LINK, časopis za profesionalce u medijima 95

1

2

SS kuvali smo kafe. Seli za računare. Dopisivali se, planirali, skajpovali, razgovarali i priredili broj posvećen jeziku medija. Nakon skoro godinu dana pauze. Neočekivano i brzo. Prva asocijacija na recipročan odnos jezika i medija, u kojem ipak za jedan vode mediji, jeste radnja filma, tj. knjige „Farenhajt 451“ Reja Bredberija. Film je sniman 1966. godine i može da se uzme kao jedna od apokaliptičnih vizija iz prošlog veka. Vreme će pokazati koliko je Bredberi bio u pravu jer još nismo stigli do tačke da postoje organizovane jedinice (u knjizi/filmu to su vatro- gasci) koje uništavaju knjige, samoorganizovani pojedinci koji iste uče napamet, i od drugih organizovane ljudske jedinke ispred ekrana kao izvora informacija. Samo površnom analizom trenu- tnog stanja duha opterećenog globalizacijom, kao i lokalizacijom, možemo da kažemo da je u jednom autor bio u pravu – mediji su ti koji sve više kreiraju duh vremena, zbog čega, ako se sve ispusti iz ruku, možemo zaista da završimo kao u knjizi „Farenhajt 451“. Ono što pokreće na promene u tom kratkom romanu (izdanje na engleskom broji 160 strana) jeste ljubav. I dok se radnja kom- plikuje četvorouglom: suprug-supruga-ženska osoba koju po duž- nosti treba spaliti jer čuva knjige i u koju se zaljubljuje glavni junak-TV ekran preko celog zida, gde su pravi parovi par-par i nepar-nepar u datom nizu, ovdašnju jezičku problematiku može- mo izraziti sa dva činioca: mediji – publika. Paralela nije slučaj- na jer i taj dvoznačni odnos nije bez emocija. Pođemo li od pretpostavke da namere glavnih junaka nisu zle jer svako spram sebe deluje najbolje što može, nužno je da se zapitamo zašto greše u međusobnim odnosima? Zbog načina na koji komuniciraju? Zbog sopstvene nesposobnosti da shvate po- ruku? Ili zbog nečeg trećeg? Pri tome, ne misli se na greške koje proističu iz promišljanja, tzv. logičke greške o kojima je Brana Petronijević tako lepo pisao, već iz načina na koji se dela, a da bi se prenela/primila informacija. I dok mediji svesno ili ne greše, npr. u jezičkim konstrukcijama, dotle publika, auditorijum upija, prihvata i praktikuje iste. Zbog toga, osećanje odgovornosti jeste jedna od važnijih osobina koje kod obe strane treba razvijati. Nije problem u neznanju, već u želji da se uči. Niko nije nepogrešiv – čak je i Bredberi dao loš naziv knjizi jer nije proverio informaci- ju. Naime, tragajući za odgovarajućim naslovom štiva, pitao je drugara vatrogasca na koliko stepeni gori papir koji se koristi za štampanje knjiga, a ovaj mu je odgovorio na 451 farenhajtu (ko voli da prebacuje u druge merne jedinice neka izvoli), što nije tačno. Postoji fascinantna i ne toliko poznata širem krugu čitalaca teorija Žaka Atalija po kojoj muzika koja nastaje u našem vre- menu nagoveštava ka kakvim novim društvenim vrednostima idemo. „Buka“, samo je jedna od knjiga koja ukazuje na to da su promene nužne – panta rei! Imajući na umu ideju da sve teče i sve se menja, kao i saznanje da u Srbiji mladi mnogo više vole fejs- buk od drugih vrsta komunikacije, na kome se uglavnom zabav- ljaju - što čine i oni stariji na isti način umreženi, deluje oprav- dano što su mediji, posebno klasični, svoj program zasnovali na zabavnoj funkciji, a ostale stavili u drugi plan. Ne bi bilo pošteno reći da su oni, mediji krivi za takvo stanje duha, ima tu i drugih uzročnika, no ako sa zabavnom, čak i informativnom funkcijom, može da se manipuliše, zašto to ne bi bio slučaj i sa obrazovnim aspektom? Praćenje trendova i promena niko ne spori. U privatnoj ravni mnogi od nas koji smo spremili ovaj broj u virtuelnom svetu pre- skočimo po koje pravilo, tj. prilagođavamo se i uživamo u bla- godetima savremene komunikacije. Ali, da li možete da zamisli- te na šta bi ličile ove novine kada ne bi