinu, dopri- neti afirmaciji društvenih vrednosti i dati impuls oživljavanju građanskog aktivizma valjda više niko neosporava. Među pozitivne elemente možemo uvrstiti i medijski pluralizam. Ovde se više ne može govoriti o apsolutnoj dominaciji medija finansiranih lokalnom samoupravom. Nužno im je potrebna neposredna ili posredna podrška raznim finansijskim instrumentima, program grantova nacionalnog i evropskog karaktera dostupnih ili namenjenih „lokalcima“, marketinška pomoć... Poletne reči i deklaracije lepo zvuče, ali više nisu dovoljne! Zlatni prosjaci Samo Kolar

UU BiH postoji 191 radio i televizij- skih stanica. Većina ih je registri- rana za lokalno područje. Ipak, stanovništvu i dalje fali lokalnih informa- cija. Živko Radić gleda u zemlju priprem- ljenu za proljetnju sadnju. Potom mu pogled pada na radio prijemnik čija je skala podešena na lokalnu radio-stanicu Zenica. On čeka informaciju hoće li i ove godine gradska služba dijeliti besplatno sjemena za poljoprivrednike. Informaciju je dobio nekoliko dana poslije, nakon što je sjemena već kupio. „Uzeo sam to, ali je informacija kasno došla. Volio bih da sam znao ranije“ kaže Živko. On prati lokalnu radio i tv stanicu jer su mu lokalne infor- macije potrebnije od vijesti o globalnoj politici. „Nekada ih dobijem, a nekada ne“ kaže nam. Renata Dlouhi-Kastelic povremeno pogleda kantonalnu televiziju Sarajevo. „Trude se da pokriju komunalne probleme i pitanja javnih usluga.“ Ona kaže da nji- hov dnevnik daje dovoljno informacija iz ovog kantona. „Kvalitet priloga i profe- sionalnost nisu nažalost na najvišem nivou, ali kao servis su ok. “ Živko i Renata dio su zajednice od 3,8 miliona stanovnika nastanjenih u Bosni i Hercegovini (BiH). Ova, po ustroju vrlo složena zemlja umrežena je valovima 191 radio i televizijskih stanica od kojih je većina lokalnog karaktera. Ipak, sudeći po reakcijama nekolicine sugovornika čini se da lokalnih informacija fali. Novinar Nermin Čengić nije zadovo- ljan informacijama sa lokalnih medija „Mislim da je većina copy-paste“ kaže Čengić. „Pružaju ono što im nije mrsko otipkati ili izreći... zavisno od medija ... ili što im paše“. On misli da većina lokalnih medija čeka da bude kupljena ili su već na nekim listama za kupovinu. Prema podacima državne Regulatorne agencije za komunikaciju (RAK) od 141 radio-stanice koje su registrirane na podru- čju BiH njih 62 su javne a 79 privatnih. Od 44 televizijske stanice njih 32 su privatne a 12 javnih. U BiH postoji i šest javnih radio i tv emitera registriranih za područja države i pripadajućih entiteta - Federacije i Republike Srpske. Radio i televizijske stanice djeluju pod okriljem Zakona o komunikacijama koji propisuje rad i nadležnost RAK-a, kao i izdavanje dozvola, te podzakonskih akata i kodeksa koji propisuju način emitiranja, pružanjem medijskih usluga i ostalo. Javne radio i televizijske stanice su osnovane od strane nadležnih, odnosno lokalnih vlasti. Većina medija u BiH je lokalnog karaktera. Zbog takve vlasničke strukture mediji su većinom na javnim budžetima. Urednik portala bitno.ba, Beri- slav Jurić misli da zbog takvog načina financiranja neće doći do ukidanja lokal- nih radio-stanica: „Oni će nastaviti egzi- stirati, no njihova kvaliteta će stagnirati“. Po njemu, to će se desiti zbog uljuljkano- sti novinara u sigurne prihode ali i zbog globalizacije gdje veliki mediji nude bolji sadržaj za široke mase. Ipak, novinari 33 godina stare lokalne stanice u Livnu svjedoče da sigurne finan- cije iz budžeta nisu same po sebi dovoljne za zadovoljstvo u radu. Krajem aprila ove godine uputili su svom osnivaču - načelni- ku i općinskom vijeću otvoreno pismo u kojem traže da rješi pitanje rukovodećeg kadra koje po ocjeni radnika nije kvalifi- cirano za taj posao, kao i određena pitanja u vezi financija. „Kako očekivati pravo- vremene informacije, koje prije svega moraju biti točne i objektivne, kada su dje- latnici pod stalnim pritiskom, a međuljud- ski odnosi su srozani na najniže moguće grane? Kako očekivati novinarsku slobo- du i neovisnost, kada su temeljne ljudske slobode ugrožene?“ naveli su radnici u otvorenom pismu. O pritiscima koje se osjete na lokalnoj razini govorili su neki od novinara u pri- logu radija Deutche Welle (DW) emitira- nog u povodu Svjetskog dana slobode medija 3.5. „Novinari u lokalnim mediji- ma se često nalaze u ulozi opštinskih služ- benika, tako se ponašaju i tako izvještava- ju“ rekao je Vladimir Šušak, sekretar Kluba novinara Banja Luke za ovaj radio. On smatra da je to poražavajuće za novi- www.mediart.orglink8 jun 2013 Misli lokalno djeluj mr Renata Radi} broj 107 Budućnost u regionalnim medijima Ilko Barbarić, dopisnik HRTa iz Mostara i predstavnik jednog od novinarskih udru- ženja o perspektivama lokalnih medija u BiH: 1. Pratim lokalne medije manje-više u svim dijelovima BiH kad se ondje nađem! 2. Lokalni mediji nisu u službi javnosti, barem onoj najširoj kojoj bi trebali biti, već su u službi ili lokalne politike (ako su javni) ili u službi korporativnih interesa (ako su privatni)! Treba naglasiti da čak u privatnim ima u manjem postotku intencija za obra- đivanjem tema od općeg interesa ali uglavnom kroz kontakt programe i javljanja publi- ke, ali se kroz „glas naroda“ teško može artikulirati stav javnosti jer se najčešće radi o nedefiniranom i irelevantnom uzorku. 3. Zbog niskih novinarskih profesionalnih standarda uzrokovanih mobingom, lošim egzistencijalnim i profesionalnim uvjetima, različitih oblika pritisaka na novinare ali i pristajanja uz razne političke, interesne i komercijalne grupe od strane „novinara“ i vlasnika, lokalni mediji ne mogu odgovoriti zahtjevu i interesima javnosti. Na djelu je težnja ka komercijalizaciji kao obliku borbe za opstanak. Trivijalni, površni, popu- listički programski sadržaji, vulgarizacija javnog govora, niska razina kulture komu- niciranja, te odsutnost kriterija u pop-kulturnoj industriji koja se promovira u lokalnim medijima dovode do erozije opće kulture, da se i ne govori o isključivim interesima zakupaca marketinškog prostora koji su amnestirani od bilo kakvih propitivanja u inte- resu javnosti bili oni tvrtke ili politički establišment! 4. Doći će do preslagivanja u medijskom prostoru - pokušaja udruživanja u mreže (već ima primjera takvih koraka), lokalni mediji nemaju neku budućnost i doći će do gašenja (ovisno o kojem je mediju riječ). Za sad mnoge „spašava“ internet i kablov- ski operateri pa se javlja paradoks da je neki medij iako lokalni, praktički globalni. Budućnost je u jakom, profesionalnom novinarstvu i regionalnim medijima! R. R.

narsku struku, te da je rješenje privatizaci- ja. „Da se prepusti tržištu i da se vidi ko može opstati, a ko ne“ smatra Šušak. Novinarka Radija Bihać Mujesira Sadi- ković kaže da prava sloboda u medijima ne postoji. „Ne diraj ruku koja te hrani, kaže naš narod. Svaki lokalni medij kod nas je oslonjen ili na opštinu ili na kanton, od njih zavisi i samim tim nemoguće je govoriti o nezavisnosti ili slobodi u medi- jima.“ Sadiković napominje da sve zavisi od novinara i da novinari ne smiju zabora- viti da snose odgovornost za svoj rad. I ona misli da bi privatizacija medija mogla donijeti nezavisnost. „Čini mi se da je to jedini pravi put i u tom smislu ne znam kakva će biti sudbina nas lokalnih medija koji zavisimo od nečijeg raspoloženja i dobre volje“ kazala je Sadiković za DW. Za brojne novinare u lokalnim mediji- ma najveći su problemi finansijske priho- de. To što je određeni medij na budžetu ne mora značiti redovne i visoke plaće. Uz budžetska sredstava mediji moraju tragati i za drugim izvorima sredstava kao što su oglašavanja ili neki projekti. Na jednom, nedavno održanom, okru- glom stolu u Sarajevu Senad Zaimović direktor Fabrike - agencije za dizajn, mar- keting i reklamu, upozorio je kako je sve manje novca za oglašavanje kroz medije. On je rekao kako je jedna od prvih mjera štednje svake firme u ekonomskoj krizi, smanjenje troškova oglašavanja. To znači i manje novca za medije. Smatra da indu- striju oglašavanja u BiH čeka još okrutni- ja borba. Oglašavanje uglavnom zavisi od međunarodnih oglašivača a ne domaćih, a da dodatni problem predstavlja jako usit- njeno tržište. Kaže da dosta lokalnih tele- vizijskih stanica ne može računati na znat- nije prihode od oglašavanja, jer se oglaši- vači okreću velikim medijima, često hrvat- skim koje građani u BiH dosta gledaju. Prema istraživanju Udruženja BiH novinara i Fondacije Freidrich Ebert iz aprila ove godine, većina od oko 500 ispi- tanih građana smatra da je financijska i politička zavisnost osnovna prepreka slo- bodnim medijima u BiH. Bilo kako bilo, za neke građane medi- ji su sve manje interesantni. „Prije samo nekoliko godina sam bila prava sakuplja- čica raznoraznih časopisa i uživala sam u njima“ kaže profesorica Adela Tabak iz Sarajeva. Kaže još da joj mediji nude nezanimljiv sadržaj tipa politike ili jefti- nog zabavnog programa. „Ako i gledam tv, uglavnom je to strani program ili barem HRT ili RTS i to emisije tipa kuha- ra, putopisi, vrijeme je za bebe...” zaklju- čuje ona. linkwww.mediart.org 9jun 2013 broj 107 glokalno globalno Najbolje od analognog UU poslednjih desetak godina u Srbiji je ugašeno najmanje sedamdesetak televizijskih stanica, u najvećem broju lokalnih. Kao i u svakoj produkciji, devet dese- tina sadržaja koji je tamo proizveden nije vredan posebne pažnje, ali u preo- stalih deset posto mogle su da se nađu izvanredne stvari visoke dokumenta- rističke, izuzetno umetničke vredno- sti, ponekad je slikom zabeleženo nešto neponovljivo ili nešto čega više nema (vlaški običaji iz produkcije negotinske lokalne televizije, na pri- mer). Mnogi od tih projekata plaćeni su parama poreskih obveznika - kroz konkurse Ministarstva kulture Srbije, Sekretarijata za kulturu i javno infor- misanje Vlade Vojvodine, lokalnih samouprava - ili donatora, baš zbog toga što su prepoznati kao vredni. Šta se dešava sa arhivom stanica koje više ne postoje? Nešto je sigurno završilo u kontejneru i nepovratno izgubljeno, šteta sa jedne strane kultu- rološka, sa druge i privredna, jer se na pravima stvorene vrednosti ne priho- duje. Nešto je, možda, i sačuvano, ako ne na drugom mestu, ono po magaci- nima stečajnih upravnika ili kod biv- ših zaposlenika koji su materijal na vreme sklonili. Redakcija LINKa pokreće akciju sa namerom da se materijali ugašenih stanica popišu, pregledaju, a, ukoliko se nađu sredstva, otkupe, digitalizuju i stave na raspolaganje javnim servisi- ma. Mole se svi koji o takvim materi- jalima imaju saznanja – ili još bolje same materijale – da se jave redakciji na info@mediart.org ili na telefon 021 427 462.

10

TT ranzicija je donela velike i korenite promene na polju javnog infor- misanja u celoj Istočnoj Evropi, pa tako i u Srbiji. Ovaj proces je vremenski koincidirao i sa velikim tehničkim probo- jima na Zapadu, tako da je došlo do kore- nitih promena čak i u zemljama koje nisu iskusile tranziciju, ali je u Srbiji ova pro- mena bila drastično primetnija, dodatno i zbog ratova i sankcija i specifičnog poli- tičko-ekonomskog sistema u kome je ži- vela krajem 20. veka. Televizije su doži- vele pravi bum, lokalne novine su stagni- rale, a internet je izmenio način na koji se čovečanstvo informiše. Kablovske tele- vizije su zavladale, a započeto je usklađi- vanje domaćih propisa s propisima Ev- ropske unije koji uređuju ovu oblast. Sa tranzicionim promenama u Repub- lici Srbiji došlo je do dramatičnih prome- na u sferi javnog informisanja, i na repub- ličkom, a posebno na lokalnom nivou. Te promene su se manifestovale još 1990. godine, pre početka ratnih sukoba i sankci- ja u bivšoj Jugoslaviji, da bi se ogroman broj lokalnih medija razvio u te prve dve ili tri godine tranzicije, od 1990. do 1992. godine. Najviše se razvilo lokalnih tele- vizija, ali i privatnih radio-stanica a naj- manje se razvilo lokalnih novina, koje su već bile prilično razvijene u staro doba, od Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske i bivše Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavije do socijalističke Jugoslavije. Sve ove države su u doba kada drugog načina za informisanje nije bilo, razvijale lokalne štampane listove i časopise (u Vojvodini je situacija bila posebno zanimljiva i šarolika, i u gradovi- ma poput Pančeva postojali su časopisi ili novine na srpskom, rumunskom, mađar- skom, nemačkom, jidišu i drugim jezici- ma koji su se govorili u gradu). Od 1992. do 2000. godine Srbija je bila u svoje- vrsnoj izolaciji u kojoj se razvilo speci- fično javno mnjenje, specifičan mentalitet i specifičan finansijski sistem izolovan od ostatka Evrope i sveta, veoma dirigovan političkim statusom zemlje, dirigovan političkim strankama na vlasti. Posle 2000. godine nastala je nova era u javnom informisanju i na lokalnom ni- vou. Došlo je do velike strukturne trans- formacije u društvu, do privatizacije i do linkwww.mediart.org 11jun 2013 broj 107 Uticaj gama zraka na sablasne nevene Svaka promena ili prekomponova- nje lokalne vlasti u praksi proizvodi smenu direktora i urednika koji vode javna preduzeća za informisanje, ali „naši“ koje svaka nova vlast zapošljava na nižim pozicijama ostaju, pa tako sada u jednoj lokalnoj televiziji imamo dva vozača i šefa voznog parka koji se sastoji od jednog jedinog automobila u ne baš najboljem stanju. Transformacija javnog informisanja na lokalnom nivou mr Borislav Boji} glokalno

drastičnih ekonomskih promena. Upliv stranog kapitala bio je ogroman, državne subvencije su prestale, došlo je do pro- mene u opštinskim i državnim budžetima, a naravno, ne treba zaboraviti i drastične tehnološke promene koje su zahvatile svet u ovom periodu. Došlo je do proboja novih tehnologija, internet koji je pre toga bio relativno egzotičan, postao je sveprisutni oslonac svakog informisanja, a digitalna televizija počela je da zamenjuje analognu. Takođe, kablovska televizija, koja je sredi- nom nulte decenije 21. veka bila još uvek znak elitizma i egzotike, postala je već 2008. obavezni deo gotovo svakog do- maćinstva u gradovima Srbije. Slično je i sa kablovskim i ADSL internetom koji se munjevitom brzinom proširio po Srbiji. Sve ove tehnološke i ekonomske promene donele su ogromne promene u sferi javnog informisanja u lokalu i na nivou Srbije. Privatizacija Zakonski, stupanjem na snagu Zakona o privatizaciji 2001. godine stvoren je pravni okvir da se sprovede sveobuhvatna privatizacija medija koji su u vlasništvu države. Takođe, u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju, sredstva javnog informisanja čiji su osnivači drža- va i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih pri- hoda, a na koja se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oblast radio- difuzije, prestaju s radom u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (24. april 2006. godine). Izuzetak je predviđen za novinske agencije. Zakon o javnom informisanju propisuje da drža- va posebnim zakonom može osnovati novinsku agenciju. Zakon o radiodifuziji predviđa da jedino RTS i RTV, kao usta- nove javnog radiodifuznog servisa, mogu biti u državnoj svojini, ali u specifičnom statusu koji se utvrđuje zakonom. Nave- dene zakonske odredbe nikada nisu do- sledno primenjene pa proces privatizacije sredstava javnog informisanja u Republici Srbiji još nije završen u potpunosti. Objektivne pravne smetnje su zakoni koji su naknadno donošeni, a koji sadrže rešenja koja nisu usaglašena sa Zakonom o javnom informisanju (postojanje kolizije Zakona o javnom informisanju i Zakona o radiodifuziji, s jedne strane, i Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu, a donošenje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ova se materija dodatno komplikuje itd). Pokušano je sa privatizacijom lokalnih javnih glasila ali do sada sprovedena pri- vatizacija javnih glasila nije dala očeki- vane rezultate. Od 109 javnih glasila koje je trebalo privatizovati (od toga 81 elek- tronsko javno glasilo i 28 štampanih javnih glasila), prema podacima Agencije za pri- vatizaciju, privatizovano ih je 56, dok je za 37 obustavljen proces privatizacije na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi. Sedam javnih glasila je, odlukom osnivača (jedinice lokalne samouprave), prestalo da postoji, dok je devet javnih glasila neus- pešno završilo aukcijsku prodaju. Od 56 privatizovanih javnih glasila do sada je raskinuto 18 ugovora i ta javna glasila čekaju novu privatizaciju. Preostalih 36 privatizovanih javnih glasila, s nekoliko izuzetaka, posluju na ivici ekonomske održivosti i njihov opstanak je neizvestan. Digitalizacija Jedan od ciljeva koji je postavljen pred Srbiju jeste digitalizacija elektronskih medija. Okvir za digitalizaciju elektron- skih medija je dat Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje tele- vizijskog programa u Republici Srbiji koju je donela vlada 2009. godine.Tim doku- mentom su utvrđene osnovne strateške smernice za uvođenje digitalnog i gašenje analognog televizijskog i radio programa u Republici Srbiji, kojim će se na adek- vatan način ostvariti osnovni nacionalni interes u oblasti uvođenja i razvoja digi- talnih elektronskih komunikacija. Od digi- talizacije televizijskog sistema u Republi- ci Srbiji očekuje se ponuda više kanala za distribuciju na nacionalnom nivou, ali www.mediart.orglink12 jun 2013 broj 107 Platforme i procenti Radi uvida u razvijenost različitih platformi za prenos televizijskih i radio programa, neophodno je imati u vidu da je u Republici Srbiji ukupan broj domaćinstava 2,7 miliona. Procenat onih koji su upućeni na prijem televi- zijskih signala putem spoljašnje antene jednak je prosečnom zemaljskom pri- jemu u Evropskoj uniji i iznosi 57%. Kablovski distribucioni sistemi postoje u 34% domaćinstava, satelitski prijem u obliku DTH u 8%, dok približno 1% domaćinstava koristi IPTV. Radio pro- gram se prenosi u analognom obliku, sa izuzetkom eksperimentalnog emito- vanja u okviru multipleksa.

samim tim i manji broj kanala na lokalnom nivou. Digitalni sistem distribucije bi pod- stakao centralizaciju na regionalnom ni- vou umrežavanjem, ili zajedničkim koriš- ćenjem prenosnih kanala. Treba napomenuti da će, po završenoj digitalizaciji zemaljskih televizijskih sis- tema prenosa, postojati realni uslovi za razvoj multipleksa i distribucione mreže za digitalno radio emitovanje. Standardi za digitalni radio se još usavršavaju, a posto- jeći su implementirani u veoma malom broju evropskih država. Završetak procesa digitalizacije tele- vizije bio je predviđen za 4. april 2012. godine, ali je još u oktobru 2011. Jasna Matić, tadašnja državna sekretarka za di- gitalnu agendu, najavila da će on biti po- meren „za period posle izbora“ pošto „nekoliko nedelja pred izbore ne bi bio dobar trenutak da se isključi analogna tele- vizija“. Izbori su prošli, televizija je još uvek analogna, a poslednji rok za prelazak na digitalno emitovanje u Evropi je 2015. godina. Posledice Republika Srbija mora podržati razvoj medijskog pluralizma koji podrazumeva raznolikost vlasništva, izvora informacija i medijskih sadržaja. Očuvanje i unapređe- nje medijskog pluralizma podrazumeva mere koje građanima omogućavaju pristup različitim izvorima informacija, mišljenja i medijskih sadržaja koji im pomažu da oforme sopstveno mišljenje i odupru se uticaju dominantnog mišljenja stvorenog u centrima moći, što je osnova svakog demokratskog društva. Svaka država koja pretenduje da se smatra evropskom demo- kratijom mora da se potrudi da omogući medijski pluralizam koji će rezultovati obaveštenošću stanovništva iz više izvora a da ne dozvoli da se stvori medijski mrak i da se stanovništvo informiše iz susednih zemalja, ilegalno ili preko interneta o stvarima o kojima se ne slaže sa tekućom vlašću. Ovo nije sasvim dobro urađeno jer se većina medija obraća istoj populaciji sa istim porukama, tako da opozicioni medi- ji koji izražavaju drugačija viđenja (reci- mo oko pristupanja Evropskoj uniji ili slično) nema veliku mogućnost dosega i uglavnom se svode na male televizije i internet portale, što treba da se promeni. Na neki način se nastavlja u toj sferi jed- noumlje koje je kreirano još početkom 90ih godina iako je cilj sada drugačiji. Na- žaslost, bar polovina tekućih lokalnih me- dija je ugrožena ili uništena piraterijom i potrebno je da se učini mnogo da se dođe do ekvivalentne tačke oko ovog pitanja. Na kraju Započeto je usklađivanje domaćih pro- pisa s propisima Evropske unije koji ure- đuju ovu oblast i neophodno je ojačati kapacitete nadležnih institucija da se taj posao što pre dovede do kraja. U Srbiji je došlo do ogromnih promena u protekloj deceniji ili dve, i te promene koincidiraju sa promenama u celom svetu. Postoje i neke specifične okolnosti za Istočnu Ev- ropu, zemlje u tranziciji i zemlje svojevre- meno pogođene ratom i sankcijama, ali se postavlja pitanje da li sve to predstavlja opravdanje za probijanje rokova. Obaveza Republike Srbije je da se utvrde najvažniji pravci razvoja sistema javnog informisanja i delova tog sistema da bi razvoj slobode medija i medijskog tržišta doprineo daljem jačanju demokrat- skih odnosa u društvu. Unapređenje sis- tema javnog informisanja podrazumeva i usaglašavanje domaćeg pravnog okvira i prakse s međunarodnim i evropskim regu- latornim okvirom i iskustvom, obavezu države da ih poštuje i primeni, kao i jača- nje kapaciteta i obavezu svih učesnika u procesu javnog informisanja da rade u javnom interesu, za dobrobit građana i svih društvenih grupa. Priprema antrfilea – redakcija LINKa glokalno linkwww.mediart.org 13jun 2013 broj 107 Brojke U Srbiji postoji svega 7% medija koji se finansiraju iz budžeta. Od oko 1000, koliko ih danas radi u Srbiji, treba da se privatizuje šezdesetak, veći- nom javna preduzeća koje rade kao lokalne radio i TV stanice. Dva na tri Strategija razvoja javnog informisanja Republike Srbije do 2016. godine koju je vlada usvojila na telefonskoj sednici na jesen 2011. godine jasno je definisala rok od najviše osamnaest meseci za utvrđivanje Zakona o javnom informisanju, elektron- skim medijima, javnim servisima i medijskom vlasništvu. Rok je istekao u martu, a od svega predviđenog je samo predlog Zakona o javnom informisanju prošao javnu raspravu i sada (početak poslednje dekade juna u kojoj zaključujemo ovaj broj) čeka na mišljenje ministarstava, a ministar Petković je u intervju Večernjim novostima najavio da će se predlog naći u parlamentarnoj proceduri u septembru. Što se tiče ostalih zakona iz ovog paketa, radna grupa oformljena pri Ministarstvu kulture pripremala je predlog Zakona o elektronskim medijima u koji su bile ugrađene i odredbe koje regulišu rad javnih servisa, da bi na kraju izašla dva zakonska predlo- ga, jedan o elektronskim medijima, a drugi o javnom servisu. Ministarstvo je javnu raspravu o Predlogu zakona o elektronskim medijima najavilo za 20. maj, do danas nije održana, a najavljuje se za nedelje koje su pred nama. Prema nezvaničnim informacijama koje je preneo dnevni list Danas, u vanred- nom izveštaju Evropske komisije koji će se odnositi na probleme sa primenom Me- dijske strategije biće izneta kritika nadležnih zbog toga što nisu ispunjeni rokovi za njenu implementaciju. Šef Delegacije EU u Srbiji nedavno je podsetio da je Evrop- ska unija podržala Medijsku strategiju sa 1.2 miliona eura i da ona ne sme da se odlaže.

PP romišljanje zadate teme u zaglavlju odmah je nametnulo potrebu da se u ovom tekstu, makar u osnovnim obrisima, dvostruko analizira pojam in- formisanja u lokalnim zajednicama. Prvi nivo bio bi planiranje i mehanizmi komu- nikacije u okviru jedinica lokalne samo- uprave kao institucija javne vlasti prema građanima kao krajnjim korisnicima uslu- ga lokalne samouprave, dok se kao druga tema nameće stanje informisanosti lokal- nog stanovništva uopšte. Obe strane Janusovog lika podjednako su složene, teške za donošenje bilo kakvih operativno korisnih zaključaka, ali bez sumnje veoma značajne u procesu napret- ka našeg društva i Republike Srbije u celi- ni ka evropskim i civilizacijskim standar- dima čiji smo nesumnjivi i neraskidivi deo. Formalno gledano, jedinice lokalne sa- mouprave u obavezi su da o aktivnostima redovno informišu zainteresovanu javnost preko svojih kanala komunikacije. Jedan od značajnih mehanizama komunikacije svakako su brojne kancelarije u sastavu lokalnih samouprava. One su uspostav- ljene na nivou opština kao administra- tivne službe zadužene u okviru svog man- data da pružaju razne vrste relevantnih informacija od značaja za lokalno sta- novništvo (mesne kancelarije, kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, kancelarije za mlade...). Istovremeno, pojedinci kao nosioci javne vlasti, kao što su predsednik opš- tine, načelnik opštinske uprave i predsed- nik skupštine u obavezi su da u okviru de- lokruga rada i poverenih poslova obaveš- tavaju javnost o svojim aktivnostima i rezultatima (procedure, razvojni principi, strateški i akcioni planovi...). Ono što, međutim, nedostaje i što onemogućava još uvek potpunu i transparentnu informi- sanost u lokalu jeste nedostatak protokola, bolje reći, institucionalnog mehanizma za pružanje informacija koji bi bio standar- dizovan na nivou svih opština i gradova u Srbiji, te kao takav obavezujući za svaku pojedinačnu jedinicu lokalne samoupra- ve. Rečeno laički jezikom, sve što znaju lokalne samouprave treba da znaju i gra- đani u tim sredinama. Negde je to slučaj, a negde baš i nije. Razlozi takvog stanja mogu biti razni, od nedostatka političke volje vladajuće lokalne strukture u datom trenutku, preko nemanja kapaciteta na nivou opština za brzo, kvalitetno i efikas- no plasiranje relevantnih informacija, pa do neshvatanja potrebe i načina koji će komunikaciju sa građanima definisati ka- ko dvosmernu, redovnu, transparentnu i efikasnu. Ovakvo stanje stvari delimično je po- sledica nivoa opšte političke kulture u nas, a sa druge nedostatak kapaciteta i političke volje na republičkom nivou da se definiše Strategija a onda i Akcioni plan o informisanju na nivou lokalnih sa- mouprava, koji bi za cilj imao uspostav- ljanje jasnih procedura komunikacije or- gana javne vlasti sa građanima i koji bi istovremeno pratio i preporuke Evropske komisije o ispunjenju preporuka Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji. Prema „Preporuci o neposrednom učešću građana u javnom životu na lo- kalnom nivou“, koji je izradila i publiko- vala Stalna konferencija gradova i opština (www.skgo.org.rs ), lokalne samouprave treba da „u cilju jačanja neposrednog učešća građana u javnom životu i izgrad- nje partnerstva sa njima, usvoje odgovara- juće akte i razvijaju politiku i praksu koje bi uključivale:  Otvorenost – unapređenje javnosti rada i bolje informisanje građana;  Dijalog – razvoj adekvatnog i pra- vovremenog konsultovanja građana o važnim pitanjima koja se tiču lokalne zajednice;  Podelu odgovornosti – jačanje di- rektnog odlučivanja građana o najvažni- jim pitanjima lokalnog javnog života“. Tri nabrojane komponente saradnje iz- među jedinica lokalne samouprave i gra- đana predstavljaju tri nivoa uključivanja građana u proces izrade propisa i dono- šenja odluka i izrade politika, i koji bi se drugačije mogli nazvati sledećim termini- ma: komunikacija, saradnja i participaci- ja. Ovaj troslojni mehanizam partnerstva između organa javne vlasti i građana, kako na republičkom, pokrajinskom a ta- ko i na lokalnom nivou, predstavlja jedan od suštinskih preduslova daljeg napre- dovanja Republike Srbije u procesu ev- ropskih integracija. Mehanizmi komuni- kacije i informisanosti građana na lokalu u sprezi sa njihovim uključivanjem u javni život kao sledećim korakom dobiće još više na značaju i težini od trenutka kada naša država dobije datum za otva- ranje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, budući da je najveći deo preporuka Evropske komisije o procesu pridruživa- nja upravo vezan za lokalnu zajednicu, odnosno za jedinice lokalne samouprave. Od trenutka kada je pomenuti doku- ment SKGO nastao, a to je bilo već daleke 2006. godine, mnogo se toga promenilo i mada neke pretpostavke sumornog stanja u lokalnim zajednicama ne možemo više uzeti u obzir zdravo za gotovo, nije zgo- reg da se pomenu:  politička kultura koja ne neguje i ne razvija građansko učešće u izradi politika;  pasivan stav građana prema javnom životu u svojim zajednicama;  nerazvijena praksa građanskog akti- vizma. www.mediart.orglink14 jun 2013 broj 107 Komunikacija, saradnja mr Gordana Bek~i} Pje{~i}

Pored i danas nesavršenog stanja u oblasti nivoa komunikativnosti lokalnih samouprava, trendovi su se značajno pro- menili i to posebno zahvaljujući snažnom i kontinuiranom razvoju civilnog društva, koje je od 2000-te godine i demokratskih promena pa sve do trenutka pisanja ovog teksta naraslo do impozantnog broja od preko 20.000 uAPR-u registrovanih udru- ženja građana. Poseban značaj za razvoj lokalnih zajednica leži u činjenici da ve- ćinu tih udruženja čine male, lokalne organizacije koje u mikro sredinama delu- ju kroz projektne aktivnosti širokog spek- tra - od zaštite životne okoline, preko zaš- tite ugroženih i marginalizovanih druš- tvenih grupa, pružanja socijalnih usluga, bavljenja omladinskim politikama, pa sve do borbe protiv korupcije i brojnih drugih tema od opšteg interesa. Razvoj civilnog sektora nesumnjivo je uticao na povećan nivo informisanosti lokalnih zajednica, pošto je tako institu- cionalizovan građanski aktivizam sam po sebi nužno zahtevao borbu za infor- mativni prostor, potrebu za traženjem informacija, kao i animiranje šire zajed- nice za pitanja od opšteg javnog interesa, a što je sve kroz decenijski proces i u lokalu podiglo svest o potrebi učešća građana u javnom životu svoje lokalne zajednice. Drugi ugao s početka priče, iz kojeg treba promišljati stanje informisanosti u lokalnim zajednicama, jeste stanje u lo- kalnim medijima. Ako pođemo od opšteg javnog konsenzusa da je stanje u srpskim medijima prilično sumorno i to ne samo iz razloga ekonomske devastiranosti sekto- ra, onda bi priča o lokalnim medijima bila još tužniji lament nad Srbijom. Novi Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima povodom kojeg su već sprove- dene javne rasprave tokom marta ove godine u Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu i Beogradu, prilično dovodi u pitanje opstanak brojnih lokalnih medija koji su do sada bili budžetski korisnici. Sa druge strane, insistiranje na tranzicionim pro- menama u medijskom sektoru i na okre- tanju ka budžetskom finansiranju pret- postavlja brojne izazove i neophodne ka- pacitete sa kojima treba da se uhvate u koštac i najveći igrači na medijskoj sceni Srbije, što je proces koji mora da se dogo- di ako se kao društvo zalažemo za tržišnu privredu. No, to je još uvek trend koji se gradi i ka kojem se ide. Trenutno stanje govori u prilog nepostojanja elementarnih kapaciteta na lokalu za efikasno, profe- sionalno i kontinuirano bavljenje stru- kom, za šta je neposredan uzrok sa jedne strane ekonomska beda lokalnih medija, a sa druge politička klima na nivou lokalnih samouprava gde je politički pritisak struk- tura na vlasti u direktnoj srazmeri sa ni- voom kontrole nad lokalnim sredstvima javnog informisanja. U klinču između borbe za opstanak koju prati rad u uslovima ispod svih stan- darda (tehnički, obrazovno, prostorno...) i političkog pritiska lokalnih vladajućih struktura predstavnici sedme sile imaju malo prostora za ono što se zove nezavis- no novinarstvo, istraživački rad i borba za istinu. U takvoj situaciji neminovno do- lazi do spontane autocenzure i sužavanja potencijalnih tema koje bi mogle da se medijski plasiraju kao zanimljiv sadržaj, kako kroz televizijske, tako i kroz radijske programske košuljice. Upravo na ovom mestu lokal slikovito pokazuje sve simptome bolesti naše kul- ture i stanja u društvu: nestajanje kulture i obrazovanja iz medijskih sadržaja, dnev- no-politička potkusurivanja, nizak nivo jezičke kulture čak i u „ozbiljnim“ emisi- jama, nepostojanje istraživačkog novinar- stva, neumeće „pakovanja“ ozbiljnog sa- držaja u prijemčive medijske forme, rijali- ti kao vrhunac programske strategije me- dija sa nacionalnom frekvencijom... Građani su tako, kako oni u centru, a oni na periferiji još i više, u velikom ste- penu prepušteni sami sebi, lišeni moguć- nosti izbora kvalitetnog lokalnog i/ili na- cionalnog medijskog programa koji će im pružiti tačnu, blagovremenu i jasno plasiranu informaciju. Situaciju na lo- kalu dodatno otežava i činjenica da se korišćenje društvenih mreža i interneta kao izvora medijskog sadržaja još uvek ne percipira kao svakodnevna i redovna praksa, što čak i na nivou informisanosti o radu lokalnih samouprava može da se vidi. Mnogobrojne opštine imaju razvi- jene elektronske centre za pružanje uslu- ga ali se oni ne koriste u onom obimu u kojem bi mogli. U isto vreme, brojne lokalne samouprave ne percipiraju svoje internet stranice kao informativne por- tale pa se podaci ne ažuriraju niti osve- žavaju novim i aktuelnim informacijama onom dinamikom koja bi od internet stranice opštine činila jedan značajan lokalni medijski prostor. Mogućnost povećanja informativnosti i vidljivosti lokalnih samouprava putem korišćenja Facebook-a i Twitter-a sigurno bi mogla da dovede do daljeg porasta informativnosti pa samim tim i do napre- dovanja u razvoju aktivnog građanstva, ali se i na ovom mestu, kao i u slučaju svega prethodno rečenog, i dalje mora razmišljati o dve ključne stvari pri pomis- li da se u takav vid komunikacije uđe: politička volja i nedostatak finansijskih sredstava. Iako ovo drugo u Srbiji izgleda kao najjači argument da se nešto ne uradi, svi znamo za onu staru „gde ima volje, ima i načina“. linkwww.mediart.org 15jun 2013 broj 107 i participacija glokalno

MM edijsko tržište u Srbiji karakte- riše (pre)velik broj medija, po- sebno onih lokalnih i regional- nih. Veliki broj entuzijasta koji i dalje rade u tim medijima je prošao specijalizovane treninge i u velikom broju su „digitalno pismeni“. Poslednjih godina stiže i sve vi- še visokoobrazovanih sa medijskih fakul- teta i akademija što donosi veću dinamiku i u krajnjem slučaju veću konkurenciju. Ako je glavna karakteristika poslednje dve decenije brzina primene tehnoloških inovacija, onda je najvažnija odlika po- slednjih godina brzina dolaska tih inovaci- ja do cele svetske populacije, gotovo istovremeno. Komunikacione tehnologije tu svakako prednjače. Broj prodatih ravnih ekrana, tablet računara, pametnih telefona, kao i broj korisnika društvenih mreža vrtoglavo raste u svim delovima sveta i uporediv je, ili će to uskoro biti, sa brojem stanovnika planete. Pored mobilnih, tu su i sve gušće bežične mreže sa sve širim opsegom i kvalitetom usluge. Lični prenosni i mobil- ni uređaji kod skoro svakog građanina, ne samo u razvijenom svetu, sasvim su novo komunikaciono okruženje koje je do ne- davno pripadalo svetu naučne fantastike. U takvom okruženju mediji ne mogu i ne smeju ostati nezainteresovani za promene navika i ponašanja velikog dela popu- lacije. Kupujući nove uređaje i otkrivajući mogućnosti povezivanja, korisnici brzo stiču i nove navike i koriste vreme na drugi način, usklađujući ga sa obavezama i nači- nom života. Ono što im je do nedavno bilo dostupno samo sa fiksne lokacije, sada je u gotovo istom obimu na dohvat ruke preko mobilnih mreža i bežičnog široko- pojasnog pristupa koji je često i besplatan. Takva promena je za mnoge došla iznena- da i suviše brzo, ali je izvesno da su se skoro svi lako navikli na nju. Ono što je dobro poznato je da mediji, ma koliko dugovečni bili i koliku veli- čanstvenu tradiciju baštinili ne smeju da ignorišu tehnološke promene, posebno one u vezi sa distribucijom. A veliki deo aktu- elnih promena je upravo u sferi distribuci- je medijskog sadržaja do korisnika. Zapra- vo, svako sa malo pametnijim mobilnim telefonom za čas može postati medijski korisnik. Nikada lakše i nikada jeftinije. Pod uslovom da nađe sadržaj koji ga inte- resuje. Tako dolazimo na sam početak produk- cionog lanca i pitanja uticaja tehnološkog napretka na proizvodnju medijskog sa- držaja. Brzina primene tehnoloških ino- vacija je i ovde glavna karakteristika. Di- gitalizacija, kompresija audio i video sa- držaja, ravni ekrani, CMOS video senzori, uz pogodnosti koje su donele promene u informatičkoj tehnologiji (moćni proce- sori, ogromne i brze poluprovodničke me- morije, brzi diskovi...) doneli su niz novih pogodnosti i kreativnih mogućnosti ali i do pada cena pojedinačnih uređaja i sistema i pojeftinjenja celokupne produkcije audio i video sadržaja. To što je sve više konku- rentskih tehnologija i proizvođača koji nude mnogo specijalizovanih proizvoda garantuje da će se trend zadržati barem još nekoliko godina. Dostupnost uređaja koji zadovoljavaju profesionalne standarde, više nego ikada pre, obavezuje medijske profesionalce na stalno učenje i usvajanje novih veština. Postalo je potpuno neprihvatljivo da oni, bez obzira koje struke bili, ne znaju ono što gotovo svaki tinejdžer zna i koristi. Naravno, reč je osnovnim postupcima i veštinama koje su zajedničke za široki spektar naprednih amaterskih i polaznih profesionalnih uređaja i softvera danas dostupnih svim zainteresovanim. Ali, te osnovne veštine u korišćenju lako dostup- ne opreme mogu u velikoj meri zadovolji- ti potrebe onoga što je nužno za pružanje osnovne informacije. Informacije dovoljno važne i zanimljive da je podelimo sa drugi- ma. Zapravo, u rukama medijskih profe- sionalaca danas se lako mogu naći svi potrebni alati za jednostavnu, ali ipak pro- fesionalnu produkciju. Opisano je moćno sredstvo i omogućava da se vest brzo i lako finalizuje i plasira - što je medijima uvek na prvom mestu. Biti prisutan i preneti ono što se događa. Ova konstataci- ja važi za sve medije, kako za one sa nacionalnim ili globalnim pokrivanjem, tako i za one sa lokalanim. Karakteristika lokalnih zajednica je mali broj „pravih događaja“ i mnogo vre- mena, praznine između njih. Zapravo, tako nam se čini jer smatramo da su važni događaji samo oni koji se dešavaju negde drugde i sa akterima koje ne poznajemo lično. Jednostavno, tako smo naučeni i tako smo navikli. Međutim, jasno je da su građani uvek zainteresovani i za dešavanja u komšiluku. Često i više nego za veliku politiku i velike teme. Svaka zajednica ima teme koje nisu ništa manje važne i ništa manje značajne za svakog od nas. Zah- valjujući danas dostupnoj tehnologiji, teme mogu lako biti medijski oblikovane i plasirane zainteresovanima, bez obzira na veličinu same zajednice. U sredinama koje do sada nisu imale lokalne medije, a sada postoji potreba da ih osnuju, najbolji put je da odmah startu- ju na internetu i tako omoguće svim zain- teresovanima da ih prate. Dodatna pogod- nost je što će retko ko zameriti što sadrža- ja u prvo vreme ima malo i što baš i nije najsvežiji. Pogodnost je i to što se pored teksta, fotografija i grafike, postepeno mogu uvoditi audio i video snimci, koliko već mogućnosti dozvoljavaju. To je daleko lagodniji pristup nego ispunjavanje pune programske šeme na radiju ili TV tokom 24 časa. Postepeno se sa širenjem posla mogu obučavati saradnici i nabavljati pro- dukciona oprema i prosto testirati kako sredina reaguje na sadržaj i samu mogućnost da o zajednici zna više nego ikada pre. Tamo gde već postoji radio, treba ga što pre pustiti i na internet, obogaćenog tek- stom, slikama i prigodnom grafikom. Postepeno postavljati i video koji se uspe proizvesti ili preuzeti od nezavisnih pro- dukcija ako ih ima, kao i samih građana ako je kvalitet zadovoljavajući a sadržaj je dovoljno atraktivan. Internet omogućava jednostavno praćenje interesovanja koris- nika, što je odličan putokaz za dalje us- meravanje lokalnog medija. Ako već postoji lokalna TV, sigurno ima dovoljno profesionalnih kapaciteta i za radio i internet izdanje. U suprotnom, treba ih što pre pokrenuti. Pri tome, radio može da emituje program, za prvo vreme, i preko interneta. Bez obzira na veličinu lokalne zajed- nice multimedijalni pristup je imperativ u svakom pogledu. Već današnji korisnici teško da bi pristali na manje, a o sutraš- njim da i ne govorimo. Mnogi su već stek- li nove navike. Pored tradicionalnih pri- jemnika i PC računara, koriste lične pre- nosne i mobilne uređaje i nema smisla nuditi im manje kada već može više! Sve nove tehnologije za distribuciju sadržaja i te kako računaju na video i multimediju. Prisustvo na internetu otvara moguć- nost komunikacije sa svima koji su privre- meno ili trajno napustili zavičaj ali ga još www.mediart.orglink16 jun 2013 broj 107 Lokalni mediji, digitalizacija i nove Sini{a Isakov

nisu zaboravili. Njihova interesovanja se najčešće odnose na ono što se dešava u maloj zajednici pre nego na nacionalnom nivou. Takođe, ne treba podceniti i potre- bu dijaspore da se pohvale uspesima i u starom kraju. Tako se na najbolji način mogu proširiti i produbiti veze i „povećati“ lokalna zajednica. Naravno, sve to može doprineti i dodatnoj zaradi lokalanog me- dija. Izvesno je da će se mediji sve manje baviti distribucijom sadržaja do korisnika u tehničkom i logističkom smislu, već će to biti posao brojnih provajdera sa kojima će mediji imati, pre svega, poslovni odnos. Ugovaraće određeni kvalitet usluge na određeno vreme pod što povoljnijim us- lovima, sa stalnom težnjom da se kvalitet podigne a cena spusti... Na srednji rok mediji će biti u sve povoljnijoj poziciji jer će ponuda usluga distribucije biti i teh- nološki, ali i poslovno sve raznovrsnija i nadati se sve bolja. Tako medijima ostaje kao glavna briga kreiranje i proizvodnja sadržaja, uz nove veštine privlačenja i zadržavanja pažnje koje diktira poslovanje na internetu. Odnosno, stvaranja redovne potrebe po- sećivanja i što dužeg zadržavanja korisni- ka. Prisustvo na društvenim mrežama je danas neizbežno i taj segment zahteva od- govarajući profesionalni standard i odre- đenu veštinu. Jedno od pitanja koje se može postavi- ti je zašto, kada tehnologija to omoguća- va, uopšte praviti lokalne medije, zar nije racionalnije (jeftinije) da po principu sam svoj majstor, jedan ili nekoliko entuzijas- ta sve to sami prirede za internet. Odgovor je kao i do sada kristalno jasan. Korisnici- ma, publici je potreban profesionalno osmišljen i produciran medijski sadržaj. Pre svega uređen a ne nabacan. Publika je danas zahtevna kao nikada pre i ne retko razmažena. Sa jedne strane vrhunskim produkcijama globalnih medija, kod nas najčešće već lokalizovanim, kvalitetnom produkcijom nacionalnih medija kao i onih iz okruženja, te mogućnošću da sami, koristeći svoje amaterske uređaje i soft- vere, proizvedu nešto veoma nalik onome što vide na velikim medijima. Zato je iza- zov lokalnog informisanja i ne samo in- formisanja veći nego ikada pre. Ponuda je ogromna a publika i pored velike znatiže- lje nije spremna da toleriše loše urađen, dosadan, sadržaj. Da li se registrovati kao medij ili ostati slobodan? Na ovo pitanje konačan odgo- vor će se moći dati nakon usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima, kada će biti jasno šta se gubi i koliko se registracijom dobija. Načelno je poželjno se registrovati, a to znači i odgovarati za sadržaj, što svakako diže kredibilitet posla ali i obavezuje ne samo pred zakonom. Sa druge strane omogućava akreditaciju za događaje, pristup informacijama i dr. što je toliko značajno za profesionalan rad. Možda se na taj način izgubi dobar osećaj slobode i neobaveznosti, no to je cena institucionalizacije i sticanja dubljeg po- verenja. Jednog dana kada se dobro pokrije lo- kalna zajednica, poželjno je ako to već ranije nije urađeno ponuditi svoje usluge i drugim medijima sa većim pokrivanjem. To su pre svega nacionalni mediji ali mogu biti i oni u dijaspori, u regionu i/ ili neki specijalizovani. Ta saradnja može biti pre- pletena sa dopisničkom ulogom ili na neki drugi načim uvezana ili umrežena u veći sistem, što može pružiti i dodatan prihod i dobru „zavetrinu“ lokalanim medijima. Danas tehnologija omogućava manje-više sve što je za takav rad potrebno, bez mno- go dodatnih ulaganja i komplikacija. Ako govorimo o tehničkim standardi- ma, za video odnosno TV, odmah se treba produkciono opremati za HDTV jer usko- ro druge neće ni biti. Zapravo, migracija ide ka 4K i dalje ka 8K (Ultra HD) ali za neko dogledno vreme HD (2k) je sasvim prihvatljiv. Nakon digitalizacije tere- stričkog TV emitovanja proći će još neko vreme dok se i radio ne digitalizuje. Do tada je stari dobri FM radio ono što će svi slušati. I oni u kolima, i oni sa mobilnim telefonima i drugim ličnim uređajima. Samo po sebi FM radio emitovanje je lokalno, a kvalitet odličan. Ono što sva- kako vredi predvideti, ako već nije ura- đeno, je potpuna digitalizacija produkcije, arhiviranja i emitovanja. To donosi niz pogodnosti i ušteda u produkciji. Lokalni FM radio uz jedna ili, zašto ne nekoliko internet radio strimova, jednostavno posta- je globalno dostupan svima. Ono što treba zahtevati od lokalne administracije i uprave ide u dva smera. Lokalna vlast ima privilegiju da može ula- gati u komunikacionu infrastrukturu i tako omogućiti lokalnoj zajednici širokopojas- ni pristup na fiksnim lokacijama (preko optičkih kablova) i bežično na određenom broju za zajednicu bitnih lokacija ili u celim naseljima. Tako ne samo da se pri- vlače investitori i preduzetnici i podiže kvalitet života, već se stvara najbolja moguća infrastruktura za distribuciju medijskog sadržaja i što opet dodatno podiže kvalitet života zajednice. Sa druge strane, od lokalne vlasti treba zahtevati da ako već ne postoji, formira medija centar ili barem malu službu koja bi bila svima dostupna a lokalnim medijima značajno olakšala pristup informacijama. To je vi- šestruko korisno i za medije, i za vlast, a najviše za sve one koji imaju šta da saopšte i oglase. Lokalni mediji imaju informisanje kao imperativ, slično kao što su to u svom nas- tanku imali radio i TV. Naravno, infor- misanje nije jedino čime lokalni mediji treba i moraju da se bave. Sasvim je si- gurno da u zajednici postoje daroviti ljudi, da postoji lokalni humor i lokalna kultura a dokle će oni biti samo lokalni zavisi u velikoj meri od samih medija. Tehnologi- ja je sve manje prepreka, a sve više dobar saveznik i medija i građana. linkwww.mediart.org 17jun 2013 broj 107 tehnologije glokalno