poštovali jezičke standar- de? Kad se malo bolje razmisli, možda bi i bilo zabavno čitati ta- kav časopis, ko zna? Pomalo opravdani prigovor mogao bi da bu- de da težimo vrednostima koje prividno nemaju perspektivu – po- štovanje normi za jezik medija. Ovde se, u suštini, zagovara džen- tlmenski odnos prema jeziku, bio on izražen kroz reč, ton, ili sli- ku. Jer da bi se pravila kršila ili unapređivala prvo treba da se po- znaju. I ako smo u ovom malom ogledu krenuli od krajnosti, završi- mo sa istim. Postoji još jedna apokaliptično-naučnofantastična knjiga vredna pažnje. Zove se „Svinjizmi“ spisateljice Mari Da- rijesek. U najkraćem, zbog popustljivosti u ljubavnom odnosu sa muškarcem, glavna junakinja se postepeno pretvara u životinju – svinju. Nepotrebno je objašnjavati ono što je očito: preneseno značenje kako ideje, tako i izabrane životinje. No, bilo bi pogre- šno ne ukazati na poruku šta nedelovanje i neprihvatanje odgo- vornosti može od nas i drugima zbog nas da učini. Verovatno će čitaoci anarhističke orijentacije zameriti, ali pos- tojanje izvesnog reda za našu vrstu nužno je. U svemu, da bi op- stali. Razmena informacija počiva na rečima, a danas mnogo više nego ranije postoji potreba za njima. Sposobnost apstraktnog mi- šljenja je svojstvena nama i ona se izražava kroz različite stvara- lačke aspekte. Da bi bili uspešni kao zajednica i u jednom, i dru- gom, potrebna je vežba. A svakodnevno praktikovanje sistemski uobličenog medijskog izražavanja jedna je od mogućih. LINK je ponovo tu, kao specijal koji na manjem broju strana od uobičajenog obrađuje jednu temu važnu za medijsku scenu, iz više uglova. Izlazićemo po opisanom principu povremeno – za sada. Svaka dalja objašnjenja zašla bi u domen naučne fantastike čemu niko u redakciji nije sklon. jezik medija linkwww.mediart.org 3septembar 2011 broj 95 Zar opet?mr Sanja Bo{kovi} Ovaj broj LINKa sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine.

www.mediart.orglink4 septembar 2011 broj 95 LINK, časopis za profesionalce u medijima Izdavač: Media Art Content d.o.o preduzeće za proizvodnju medijskog sadržaja Svetozara Miletića 12 21000 Novi Sad Tel/fax: 021 42 09 00 info@mediart.org www.mediart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije Resavska 28/I 11000 Beograd Tel/fax: 011 32 36 377 www.uns.rs VD direktora: Tanja Prodanov + 064 18 10 376 tanja.prodanov@mediart.org Glavna i odgovorna urednica vanrednih izdanja: mr Sanja Bošković + 063 610 855 njasab@gmail.com Pomoćnica glavne urednice: Marijana Ramić + 064 334 01 39 marijanaramic@gmail.com Redakcijski kolegijum: Dragana Bjelica, Olivera Obrenov, dr Dubravka Valić Nedeljković, Vesna Vujasinović, Rastislav Durman, Siniša Isakov Tehnička oprema i dizajn: Emil Otrupčak Korektura: Lidija Lazar Naslovna strana i ilustracije: www.sxc.hu osim strane 10 gde je autor teksta i autor fotografije Štampa: Maxima graf, Petrovaradin 021 64 33 512 maximagraf@gmail.com Vanredni brojevi distribuiraju se bez naplate. COBISS.SR-ID 181608199 ISSN – 1451-3420 doc. dr Dejan Pralica Globalizacija – modernizacija – jezik medija Strana 5 Sažetak: Ovaj rad bavi se pitanjima uti- caja globalizacije na jezik elektronskih medija. Fenomen globаlizаcijа prisutаn je u etru Srbije od kаko su nаstаli mediji. Cilj rаdа jeste dа pokаže nа koji nаčin se u srp- skim medijimа, prvenstveno radiju i tele- viziji, oslikаvа globаlizаcijа kroz rаzličite progrаmske sadržaje, kao i kroz jezičku formu. Ključne reči: globаlizаcijа, mediji, me- dijski sаdržаji, medijski jezik UDK: 316.774:174 dr Dubravka Valić Nedeljković Jezik i mediji/Jezik medija Strana 6 Sažetak: Oslanjajući se na etički medij- ski diskurs, u radu se predočavaju strateški mehanizmi koji proizilaze iz namere novi- nara da porukom ostvare određeni cilj. Ukazuje se, pre svega, na diskriminatorski