II zveštaj o finansiranju medija iz budže- ta lokalnih samouprava za potrebe Medijske koalicije sačinila je Balkan- ska istraživačka mreža (BIRN). Objavljen je u jesen prošle godine, a odnosi se na mapiranje glavnih modela i mehanizama potrošnje lokalnih budžetskih sredstava na lokalne i regionalne štampane i elektron- ske medije u 2011. godini. Izveštaj je dos- tupan u elektronskoj formi, a LINK pre- nosi najinteresantnije delove: „Podaci koji su predstavljeni u izvešta- ju prikupljeni su na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a na osnovu odgovora koje su dostavile 32 lokalne samouprave i to: Aranđelovac, Bor, Čačak, Jagodina, Kikinda, Knjaže- vac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Les- kovac, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Odžaci, Pančevo, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požare- vac, Prijepolje, Raška, Ruma, Sombor, Subotica, Šabac, Šid, Užice, Valjevo, Vra- nje, Vrbas, Vršac, Zaječar i Zrenjanin. Svaka od 32 lokalne samouprave koje su dostavile tražene informacije, shodno zakonskim odredbama, ima opredeljena budžetska sredstva za javno informisanje i to u najvećem delu na liniji 423, usluge po ugovoru. Najviše sredstava iz budžeta, namenjenih lokalnim i regionalnim elek- tronskim i štampanim medijima izdvojila je gradska uprava grada Novog Sada (ukupno 94.682.900,00 dinara), zatim slede Kragujevac (ukupno 73.159.720,00 dinara); Pančevo (ukupno 70.117.523,94 dinara); Subotica (ukupno 59.390.060,00 dinara) i Niš (sa ukupno izdvojenih 58.644.200,40 dinara). U Nišu i Pančevu je finansirano po tri, u Kragujevcu četiri, u Novom Sadu 12, a u Subotici čak 14 me- dijskih kuća. Najmanje novca iz budžeta za informisanje je izdvojila gradska upra- va opštine Prijepolje, ukupno 783.973,34 dinara... Korisnici sume od ukupno 848.662.436,78 dinara, koje dodeljuju 32 lokalne samouprave, su ukupno 151 štam- pani i elektronski medij. Iskazano po koli- čini dobijenih sredstava, najviše novca do- bile su RTV sa 60% (koje su u najvećem broju javna preduzeća), slede TV stanice sa 18%, radio stanice sa 14%, dok ostali učestvuju sa manje od 10% u ukupnoj raspodeli. Izdvajanja za javna preduzeća za informisanje iznose 73 % ukupno iz- dvojenih sredstava, dok privatna glasila dele preostalih 27 % ukupno izdvojenih sredstava. Posmatrano po pokrivenosti, najveći procenat izdvojenih sredstava do- bijaju regionalni mediji (44,02%), slede lokalni (31,59%) te kombinovani, koji podrazumevaju emitovanje programa na lokalnom i regionalnom nivou (23,57%). Četiri osnovna modela finansiranja lokalnih i regionalnih glasila su: 1. sub- vencije javnim preduzećima; 2. direktno ugovaranje; 3. konkursi za unapređenje javnog informisanja; 4. javne nabavke. Od ovih modela, među posmatranim opštinama po procentu opredeljenih sred- stava najzastupljenije su subvencije, sa 71,78 %, sledi direktno ugovaranje sa oko 15,08 %, dok su druga dva modela, koja podrazumevaju neku vrstu konkurentno- sti, zastupljena sa ukupno 13, 14 %, od toga javni konkurs nesto više od 9,82 % i javne nabavke 3,32 %. Velika disproporcija uočljiva je u finan- siranju javnih preduzeća i javnih glasila u privatnom vlasništvu. Osim što glasila u privatnom vlasništvu pojedinačno dobija- ju mnogo manja sredstva nego javna pre- duzeća, na subvencionisanje ovih medija ide više od 70% svih opredeljenih sredsta- va. Većina lokalnih samouprava sredstva za unapređenje javnog informisanja shva- ta kao način da se finansira redovno izveš- tavanje o radu lokalne samouprave, njenih organa i javnih preduzeća. Iako je ovo, bez sumnje, od velike važnosti za svaku lokal- nu sredinu, suštinski ne doprinosi svojoj pravoj nameni – obogaćivanju i podizanju ukupnog kvaliteta sadržaja, inoviranju po- nude, podsticanju medijskog stvaralaštva i sl. Transparentnost u trošenju javnog nov- ca, kao i javni uvid u efekte i rezultate ova- ko plasiranih sredstava, ograničen je, sa- mom činjenicom da izveštaje o potrošnji podnosi mali broj medija. Osim javnih preduzeća koja su dužna da godišnje iz- veštaje podnose Skupštini, kao i mediji koji su novac dobili putem konkursa, ostali nisu dužni da pravdaju utrošak novca. Kako pokazuju izveštaji koje smo imali na uvid, veći deo novca potrošen je na pokrivanje tekućih troškova, najpre plata i pratećih doprinosa zaposlenih, a vrlo mali deo na same produkcione troškove, tj. troškove proizvodnje sadržaja. Ova činje- nica svedoči o hroničnom nedostatku nov- ca u lokalnim medijima, te vrlo malom prostoru za nove investicije,“ zaključuje se u izveštaju. R. L. www.mediart.orglink18 jun 2013 broj 107 Ka medijskom politbirou Rezultati jednog istraživanja pokazali su da najveći broj ispitanika, 62,4 odsto, smatra da dominaciju na uređivačku politiku imaju političke elite, zatim vlasnici ili menadžeri 30,4 odsto, pa zatim urednici 6,3 odsto, a gotovo zanemarljivu 0,9 odsto novinari. „Kao što majka merenjem temperature detetu proverava da li je bolesno, tako se pogledom na stanje i slobodu medija može videti stepen razvoja demokratije u jed- noj zemlji“, rekao je Štafan File na nedavnoj konferenciji o slobodi medija u Briselu. Novinari iz Srbije već odavno znaju da je temperatura toliko visoka da je ni toplo- mer više ne registruje. Ovu bolest godinama uzrokuje upliv politike u medije preko direktnog ili indirektnog vlasništva u njima, direktni pritisci i pritisci preko oglaši- vača, kao i stalni pokušaji da se ograniči pristup informacijama. U opštem moralnom rasulu i ekonomskom sunovratu profesija je potpuno degradi- rana, a na lokalnom nivou to je još vidljivije. Lokalni mediji i novinari, za razliku od centralnih, ne poseduju ni takvu „veštinu” da prikriju svoju propagandno-manipula- tivnu ulogu, kao što to neki beogradski mediji uspešno rade. S druge strane, lokalne vlasti, pod plaštom demokratizacije i medijskog pluralizma, finansiranjem određenih medija sve češće „kupuju tišinu“. Umesto da parama građana finansiraju informisa- nje koje je tim istim građanima od koristi , oni plaćaju medije da ćute. I dok nam se politička elita kune u najbolje namere, u slobodu medija i demo- kratske procese, mi se opredeljujemo, kao u tamnom vilajetu, za jedan od ponuđenih tasova. Tomas Džeferson, veliki borac za ljudska prava, pisao je i da su „svi ljudi stvoreni jednaki“. Pa opet, ugledni i voljeni američki predsednik je celog života bio robovlasnik. Sa ovim paradoksom živimo i danas, nakon dva i po veka. Svetlana Kojanović Istra`ivanje iz 2011. godine

KK riza, ali i razvoj nekih drugih oblika informisanja (web novinarstvo, blogovi – koji znatno brže reaguju na događaje) utiče na medije, pogotovo štampane. Ostaju i opstaju oni dugogodišnje utemeljeni na nacionalnom nivou, ali i tabloidi koji imaju, nažalost, brojnu publiku. Logično je zaključiti (a to i istraživanja potvrđuju) da većinu građana interesuje šta im se dešava u državi u kojoj žive, ali im je isto toliko važno i šta se zbiva u njihovoj opštini ili gradu. Očekuje se realna slika, da se zagrebe malo ispod površine pojav- nog, i ukaže na stvarnu situaciju, neulepšanu i neprikrivenu. To nas dovodi i do pitanja kako doći do informacija za jedne novine ili jednu informativnu emisiju. Bez obzira o kojem se izvoru radi, uputno je da novinar bude istrajan i insistira da dobije informacije koje je tražio. Na ruku mu, bar u kontaktu sa zvaničnim institucijama, ide i Zakon o dos- tupnosti informacija i poverenik kojem se može obratiti, a što se tiče ličnih kontakata važan je stav i poverenje koje se zadobija tokom vremena. Naravno, najlakše je okrenuti se konferencijama za novinare (lokalna samouprava, političke stranke, MUP, najava nekih deša- vanja), zvaničnim pozivima, ali i sajtovima lokalne samouprave, javnih preduzeća i ustanova ili udruženja. Na taj način novinar dolazi do informacija, ali u onom obliku kako ih oni koji ih postavljaju ili saopštavaju – žele prikazati. Ipak, to može biti dragocena polazna osnova za dalja istraživanja, pogotovo ako se uoči neka nelogičnost ili nedoslednost. Dakle, to bi bili mogući zvanični izvori informacija sa kojima se, za neke medije, sve i završava. Dragocene su one informaci- je koje novinar dobija iz ličnih kontakata (verovatno su u pred- nosti oni koji se duže bave novinarstvom). Reč je o onim „insajderskim“ brojevima telefona koje svaki novinar teži da ima što više. Izvori informacija mogu biti – za novinara koji posao shvata onako kako jedino i može, a to je da si 24/7 novinar – praktično svuda, pogotovo na lokalnom nivou. Dok čeka u redu pred nekim šalterom, na pijaci, u zdravstvenoj ili obrazovnoj ustanovi – ljudi govore o onome što ih tišti, o nepravdi, protekciji .... Sve se to može zabeležiti i istražiti. Naravno, tu su i ankete, jer čitaocima i slušaocima je dosta informisanja o tome šta govore političari – već mogu unapred da predvide šta će ko reći, nego žele da u lokalnim novinama, radi- ju ili TV vide obične ljude, sugrađane, čuju šta oni misle o nekoj pojavi, kako žive ili kome je, možda, potrebna i organizovana akcija pomoći. Činjenica je da na svim nivoima izveštavanja je najmanje, kako se to kaže, „običnih ljudi“ koji su zapravo i čitaoci, slušao- ci i gledaoci. Za njih je svakako interesantno i da što više saznaju o gradu ili selu, kao i regionu u kojem žive – zato novinar može da posegne i za istorijskom građom i sačini zanimljive tekstove o prošlosti mesta u kojem ljudi žive, o znamenitim ljudima koji su potekli iz jedne sredine, a gotovo su zaboravljeni... Izvori informacija mogu biti i osobe koje se bave takvim istraživačkim i hroničarskim radom. Novinari informacije mogu dobiti i od brojnih NVO i udruže- nja: o stepenu ostvarene rodne ravnopravnosti, poštovanju ljud- skih prava, pravima osoba iz ranjivih grupa (invalidi, Romi), zaštitom životne sredine, pravima potrošača... Nije redak slučaj da oni daju podatke koje bi, zvanične institucije možda, i pokušale da prikriju (setimo se istraživanja o uslovima u kojima se leče mentalno oboleli u Srbiji). U saradnji sa trećim sektorom, posto- ji mogućnost da se kroz projekte obezbede određena sredstva za medije. Povod za novinarsko angažovanje mogu biti i pojedine odredbe novousvojenih zakona, uredbi, odluka – dakle, istraži- vati kako će one u primeni uticati na život građana i njihov stan- dard (npr. zamrzavanje zarada ili penzija, poskupljenja, organiča- vanje ili proširenje nekog prava i sl). U štampanim medijima ne treba zanemariti ni fotografiju – ona sama može dosta toga reći – pozitivno ili negativno ... Ne treba ni govoriti o značaju čuvanja sopstvenih tekstova i formiranju dokumentacije koja može biti i izvor neke nove vesti, članka, komentara. Najavili ste nešto, prošlo je određeno vreme – šta se i da li se išta od najavljenog i uradilo ili kako funkcioniše neka nova služba, servis čiji je značaj u vreme nastajanja poten- ciran. Da li je ispunio očekivanja, ali pre svega onih zbog kojih je i formiran? Dakle, kako bi jedan lokalni medij mogao „preživeti“ tržišnu utakmicu:  Da novinar uvek postavi pitanje kada piše neki tekst : zašto je to važno i da li će interesovati čitaoca ili slušaoca (u protivnom čemu pisati).  Da zadobije poverenje onih za koje su te informacije i napisane ili izgovorene.  Da samo ne opisuje stanje, već da ukazuje na „negativne pojave“, na ono što se lokalna samouprava svojski trudi da preću- ti.  Da prati „obične“ ljude i njihove sudbine – jer svaka je interesantna na svoj način. I upravo u ovim „zadacima“ možda leži rešenje za bolju pozi- ciju i opstanak lokalnih medija gde oni ne bi davali samo neu- tralnu sliku, nego analitički i kritički ukazivali na sve ono što se dešava u njihovoj sredini. linkwww.mediart.org 19jun 2013 broj 107 24/7 novinar Smilja D`akula glokalno

Modeli manjinskih medija U okviru projekta „Manjine i mediji na zapadnom Balkanu“, analizirani su mediji nacionalnih manjina i programa za nacional- ne manjine u četiri zemlje regije zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Bosna i Herce- govina i Makedonija). Na osnovu istraživa- nja, izdvojeno je četiri modela lokalnih medija namenjenih manjinskim zajednica- ma. Za časopis LINK, njih je objasnio Davor Marko, glavni istraživač na projektu. - Getoizirani model ili model informativ- nog geta podrazumeva da određena zajedni- ca ima kapacitete u punom smislu te reči: ljudske, tehničke i logističke i istorijski kon- tinum rada. Oni proizvode sadržaje na jeziku svoje manjine, namenjene isključivo toj manjini. U tim medijima rade samo priprad- nici te manjine, koji su obučeni za rad. Modeli manjinskih medija koji nisu toli- ko institucionalno ukorenjeni i ne izlaze redovno, uglavnom su programi podržani od strane donatora. Možemo razlikovati dve podvrste ovih medija. Jedni su monolingual- ni, izlaze na jednom jeziku, ovo je čest slučaj sa romskim programima. Dešava se često da monolingualni program postane bilingualni, odnosno da nudi prevod na neki drugi jezik. Ovo nije održiv model funkcionisanja medi- ja, ali je važan. Drugi podmodel je multikul- turalni model. Karakterističan je bio jedan radio u Novom Sadu koji je imao praksu - čestu u lokalnoj zajednici da manjine dele frenkvencije. Postoji model koji se preporučivao stra- tegijama određenih manjinskih zajednica. Recimo, to sam video u Hrvatskoj, strategi- jom informisanja na hrvatskom jeziku, da određeni postojeći lokalni mediji, deo svog programa posvete manjini. To se naziva izve- štavanje o manjinama. Ima i takozvanih javnih medija u lokalu koji se finansiraju iz javnog novca, i imaju obaveze da izveštavaju o svima, pa i manji- nama. Ovaj model je prevaziđen, privatiza- cijom lokalnih medija na neki način je stopi- ran i sad je tu prisutno nešto što je poveze- nano sa drugim modelom, a to je projektno finansiranje – privatne lokalne stanice apli- ciraju za projekte kako bi izveštavali o ovak- vim temama. Generalno, kad govorimo o medijima za manjine, treba uvek razlikovati medije nacio- nalnih manjina koji imaju institucionalni karakter od informisanja na jezicima manjina koji je širi pojam i podrazumeva ne samo me- dije zasebno, nego i programe, kaže Marko. Istraživanje je realizovao Media plan institut iz Sarajeva u saradnji sa Novosad- skom novinarskom školom, Školom za novi- narstvo i PR iz Skoplja i nezavisnom analiti- čarkom iz Podgorice, Natašom Ružić. R. L. Rat u Siriji i cena jagode na pijaci István Bodzsoni, direktor RTV Panon Radio Televizija Panon je među retkim medijskim kućama u regionu, koja emituje celodnevni program namenjen jednoj ma- njinskoj zajednici – u ovom slučaju to su voj- vođanski Mađari. Zanimljiv izazov koji pred novinare i ostale saradnike postavlja niz teško rešivih zadataka. Kao prvo, gde naći pare za opstanak? Radio, a naročito televizija nisu jeftina zaba- va. Funkcionisanje na komercijalnoj osnovi nije moguće, jer je tržište ograničeno (rela- tivno mali broj pripadnika manjinske zajed- nice – za nas je to oko 110 hiljada domaćin- stava u kojem se govori mađarski, i u kojem se nalazi potencijalna publika), i oglašivači nisu spremni da ulažu veće sume u takav sistem. Privatnim investitorima manjinski mediji takođe nisu privlačni, jer je zarada malo verovatna. Ulagati iz rodoljublja? To postoji samo u dečijim pričama, s tim više, što među vojvođanskim Mađarima ne posto- ji niko, ko bi uopšte raspolagao sa takvom ekonomskom snagom. RTV Panon ipak funkcioniše. Kako? Pre svega važno je znati granice svojih moguć- nosti: nema velikih snova i velikih projekata, niti skupe tehnologije. Ne radi se štapom i ka- napom, ali se trudimo, da ono što nam je dostupno, racionalno iskoristimo. Broj zapo- slenih je ograničen, spoljni saradnici su veza- ni za konkretne projekte. Svako obavlja i vi- še poslova odjednom: snimatelj je i monta- žer, montažer je i mikser slike, tehnički direk- tor je i serviser, urednici su i reditelji, direk- tor je i prevodilac, i tako dalje... A svi rade i za TV, i za radio, i za internetski portal! Scena se ne menja za svaku emisiju, dekoracija je jednostavna i multifunkcionalna. Pare se namiču na bezbroj načina. Glav- ni osnivač nam je Nacionalni savet Mađara u Srbiji, ali on ne raspolaže sa sredstvima kojima bi se pokrivali troškove jedne medij- ske kuće. Ali osnivač može da lobira, da uspostavlja veze, da krči put do uticajnih ličnosti i organizacija. Jedan deo se obez- beđuje putem konkursa u Budimpešti, gde postoje posebne institucije kojima se može- mo obratiti za pomoć. Nešto dobijamo iz pokrajinskih i republičkih izvora (uglavnom konkursi, jer do sada nije uspostavljen sistem normativnog finansiranja manjinskih elektronskih medija), a nešto od lokalnih samouprava. Evropska Unija ima razrađen i nadasve komplikovan sistem konkursa, koji su dostižni jedino ako imaš dobru ekipu za pisanje i obradu raspisa, i ako si spreman na ponekad beznadežnu borbu sa briselskom birokratijom. Ipak, svake godine uspevamo nešto da dobijemo i tim putem (recimo IPA projekti). Ako imaš RTV opremu, i ljude koji to znaju da koriste, zašto ne bi pokušao da pru- žaš usluge trećim licima? Probali smo i uspe- li: imamo potpisan protokol o saradnji sa budimpeštanskim javnim servisom, a usko- ro ćemo to isto imati i sa Radio Televizijom Srbije, kao i sa drugim kućama u Srbiji i okolnim zemljama. Proizvedene programe nudimo partnerima za pare, ili u zamenu za njihove sadržaje. Vesti su kurentna roba, ako si dovoljno brz i dobar. Naravno, nisu u pita- nju velike pare! Ali ne postoji dinar koji nije dobro došao! I na kraju magična reč, od koje se uzbude svi RTV šefovi: marketing! Reklame! Već sam rekao da u manjinke medije niko ne želi da uloži velike pare. Ali ako ponudiš dobru reklamu za male pare i obezbediš da te poru- ke stignu do tvoje potencijalne publike, odjednom shvatiš da i to može biti primam- ljivo za privrednike. Opet je reč o sredstvi- ma, čija visina je neznatna čak i u poređenju sa vojvođanskim javnim servisom, a kamoli sa nekim nacionalnim komercijalnim emite- rom. Ali sve su to važne kockice koji se na www.mediart.orglink20 jun 2013 Manjine, mediji, lokal broj 107

kraju slažu u jedan mozaik, koji obezbeđuje da RTV Panon svaki dan emituje svoj pro- gram. Stigli smo do suštine cele priče: program! Kakvi sadržaji su potrebni jednoj manjinskoj zajednici? Osnovno pravilo je da niti možeš, niti trebaš da se takmičiš sa velikim javnim servisima i komercijalnim kanalima. Za to niti imaš para, niti tehniku, niti ljude, niti je to tvoj zadatak. Najvažnije i nagledanije su informativne emisije, koje sadrže izabrane vesti iz sveta, i šireg okruženja, ali su foku- sirane pre svega na lokalna i regionalna događanja. Šema je jednostavna: putem sop- stvenih ekipa i mreže dopisnika pokrivamo područje gde živi mađarska manjina. Sa tih mesta, naravno, ne dajemo samo vesti u vezi sa manjinskom zajednicom, nego i izveštaje o svim važnijim događanjima, jer manjina ne može, niti sme da se izdvoji iz svog prirod- nog društvenog okruženja. Sledeći nivo je pokrajina: kao i sve Vojvođane i Mađare zanimaju najvažnije vesti koje su u vezi sa pokrajinskom administracijom, privredom, kulturom i drugim oblastima. Iznad pokra- jinskih su, naravno, republička događanja – država određuje život svih njenih žitelja. Mađare zanima i šta se događa u njihovoj matičnoj državi, u Mađarskoj. Naravno samo ono najvažnije, u šta na primer ne spadaju vesti o aktivnostima budimpeštanskih politi- čkih stranaka. I na kraju, na vrhu piramide se nalaze izveštaji iz evropskih zemalja, i dru- gih delova sveta, ali samo ono što je od izu- zetne važnosti i što neposredno dotiče sud- binu naša male zajednice. Ako tome dodamo malo zanimljivosti, koju katastrofu, poneki rat i izbore za predsednika SAD, onda dobi- jamo sliku koja je privlačna za manjinsku publiku. Od pijace u Čantaviru, do demon- stracija u Turskoj. Ova koncepcija se odnosi pre svega na informativne emisije. Međutim naša publika voli da čuje i da vidi sve što se događa u njenom okruženju: pozorišne pred- stave, koncerte zabavne, ozbiljne i narodne muzike, razne manifestacije, i tako redom... Najveći problem jeste u nedostatku dovoljnog broja stručnjaka, koji na mađar- skom jeziku mogu da rade kao RTV saradni- ci, ili kao gosti u emisijama da doprinesu boljem razumevanju raznih društvenih toko- va. Zato dosta sadržaja se priprema na srpskom jeziku, sa prevodom na mađarski. Pored novinara, fale nam i reditelji, tehniča- ri raznih profila, TV voditelji... Teško je naći mlade, koji bi svoju sudbinu trajno vezali za jednu malu medijsku kuću. Snalazimo se kako znamo, ali uglavnom se trudimo da sami osposobljavamo ljude za sopstvene potrebe. Pa ko dokle izdrži! I na kraju da malo smanjim optimizam sa početka ovog teksta. Uprkos svim naporima, naša sudbina je ipak krajnje neizvesna. Izvo- ri prihoda su nestabilni, konkursi se stalno pojavljuju ali je njihov ishod neizvestan, ekonomska situacija se pogoršava i sve je manje para za marketing. RTV Panon deli sudbinu ostalih manjin- skih medija, koji se iz godine u godinu bore za goli opstanak. A ono šta je najtužnije: broj potencijalne publike se stalno smanjuje. Nije dovoljno samo usvojiti zakone Dragan Ristić, direktor Romskog kultur- nog centra Beograd Sve promene zakona na kojima insistira Evropska unija se uredno obave, sve to bude prihvaćeno i usvojeno u Skupštini, a onda kada dođe do implementacije, tu postoji ogroman problem. Mislim da većina zakona na kojima insistira EU budu usvojeni bez ikakvih problema, a onda ovi naši hoće da prevare Evropu, pa to ne sprovode. Problem je u kadrovima i u implementa- ciji toga što je usvojeno, a što onda treba pri- meniti. Ako malo analiziramo mapu romskih medija u Srbiji, videćemo da oni zapravo i ne postoje. Postoji jedna televizijska emisija, koja se emituje na RTV Vojvodine i koja nije globalnog, nego lokalnog karaktera, iako su informacije u neku ruku na globalnom nivou. Ali, emisija se emituje u užasno lošim termi- nima, kad ni ludak ne gleda. I postoji emisi- ja koja ide na Radio Beogradu, koja ide u sedam svakog dana, ali ko danas sluša radio u sedam uveče? Suštinski problem je u tome što država zapravo ne stimuliše takvu vrstu organizacije romske populacije. Stvar je vrlo jednostavna. Prema zvaničnim podacima, Roma ima oko 103.000, a prema nezvanič- nim podacima, ima ih oko pola miliona. Ako bi tih pola miliona ljudi artikulisalo svoje političke interese, a mediji, između ostalog, služe tome, onda bi napravili svoju partiju. A kad bi napravili svoju partiju, bili bi popri- lično jako oružje na političkoj mapi Srbije. Ja ne vidim nikakvu razliku između Srba, Bugara ili Rumuna. Meni je sve to isto. Jed- nostavna stvar. Postojao je komunizam, gde su bili suptilno prekriveni svi mogući nacio- nalizmi, što je bio veliki „fejk“. Onda su se desile ove „demokratske promene“, koje su prilično zakačile Rome. Koliko ja znam, a znam dosta toga, svi imaju probleme, i to skoro identične. Resursi za ravnopravan položaj u društvu Miroslav Keveždi, MA menadžer u kul- turi i medijima Rusinska nacionalna manjina po mnogi- ma koji je poznaju predstavlja primer razvi- jenog kulturnog i informativnog sistema, raz- vijanog decenijama i ugrađenog u tradiciju ove zajednice. S druge strane, taj sistem ugrožen je različitim društvenim kretanjima, za šta je potrebno pronaći adekvatan odgo- vor. Rusini nemaju većinu ni u jednoj lokal- noj samoupravi u Srbiji tako da ne postoji situacija u kojoj bi se moglo procenjivati uti- caj rusinskih medija na druge zajednice koje bi bile u manjini u odnosu na Rusine. Može se reći da je rusinski sistem još jedan od onih koje Srbija može pokazivati kao primer rela- tivno dobre prakse svojeg odnosa prema manjinama, ali i još jedan od onih koji i pored duge tradicije mogu biti uništeni nepromišljenim politikama. Istorija Rusina govori da su na prostor današnje Srbije stupili na osnovu ugovora potpisanog 17. januara 1751. godine od stra- ne Jozefa de Redla, savetnika carice Marije Terezije i administratora Kraljevsko-držav- nog Bačkog distrikta u Somboru. Ugovorom je tada definisano naseljavanje 200 rusinskih grko-katoličkih porodica iz severoistočnih ugarskih županija u mesto koje se danas naziva Ruski Krstur i nalazi se u opštini Kula. Iako se tamo danas nalazi tek 32,2% Rusina, ipak se Krstur i dalje tretira kao prvo i za Rusine najznačajnije mesto, tako da je tamo sedište Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine. Od polovine osamnaestog veka Rusini su počeli da se raseljavaju po Vojvodini tako da je njihova populacija osim u kulskoj opštini rasprostranjena i u opštini Vrbas (23,7%), Novi Sad (15,2%), Žabalj (8,4%), Šid (7,2%), Sremska Mitrovica (4,4%), Bačka Topola (1,8%), Beograd (1,7%) i Subotica (1,2%). Ukupan broj Rusina po Popisu iz 2011. je 14.246 lica, što predstavlja pad za 10,4% sa 15.905 lica 2002. godine. U opštini Kula je Rusina 2002. godine bilo 5.398 ili 11,2% od 48.353 stanovnika. Po Popisu iz 2011. godi- ne ima ih tek 4.588. Od ove brojke najveći deo nalazi se upravo u Ruskom Krsturu, tako da je tu po Popisu iz 2002. godine tamo bilo 4483 Rusina, što je činilo 86% pripadnika ovog mesta. I pored pada broja Rusina ova proporcija je i dalje zadržana. S obzirom da Rusini nemaju ni jednu opštinu u kojoj bi bili u većini, možemo reći da je ovo najveća rusinska mesna zajednica. To da su Rusini naseljeni relativno homogeno prisutno je i u drugim mestima – mesnim zajednicama u drugim opštinama, osim u urbanijim centri- ma tako da su disperzirano naseljeni u Novom Sadu, Subotici i Beogradu. I pored relativno malog broja Rusini su bili relativno dobro organizovani, tako da su linkwww.mediart.org 21jun 2013 broj 107 glokalno

već 1753. godine imali školu, a informisanje zvanično otpočinje 1924. godine kad počinju da izlaze rusinske novine Руски новини. Posle Drugog svetskog rata ove novine nastavljaju sa radom, pod nazivom Руске слово. Ova novina izlazi i danas, ima tiraž od oko 2.300 primeraka i izdaje je NIU „Руске слово“ u Novom Sadu. Ova javna ustanova objavljuje i časopis za decu Заградка, časopis za mlade МАК i časopis za literaturu, kulturu i umetnost Шветлосц. Rusinska zajednica ima i mrežu elektron- skih medija. U sistemu Radiodifuzne usta- nove Vojvodine postoji redakcija od 1948. godine u okviru Radio Novog Sada (emituje dnevno oko 6,5 sati programa). Televizijska redakcija unutar današnjeg Javnog servisa Vojvodine svoja prva emitovanja imala je početkom sedamdesetih (emituje nedeljno oko 262 minuta programa). Program je emi- tovalo redovno i nekoliko redakcija u okviru lokalnih radio stanica – IPC Kula (dnevno 1,5 sati programa), IC Vrbas (1 sat dnevno), Radio Regije iz Bačke Topole (30 minuta nedeljno) i Radio Šid (1 sat nedeljno). S obzirom da ne postoji dovoljna pokrivenost signalom Javnog servisa važno je da postoje sadržaji lokalnih medija, pogotovo u Šidu i Subotici. U opštini Kula postoje stranice na rusinskom i u lokalnom listu Kulska komu- na, dok u nekim opštinama poput Žablja ili Sremske Mitrovice uopšte ne postoji lokal- no informisanje na rusinskom jeziku. Po podacima Ratela iz 2012. godine u Ruskom Krsturu neovlašćeno koristi frekvencijski spektar Internet Radio Ruski Krstur na 96,9 MHz. Raširena mreža rusinskih medija pred- stavlja važan resurs zajednice koji se u većoj ili manjoj meri koristi kako bi se poboljšao život Rusina u Srbiji. Budžetsko finansiranje često „uspavljuje“ rusinske medijske delat- nike, dok s druge strane predstavlja jedini garant opstanka medija na rusinskom jeziku. Proces privatizacije lokalnih medija ugroža- va ovakvo informisanje, dok se Medijskom strategijom Srbije najavljeno povlačenje države iz finansiranja medija ugrožava čita- va informativna mreža manjina, pa tako i Rusina. Ovim se krše Ustavom definisana prava manjina, što će uticati na otvaranje rasprave o ovom pitanju na različitim nivoi- ma u skorijoj budućnosti. Postojanje manjinskih medija jedan je vid postojanja resursa uz pomoć kojih manjine treba da postignu ravnopravan položaj u dru- štvu. Oduzimanjem ovih resursa povećava se neravnopravnost manjina u društvu. Ravno- pravnost sa većinom nije u tome da se imaju mediji, nego da se uz pomoć kvalitetnog informisanja dosegne jednak kvalitet života pripadnika zajednice. O ovom pitanju treba da se stara Nacionalni savet nacionalne manjine, ali je rad ovog tela diskutabilan. Zakon o nacionanim savetima nalazi se pred Ustavnim sudom, uz najavljene izmene ovog Zakona. Prigovori koji su do sada u javnosti izneseni odnose se na politizaciju ovih tela, uz sistem koji dozvoljava preuzimanje resur- sa od manjeg broja pripadnika manjinskih elita, što zajednicu ostavlja sa medijima upi- tne funkcionalnosti. Kod Rusina su novinari prisutni u Savetu – potpredsednik Saveta je glavni urednik novine Руске слово, dok je član saveta i novinar u IPC Kula. Članica Saveta je i repu- blička poslanica Olena Papuga, koja je pre toga bila novinarka u novini Руске слово. Osim nje još je dvoje novinara te novine koji su članovi Saveta. Može se postaviti pitanje da li posedovanje ovakvih dvojnih, pa i više- strukih funkcija vodi u sukob interesa. Ova- kvom situacijom postiže se jedan vid samou- pravljanja, gde su novinari odgovorni sami sebi kao članovim Saveta, što ih ne čini odgovornima prema zajednici. Rad odbora je uopšte Statutom Saveta sveden na provizo- rij, tako da je nefunkcionalan i Odbor za informisanje. Ove i druge probleme potrebno je rešiti izmenama i dopunama Zakona. S druge strane, možda se ovim pitanjima ne treba ni baviti. Zakon o nacionalnim save- tima definiše da Savet donosi strategiju raz- voja informisanja, u skladu sa Strategijom razvoja informisanja Republike Srbije. U ovom trenutku to znači da bi Savet mogao da počne da pravi strategiju gašenja medija na rusinskom jeziku. Problemi se ne mogu rešiti preko noći Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Pokrajinski ombudsman, kao nezavisna institucija koja za cilj ima zaštitu i unapređi- vanje ljudskih prava i sloboda, prethodnih godina je stavio poseban akcenat na istraži- vanje medijske situacije na teritoriji AP Voj- vodine, a koja se tiče informisanja na jezici- ma nacionalnih zajednica. Razlog potrebe sagledavanja stanja u ovoj oblasti leži u činjenici da je od društveno-političkih pro- mena 2000. godine u medijskoj sferi došlo do promena koje usled delovanja različitih faktora, utiču na neometano, stabilno, efika- sno funkcionisanje medija, kao i na slobo- dno, nepristrasno i istinito informisanje. Zbog veoma teškog položaja medija, pose- bno manjinskih, zatim zbog nedostatka odgovarajućeg modela i strategije za nasta- vak procesa privatizacije, nedostatka odgo- varajućeg finansijskog ambijenta, odnosno nepostojanja institucionalnih mehanizama koji garantuju dugoročni opstanak manjin- skih medija i neravnopravnih uslova u koji- ma nakon zaustavljenog procesa privatizaci- je sada deluju mediji, Pokrajinski ombud- sman izradio je poseban izveštaj o položaju manjinskih medija, odnosno manjinskom informisanju. Kako bi se utvrdilo postojeće stanje u oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina, označili ključni problemi u funk- cionisanju i mehanizmi koji bi omogućili unapređivanje informisanja na manjinskim jezicima, institucija Pokrajinskog ombud- smana je kroz istraživanje koje je obavila tokom 2010. godine odredila glavne faktore koji otežavaju funkcionisanje ove oblasti. Ako se uzme u obzir, da je pravo na infor- misanje na sopstvenom (maternjem) jeziku, jedno od elementarnih manjinskih prava nacionalnih zajednica, a da je ostvarivanje tog prava ometano od strane više faktora tokom poslednjih nekoliko godina, postoji realna potreba da se konkretnim merama oblast uredi i na taj način doprinese ostvari- vanju i zaštiti ovog manjinskog prava. Broj obraćanja Pokrajinskom ombudsma- nu dokaz je nezavidnog položaja sredstava informisanja, pogotovu onih na manjinskim jezicima. Predstavke su podnete kako od predstavnika štampanih, tako i elektronskih medija koji se emituju ili štampaju na mađar- skom, romskom, ukrajinskom, te slovačkom jeziku. Problemi sa kojima se u radu sreću manjinski mediji su prvenstveno u vezi sa nedostatkom materijalnih sredstava, loše sprovedenom privatizacijom, neraščišćenim odnosima oko osnivačkih prava ili nesugla- sicama unutar nacionalnih saveta. Kao posle- dica navedenih razloga već duže vremene ne izlaze novine na romskom jeziku, a oprav- dan je strah i od gašenja jednog nedeljnika koji izlazi na mađarskom jeziku. Projektno finansiranje otežava redovan rad lokalnih medija, pre svega elektronskih, od kojih u nekima zaposleni mesecima ne dobijaju plate, a od nedavno nemaju ni zdravstvenuzaštitu, pošto im nisu plaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje. Osim navedenih problema koji se tiču samog emitovanja programa ili izlaženja listova, što se pravda opštom besparicom, tj. nedostatkom sredstava u opštinskoj ili grad- skoj kasi, Pokrajinski ombudsman se suočio i sa pokušajem uvođenja cenzure u dnevnom listu koji izlazi na mađarskom jeziku. Posle oštrih reakcija stručne javnosti i upućenog mišljenja pokrajinskog ombudsmana, osni- vač je odustao od uvođenja posebnog regu- latornog tela koji bi kontrolisao sadržinu tek- stova koji se objavljuju u listu. U svim slučajevima detaljno su razmotre- ni problemi i razlozi njihovog nastanka, zatraženo je mišljenje nadležnih pokrajinskih i opštinskih organa i pokušavalo se naći reše- nje koje bi sprečilo gašenje pojedinih manjinskih sredstava informisanja. Rad po većini predmeta i dalje traje, pošto su pro- blemi takve prirode da se ne mogu rešiti preko noći. Kao jedno od mogućnosti raz- matra se upućivanje preporuka svim grad- skim i opštinskim organima uprave u kojima bi se, između ostalog, sugerisalo da u pro- jektovanju budžeta za narednu godinu poku- šaju iznaći rešenje koje bi garantovalo makar osnovne uslove rada manjinskih medija, kao i da se prilikom projektnog finansiranja vodi računa o stečenim pravima nacionalnih zajednica, da ne bi došlo do prestanka rada pojedinih medija. www.mediart.orglink22 jun 2013 broj 107

DEJAN MILADINOVI]: Lokalna {tampa, zavr{ena pri~a? DD o pre par godina govorilo se da mediji imaju mnogo veću odgovornost od stvaranja profita, i da pre svega moraju omogućiti građanima pristup informacijama i aktivno učešće u javnom životu. Kako ekonomska kriza u našoj zemlji ne jenjava, danas možemo govoriti samo o načinu izveš- tavanja, odgovornosti i poštovanju etičkog kodeksa novinara. O profitu, barem u lokalnim a pre svega u štampanim medijima, ne da nema ni reči, nego sada sve više govorimo o pukom preživljavanju. Pored konstantnog pada prihoda od oglašavanja od 2008. godine, svakako je i drastičan pad tiraža jedan od osnovnih razlo- ga zbog kojih možemo da se zabrinemo za sudbinu štampe na lokalu. Za razliku od drugih medija (tv, radio, internet...) koji stvaraju privid da su besplatni, iako kablovska televizija, pret- plata za javni servis makar i iz republičkog budžeta i internet priključak, nešto koštaju, novine morate platiti na kiosku, što kod mnogih u današnje vreme besparice dovodi u dilemu, vekna hleba ili novina. Izbor je prirodan i logičan. Na lokalu je jako teško, skoro nemoguće naći održiv model poslovanja lokalnog lista. Zato se pribegava novim poslovnim modelima, među kojima je i selidba štampe na monitore i android uređaje. Kako novo vreme donosi nove tehnologije i trendove, broj internet konzumenata raste, čitanost i gledanost online medi- ja poprima sve više korisnika. Troškovi kreiranja i distribucije sopstvenog sadržaja na internetu su manji nego kod štampanih medija, tako da mnogi vide spas upravo u online izdanjima svo- jih novina. Preselili smo novine na internet ali ne i novac, novac od reklama koji je nestao u štampanim medijima, nije se pojavio na internet oglašavanju, negde se izgubio. Novac od reklama niti je dostupan svima, niti ga ima dovoljno za normalno poslovanje ovolikog broja medija u Srbiji. Pored toga neke, još uvek platežno sposobne kompanije, deo sredstava ulažu u stvaranje sopstvenih korporativnih medija, čiji model zarade nije u oglašavanju drugih, već u promociji svojih proizvo- da i usluga. Smatraju da veće promotivne efekte donosi reklama na svom sajtu nego reklamiranje na postojećim online portalima. Ovde nam nije namera da govorimo o prednostima i manama kor- porativnih medija, već da ukažemo da i oglašivači traže nove načine reklamiranja uz smanjenja troškova. Prodaja sadržaja dnevnih novina na internetu, barem kada je reč o lokalnoj štampi, pokazala se kao nemoguća misija. Novinske tekstove koji su nekad bili besplatni, naknadno na inter- netu naplatiti je veoma teško. Uvek će se naći neki sajt sa sličnim a besplatnim informacijama. Na većinu lokalnih izdanja možete se pretplatiti na sajtu www.novinarnica.net, ali to je potpuno istovetan sadržaj štam- panom izdanju, što je svakako manje atraktivno za online čitaoce koji su navikli na brze i aktuelne informacije. U Slovačkoj, Poljskoj i Sloveniji pokušalo se sa mikroplaća- njem članaka u online izdanjima. Uz pretplatu čija je visina pri- lagođena veličini tržišta koje navedene zemlje pokrivaju, dobi- jate pristup velikom broju tekstova raznih izdavača. To je pokušaj da se stekne navika kod čitalaca da se kvalitetan sadržaj mora platiti, bez obzira na kojoj platformi bio plasiran. Kada nema novca od oglašavanja i prodaje tiraža, traže se alternativni načini ostvarivanja prihoda. Probalo se, ko je za to obučen, aplicirati za projekte kod stranih donatora i Ministarstva kulture i informisanja, ali su i ti izvori smanjeni na najniži nivo, a neki su i presušili. Tako dođosmo do priznanja, iako teška srca, da je pomoć države odnosno raspodela budžeta lokalnih samouprava za informisanje građana, poslednja nada za opstanak lokalne štampe. Kako je lokalna samouprava obavezana zakonom da informiše građane, pre svega o onome što se smatra javnim interesom, logično je da to treba i da plati. Međutim, to proizvodi nemali broj pitanja. Da li se može odrediti procenat lokalnog budžeta za informisanje? Da li moguće novac dati medijima za plate i tekuće troškove ili smo za proizvodnju medijskog sadržaja? Da li će lokalna samouprava, odnosno država, kao osnivač medija, ostati akter na tržištu i konkurent u poslu privatnim medijima ili će svi mediji biti pri- vatizovani? Na koji način i pod kojim uslovima će se dodeljivati sredstva iz lokalnih budžeta za informisanje... Ne reši li država ubrzo ova pitanja kroz donošenje i primenu novih zakona o informisanju i elektronskim medijima, štampa na lokalu će biti završena priča, a time ugrožen sistem informisanja u Srbiji. Dejan Miladinović je predsednik Local Pressa DRAGANA SOLOMON: Prioritet — kriti~ko izve{tavanje o radu institucija KK ada znamo da Srbija ima blizu hiljadu medija, od kojih oko 450 elektronskih, možemo slobodno reći da postoji pluralizam glasova na svim nivoima, ali nam je takođe jasno da je medijsko tržište prezasićeno. Lokalni mediji u Srbiji, kao i svuda u svetu, trpe posledice ekonomske krize, a ovde je stvar dodatno pogoršana činjenicom da medijsko tržište nikada nije ni počelo da funkcioniše na način kako je to bilo zamišljeno reformom sa početka 2000tih. Privatizacija medija u vlasništvu države je odlagana više puta i nikada nije dovršena, tako da se privatni lokalni mediji na tržištu takmiče sa medijima koji se u potpunosti finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava. Istraži- vanje koje je prošle godine radila Balkanska istraživačka mreža, BIRN pokazuje da 70% novca izdvojenog za informisanje na glokalno linkwww.mediart.org 23jun 2013 broj 107