medijski diskurs, s ciljem da se dođe do to- lerantnog, balansiranog, kritičnog, nedis- kriminatorskog mehanizma zasnovanog na znanju i kritičkoj distanci prema događaju, ljudima i pojavama, što treba da vodi neza- visnim medijima. Ključne reči: jezik, mediji, etika, dis- kurs, strategija UDK: 316.774:174 dr Srđan Damnjanović Internet, dijalog i komentari Strana 8 Sažetak: Rad se bavi problemom ko- munikacije na internet portalima, u delu koji se odnosi na komentare čitalaca. Obra- zlažući tezu da se danas istina ne objavlju- je već proizvodi, a razliku između stvarnos- ti i projekcije zamenjuje nivelirajuća simu- lacija, autor ukazuje na vrednosti i značaj dijaloga u virtuelnoj komunikaciji. Ključne reči: internet, komunikacija, dijalog, komentar UDK: 004.738.5 mr Gordаnа Bekčić Pješčić Čemu čitаnje? Strana 11 Sažetak: U okruženju kada je sve manje vremena za čitanje, a kada je potreba za istim sve očitija, u radu se ukazuje na to da smisаo čitаnjа leži u višeslojnom rаzvijаn- ju mаšte, kreаtivnosti i širih pogledа nа svet, što preneseno na poruku kao suštinu medijske slike, implicira jezik onogа ko nаm poruku šаlje kao početаk i krаj smislа. Ključne reči: knjige, čitanje, pismenost UDK: 028 ass. mr Borislav Bojić Službena upotreba jezika Strana 21 Sažetak: Predočena su zakonska reše- nja koja se odnose na zvaničan jezik i pis- mo, kao i njihova upotrebu, uz osvrt na ne- doslednosti koje u praksi izazivaju nedo- umice i često pogrešna tumačenja donetih zakonskih akata iz te oblasti. Ključne reči: zakon, zvanični jezik, ći- rilica, latinica UDK: 003.349 doc. dr Vladimir Barović Promene jezika u štampi kroz vreme Strana 22 Sažetak: U tekstu se analizira jezik, kao i jezičke promene koje su nastale u srpskoj štampi 19. veka. Posebno se analizira borba zagovornika narodnog i crkvenoslovenskog jezika, koja je vidljiva u srpskoj štampi, i to u listovima koje pokreće i osniva Dimi- trije Davidović. Promena jezika je očigled- na jer se na kraju u potpunosti u našoj štampi prihvata Vukov pravopis i ortografi- ja, koji su u medijima uz manje varijacije prisutni i danas. Ključne reči: jezik, novine, štampa, Davidović, promene UDK: 050 “18“ Svenka Savić, profesorka emeritus Rodno osetljiv jezik u službenoj upotrebi u Srbiji Strana 26 Sažetak: U radu se daju predlozi za upotrebu rodno osetljivog jezika koji se zasnivaju na osnovama teorije delatnosti koja podrazumeva da upotrebljavajući jezik nešto činimo, delujemo i to tako što pomo- ću jezika možemo promeniti svest sago- vornika. To su preporuke za razvijanje i normiranje upotrebe formi ženskog roda za zanimanja i titule žena. Ključne reči: rodno osetljiv jezik, gra- matika, pravila UDK: 81`23 P R O ^ I T A J T E

GG lobalizacija društva veoma usko povezana je i sa glavnim činioci- ma društva, odnosno medijima. Medijska globalizacija predstavlja povezi- vanje različitih kultura širom sveta na takav način da su medijski sadržaji koji se nude, kao i reakcija publike, slični. Aspek- ti globalizacije medija o kojima će ovde biti reči prevashodno se odnose na formu i sadržaj. Sve je tu Slobodan Reljić, baveći se aspektima globalizacije primećuje da „život pojedin- ca toliko je impregniran medijskim poru- kama da više ‘ljudi, u stvari, ne čitaju no- vine nego ulaze u njih kao u toplu vodu u kadi’. Razvoj elektronskih medija, digita- lizacija, satelitski prenos informacija, kako je zapazio Maršal Mekluan, ‘ukidaju naše ustaljene predstave o prostoru i vremenu - i mi ulazimo u svet ‘sve-je-tu-u-istom- trenu’, u svet u kome je sve u rezonanci istovremeno’…, dok nova tehnologija stvara novog čoveka”. Prema publicisti Danku Plevniku, pos- toje tri etape medijske globalizacije: prva „propagandnog tipa” nastala za vreme Drugog svetskog rata, tačnije 1942. kada je počelo emitovanje programa Radija „Glas Amerike” (Voice of America). Takva globalizacija obeležila je period „Hladnog rata” u svetu. Druga medijska globalizaci- ja započinje dvadeset godina kasnije, od- nosno od „Telstara“ (prvog civilnog ko- munikacionog satelita) do pojave „Si-En- Ena” (CNN) – naziva se još i „marketin- ška globalizacija”. Treća (za sada posled- nja) globalizacija počela je pojavom inter- neta, odnosno „svetom raširene mreže” (World Wide Web - www) i naziva se još i „elektronska globalizacija”. Kada se govori o globalizaciji ne sme se zaobići ni pitanje jezika. Iako se smatra da je „razvoj jezika uslovljen načinom ži- vota jednog naroda”, njegovom istorijom i kulturom, brojne institucije sistema ili društva imaju krucijalnu ulogu u procesu razvoja jezika: „porodica, škola, država i crkva” navodi Ljubiša Mitrović. Na glo- balizaciju veliki uticaj svakako imaju i mediji. Medijski formati Poslednjih godina, veoma popularne televizijske emisije/programi čija je tema- tika: scene iz realnog života učesnika koji svoj život izvesno vreme žive pred kame- rama 24 sata, donele su u Srbiju 2006. i novi medijski format – „rijaliti” šou (eng. reality show). Srpski jezik i medijska sce- na, čini se, nisu imali spreman prevod za ovaj novi format tako da je do danas on postao odomaćen, a „rijaliti programi” sa- mo su se umnožavali. Neki lingvisti pred- lagali su prevođenje ovog termina na srp- ski jezik. Tako se u „Dnevnikovom” TV magazinu u rubrici „Jezikomanija”, autor- ka Nataša Mirković zapitala „kako bi se mogla prevesti sintagma „reality show”? „Moglo bi se reći ‘program o stvarnom životu’, ‘šou o običnim ljudima’, ‘život uživo’, ‘šou iz stvarnosti’, ‘prirodni šou program’, ‘pravi šou’, ‘realni šou’…” predlaže Nataša Mirković. Ipak, o popu- larnosti „rijalitija” u Srbiji od pojave „Velikog brata” na TV B92 2006, do „Maldiva” na TV Košavi 2011, mogli smo gledati na desetine programa koji su bili zasnovani na istom, ili vrlo sličnom kon- ceptu, koji su bili vrlo popularni i donosili velike zarade televizijskim kućama koje su ih emitovale. Ovoga jutra Sledeći primer podjednako se odnosi i na radio i televiziju. To je konstrukcija tipa „ovog jutra”. Zapitajte se kada ste posled- nji put u srpskim elektronskim medijima čuli tako kratko i jasno „jutros”. Veoma retko. A koja je razlika između „ovog jutra” i „jutros”? Nema je. Osim što je prvi primer preuzet iz engleskog jezika „this morning” i bukvalno preveden na srpski. Zbog čega? Verovatno je nekom bilo lakše tako, mada nema logike jer je srpski izraz jezički ekonomičniji i kraći, ali eto, činje- nica je da se u medijima vrlo retko čuje. Transparentnost aplikacije Novinari, nažalost, često, nekritički iz- veštavajući i samo prenoseći reči iz saop- štenja državnih i drugih institucija koriste pojmove koji su poslednjih godina „pre- plavili” ovdašnje tržište. Koliko puta smo samo na radiju i televiziji čuli (u novinama pročitali) da će na „tenderu” biti prodata neka kompanija? Tender mora da je nešto vrlo ozbiljno, zapitao bi se prosečan gle- dalac/slušalac/ čitalac u Srbiji pre pet-šest godina. Sada svi znaju da je „tender” (valj- da) novi izraz za „aukciju/prodaju”. „Svi koji to žele, a ispunjavaju nave- dene uslove, mogu aplicirati putem mej- la”… Ova izmišljena rečenica još jedan je od svakodnevnih mogućih primera za da- lju (nepotrebnu) globalizaciju jezika u medijima. Izraz „aplicirati” u srpski jezik (možda) su i unela predstavništva inostra- nih firmi u Srbiji, ali je krivica medija i jezičkih poslenika što na vreme nisu uti- cali na to da objasne javnosti da je apli- kacija ništa drugo do obična „prijava”. Verovatno zvuči mnogo ozbiljnije kad je nerazumljivije. (Ne)puritanac Iako nikako nisam pobornik purizma u srpskom jeziku, svakako da bi kvalitetnija i doslednija jezička politika u medijima doprinela kulturi govora uopšte. Sve dok mediji, odnosno urednici i novinari, ne shvate svoju ulogu u kreiranju jezičke politike, globalizacija će biti sve prisutni- ja u Srbiji, pa nam se jednog dana može desiti da se generacijski uopšte ne razu- memo. Da li naše babe i dede znaju šta znači „daunloudovati preko interneta”, „četovati preko skajpa”, „strimovati na mp3 plejeru” i slično? jezik medija linkwww.mediart.org 5septembar 2011 broj 95 Ispeci pa reci! Globalizacija—modernizacija—jezikmedija doc. dr Dejan Pralica, novisad1748@open.telekom.rs