lokalnom nivou ide medijima u vlasništvu države i da se ova sred- stva uglavnom koriste za plate, a samo u veoma malom procen- tu za medijske sadržaje. Svedoci smo da direktno budžetsko finansiranje ide ruku pod ruku sa uticajem na uređivačku poli- tiku, tako da je u programima ovih medija često prisutna cenzu- ra i autocenzura. Sa druge strane, privatni mediji se bore za goli opstanak i prinuđeni su da smanjuju broj zaposlenih, a samim tim i kvalitet i raznovrsnost sadržaja koje nude. U takvim okolnosti- ma, lokalnim medijima je veoma teško da igraju ulogu „psa čuvara“ u društvu. Prioritet u javnom informisanju na svakom, pa i lokalnom nivou je kritičko izveštavanje o radu institucija vlasti, kao inte- gralni deo demokratskog procesa njihovog nadzora i kontrole. Lokalni mediji su, takođe, važan činilac u uspostavljanju društvene kohezije, okupljanju zajednice oko opšte prihvaćenih ideja i interesa, kao i podsticanju građanskog aktivizma na lokalnom nivou. Oni u velikoj meri doprinose razvoju novinarst- va i kreativne industrije u ovim sredinama, stimulišu interes građana za neposrednu okolinu i olakšavaju pristup lokalnim uslugama, podstičući razvoj lokalne ekonomije. Misija OEBS podržava vlasti u Srbiji u naporima da se me- dijska reforma dosledno sprovede usvajanjem i primenom novih medijskih zakona. Nacrt Zakona o javnom informisanju i medi- jima, koji je prošao javnu raspravu, predviđa dovršenje procesa transformacije medija u državnom vlasništvu i projektno finan- siranje medijskih sadržaja iz državnog budžeta na svim nivoima. Nadamo se da će ovakav razvoj događaja olakšati položaj lokalnih medija, jer će obezbediti fer utakmicu na tržištu i omogućiti im pristup fondovima lokalne samouprave namenje- nim za javno informisanje, kroz transparentne konkurse o kojima će odlučivati nezavisne komisije. Dragana Solomon je šefica odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji MILORAD TADI]: Pritisci rastu, nezavisnog izve{tavanja sve manje SS tanje u lokalnim medijima je dramatično, odnosno nikad gore. S jedne strane imamo ekonomsku krizu i borbu za preživljavanjem na medijskom tržištu, a sa druge strane imamo sve veću nervozu političkih struktura koji svoje frustracije ispoljavaju direktno na medije. Ako tome dodamo sve nervozni- je tajkune, publiku koja je očajna u trci za golim opstankom dobi- jamo kompletnu sliku medijske situacije u Srbiji. Svaka analiza postojećeg stanja u društvu, te ukazivanje na devijantne društvene pojave, zloupotrebe, manjkavosti i neod- govornost u radu, doživljavaju se kao velike uvrede, pa je slo- bode i nezavisnog izveštavanja u medijima sve manje. Politički i ekonomski pritisci rastu, što sputava novinare i medijske kuće da profesionalno obavljaju svoj posao. Velik broj medija koji se najvećim delom finansira od strane lokalnih samouprava bavi se promotivnim i servisnim novinarstvom, bez bilo kakve hrabrosti, a ni želje da se pozabavi ozbiljnim temama. Na ovaj način lokalne vlasti imaju direktan uticaj na uređivačku politiku i to nije novost već praksa. Imajući u vidu činjenicu da sadašnja vlast najavljuje povlače- nje države iz vlasništva u medijima, projektno finansiranje, trans- parentnost i zabranu koncentracije vlasništva, ostaje da sačekamo da li će se to zaista i dogoditi. Ukoliko 2014. godine mediji pređu na projektno finansiranje, a svi nivoi vlasti raspisuju konkurse za dodelu novca iz budžeta možda poneki lokalni mediji i opstanu, u protivnom najvećem broju preti gašenje i ukidanje… Milorad Tadić je direktor i glavni i odgovorni urednik Radija Boom 93 SA[A MIRKOVI]: Izme|u ~eki}a i nakovnja SS a jedne strane su tržište i predstojeća nužna privatizacija, nacionalni emiteri te tiražne i uticajne dnevne novine, nedeljnici i veliki oglašivači, a sa druge strane lokalno budžetsko finansiranje, svemoćni biznismeni i lokalni političari naviknuti da lokalni mediji u najvećoj meri budu puka transmisi- ja njihove politike i interesa. Konzumenti (gledaoci, slušaoci i čitaoci) se tu i tamo pojave kao relevantan faktor kojih se sete samo onda kada ih treba (zlo)upotrebiti u internim medijskim i političkim borbama koji- www.mediart.orglink24 jun 2013 broj 107

ma se dovode u pitanje ušančene nepromenljive višedecenijske pozicije određenih medija. Javno informisanje na lokalu je realan odraz slike naše medij- ske i političke situacije te političkih i medijskih turbulencija na lokalu. Stanje bi sigurno bilo bolje da sve nije bilo prepušteno stihij- skom razvoju bez medijske strategije uz primenu zakona koji su često bili u koliziji. Nedostajala je i odgovarajuća definicija javnog interesa koji treba štititi i na lokalu i oko koga treba da postoji društveni, poli- tički i profesionalni konsenzus. Sada smo konačno na putu da ispravimo neke greške iz prošlosti i na ovom polju ali se plašim da je tekući čehovski dija- log opterećen nekim temama koje nemaju mnogo veze sa onim što se podrazumeva pod prioritetima javnog informisanja na lokalu. Nadam se da ćemo konačno doći u fazu u kojoj ćemo putem privatizacije omogućiti svim medijskim akterima jednake uslove na osnovu kojih bi se svi zainteresovani mogli upustiti u profe- sionalnu bitku za što bolje i kvalitetnije javno informisanje na lokalu. Pretpostavka za ovo je projektno finansiranje koje bi uz izd- vajanje garantovanih 2% budžeta za lokalne medije otvorilo novu stranicu u načinu funkcionisanja medija u lokalu. To bi stvorilo bolje preduslove za poboljšanje javnog informisanja na zadovoljstvo lokalnog stanovništva. Bio bi to dobar uvod ka prilagođavanju mogućnostima novih tehnologija koje već pokazuju svoju moć putem novih medija. Proces digitalizacije će biti značajan iskorak koji će doprineti da svi lokalni elektronski mediji zapravo postanu regionalne sta- nice koje će imati veći uticaj, odgovornost za uređivački koncept ali i bolje preduslove za opstanak u medijskoj utakmici na ovdašnjem zahtevnom medijskom tržištu. Saša Mirković je predsednik ANEMa PETAR JEREMI]: UNS ponovo protiv zakona UU druženje novinara Srbije ponovo se, nakon četiri godine, neće slagati sa pojedinim odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, koji, ovih dana ulazi u proce- duru. Naime, posle više odlaganja, u momentu dok ovo pišem (poslednji dan maja), u tekstu koji Ministarstvo kulture upućuje Vladi a ova potom Skupštini Srbije na usvajanje, ne nalazi se odredba koja predviđa minimalan iznos budžeta gradova i opšti- na koji bi morao biti odvojen za projektno finansiranje javnog interesa u oblasti informisanja. Da vas podsetim, UNS se zala- gao da to bude minimalno dva odsto, jer na osnovu i naših, ali i istraživanja koje je prošle godine sprovela Medijska koalicija u saradnji sa BIRNom, taj iznos bi pokrio potrebe svih relevantnih medija na lokalnom nivou. Umesto toga, i dalje se ostavlja lo- kalnim samoupravama da same odlučuju koliko će novca odvo- jiti za informisanje, što može dovesti, kao što je slučaj sada, da neko zadovolji formu odvajanjem minimuma novca u budžetu, koji nije dovoljan ni za telefonske račune, a kamoli za ozbiljnu proizvodnju medijskog sadržaja od interesa za građane. UNS nije zadovoljan ni predloženim rešenjem o članovima komisija za dodelu budžetskih sredstava za projektno finansira- nje. Naime, iako je posle javne rasprave, održane tokom marta meseca, umesto nezavisnih komisija, sada predviđeno da članovi komisija budu iz redova nezavisnih medijskih stručnjaka. UNS je, u javnoj raspravi, predložio da članovi komisija budu pred- stavnici profesionalnih novinarskih udruženja, a ovakva definicija ostavlja mogućnosti rukovodiocima organa javne vlasti, koji će ove komisije formirati, da sami procenjuju ko je „nezavisan me- dijski stručnjak“. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u lokalnim sre- dinama, nije teško pretpostaviti kako će to i dalje izgledati. glokalno linkwww.mediart.org 25jun 2013 broj 107

Takođe, nismo baš oduševljeni ni predloženim rešenjima o obaveznoj privatizaciji medija. Zakonom je predviđeno da o načinu privatizacije odlučuje Agencija za privatizaciju, koja je u godinama za nama, uništila medije na lokalnom nivou forsirajući metod aukcijske privatizacije, u kojoj je bilo važno ko će za medij dati više novca državi na aukciji. Kako smo prošli, bolje da ne obrazlažem. UNS će sada insistirati da se mediji privatizuju tako što će im, tamo gde su zaposleni zainteresovani da postanu vlasnici, država bez naknade preneti akcije. U onim medijima gde zaposleni nisu zainteresovani da medij u kojem rade dobiju u vlasništvo, bila bi obavezna tenderska privatizacija, koja podrazumeva da kupac mora imati iskustvo u branši, sa jasno definisanim obavezama nakon kupovine. I da ne bude zabune, predloženi Zakon o javnom informisanju i medijima ima i dobre strane, a smatram da je jedan od najvećih koraka napred prelazak sa sadašnjeg netransparentnog načina finansiranja medija, na projektno konkursno finansiranje medi- jskog sadržaja. Novca ima, ali se do sada, on razbacivao i delio prema ličnim simpatijama onih koji o raspodeli odlučuju, što je prilično unizilo i našu profesiju, jer su zbog novca, prilično bili zanemarivani profesionalni kriterijumi. Nadam se da će država pokazati dovoljno razumevanja i odgovornosti da konačno stvori zakonski ambijent u kojem medi- ji neće morati zarad novca da gaze etiku profesije, i da ćemo, ko- načno, povratiti bar malo dostojanstva koje smo tokom prethod- nih godina izgubili. U protivnom, UNS će kao i pre četiri godine, povesti akciju protiv još jednog lošeg Zakona o javnom in- formisanju i medijima. Petar Jeremić je predsednik Izvršnog odbora UNSa NEVENA SIMENDI]: [ta bi trebalo uraditi? II nformisanje na lokalnom nivou je različito. Postoje gradovi gde ono funkcioniše, i gradovi gde ne funkcioniše. Dobro je u Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu, Nišu, dok je, na primer, loše u Zrenjaninu, gde građani nemaju uvid u lokalne informacije. Po pravilu, lokalno informisanje je slabije gde nema javnog preduzeća. To govori da postoji potreba za lokalnim ili regionalnim javnim servisima. Građani žele da se informišu o lokalnim temama. Dobar primer je selo Dolovo kod Pančeva gde su insistirali da na listi kablovske televizije kao prvu imaju TV Pančevo. Šta bi trebalo uraditi? Novac je u pitanju. Kad nema novca na tržištu, televizije ne mogu da zarade. Drugi uslov je da se vlast potrudi da zakoni što više omoguće stabilnost finansiranja, bez uticaja trenutne vlasti, i tešku smenjivost rukovodećeg kadra. Nevena Simendić je glavna urednica TV Pančevo, Kragujevačka inicijativa KALMAN KUNTI]: Treba pomo}i lokalnim medijima EE videntno je da je ljudima što više stalo da imaju informa- cije vezane za svoju lokalnu sredinu. I ne mislim samo na našu zemlju, nego i na okruženje, gde se ljudi polako vraćaju svojim svakodnevnim problemima i sve više su zain- teresovani za ono što se dešava na lokalu. Kao da su pomalo umorni velikih politika. Stoga, smatram da bi na određeni način trebalo, vrlo konkretno, i pomoći lokalne medije. Kada se radi o štampanim medijima, koji podležu samoregu- laciji, možemo reći da su skoro u potpunosti privatizovani. Tre- balo bi pronaći mere afirmativne akcije da se oni što više moguće oslobode davanja, jer je činjenica da je štampa uopšte u krizi. Ali zbog specifičnih potreba lokalnih zajednica bilo bi dobro da se pomogne ljudima da imaju informacije o mestu u kojem žive. Kada govorimo o elektronskim medijima, najavljena privati- zacija medija - konačno smo došli u situaciji da treba omogućiti privatnim medijima da normalno funkcionišu i da nemaju nelo- jalnu konkurenciju. Ali to po meni ne znači da bi lokalne medije trebalo privatizovati na način kako to sada reguliše sadašnji Zakon o privatizaciji, sadašnji Zakon o prenošenju besplatnih akcija. Moralo bi se regulisati tako da se ti mediji sačuvaju, odnosno njihovi osnivači, i da mogu normalno da obavljaju svoj posao. A putem konkursnog finansiranja, koji će postati gotovo jedini način finansiranja medija u budućnosti, da imaju određenu prednost koja će biti vezana za kvalitet i ponudu, a ne samo za činjenicu da su oni sve do skora vršili funkciju nekakvih javnih servisa. Ono što mogu biti komparativne prednosti medija koji su još uvek u javnom vlasništvu, ako dođe do takve privatizacije pa se oni sačuvaju, jeste veći broj zaposlenih i veća lična pri- manja. A naravno u situaciji kada izlaze jednako kao i drugi, moraju voditi računa o tome da budu što je moguće bolji i da ulaze u jednu zdravu konkurenciju. Nisam za sada ponuđenu pri- vatizaciju, u koju oni ulaze, pa kako ispadne. Uvek će postojati želja i potreba ljudi za važnim pitanjima u oblasti politike, ekonomije i kulture kada se radi o njihovoj zajed- nici, ali će postojati i zainteresovanost za servisne informacije. Lokalni mediji imaju svoju budućnost. Da li na tradicionalnim platformama ili će nove platforme učiniti svoje, lokalno informisanje će postojati. Svakako bih voleo da se sačuvaju i tradicionalni mediji, kao što su novine, radio i televizija. Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za medije www.mediart.orglink26 jun 2013 broj 107

NN ije tajna da su najpopularniji saj- tovi na internetu – pornografski. Međutim, vremenom se ispostavi- lo da je internet idealan supstitut za pre- vashodno dnevne novine. Digitalno doba većina medijskih kuća je dočekala nespremno. Svetska kriza, ko- ja je uzela maha 2008. godine samo je ubrzala tranziciju papira ka elektronici što je doprinelo gašenju mnogih, prevashod- no, dnevnih novina. Čuveni Newsweek je prešao samo na onlajn formu, francuski France-Soir više ne postoji, a i La Tribune je prešao u digitaliju. Novine u državama dublje pogođenim krizom iznedrile su veće nedaće usled drastičnog smanjenja kupovne moći gra- đana i privredne recesije. Tako su španski El Pais i italijanski Corriere della Sera, da bi opstali, spremili planove po kojima će posao izgubiti petina do trećine zapo- slenih. U Grčkoj, velikom evropskom eksperimentu i apsolutno devastiranoj privredi, u poslednje tri godine zatvorene su tri velike dnevne novine i mnoštvo manjih. U Nemačkoj Der Spiegel najavlju- je bolne rezove. Ni Britanija, kao ni SAD, ne stoje dobro. New York Times je uveo pretplatu na online izdanje, a The Guardian je otpustio skoro 70 radnika. Američki magazin The Atlantic objavio je 2012. godine statistiku propadanja štam- panih medija. Tako, na 16 izgubljenih do- lara u štampanom izdanju, dolazi samo jedan dolar u digitalnom izdanju. Pre tri godine odnos je bio 10:1, naspram prošlo- godišnjih 16:1. Od 2003. godine kada je prihod od oglasa u štampanim medijima bio (u Americi) 45 milijardi dolara, 2012. godine se sveo na samo 19 milijardi. No- vine su, dakle, ubili oglasi. Iako su se prihodi u digitalnim izdanji- ma povećali sa 1,2 milijarde na 3,3 mili- jarde u 2012. godini u istom periodu, to je ipak nedovoljan rast da apsorbuje štam- pano-digitalni jaz. Ovome doprinosi i to što je danas svaki sajt praktično medij, a mnoštvo njih se pojavljuje svakodnevno, te veliki broj ima oglašivače. Specijalizo- vanih sajtova za određene teme je sve više i otud disperzija novca od nekadašnjih medijskih institucija ka praktično garaž- nim medijima. Iako se mediji trude da imaju specijalizovane sekcije za nekret- nine, automobile, tehniku, putovanja – većina ih je kasno počela, a neki drugi, koji deluju samo putem interneta, odavno su im oteli kolač. Uz dobru ideju, sajt se može pokrenuti i za 24 časa u odnosu na klasičan medij koji zahteva dublju struk- turu i hijerarhiju, te organizaciju oko iz- davaštva i slično. U daljoj analizi The Atlantic dodaje da su mediji od početka 21. veka izgubili više od dve trećine oglašivačkog prihoda. Ujedinjene nacije su se 2011. godine ba- vile ovom problematikom i Frensis Guri, predsednik UNove Agencije za intelektu- alnu svojinu u intervjuu za švajcarski La Tribune de Geneve izneo je predviđanje da će štampani mediji izumreti do 2040. godine, s tim što će u SAD nestati čak 2017. godine. Gerd Leonhard, savetnik mnogih medija i kompanija među kojima je i britanski Gardijan kaže da će se u budućnosti štampati samo modni časopisi, a da će se dnevne novine objavljivati samo vikendom. U Srbiji se dnevne novine još nekako drže na površini formatske vode, ali sa ciglama u džepu. Opšte neblagostanje koje caruje poslednjih decenija prirodno je na- teralo medijske kuće da praktično sva izdanja daju besplatno putem svojih inter- net sajtova. Samo se neke trude da „nas- tavak teksta daju u štampanom izdanju”. Ta štampana izdanja obiluju nagradnim igrama i srećkama, ali tiraži opadaju. Ovo- me se za sada opiru samo neki nedeljnici, ali i oni puste neki tekst besplatno sa dosta zakašnjenja. Međutim, i u Srbiji su se, doduše kasno, setili da je internet sajt isto što i štampani medij. Informacije su iste, pa su se neke novine dičile „objedinjenom redakcijom”, koja je zapravo redakcija kao i svaka druga, s tim što vesti postavljaju i na elek- tronsko izdanje čija je prednost – brzina. Vest se može objaviti bukvalno sekundu nakon što je napisana. Problem je što elek- tronska forma daje šire mogućnosti od papirne i to novine ne iskorišćavaju. Mul- timedijalni potencijal se koristi samo kada se u tekst ubacuje neki video insert ili eventualno povezuje neki drugi sajt. Saj- tovi medijskih kuća izgledaju konfuzno i pretrpano, te liče na epohu s kraja 20. veka. Otud i uspeh tabloidnog isključivo digitalnog „Telegrafa”, jer iako populistič- ki orijentisan, radi isključivo za onlajn publiku. linkwww.mediart.org 27jun 2013 broj 107 Globalna iskustva, za da pro~ita menad`ment lokalne {tampe Uro{ Nedeljkovi} glokalno

BB ez obzira na to kako se bude trans- formisalo javno informisanje u lo- kalnim samoupravama, jasno je da će i postojeći lokalni mediji – kao privred- ni subjekti – morati da se menjaju pošto, po svoj prilici, budućnost neće doneti više novca na način na koji je prihod do sada dolazio. Što se marketinških aktivnosti ti- če, iako mogu značajno da utiču na to kako će prići izvoru prihoda, lokalni me- diji ne mogu da utiču na to koliki je pri- vredni potencijal lokalne sredine u kojoj se nalaze, niti na tokove ekonomske krize koji na ovaj potencijal utiču. Govoreći o budžetskim sredstvima, ona će kad tad prestati da dolaze sama po sebi, nego će se osvajati na konkursima. Konkursi donose konkurenciju – ne mora to nužno da bude druga medijska kuća, kao konkurent može da se pojavi i nezavisna produkcija. U ovom slučaju će lokalni emiter dobiti parče kolača – doduše mnogo manje i to u onom procentu koji se odnosi na emito- vanje sadržaja koji je „prošao“ na konkur- su. (I na ovo se treba polako navikavati, trend razdvajanja proizvođača sadržaja od onih koji taj sadržaj distribuiraju i dalje raste tako da je gotovo izvesno za očeki- vati kako ćemo u nekoj ne tako dalekoj budućnosti imati vrlo malo kompanija ko- je se bave i jednim i drugim.) Štednja Pošto novca neće biti, ili će ga biti značajno manje, lokalni mediji su prinu- đeni da se drugačije ponašaju, a jedan od modela ponašanja za kojim se poseže je štednja ili redukcija troškova. I to je u re- du, ukoliko se radi na način koji je pro- duktivan – kao, na primer, kada se radi o elektronskim medijima, smanjenje broja sati u etru i ulazak u tajm šering (podelu frekvencije sa nekim drugim emiterom). Emitovati dvadeset četiri sata na dan – po- gotovo na televiziji – je skupo, a nema ni potrebe, obaška što bi se moglo postaviti pitanje da li male stanice u celodnevnom emitovanju mogu da ispoštuju kako ono što su napisale u programskom elaboratu na osnovu koga su dobile dozvolu za emi- tovanje, ili ono što zakon propisuje – mi- nimalni procenat sopstvene proizvodnje, na primer. U nordijskom svetu ili Americi je sasvim normalno da se proizvodi par sati dnevno ili čak nedeljno, pa se na to- liko uzima frekvencija – doduše, tamo go- mila malih stanica i nema svoju frekven- ciju nego je zakupljuje od onih koji je poseduju, ali princip je isti. Za tajm šering u lokalu bi, bar sa gledišta auditorijuma, bilo bolje da se umesto četiri ili pet stani- ca opšteg tipa koji na četiri ili pet frekven- cija emituju iste žanrove i sadržaj ima četiri ili pet specijalizovanih stanica (za vesti, za NVO sektor, za životni stil itd.) koji bi se emitovale na jednoj frekvenciji – specijalizacija znači kvalitetniji sadržaj, manje površan, raznovrsniji kada se kom- binuje. Komfornije je i za same stanice budući da se umesto konkurentskog od- nosa dobija sinergija – kako bi se izašlo na kraj sa sujetama u dogovorima o tome ko treba da se emituje u kom terminu i ko će da prati skupštinu opštine, a ko skupštinu pčelara, nije tema ovog teksta. Umrežavanje stanica je isto jedan od načina da se racionalno posluje, ali važeći Zakon o radiodifuziji na to blagonaklono ne gleda, pa je čak i veoma restriktivan. Namera zakonodavca bila je da eliminiše mogućnost stvaranja medijske koncen- tracije – budući da se ova u Srbiji ipak događa, ako ne „de jure“, ono o „de fakto“ bi se dalo razgovarati - ne bi bilo zgoreg preispitati mogućnost drugačijeg reguli- sanja ove materije, makar na nivou lokal- nih medija. Način na koji se može štedeti su kopro- dukcije ili razmena programa. Koproduk- cije znaju da budu komplikovane, poseb- no kada su u pitanju male stanice koje mogu imati problema sa kompatibilnošću tehnike ili ljudi, ali programska razmena je nešto što traži nešto malo vremena (za početak par telefonskih razgovora ili mej- lova sa kolegama u drugim mestima, uključujući ona u regionu u kome se go- vori isti jezik – da podsetimo da je, na primer, TV Nova iz Pule još u prvom broju LINKa pre više od deset godina nudila saradnju stanicama u Srbiji) i gotovo nikakve troškove (pogotovo ako se sadržaji razmenjuju internetom). Računi- ca je jasna – za troškove uložene u sat pro- grama emituju se dva ili čak više. Lokalne stanice u principu proizvode sadržaj samo u svojoj sredini i, kada im se predloži da organizuju programsku razmenu, to obi- čno odbijaju uz argumentaciju da jednoj lokalnoj sredini neće biti interesantan pro- gram proizveden u drugoj lokalnoj sredi- ni. Pa i neće, ukoliko se u razmenu ponu- di emisija koja se bavi asfaltiranjem soka- ka u mom selu, ali, recimo, sadržaji iz kul- ture, emisije o kuvanju, pecanju ili bilo kom hobiju su uvek svuda interesantne, da ne govorimo o programima koji daju „nou hau“ o tome kako je u lokalnoj sre- dini rešen neki univerzalniji problem. Štednja u nekim svojim rigoroznijim manifestacijama može da bude štetna ili čak da dovede do neželjenih posledica – smanjenje ionako malih plata i honorara deluje destimulativno na ljude koji će, nemotivisani, raditi manje i manje kva- litetno. Jedna je stvar ne dozvoliti zapo- slenom da telefon koristi da igra podmor- nice sa svojim kumom u Okeaniji, a drugo srezati troškove za telefon do te mere da novinar ne može da radi svoj posao. Naj- gore je, od svega, ipak ukinuti budžete za proizvodnju i sve trošiti na plate, dažbine, komunalije i vraćanje dugova – bez proiz- vodnje novih sadržaja medijska kuća (lo- kalna ili bilo koja druga) gubi smisao pos- tojanja, publiku; bez sadržaja koji pred- stavlja osnov za novi prihod osuđena je na tavorenje koje pre ili kasnije dovodi do gašenja. Novi izvori prihoda Štednja ima smisla, ali sama po sebi nikada nije dovoljna. Primarna je proiz- vodnja sadržaja, ali isto tako i pronalaže- nje načina da se taj sadržaj plasira i van lokalne sredine i da se pronađu novi pos- lovni modeli koji bi doneli nove osnove prihodovanja. Do pre nekoliko godina bilo je neza- mislivo ne samo za lokalne medije već i za velike produkcije da plasiraju svoj pro- gram na tržište SAD. Danas je, međutim, situacija sasvim drugačija zahvaljujući velikom broju novih kanala, kako temat- skih, tako i onih namenjenih iseljeničkim grupama i novim načinima distribucije kao što je na primer, VOD (video on de- mand). Da ovi redovi nisu tek puka spe- kulacija dokazuje primer serije o manas- www.mediart.orglink28 jun 2013 broj 107 Modelizapostizanjeodr`ivosti Rastislav Durman

tirima Ovčarsko-kablarske klisure pro- izvedena u nekadašnjoj TV Čačak koja je dobila distribucijski ugovor sa američkom kućom CMH. U Evropi je, teorijski, još lakše plasirati sadržaj. Trend na koji je ukazao Patrik Žiko, osnivač Discopa u dve reči može da se opiše kao tendencija emitera iz srednje i istočne Evrope da manje kupuju od holivudskih i drugih ve- likih igrača, a više svoje slotove popu- njavaju onim što je proizvedeno u regionu – kako zbog cene, tako i zbog sličnosti kulturnog koda. U Evropi postoji preko pet stotina tematskih kanala – možda lo- kalna televizija nije u stanju da proizvede nešto što će se emitovati na Nacionalnoj geografiji ili Diskaveriju, ali manje za- htevni emiteri koji se bave kuvanjem, pecanjem ili sličnim sadržajima razmot- riće svaki program koji će im omogućiti da obogate ponudu. Ovo treba uzeti sa rezervom pošto „manje zahtevni“ ne zna- či i „amaterski“ nego je određeni produk- cijski nivo i nivo programskih standarda minimum bez koga je iluzorno bilo šta nuditi. Izvoz iz lokalne sredine ne mora da se odnosi isključivo na sadržaj, mogu se pro- davati i usluge. Za medij sa nacionalnim ili regionalnim pokrivanjem mnogo je jef- tinije koristiti kapacitete lokalnih medija nego u istoj lokalnoj sredini držati dopis- ništvo, a praksa RTV Vojvodine je to u poslednjih par godina potvrdila. Lokalni medij ne bi trebalo da čeka da ga „veliki“ pozovu, nego da pripreme svoju ponudu i zakucaju na vrata. U manjim i medijski neatraktivnim lokalnim sredinama u koji- ma se ništa dramatično ne dešava (nema svako poželjnu turističku destinaciju ili privrednog giganta u svom lokalu) postoji skepsa i verovanje da se njihova sredina neće naći u centralnom dnevniku ukoliko im na trgu ne proradi vulkan ili im ne padne meteor u burekdžinicu. Što je, na- ravno, tačno, ali nacionalni ili regionalni mediji se ne sastoje samo od informativ- nog programa, nego tu ima svašta nešto, od mozaičnih programa kao što je jutarnji (neka zanimljivost uvek dobro dođe) do specijalizovanih (pa da im se ponudi priča o tome kako se peca, uzgajaju ruže, za- bavlja mladež itd. baš u tom lokalu). Ako „veliki“ neće da dobiju baš gotovu emisi- ju (a na početku sigurno neće, nemaju poverenja), može da im se ponudi sirov materijal ili čak samo usluge fiksera (oso- be koja će istražiti ponuđenu temu, naći sagovornike, itd.) i organizatora koji će voditi računa o ekipi (što se zove „lokacij- ski menadžment“). U krajnjem slučaju, veliki ne moraju da pošalju celu ekipu, nego samo pojedine članove, a ostatak ljudstva i tehnike unajme na lokalu, pa eto sreće. Za one ambicioznije, ponuda ne mora ići samo prema velikim kućama u zemlji, može i prema inostranstvu. Tu se mogu nuditi lokacije ako ih ima (zam- kovi, dvorci, sela koja izgledaju zamrznu- ta u vremenu, atraktivne ruševine, ali i specifični eksterijeri zvani prirodne lepo- te). A stranci će doći ako u tome pronađu svoj interes – isto nije spekulacija, Media Art je pre dve godine ugostio ekipu Pil- grim Film i TV iz SAD koja je u Novom Sadu tražila duhove, a na jesen dočekuje ekipu RAI. Postoje i komplikovanije ope- racije – nemoguće je, recimo, prodati for- mat kao licencu, a da se prethodno ne na- pravi pilot. A pilot je mnogo jeftinije napraviti u manjoj sredini nego u Beo- gradu ili Novom Sadu... Međutim Niko ne kaže da je primena modela kojima smo se bavili u prošlim pasusima – osim, možda, prostog dogovaranja raz- mene – lak i jednostavan posao. Oni koji imaju nameru da se ovim modelima bave moraju imati bar minimum prihvatljive opreme (za TV je to HDV format), za pi- sanje ponuda i istraživanje tržišta potreb- na su znanja i veštine (dobro znanje jezika i informisanost o tome šta se na televi- zijskom tržištu dešava), a članovi ekipe koji će raditi sa članovima drugih ekipa moraju biti dovoljno obučeni jer će, u pro- tivnom, a sa njima i cela kompanija, biti iznajmljeni samo jednom. U dve reči, u nove izvore prihoda potrebne su nove investicije (bilo da je reč o kupovini opreme, edukaciji zaposlenih ili angažo- vanju posrednika) što u vremena eko- nomske krize nije nimalo malo, ali – da li je do sada neko dobio premiju, a da pret- hodno nije kupio loz? glokalno linkwww.mediart.org 29jun 2013 broj 107 lokalnihmedija Bez piplmetra na lokalu PP redrag Kurčubić, risrč direktor (Research Director) u Ipsos Strategic Marketing objašnjava na koji način se vrši istraživanje gle- danosti/ slušanosti lokalnih medija: Radio na lokalu regularno merimo telefonskom anketom. I za radio po- daci postoje. Novine na lokalu ne istražujemo, jer za to nema intereso- vanja, pri čemu ne bi bilo prekomp- likovano da se uključi u sadašnje istraživanje, koje se takođe radi tele- fonom. Lokalne TV stanice su „male“, i finansijski nestabilne i slabe, sa malim auditorijumom, bez nekog velikog uti- caja. A piplmetarsko istraživanje je veoma skupo i ne postoji realan inte- res ni agencija, ni oglašivača sa jedne strane da to podrže, a ni finansijska moć lokalnih TV stanica da finansira- ju obimnije istraživanje. U nekoliko navrata IREX je donirao projekat koji je merio lokalne TV stanice u odre- đenim delovima zemlje, što se radilo dnevnički, jednom godišnje, a bilo je isplatljivo jer se radilo o donaciji, zaključuje Kurčubić. Treba reći da su „lokalci“ ipak prisutni u dnevnim izveštajima o gledanosti koji se dostavljaju onima koji to sebi mogu da priušte. Oni se tamo pojavljuju u kategoriji „Dynam- ic other“ zajedmo sa tematskim kana- lima i inostranim televizijama koje se vide na određenoj teritoriji, tako da nije moguće proceniti koliko gledala- ca imaju oni, a koliko, na primer, OBN ili HRT. „Dynamic other“ pro- sečno gleda oko četvrtine svih gle- dalaca u Vojvodini i nešto više od 15% gledalaca u Beogradu i centralnoj Srbiji. R. L.

UU poslednjih par godina dosta je pesimizma po pitanju per- spektive lokalnih medija u Srbiji, dosta je žalbi, prebaci- vanja krivice na razne „subjekte”, rada linijom manjeg otpora, i to najviše od strane predstavnika samih tih lokalnih medija. Zapravo, ključna dilema je i danas, posle toliko godina, da li je medijski posao u lokalnim sredinama biznis ili zabava? Glavni problem u celoj priči je činjenica da proizvod, odnosno program koji stanica nudi sada, i program koji je nudila pre par godina, tokom svih tih godina nije ništa bitno menjan, uglavnom je čak slabiji. Činjenica da je taj isti, takav proizvod, generisao neke prihode u prethodnom periodu, samo je još jedan od načina da se opravdamo i odgovornost za sve sadašnje poteškoće u pot- punosti prebacimo na teret svetske krize ili problema u samoj državi. Međutim, ono što se jeste značajno promenilo je odnos klije- nata prema oglašavanju na lokalnim medijima. Poslednjih pet godina, koliko već traje svetska kriza, dovelo je do toga da se desila ubrzana selekcija među samim privrednim subjektima iz čijih redova dolazi najveći broj klijenata lokalnih medija. Sa tržišta su uglavnom nestali svi oni koji su svoj biznis razvijali i vodili stihijski i bez tržišne strategije. Trenutno funk- cionišu oni koji tržišno razmišljaju i koji su u pogledu korišćenja lokalnih medija u oglašavanju, zarad poboljšanja svojih poslova, sve zahtevniji. I tu dolazimo do ključne tačke – i lokalni klijenti sada očekuju rezultate i efekte od kampanja koje realizuju na lokalnim medijima. Hajde da zajedno sagledamo perspektivu lokalnih medija u predstojećem periodu, koja definitivno postoji, ako pristup medij- skom poslu bude potpuno ozbiljan i pre svega tržišno orijentisan. Ukoliko ste još uvek u ovom biznisu 100%, nije kasno da pono- vo sagledate tržišnu situaciju u svom okruženju i donesete zna- čajne odluke kako biste unapredili svoj posao. Bez obzira što ste već određen broj godina u ovom poslu, trži- šno okruženje, navike potrošača i strategije oglašivača se značaj- no menjaju iz godine u godinu, tako da je, kao i kod svakog dru- gog biznisa, neophodno da ponovo uradite analizu tržišta koja će vam pokazati polja delovanja drugih medija i slobodnu ili atrak- tivnu ciljnu grupu za koju postoji interesovanje oglašivača. Ako analiza pokazuje da na tržištu vaša dosadašnje strategija ne daje rezultate, napravite ozbiljan rez i promenite svoj dosadašnji kon- cept. Ne plašite se promena moramo se prvo i osnovno pozaba- viti proizvodom koji nudimo na tržištu i koji nam je osnova svega. Ako ste dobro uradili analizu u svom tržišnom okruženju onda znate koje su potrebe tržišta i na osnovu toga kreirate program koji plasirate željenoj publici, a ukoliko ste napravili kvalitetan proizvod osvojićete i željenu publiku. Kada pridobijete publiku, na vama je zadatak da dovedete adekvatne oglašivače na svoj medij. Sa kvalitetnom kampanjom ostvarićete efekte za oglašivače, čijom naplatom ćete ostvariti prihod i održivost za vaš medij. Zvuči vrlo jednostavno, ali ako samo jedan korak u ovom ciklu- su nije kvalitetno urađen, onda ceo sistem neće funkcionisati. Suština je u kvalitetnom proizvodu koji proizvedete i nudite na tržištu. Čak i u periodu ovakve krize takav proizvod će vam done- ti rezultat u vašem poslu. U Srbiji postoje primeri kvalitetnog i profitabilnog rada lokalnih medija, koji su pored osnovnih sadr- žaja uspeli da se prošire i na još neke aktivnosti. Kada imate kvalitetan proizvod na tržištu, onda se bavite daljim mogućnostima za ostvarenje prihoda, pored klasičnih reklamnih formi koje i sada koristite. Ukoliko ste radio ili tv stanica, vaša nadogradnja može biti podizanje internet portala. Ovakvu nadogradnju radite onda kada ste u potpunosti završili proces oko osnovnog medija kojim se bavite. Samo podizanje portala ili samo sajta medijske kuće, uko- liko nemate jasan plan i strategiju kako da se širite na taj segment poslovanja i dopunjujete sa osnovnim poslom, neće vam ničemu koristiti. Organizacija određenih događaja, sajmova, koncerata, festi- vala i slično može vam doneti dodatne izvore prihoda ali i pove- ćati rejting i prepoznatljivost ne samo u sopstvenom okruženju već i šire. Radite samo one događaje koji se poklapaju sa vašom programskom orijentacijom kako ne biste izgubili sopstvenu pre- poznatljivost. Projektno finansiranje je još jedan od modela za ostvarivanje prihoda, koji je dobrodošao u ova krizna vremena kako biste lakše mogli da se fokusirate na tržišnu utakmicu. Bez obzira na priv- lačnost ovakvih mogućnosti za pribavljanje sredstava, nemojte da se oslanjate na ovakve izvore kao prioritetne, jer ćete se na taj način potpuno udaljiti od tržišta i sopstvenog biznisa. Možemo napraviti listu prioriteta u ostvarivanju prihoda u lokalnim sredinama:  Tržišna prodaja reklamnog prostora u lokalnom okruženju.  Tržišna prodaja reklamnog prostora preko marketinških agencija.  Razvijanje novih platformi koje su uvezane sa osnovnim medijem (portal).  Organizacija različitih događaja.  Projektno finansiranje (grad, republika, kompanije, dona- tori). Na kraju ću za prikaz trenutne lokalne medijske scene iskori- stiti jedno poređenje mog kolege. Ako dozvolu za korišćenje fre- kvencije, uporedite sa naftnom platformom u moru, pa umesto da vadite naftu izdajete je pecarošima za vezivanje čamaca, to vam nije dobar biznis. Nemojte biti jedan od njih, preduzmite nešto. www.mediart.orglink30 jun 2013 broj 107 Perspektivelokalnihmedijauperiodukrize @arko Simovi}

PP ostoje opštine u kojima nema medi- ja u vlasništvu lokalne samouprave, poput Bečeja. Deluju samo privatni emiteri. Bečejski mozaik (www.becejski- mozaik.co.rs) i Radio Aktiv (www.radioac- tive.rs) jedini su koji informišu Bečejce. Razgovarali smo sa njihovim vlasnicima o poslovanju i programu. Radio Aktiv Direktor Radio Aktiv, Ferenc Berček, ukazuje na činjenicu da nemaju nikakav odnos sa lokalnom samoupravom koja ih, po njegovim rečima, bojkotuje: - Radio Aktiv je po dozvoli emiter celo- kupnog programa. Trudimo se da budemo to što smo i napisali. Naravno, držimo se prvenstveno ciljne grupe koja je 25-45 godina. Skoncentrisali smo se na lokalne teme, teme koje se prvenstveno tiču naše opštine, zatim regiona pa i cele Vojvodine. Od nacionalnih tema biramo samo one koje se odnose i na našu sredinu. Primećujući da radio priprema dvojezi- čan program od početka emitovanja, Ber- ček predstavlja i programsku šemu. - Svakog dana imamo program na mađarskom jeziku od 16:00 do 20:00 ča- sova. Nedelja je cela na mađarskom jezi- ku. Trudimo se da u informativnom pro- gramu u ovom delu budu vesti i koje se tiču mađarske nacionalne manjine, a ne da to budu samo puko prevedene vesti. Tako- đe, da bi što više poboljšali jezičku vred- nost, vesti nam se snimaju u Mađarskoj sa pravim akcentima i izgovorom. Interesovalo nas je i u kolikoj meri koriste mogućnosti projektnog finansira- nja. - Projektno finansiranje u našem budže- tu iznosi oko 10%. Nažalost, lokalna samouprava još ove godine nije ni raspi- sala konkurs (a verujem da ni neće). A na republičkim i pokrajinskim konkursima nismo prošli baš slavno. Pokušavamo i kod nekih inostranih fondova sa više- manje uspeha, kaže Ferenc Berček koji se osvrnuo i na koncept održivog medija koji građanima ne uskraćuje pravo da budu informisani. - Bitno je pružiti ljudima ono što je njima potrebno, a ne ono što mi mislimo da im je potrebno. Kada prihvatiš to, sve funkcioniše samo od sebe. Malo treba pogledati u okruženju u medijski razvije- nijim zemljama kako funkcionišu lokalni mediji i prepisati. Treba uložiti mnogo rada, nažalost i smanjiti broj radnika, auto- matizovati šta se može i to je to. Biti odr- živ na lokalu je jako teško. Lagao bih ako bi rekao da nemamo finansijskih poteško- ća, ali zar ih nema svaki medij danas u Srbiji? Nadam se da će se izglasavanjem novog Zakona o javnom informisanju i taj problem rešiti. Naš sagovornik je izneo i stav o tome da li u lokalnoj sredini treba da postoji makar jedan medij u vlasništvu lokalne samouprave. - Apsolutno ne, nije potrebno. Nije pro- blem javnog informisanja u vlasničkoj strukturi medija, već u tome da li se radi kako treba ili ne. U velikoj većini javnih preduzeća imamo stranačko zapošljava- nje… kako oni mogu kvalitetno raditi, kada nisu ni prišli novinarstvu i medijima pre toga? Kakva je njihova ambicija? Naravno, čast izuzecima. Samo pokuša- vam povući paralelu između privatnog i javnog vlasništva nad medijem. Ljudi koji rade u medijima obezbeđuju informisanost građana a ne vlasništvo. Vlasništvom i direktnim budžetskim izvorom samo se uništava tržišna trka medija. Ako je već zakonom predviđena privatizacija, onda je treba sprovesti. Najgora varijanta je trenu- tna, gde se ništa ne zna i visi ni na nebu ni na zemlji. Na kraju krajeva, novi Zakon o informisanju treba da reši i finansiranje javnog informisanja na lokalu, tako da se sa tim i gubi smisao postojanja tih medij- skih javnih preduzeća, zaključuje Berček. Bečejski mozaik Direktor i glavni i odgovorni urednik Bečejskog mozaika, Vladan Filipčev pred- stavljanje lista započinje primedbom da se „uglavnom bave lokalnim temama, na što temeljniji način, u cilju zadovoljenja potreba čitalaca“ i ističe da neguju gra- đanski koncept izveštavanja o svim tema- ma bez tabua. - Od početka list izlazi dvojezično u okviru broja – na srpskom i mađarskom. Tekstove na srpskom ne prevodimo na mađarski, već pripremamo autentične tek- stove na mađarskom koji se tiču mađarske zajednice. Ako se pokaže interesovanje, prevodimo tekstove sa mađarskog na srpski, jer veliki procenat mađarskog sta- novništva zna srpski i može da pročita tek- stove na srpskom, što nije obrnut slučaj. I Filipčev iznosi isti stav o odnosu sa lokalnom samoupravom kao i Ferenc Ber- ček. - U protekle dve, tri godine imali smo ugovor o praćenju rada lokalne samoupra- ve na osnovu novca iz budžeta. Trenutno nemamo, jer nema raspisanog konkursa za to. Ako ga bude, voleli bismo da nastavi- mo saradnju na obostrano zadovoljstvo, što za nas podrazumeva ne mešanje u ure- đivačku politiku medija. Bečejski mozaik u projektnom finansi- ranju vidi slamku spasa. - Koristili smo inostrane donatore, ali kako su se oni pre dve, tri godine povukli iz ove oblasti, sad ređe. Uvek smo se tru- dili da udovoljimo zahtevima donatora i projekata i realizujemo ga kako treba. Pro- jektno finansiranje je neophodnost za medije da ostanu u životu. Radili smo pro- jekte o manjinskim grupama, standardima EU, pravima građana da znaju o budžetu lokalnih samouprava, ekologiji, realizova- li smo ih desetak za ovih deset godina. O mogućnosti usaglašavanja održivog poslovanja i prava građana na pravovre- meno informisanje Vladan Filipčev kaže: - Teško je da se to može pomiriti. Ako brinu samo o interesu građana lokalni mediji ne mogu biti održivi. Pisani mediji su pogotovo ograničeni tiražem, tiraž je osnovni alat održivosti. Recept je ne juriti za tiražom, već respektabilitetom, da čitao- ci budu sigurni u istinitost i tačnost onoga što pišete i da ne pišete po nalogu. Doći do toga je teško. Recept je profesionalna etika. Jedina velika razlika u stavovima izme- đu sagovornika je u tome da li treba da postoji tzv. opštinski medij ili ne. - To je neophodno. Informisan građanin je koristan građanin i drugačiji ne može da koristi zajednici. Koliko je lokalni medij potreban, zajednica je svesna tek kad se on ugasi, zaključuje Filipčev. R. L. glokalno linkwww.mediart.org 31jun 2013 broj 107 Privatni mediji za gra|ane

BB iti novinar u maloj sredini, do pre nekoliko decenija, značilo je mal- tene isto što i „biti na vlasti“, ma- kar iz vizure običnog čoveka koji je u novinaru uvek gledao čoveka vrednog poštovanja, čoveka koji ima moć da utiče na stvarnost i da istu menja. S godinama koje su došle, a sa sobom donele sve što su donele, između ostalog i pregršt medi- ja i novinare „na kilo“, i novinarski poziv je izgubio na težini, generalno, a pre svega u lokalnim zajednicama. Stoga je, done- kle, posve razumljiva činjenica da svi koji u ovom zanatu vrede koriste prvu priliku koja im se ukaže da iz lokalnog „šmugnu“ u kakav veći medij, u medij koji će biti dostojan njihovog znanja i imena, ili bar medij koji će omogućiti da se njihova reč čuje dalje od susednog sokaka. Ipak, osta- je nepobitna činjenica da je najveći broj „ubojitih“ pera srpskog novinarstva stasa- vao upravo u narečenim lokalnim mediji- ma, koji, pak, uprkos tome što su ih „pro- izveli“, nisu umeli da ih prepoznaju i cene, ili jednostavno nisu imali čime da ih zadr- že. - S obzirom na to da je znanje s kojim izlaze sa fakulteta mahom teoretsko, sma- tram da se budući novinari tek u susretu sa svakodnevnom praksom u radu redakcije uče ovom zanatu. Lokalni medij je, rekla bih, najbolja polazna tačka za početnike - kaže za LINK šefica novosadskog dopis- ništva Blica, Ana Lalić. Sličnog je mišljenja i urednik informa- tivnog programa Prve srpske televizije Zoran Baranac, koji, takođe, veruje da u formiranju zrelog i dobrog novinara veliku ulogu igraju mediji u kojima su ponikli, a koji su mahom lokalnog karaktera. On dodaje i to da je istraživački rad lokalnih novinara teži, utoliko što je „opterećen čestim pritiscima lokalnih političara ili vlasnika kapitala“. Savetnica generalnog direktora RTSa za informativni program, Vesna Sladoje- vić, kaže za LINK da većina mladih novinara prve korake pravi u lokalnim medijima, ali da mnogo stvari utiče na to da li će oni posle izvesnog vremena zai- sta biti i osposobljeni za profesionalni rad. - Jedino finansijska stabilnost uslovlja- va uređivačku nezavisnost i rad bez kom- promisa. I samo u takvoj sredini novinari početnici će naučiti da poštuju osnovna pravila struke. Nažalost, jak uticaj lokal- nih centara moći, bez jakih urednika koji tome mogu da se odupru, godinama una- zad proizvodi novinare podanike koji se već na pragu karijere suočavaju sa „izbo- rom“: pristati ili odustati - veli Vesna Sla- dojević. Na pitanje da li smatraju da „velike“ medijske kuće, na izvestan način „duguju“ lokalnim medijima koji im „transferuju“ gotov kadar, naši sagovornici ne odgova- raju zdušno, ali se slažu u činjenici da je i u novinarstvu tržište od presudnog karak- tera. - I u novinarstvu postoji otvoreno trži- šte. Ne verujem da će u Srbiji ikada ožive- ti praksa „obeštećenja“, upravo zato što je novinar taj koji odlučuje da li će prihvati- ti ponudu neke druge kuće, kao što je i na matičnoj kući da odluči da li će mu ponu- diti bolje radne i finansijske uslove - kaže nam Ana Lalić, podsećajući i na činjenicu da „pojedini lokalni mediji, bez obzira na tiraž, imaju znatno bolje uslove rada, ali i finansijske mogućnosti, od velikih novi- narskih kuća“. Vesna Sladojević je u osvrtu na pome- nuto „obeštećenje“, nešto oštrija prema „lokalcima“. - U većini lokalnih medija profesionalni uređivački kadar zamenjen je partijskim poslušnicima koji u startu guše svaki po- kušaj profesionalnog bavljenja poslom. Većina lokalnih medija je zbog teškog finansijskog stanja i prilično tehnološki nerazvijena. Iz takvih medija retko izlaze zaista obučeni kadrovi, kojima je objek- tivnost i stručnost vodilja. Ulaganja u novinare tu gotovo da i ne postoje. Stoga je teško govoriti o potpuno obučenim, pro- fesionalnim novinarima, koji bez dodatne obuke mogu da počnu da rade u velikom mediju - kaže Vesna Sladojević. Zoran Baranac sa Prve srpske televizi- je napominje da, bez obzira na ulogu koju medij ima u formiranju novinara, „novinar nije vlasništvo medija za koji radi“. - Prevashodno, svaki novinar ulaže sam u sebe i svoju izgradnju, pa potom kuća za koju radi. Ne bih se složio da u uslovima tržišta, neko treba da deli vrednost nečijeg transfera - veli Baranac. On dodaje da je glavni razlog za prelazak novinara iz „ma- le“ u „veliku“ kuću, odnosno veliki grad, njegova afirmacija, čime i potencijalno tržište za tog novinara postaje dinamični- je. Profesionalni plasman i želja da njego- vo ime i rad budu poznati široj publici, i prema Ani Lalić, presudni su razlozi zbog kojih se novinari opredeljuju za prelazak u velike medije, čak i u slučaju da su na lokalu bolje plaćeni. - Novinarstvo za većinu nije profesija u kojoj je finansijska dobit primarna satis- fakcija, već upravo svojevrsna popularnost autora, kao i mogućnost da njegov rad ima širi uticaj na javno mnjenje - kaže nam šefica novosadskog Blica. Vesna Sladojević glavni razlog za po- menute „transfere“ vidi u činjenici da su retki lokalni mediji koji mogu dovoljno da plate čak i najboljeg novinara, ali to, ipak, prema njenim rečima, nije jedini razlog. - Prirodan profesionalni izazov je da svoje znanje izlože jačoj konkurenciji. U većim medijima, veće su mogućnosti za napredovanje, veću zaradu i veći uticaj. Profesionalcima je, pritom, veoma važna i činjenica da je na veće medije teže uticati izvana, iako je jasno da pritisci postoje na sve medije, bez izuzetka - veli naša sago- vornica sa RTSa, dodajući, ipak, da je, ukoliko novinar ima mogućnosti i znanja da u svojoj radnoj sredini obavlja posao na profesionalan način, „potpuno nebitno da li je u malom ili velikom mediju“, te da „javnost zna da vrednuje i ceni svako pro- fesionalno izdvajanje po kvalitetu, bez ob- zira na veličinu medija“. Mišljenje da lokalni novinari nisu pot- cenjeni u odnosu na svoje kolege iz „cen- trale“ deli i Zoran Baranac, a slično misli i Ana Lalić, koja, ipak, dodaje: - Ne bih rekla da je reč o potcenjivanju, već pre o nezainteresovanosti kolega iz većih medija za dešavanja lokalnog karak- tera, koja ne spadaju u domen „spektaku- larnih“ naslova od javnog značaja. Samim tim, nisu upoznati ni sa imenima kolega iz „manjih“ kuća, bez obzira na to što lokal- ni mediji po kvalitetu informacija i brzini plasiranja istih često pokažu veću profe- sionalnost od medija sa nacionalnom po- krivenošću - ocenjuje šefica novosadskog Blica. www.mediart.orglink32 jun 2013 broj 107 Lokalnimedijikaorasadnikkadrova Du{ko Domanovi}

BB oban Tomić iz Bajine Bašte izdavao je Baji- nobaštanske novine. TV i radio-stanica čiji je vlas- nik su na nestabilnim nogama. Bajinobaštanske novine ste pokrenuli krajem 80ih u maloj sredini, ali ste ipak uspeli dva- desetak godina da preživite. - Nema univerzalnog recep- ta, ali se sva ideja uvek svodila na rad iz ljubavi, entuzijazma i ogromnu motivaciju koju pruža iskrena borba za slobodu javne reči i delanja. Naša ideja bila je da svom malom gradu, bolje reći palanci, obezbedimo jedne dobre lokalne novine za čime se osećala i te kakva potreba. Devedese- tih godina smo bili u fokusu pažnje naših čitalaca jer smo pisali na način kako drugi nisu i obrađivali smo teme od kojih su drugi bežali. Kao takvi postali smo problematični za političare, ali smo postali interesantni za donatore koji su nam pomagali desetak godina. Tokom 2011. godine videli smo da je skoro nemoguće pokri- vati sve troškove i preživeti i počeli smo da razvijamo koncepci- ju sa web izdanjem Bajinobaštanskih novina. To smo i ostvarili tokom prošle godine i na stranici www.rtvprima.rs postavili smo skoro sve one rubrike koje smo imali u našim lokalnim novina- ma, pa je to elektronsko izdanje zaživelo. Planiramo da pokrene- mo sedmični info servis koji će putem elektronske pošte pretpla- ćenim čitaocima donositi redovne pune verzije vesti i priloga. Jedna od dobro razvijenih ideja je integracija sa društvenim mre- žama, a analizom posetilaca ustanovili smo da se publika na inter- net platformi utrostručila i to besplatno. Razmišljate da zatvorite svoje medije ili da ih prepustite nekom drugom. - Kada smo otvarali lokalnu radio i TV stanicu bilo je to vreme medijskog mraka u Srbiji i svaka vest, prilog, emisija bili su okre- pljujući sadržaj u funkciji borbe za slobodnu javnu reč. Danas je sve drugačije i smisao postojanja malih medija se izgubio ali ne zbog nedostatka potrebe za slobodnom javnom rečju, već zbog urušavanja osnovnih temelja na kojima mali mediji funkcionišu. Pitanje ekonomske održivosti je ključno, a u Srbiji je proteklih deset godina sve urađeno da se mali mediji liše stabilnog finan- siranja i poslovanja. Beogradizacija medijskog prostora je poro- dila beogradizaciju političkog prostora. Sve što je malo i van Beo- grada neće moći da preživi, osim ako se ne promeni nešto. Mnogi mediji su do sada ugašeni, visoki troškovi održavanja, skupe doz- vole, zelenaški odnos organizacija za autorska prava, protekcio- nizam države prema velikima i nebriga za male uništavaju male medije. Nepoštovanje Zakona o oglašavanju omogućava velikim elektronskim medijima da akumuliraju lavovske porcije medij- skih kolača, a malima ne ostaje ništa. Nepotpuno poštovanje Zakona o radiodifuziji i telekomunikacijama štiti divlje emitere kojih i dan danas ima i omogućava mnogima da rade divlje dok ne dobiju dozvole. Izigravanje Zakona o javnom informisanju dovelo je do urušavanja profesionalnih standarda i favorizacije estradnog modela javne reči što nije povoljno okruženje za pro- fesionalne medije. Medijska udruženja su nedovoljno produktiv- na, a ponekada štite samo velike medije i to je tužna priča čije posledice će osetiti celo društvo, a već ih i oseća. Zašto baš sada? - Nema pravnog okvira koji bi stimulisao lokalne medije, pogrešne interpretacije evropske prakse, još pogrešnija rešenja koja političari nude, vode u krah medijske scene Srbije i stvara- nje malog kruga medijskih centara moći unutar kojih će moći da se funkcioniše onako kako je Milošević funkcionisao sa tadašnjim državnim medijima. Danas će to biti neki, nazovi demokratski i kvazi profesionalni mediji čija osnovna funkcija će biti spinova- nje, reagovanje i angažman u funkciji društvenih elita, pri čemu te iste elite sada vode bitku o preraspodeli te moći. To nije bitka u kojoj mali mediji imaju budućnost i zato se na vreme treba povući dok gubitke još možemo sami da saniramo. RR aško Perkučin je osno- vao i ugasio lokalnu televiziju u Novom Kneževcu Glas Obilićeva. - Televizija je započela sa radom početkom 1996. a uga- šena je 2002. godine. Povod za pokretanje lokalne televizije bio je samo jedan: probijanje medijske blokade nametnute od tadašnje vlasti. Tako je i sama koncepcija programske šeme u početku bila stihijska i u najvećoj meri se oslanjala na reemitovanje tuđih programa kao i emitovanje paketa tzv. „nezavisnih produkcijskih kuća“. Kasni- je, kao jedna od osnivača ANEMa, TV Glas Obilićeva počinje ozbiljnije da se profiliše i uz pomoć asocijacije ustaljuje i sop- stvenu programsku produkciju zasnovanu na otvorenosti, istini- tosti i toleranciji, kaže Perkučin. - Zašto je Vaš medij ugašen? - Bezrezervna podrška pružana isključivo „demokratskim opo- zicionim strankama“ koje nisu imale pristup režimskim medijima, nažalost se pokazala pogrešnim i pogubnim izborom po opstanak TV Glasa Obilićeva. Ovo je još nelogičnije ako se zna da je naš doprinos promenama koje su usledile na izborima ’99. godine bio neosporan. Kritika loših postupaka vlasti kao osnovnog zadatka lokalnog medija bila je poželjna samo do pomenutih izbora. Samo nekoliko dana posle preuzimanja vlasti počinje sveopšta otima- čina oko resora u lokalu, kao i preplivavanja iz jedne u drugu stranku zarad funkcionerskih fotelja. O tome izveštava TV Glas Obilićeva sa otvorenim stavom zgroženosti. Maske padaju, a dojučerašnji principi više ne važe. Počinje neviđena hajka na do juče omiljenu lokalnu televiziju. Slede krivične prijave, proteri- vanje sa sednica lokalnih organa vlasti, omalovažavanje i favori- zovanje opštinskog glasila Glasa Komune koji je pun hvale za novu vlast. U toku 2002. godine slede suđenja i dokazivanja da je naše izveštavanje bilo istinito. Pravda je na sudu zadovoljena, ali sam u isto vreme primoran da prekinem emitovanje programa zbog neisplativosti daljeg rada. Za to vreme opštinsko glasilo Glas Komune prerasta u javno preduzeće gde su se uhlebili poslu- šnici demokratske vlasti integrisani u stari dobri sistem ulizičkog novinarstva. Ovakvu sudbinu su doživele mnoge lokalne radio i televizije, a opstali su poslušnici i oni kojima Veliki Brat pomaže u opstanku, zaključuje Perkučin. glokalno linkwww.mediart.org 33jun 2013 broj 107 Stati na vremeDunja Popov Pri~amo dve pri~e o odustajanju od pripreme i emitovanja programa u lokalnoj sredini

GG ubitak posla je težak udarac za svakog čoveka. Naročito je to danas, kada se broj radnih mesta smanjuje, a broj nezaposlenih uvećava brzinom inflacije iz devedesetih. No, i u postotkaznoj patnji, bolu i posledicama postoji gradacija. Neki ljudi rade samo zbog novca, pa je nedostatak istog jedini problem koji se kod njih javlja sa gubitkom posla. Drugi, pak, rade za novac, ali i za slavu čija upotrebna vrednost zna da bude daleko veća od novčane. Ako radite u medijima, jasno vam je da od tog posla nećete mnogo zaraditi, a bogme se nećete ni prosla- viti. Novinarstvo je, prosto, igla na koju se pre ili kasnije „navu- čete“, a da vas niko nije pitao želite li vi to ili ne. A kada dođete u tu fazu, više vam pomoći nema. Ljubav je u novinarstvu slepa i retko kada je uzvraćena. Naravno, govorim isključivo o prosto- ru Srbije, jer novinarstvo u belom svetu ima sasvim drugo zna- čenje i standarde. Ali, zaista, šta kada u profesiju uložite sve, a na kraju sve i izgubite (ili ne dobijete ništa)? Nažalost, to je pitanje koje sebi postavlja sve više zaposlenih u medijima. Niš 2012. godine. Drugi (ili treći) grad po veličini i broju sta- novnika u Srbiji. Veliki univerzitetski, privredni, kulturni, turi- stički i sportski centar Srbije. Nešto od toga je bio, nešto i sada jeste, a nešto nikada neće biti. Do pred kraj prošle godine Niš je imao i bogatu medijsku scenu sa tri jake regionalne televizije. No, danas je situacija sasvim drugačija. Dve najgledanije niške tele- vizije, TV5 i TV Zona, ugašene su odlukom Republičke radiodi- fuzne agencije zbog neplaćenih dugovanja prema ovoj i drugim državnim institucijama. Tako je ovaj grad spao na privatnu RTV Belami i JP Niška televizija (NTV), uz nekoliko medija zane- marljivog uticaja. Prema nacrtu medijske strategije, NTV će do kraja godine morati da bude u privatnom vlasništvu ili joj preti zatvaranje, a postoje i izvesne šanse da dobije status regionalnog javnog servisa. U RTV Belami pomno prate situaciju i prvi stoje u redu za kupovinu „gradskog mezimčeta“. Uz to, porodica koja stoji iza Belamija poseduje i jedini dnevni list u Nišu – Narodne novine. Ovom prilikom neću se detaljnije baviti razlozima koji su doveli do monopolizacije medijskog tržišta u Nišu. Reći ću samo da je nelojalna konkurencija, koju je gradski budžet obilato fi- nansijski podržavao, oterala u likvidaciju dve najgledanije niške televizije. Posledice takve politike su zaista alarmantne: više od 100 medijskih profesionalaca ostalo je bez radnog mesta, ali ne samo to. Ti ljudi su ostali i BEZ ŠANSE da u medijima nađu novi posao. Iako veliki i respektabilan grad, Niš je odjednom postao tesan za sve novinare, snimatelje, voditelje, fotoreportere, mon- tažere... Ionako kadrovski preopterećena, Niška televizija počela je da trpi veliki pritisak doskorašnjih radnika Zone i Petice. No, slonče ne može u lonče, pa je uhlebljenje na NTVu našla tek nekolicina navedenih. Slično se dogodilo i na Belamiju, s tom razlikom što će vlasnici privatne televizije, pretpostavka je, takvu situaciju uvek pokušati da iskoriste kako bi dodatno oborili iona- ko nisku cenu rada. Kao što smo već naveli, 2013. godina veoma je loše počela za stotinak zaposlenih na dve ugašene regionalne televizije u Nišu. Jurnjava po Nacionalnoj službi za zapošljavanje i socijalnom radi ostvarivanja prava na (bednu) naknadu od 13-14 hiljada vređa ponos i dostojanstvo svakog normalnog čoveka, ali kada nemate posao to parče hleba nikako ne smete ispustiti. Te formalnosti se obave za nekoliko dana, a onda se ulenjite zbog novogodišnjih i božićnih praznika i date sebi malo lufta da vam se mozak odmo- ri od svega. Onda se taj „raspust“ produži jer sebe ubedite da nema teoretske šanse da nađete posao bar do aprila. Sreća je da se novčana naknada uglavnom redovno uplaćuje, pa imate makar kakvu-takvu zaleđinu. No, to nije nešto sa čime bi smelo da se računa na duži rok. Zbog ne tako velikog staža, većina bivših rad- nika Zone i Petice dobila je naknadu u trajanju od tri do šest mese- ci. Za neke je period prve pomoći već prošao, a ni drugi neće još dugo. I sada dolazi na red „ono“ pitanje: A šta posle toga? Nažalost, univerzalni odgovor ne postoji. U najgoroj poziciji su oni koji su studirali novinarstvo, jer nakon ovakvih potresa na medijskom tržištu imaju vrlo malo manevarskog prostora. Sva mesta u medijima su popunjena, a i nad tim mestima neko već čeka na „useljenje“. Svakako vredi pokušati sa PR službama poje- dinih organizacija i preduzeća, ali i tu su mogućnosti prilično ograničene jer u Nišu malo šta funkcioniše. Preostaje samo neko- licina novoosnovanih političkih partija, pa je vrlo brzo otpočela (i završila se) jagma za tim mestima. Oni drugi, koji su nekada izučili ekonomske, pravne i druge škole, imaju nešto više moguć- nosti za zaposlenje, ali ni tu stvari ne idu lako. Dugogodišnji rad i iskustvo u medijima potisnuli su prvobitno obrazovanje u neki skrajnuti ćošak. Kako se i formalno obrazovanje menja i napre- duje, tako je i ono što smo pre deceniju i više naučili sada posta- lo neupotrebljivo. No, nipošto ne treba očajavati, već hrabro i sa optimizmom krenuti u potragu za poslom. Ne treba očekivati previše, ali ni klonuti duhom. Koliko god to izgledalo neverovatno, svakodne- vno čitanje oglasa i konkurisanje će pre ili kasnije dati neke rezul- tate. U međuvremenu se potrudite da steknete što veće neformal- no obrazovanje jer vam to može značajno pomoći da se ponovo zaposlite. Svakodnevno pretražujte internet, registrujte se na poslovnim mrežama poput LinkedIna i budite stalno aktivni. Niko vam ne garantuje da ćete posao zaista i naći, ali ćete svoje šanse na ovaj način značajno povećati. I, ako ništa drugo, makar ćete se osećati bolje. www.mediart.orglink34 jun 2013 Kad mediji utihnu Bojan Bo`i} broj 107

DD a li ste bili u prilici da čitate Dil- berta? To je onaj lik iz korpora- tivnog biznisa, glavni junak stripa čiji je autor Skot Adams. Nije tajna da u svetu velikih kompanija, kaiševi sa ovim ostvarenjem rado kruže među zaposleni- ma. Kažu, prema nezvaničnim izvorima, da često prepoznaju situacije iz poslovnog okruženja, kao i da im istančana pre ironi- ja, no humor, podiže raspoloženje. Tako, u jednoj prilici, Dilbert dok se obraća pret- postavljenima, konstatuje da matematika jasno pokazuje da projekat koji su započeli nije izvodljiv, čak i ako urade sve kako treba. Nadređeni upozorava da je uznemi- ravajuće da projekat bude na sredini primene prekinut i želi da to učini neko ko je na hijerarhijski višem mestu. Dilbert na to pita da li da prestane sa nabavkama, a dobija odgovor da nastavi da kupuje duplo. Ovo je samo jedna od epizoda koja se bavi projektnim menadžmentom, a dos- tupna je na adresi search.dilbert.com . Piter Draker je preminuo 2005. go- dine, a ostao je upamćen po doprinosu koji je dao pišući, obrazujući i recimo to, kreirajući trendove u biznisu još od posle Drugog svetskog rata. Kažu da nije pogrešio ni u jednoj proceni. U štivu koje je svakako vredno čitanja, „Postkapitalis- tičko društvo“, zastupa tezu da se global- no krećemo ka društvu čiji je primarni resurs znanje, a najvažnija institucija organizacija, koja je delotvorna jer se usredsređuje na izvršenje zadatka/obav- ljanje posla. Nju čine specijalisti sa vla- stitom uskom oblasti znanja tako da „njena misija mora da je kristalno jasna.“ Da bi taj stav slikovito objasnio, uzeo je za primer simfonijski orkestar kod kojeg je svaki instrument za sebe, a opet funkcioniše jer svi imaju istu partituru i zadatak – da kompoziciju odsviraju kako treba. Između ostalog, u istom štivu pro- mišlja o udaljavanju od humanističkog poimanja „obrazovane ličnosti“ tako da „... takva ličnost mora da postane „građanin sveta“ - svojom vizijom, hori- zontima, informacijama. Ali ta će ličnost morati i da se hrani iz vlastitih lokalnih korena a da za uzvrat obogaćuje i hrani sopstvenu lokalnu kulturu...“ Prošla je decenija i više od objavljiva- nja pređašnjeg citata.Teze na kojima poči- vašu naša realnost. Od situacije do situaci- je, od sredine do sredine, one se možda drugačije nazivaju, ali suštinski Draker ni ovog puta nije pogrešio. Ako bi malčice promenili elemente jednačine, i umesto orkestra stavili (lokalne) medije, organi- zaciju izjednačili sa lokalnim, regionalnim i nacionalnim institucijama, publiku sa obrazovanim ličnostima, došli bi na isto. Jedni kreiraju, drugi obezbeđuju informa- cije i finansije (načini su razni), treći najčešće (imaju pravo da) samo konzumi- raju. Pri takvom odnosu snaga, medijima ni malo nije lako, stav je koji zastupaju svi autori u ovom broju LINKa. O tome zašto je tako i kako da bude makar lakše, ako ne i opušteno, nije moguće u globalu govoriti - setite se rečenice o specijalizaciji. Raz- matraćemo samo jedan aspekt, onaj koji se tiče projektnog finansiranja. U jednoj epizodi Dilbert šefu podnosi pregled minimalnih rashoda za svoj pro- jekat. Šef ga pita šta može da uradi sa polovinom od traženog iznosa. Dilbert odgovara da će omanuti, na šta ga šef pita kada može da počne. Dilbert odgovara da mu se čini da je upravo počeo (a i završio, prim.aut.). Nije loše podsetiti se Danas kao da bez projekata nema op- stanka i da je čitav život projektno struk- tuiran. Muzičari ne snimaju albume već pripremaju nove projekte. U svakodnev- nom govoru, ako neko želi da zvuči nobles, ne govori o planovima šta da radi, već o projektima. Ni mediji nisu izuzetak. Za mnoge od njih, projekti su izvor finan- siranja određenih programskih sadržaja. A zapravo, šta je to projekat? Najjednos- tavnije rečeno – aktivnost koja ima jasan proizvod/cilj i definisan početak i kraj. Od kako su stupili na medijsku scenu ova postavka se nije menjala. Ali nešto drugo jeste. Oni koji su finansirali projekte. Opšte je mesto da su se donatorske orga- nizacije uglavnom povukle ili drastično smanjile budžete za podršku medijskih (i ostalih) projekata. Emiteri su se, logično, okrenuli institucijama vlasti koje raspisu- ju konkurse za podršku projektima. Ova praksa izaziva dosta rasprava o tome koliko su onda lokalni mediji oslobođeni uticaja tih istih lokalnih vlasti na uređi- vačku politiku i koliko su nezavisni. Još jedna promena je usledila, a to je da dona- torske organizacije očekuju od aplikanata da postoje uglavnom i najmanje 2 godine, te da iza sebe imaju bar jedan realizovan projekat. Sad, pisanje projekta deluje jednos- tavno, sve dok se zaista ne sedne i ne počne da radi. Onima verziranijima, pod uslovom da apliciraju na našem jeziku, treba jedno do dva radna vremena da završe prijavu, ali budimo realni, radna glokalno linkwww.mediart.org 35jun 2013 broj 107 Projekti i finansiranje mr Sanja Bo{kovi} i Darko ]iri}

nedelja je prava mera. Postoje delovi koji se samo jednom pišu a posle kopiraju, poput osnovnih podataka i biografije orga- nizacije. A tu su i segmenti koji se za svaku konkursnu prijavu razlikuju. Može- mo da ih podelimo u dve grupe: one koji proističu iz projektne dokumentacije i one bez kojih se popunjena aplikacija ne šalje. Proces je duži ukoliko se predlog projekta prevodi na engleski ili neki drugi jezik, kao i ukoliko donator osim elektronske prijave traži i da se odštampana aplikacija pošalje poštom. Pre nego što se počne sa pisanjem pro- jekta, kao i gajenjem nade da će on biti odobren, treba sagledati tri kritična mo- menta koje svaki projekat ima. To su resur- si (ljudi, materijali, oprema sa kojima se radi), vreme (u kojem projekat treba da bude realizovan) i sredstva (s kojima treba da se sprovede) koja su na raspolaganju. Ukoliko nisu dobro usaglašeni, i najbolje zamišljen projekat ima ozbiljne šanse da propadne. Posmatrano iz ugla onoga koji raspisu- je konkurs i očekuje prijave elektronskim putem, prvo što do njega stiže je e-mail koji treba da bude jasno naslovljen (naziv konkursa, ukoliko postoji i referentni broj navesti ga) i sadrži propratno pismo u telu mejla. U njemu se navodi za koju svrhu se sredstva traže, koliki je traženi iznos i ko je tražilac podrške. Postoji prak- sa da se još jednom (valjda za svaki slučaj) sve to, imenovano kao „propratno pismo“ prikači uz elektronsko pismo. Propratno pismo, kao i ostala dokumenta bilo bi lepo da sadrži zaglavlje, tzv. heder, kao i futer sa grafičkim obeležjem onoga ko podnosi projekat i kontakt detaljima. To može da se izvede kako u samom e-mailu, tako i u dokumentu. Nije neizvodljivo da se ubaci, koliko u Wordu ili nekom drugom progra- mu za obradu teksta, ni skeniran potpis ovlašćenog lica. A najbolje je da, kada je dokument završen, bude snimljen kao pdf fajl i kao takav poslat na konkursnu ad- resu. Obrazloženje je jednostavno: takav dokument em deluje profesionalnije, em je teže da se ispravlja od strane neželjenih trećih lica. Treba reći ponešto o imeno- vanju fajlova i e-mail adresama sa kojih se aplicira. Najbolja formula za imenovanje fajlova je naziv organizacije+naziv kon- kursa+sadržaj fajla (npr. LINK-konkurs NN-projektno pismo ili LINK-konkurs NN-predlog projekta). Što se tiče e-mail adrese, i ona bi trebalo da upućuje na naziv medija ili osobe koja šalje. Tu nije loše preuzeti korporacijsku filozofiju i bez ob- zira kod koga se adrese otvaraju deo ispred „majmunčeta“ opremiti imenom i prezi- menom vlasnika naloga. Navedene suge- stije se odnose na svu dokumentaciju koja se šalje elektronskim putem. Naredni delovi projektnog predloga mogu, a ne moraju da budu u zasebnim fajlovima. Kratak rezime projekta je dokument u kome se koncizno navode naj- važniji delovi projekta. Rezime ne treba da bude duži od stranice. U njemu treba opisati problem ili aktivnost, način reša- vanja i ukupne projektne troškove. Uvod je deo u kojem se jasno navodi ko je pod- nosilac projektnog predloga, kao i detalji kojima se opisuje organizacija (tim): do- sadašnje aktivnosti, podrška (ako je bilo), i uspesi u radu. Kraj uvoda treba da pre- doči problem. Posao donekle olakšava sve češće nezaobilazni deo aplikacione doku- mentacije u kojem se tabelarno traži da se navedu osnovni podaci o organizaciji i njenim dostignućima. I dok u tabeli treba biti koncizan, od uvoda se očekuje da prikaže više detalja, a predočavanje prob- lema da argumentuje. Iako zvuči više nego birokratski, izjava o problemu služi da bi se ukazalo na koji problem i u kom obimu se želi uticati. Važno je da dimenzije prob- lema na koji se želi delovati ne budu pre- ambiciozne. Organizacija ne treba da jed- nim projektom reši probleme svih ljudi na planeti. U narednom koraku treba suziti problem i uobličiti ga u cilj ili ciljeve pro- jekta. Projektna komisija ili donator čita- jući ciljeve projekta želi da prepozna koristi koje će proizaći iz programa. Cilj je siromašan ako je nedostižan. Cilj treba da upućuje na promenu situacije u odnosu na onu opisanu u odeljku o problemu. Specifični ciljevi projekta su merljivi rezultati programa i zato treba da budu što jasnije izraženi. Kome se obraća projekat određuje se preko dela nazvanog korisni- ci/ciljna grupa. Kod ovog segmenta pro- jekta osnovni problem je proceniti veli- činu, tj. broj korisnika koji će biti zah- vaćeni pozitivnom promenom proisteklom iz realizacije projekta. Pogrešno je široko definisati ciljnu grupu (kompletan audi- torijum, npr.), već se treba truditi da njeno određenje bude što preciznije (svi slušao- ci jutarnjeg programa kojih ima, prema poslednjem istraživanju slušanosti ili gledanosti toliko i toliko, npr.). Od opšteg cilja ka specifičnim ciljevima oblikovanim spram potreba ciljne grupe vode aktivnos- ti koje, svakako, treba planirati. Metode - plan aktivnosti se razvijaju na osnovu liste aktivnosti koje će biti preduzete da se ostvari svrha (ciljevi) projekta. Potrebno je da postoji logična veza između proble- ma, ciljeva, svrhe i metoda. Načini reali- zacije su različiti. Očekuje se i objašnjenje zašto ste se opredelili za određene aktiv- nosti. Evaluacija/procena rezultata je naredni segment projektnog predloga. Reč je o procesu skupljanja i analiziranja infor- macija da bi se utvrdilo da li se projektom (ne)ostvaruju planirane aktivnosti. Iako se u belom svetu povodom ove teme razvila čitava nauka, postoji nekoliko opštih mesta koja olakšavaju procenu rezultata: jasno definisani rokovi, utvrđeni članovi tima imenom i prezimenom i brojem, vreme/izdanje kada/u kojem je projekat objavljen, reakcije auditorijuma (ne treba preterivati sa brojem očekivanih reakcija), broj posetilaca internet lokacije na kojoj je predstavljen projekat ... suština je da sve što se navodi može da bude lako izraženo brojkama kako na početku, tako i na kraju www.mediart.orglink36 jun 2013 broj 107 Znanje naspram iskustva „Ako prihvatite da je iskustvo u stvari akumulacija i shvatanje informacija, pokušaja i promašaja koje je čovek pokupio na svom životnom putu, onda je osnov- na razlika između iskustva i znanja u tome što je znanje selektivno, sposobno da pro- dre u budućnost i da se na organizovan način prenosi drugima. Iskustvo je odlična škola, ali su kursevi predugački i školarina previsoka. Brzina kojom se naše okruže- nje menja je tako velika, a izvori i „sastojci“ tako raznovrsni da iskustvo samo po sebi ne može više da zadovolji potrebe menadžera. Ono je s jedne strane isuviše sporo, a s druge strane njegovi metodi pokušaja i promašaja su isuviše skupi.“ Martin van Mesdag

projekta. Budžet je prevod projektnih aktivnosti u novčane iznose. Ako se sve komponente precizno planiraju, ne bi tre- balo da bude teško prevesti ih u novac. Budžet se sastoji od dva dela: kratkog tabelarnog pregleda budžeta i opisnog dela budžeta. Dešava se da donatora interesuje na koji način će projekat nastaviti da „živi“ nakon što on prestane da ga finansira. Reč je o budućem finansiranju koje često nije na listi prioriteta onih koji pišu projekte. Projekti zasnovani i na projekciji bu- dućnosti imaju velike šanse za stabilno finansiranje. Pre razvijanja bilo kakvih strategija razvoja i nabavke novca, važno je doneti odluku o tome da li će nosioci projekta u potpunosti prekinuti aktivnosti onda kada je predviđeno ili će tražiti nove izvore finansiranja. Naredna stavka, doprinos organizacije – podnosioca pro- jekta (u sredstvima i radnoj snazi) nije obavezna u projektnom predlogu. Pod „doprinosom organizacije/in kind con- tribute“ podrazumeva se ulog sa kojim će podnosilac zahteva doprineti realizaciji projekta. U tu kategoriju spadaju svi raspoloživi resursi, računajući vreme rada uposlenih, oprema i vozila koja će se koristiti, prostor i razni troškovi održava- nja itd. Navedeno spada u tzv. robu i mora da ima novčanu vrednost. Nasuprot dopri- nosu, stoji učešće pod kojim se pod- razumeva koliko će organizacija od svojih sredstava izdvojiti za projekat. Oni koji raspisuju konkurse najčešće određuju pro- cenat finansijskog učešća aplikanta. Po- drška (od drugih organizacija pisma podrške i preporuke) poseban je segment koji takođe spada u grupu onih koji nisu obavezni. U ovom delu treba priložiti primere koji govore o podršci drugih i o kvalitetu rada organizacije koja aplicira. Tu se misli na pisma podrške, preporuke i biografije osoblja koje učestvuje u reali- zaciji, diskusije o organizaciji i njenom projektnom predlogu (izvod iz neke diskusije, članci iz novina i sl.). Praćenje sudbine projektnog predloga podrazume- va proveru da li je predlog primljen, even- tualnu najavu posete, lobiranje. Noviji trendovi govore o mnogo jedno- stavnijim modelima za pisanje projekata koji se sastoje iz definicije problema, nje- gove kvantifikacije i aktivnosti koje odatle proističu. Pojedini predavači identifikuju dva pristupa u pisanju projektnih predlo- ga. Ređi je onaj nazvan strateškim gde se prvo utvrdi šta je problem pa se traga za donatorom. Češći je oportunistički pristup prema kojem se projekat koncipira spram preformansi koje na konkursu zada dona- tor. Bilo kako bilo, osnovna ideja pisanja projekta je da se neki problem reši, ali i da se obezbede određena sredstva kako za njegovo sprovođenje, tako i za organizaci- ju. Ukoliko projekat bude odobren, pre- ostaje da se pre njegovog sprovođenja u praksi, potpiše ugovor sa donatorom, ali i sa svim onima koji su kao „podizvođači“ uključeni. To je važno isto toliko koliko i prikupljanje potrebne finansijske doku- mentacije za pravdanje projekta. Na više skupova kojima su prisustvo- vali kako medijski poslenici, tako i pred- linkwww.mediart.org 37jun 2013 broj 107 glokalno Iako je postalo skoro uobičajeno da čim neko dobije infor- maciju o novoraspisanom konkursu, istu deli sa drugima, uglavnom preko društvenih mreža, nije zgoreg podsetiti se insti- tucija i organizacija koje podržavaju projektno finansiranje:  Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, ali i kod drugih ministarstava je moguće naći prostor za projektno apliciranje, npr. Sektor za turizam pri Ministarstvu finansija i privrede jednom godišnje raspisuje konkurs za subvencije i dotacije za projekte razvoja turizma. Ovogodišnji konkurs je završen, ali imajući u vidu za koje projekte su sredstva odobre- na (spisak je dostupan na adresi www.turizam.mfp.gov.rs), pros- tora za medije ima. Možda je dobar trenutak da se počne razmišljati o narednoj godini i uspostavljanju čvršće saradnje sa lokalnim turističkim organizacijama.  Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje (u trenutku kada je pisan ovaj tekst nije bilo novih konkursa).  Lokalne samouprave u koje se ubraja 150 opština, 23 grada i grad Beograd.  Firme koje u poslovanju neguju društveno odgovoran kon- cept (mada kod ovog izvora ne treba gajiti velika očekivanja pošto je raspodela sredstava namenjenih toj svrsi više usmere- na na jačanje obrazovanja, prepoznavanje i podršku darovitih i uspešnih srednjoškolaca i studenata, pomaganje socijalno ugroženih kategorija ili društveno marginalizovanih grupa preko odranije struktuiranih programa).  Međunarodna zajednica, a pri tom se misli na ambasade, institucije Evropske unije ...Malo je verovatno da se mediji koji su se okušali u projektnom apliciranju do sada nisu susreli sa PADORom, bazom u koju ukoliko niste upisani ne možete da aplicirate kod evropskih fondova. Ako to do sada nije urađeno, preporuka je da se baza popuni i bez čekanja da se raspiše odgo- varajući konkurs, a potom da se redovno ažurira.  Treći sektor: i to ne samo u smislu mogućeg izvora finan- siranja projekata, već i kao izvor informacija o konkursima, pošto u ovu grupu ubrajamo i strukovna udruženja poput UNSa i NUNSa koji redovno o tome izveštavaju. Koliko je autoru ovog teksta poznato, jedino je svojevre- meno NTV iz Niša imala osobu koja se i titularno bavila pro- jektnim menadžmentom i finansiranjem. To, u suštini veoma nezahvalno zanimanje, kada se pogleda prethodni spisak, nameće se kao neizbežno pošto treba stalno pratiti konkurse, održavati dobre odnose sa svim potencijalnim resursima, pisati projekte. Nezahvalnim je nazvano iz više razloga. Prvo, zato što su očekivanja drugih, onih koji apliciraju velika, a time i pritisak na osobu koja se opisanim bavi – u ovom slučaju se ne broje podnete prijave, već samo odobreni projekti. Drugo, najčešći vid angažmana je takav da plata ili honorar zavise od prolaznosti projekata: može da se radi, a da se ništa ne zaradi. Treće, lobiranje, koje hteli mi to da priznamo ili ne, postoji, koliko god bilo uspešno, i položaj lobiste u određenim kru- govima, ozbiljno može da bude urušeno ukoliko se samo jedan projekat ne sprovede od početka do kraja onako kako je napisano. Naravno da od projektnog finansiranja ne treba odustajati. Možda je najbolje prihvatiti srednje rešenje po kojem bi neko iz organizacije pored redovnih, imao i zaduže- nja projektnog menadžera. Resursi za projektno finansiranje

stavnici državnih institucija, moglo se čuti od ovih potonjih da postoji nekoliko prob- lema u izveštavanju po završetku projekta. Najočitiji je taj da se završni izveštaj ne podnese. Potom, da je nepotpun. A pri- mećeno je i da je jedna od slabih linija pravdanje troškova. U ovom poslednjem slučaju, može da bude od pomoći pregled svega onoga što se smatra dokazom troškova, a dato je u knjizi „Sve o upravljanju“ Sendi Adiron- daka. Citiramo: Dokazi troškova mogu obuhvatati:  izveštaje o računima ili priznanica- ma razbijene po stavkama gde se navode detalji za svaki kupljeni artikal,  priznanice koje nisu razbijene po stavkama ali sadrže detalje o tome za šta je svaka priznanica izdata ... Za svaku kupovinu koja se obavi gotovim novcem treba navesti detaljne podatke o datumu, iznosu, kome je novac uplaćen i šta je njime plaćeno ... Gotov citat. Dodajmo spisku i izveštaje iz banke koji bi trebalo da budu overeni pečatom i potpisom odgovorne osobe da bi se pot- vrdila njihova autentičnost. Verovatno su oni koji raspisuju kon- kurse uvideli da je izveštavanje ponekad ozbiljan problem, tako da su razvili i prigodne obrasce. Kako mogu da izgleda- ju takvi obrasci moguće je videti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. Uprkos tome što projektno finansiranje od aplikanta traži da dobro zasuče rukave i naoštri pera pri pisanju projekta, te po njegovom okončanju, postoje dobre strane učestvovanja na konkursima. Ukoliko veličina ulaganja prevazilazi raspoloživi, sopstveni kapital, apliciranje za projekte povećava šansu da se osmišljeni projekat realizuje. Što, posmatrano iz drugog ugla znači da nije dobro krenuti od konkursnih ciljeva i graditi projekat, biti oportunista, već znati šta se hoće i spram toga tražiti sredstva. Drugo, organizacija projektnim finansiranjem smanjuje rizik pošto se on preraspoređuje na sve učesnike: i na one koji daju sredstva, i na one koji ih primaju i troše. Umesto zaključka Promišljanje o projektnom finansiranju dobro je da bi se otvorila još jedna važna tema o odnosu i očekivanjima medija prema projektima koje sprovode drugi. Da li su i tuđi projekti izvor finansija? Može li se izvući neki dinar na osnovu projekto- vane budžetske linije, obično nazvane, „troškovi promocije“? I što je najvažnije, da li baš sve aktivnosti koje proističu iz projekta drugog i imaju veze sa medijima treba naplatiti? Da bi bilo jasnije, poza- bavimo se projektom koji u osnovi ima strukturu: aktivnost usmerena na promenu ponašanja (communication for behaviour changes) +informacije o aktivnosti- ma+promotivne aktivnosti organizovane tim povodom. U aktivnosti možemo da ubrojimo održavanje predavanja, tribine, organizovanje punktova za prikupljanje pomoći, skupljanje i podelu knjiga, orga- nizovane lekarske preglede itd. Sve nabro- jano, a i ono što je izostavljeno i može da se podvede pod „opšte dobro za građane“, uz ogradu da se ne misli na političke angažmane već na konkretne akcije koje poboljšavaju kvalitet života stanovnika jednog mesta, dešava se negde i traje određeno vreme. Reč je o informacijama koje su od važnosti za građanstvo i kao takve one ne bi trebale da podležu ni- kakvim medijskim cenovnicima, bez obzi- ra na to što je njihov izvor organizacija civilnog društva. Primeri iz prakse po- nekad govore da je situacija na terenu dru- gačija. Ukoliko je medij u ulozi pokro- vitelja, potrebno je na početku saradnje jasno definisati šta se dobija fraj, a šta se plaća i na koje načine, tj. kroz koje formate će projekat biti podržan. Što se tiče kam- panja zasnovanih na emitovanju audio i video zapisa, najrasprostranjenija forma su radio i tv spotovi, čini se fer da medij svoje usluge naplati. Ovaj stav je, priznajem podložan kritici pošto dugoročno posma- trano i tekovine ove aktivnosti jesu orga- nizovane za dobrobit građana. No, ni medij ne može da u beskraj sve usluge pruža besplatno. S druge strane, da li pos- toje cenovnici za emitovanje vesti? Da li bi bilo koji ozbiljan medij sebi dopustio da uz oglase za prodaju automobila emituje i info o predavanju o samopregledu dojki kod žena? Dakle, u nekom trenutku, nešto treba da bude plaćeno. Uostalom, i zakup bilborda košta, zar ne? Linija je tanka, i da li će i na koji način medij rešiti opisanu dilemu zavisi od njegove programske ori- jentacije, poslovne klime u sredini u kojoj deluje, konkurencije itd. Puteva je mnogo. O ceni minuta može da se raspravlja – da li da bude niža od uobičajene ili ne. Ili da se medijski prostor u potpunosti prepusti bez nadoknade, s tim da se dogovori o budućem zajedničkom apliciranju. No, osnovna informacija, važna po građane treba da bude besplatna. Slično kao i sa Dilbertom. Korisnik može da se prijavi na mailing listu preko koje će svaki dan besplatno u inbox dobi- jati kaiš omiljenog stripa i bez ikakvih problema deliti ga sa prijateljima. No, uko- liko organizacija poželi da ga koristi u svo- jim materijalima, razlozi zašto bi to činili nisu bitni, treba po kaišu da plati oko 750 američkih dolara. S tim da nosilac autorskih prava bira hoće li vam dati licen- cu ili ne. Mislite o tome. www.mediart.orglink38 jun 2013 broj 107 Drugačije od drugih Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO) raspisala je 1. aprila konkurs za najbolje medijske priloge o praksi u lokalnoj samoupravi „Drugačije od drugih“. Iako radovi tek treba da pristižu, rok je 15. okto- bar, zamolili smo službu za informisanje SKGO da kaže nešto više o samom konkur- su, autorima i radovima koji pristižu: - Raspisivanjem ovog konkursa želimo da istaknemo važnost i ulogu lokalnih vlasti u ovim oblastima, a u cilju poboljšanja kvaliteta usluga koje pružaju građani- ma. Ovo je prosto način da neke priče, iskustva lokala, dobiju veću pažnju i da građani čuju šta se, na primer, dešava u opštinama širom Srbije. Zanimljivo je da su se ovog puta na konkurs javile i kolege iz lokalnih medija na jezicima nacionalnih manjina, što nas posebno raduje. Naravno, u ovom slučaju neophodno je da nam u okviru prijave dostave i transkript (prevod) priloga s kojim konkurišu. U okviru prethodna dva konkursa (2009. i 2011. godine, prim. red.), oko 50 odsto prijava sti- zalo je upravo od novinara lokalnih medija, pa očekujemo da nas kolege ni ovog puta neće izneveriti. Ono što je posebno interesantno jeste utisak članova žirija koji su tada ocenjivali pristigle priloge, a to je da su upravo putem ovog konkursa oni kao urednici vodećih medija često otkrivali nove talente sa lokala. Iz tog razloga, volimo za sebe da kažemo i da smo ujedno „rasadnik“ i promoter lokalnih novinara i novi- narki, ističu u službi za informisanje SKGO. Više o konkursu možete da saznate na adresi www.skgo.org . R. L.

39

40