JJ ezik i mediji i Jezik medija su ustvari poprilično različiti pojmovi sa nekim dodirnim elementima, iako su sve reči, koje su deo ove dve sintagme, iste. O čemu je ustvari reč? Ako kažemo jezik medija ne mislimo samo na prirodni jezik, to jest onaj kojim govorimo i pišemo i u medijima i u svakodne- vici i u privatnom i u javnom diskursu, već mislimo i na način na koji nam se autori medijskih sadržaja obraćaju i to ne samo reči- ma već i stilom, zvukom, slikom, da li je reč o tolerantnom ili netolerantnom načinu, da li je taj način pun šumova ili je jasan i tako redom. Nasuprot tome ako insistiramo na sintagmi jezik i mediji tada sužavamo značenje, odnosno podrazumevajuće razumevanje na pisani i govorni prirodni jezik kojim u medijima posredujemo poruke auditorijumu. Obe sintagme su podjednako izazovne da se nađu u središtu pažnje autora tematskog broja časopisa za profesionalizaciju medija LINK. Za ovaj uvodni tekst se ipak opredeljujem da pažnji čitaoca preporučim jednu perspektivu na jezik medija o kojoj bi treba- lo mnogo češće javno govoriti i reagovati na svako medijsko nepoštovanje etike medijskog diskursa. Nužno je najpre objas- niti šta se podrazumeva pod diskursom. Dugo se pojam diskursa izjednačavao sa pojmom razgovora. Međutim Teun van Dijk, najznačajniji autor iz analize diskursa pa i medijskog, tvrdi da je sasvim moguće u analizu uključiti i pisani tekst jer „ima puno sličnosti u tome kako ljudi pišu i kako govore“. Govorni jezik je forma interakcije između govornika i recipijenta, a i pisani tekstovi imaju u suštini kreato- ra i recipijenta. Stoga se može govoriti o „pisanoj interakciji“, s tim što su autori i čitaoci u interak- ciji koja nije licem u lice i mnogo je pasivnija, ističe van Dijk. Mnogo je dakle više sličnosti između go- vornog i pisanog teksta, tako se oba ova mo- daliteta mogu smatrati diskursom i anali- zirati, što primenjeno na medije znači i štampa i radio i televizija se mogu posma- trati kao medijski diskurs. Posebno atraktivno za novinare je kako jezički i medijski analitičari vide medijski diskurs u etičkom kontekstu ili iz etičke perspektive. Etika medijskog diskursa proizilazi iz namere novinara da ostvare porukom određeni cilj, a očituje se u odabiru jezičkih strategija. Šematski prikazano to bi izgledalo ovako: NAMERA novinara ⇒ ODABRANI jezički izraz/strategija ⇒ ostvarivanje Cilja Nediskriminatorno pisanje = TOLE- RANCIJA Diskriminatorno pisanje = NETOLE- RANCIJA koja se očituje u rasizmu, na- cionalizmu, seksizam, etnicizmu i konfe- sizmu. Diskriminatorni medijski diskurs očitu- je se, pre svega, u (a) neizbalansiranoj upo- trebi medijskih karakteristika i u (b) izpolitizovanoj jezičkoj upotrebi. (a) Neizbalansirana upotreba medijskih karakteristika odnosi se na mesto, prostor i rang koji se informaciji daje u novinama, na radiju i TV, kao i na način opreme informacije (nadnaslov, naslov, podnaslov u novinama; generalna najava, međunajava, najava, ton, slika, učestanost ponavljanja informacije u toku dana u audio- vizuelnim medijima). Na primer, pozicioniranje radio poruke upućuje na njen rang u emisiji i ukazuje na značaj događaja o kojem informiše i to za sam medij ili za političke/ekonomske centre moći koji utiču na medij. (b) Izpolitizovana jezička upotreba se odnosi na: (I) leksiku i (II) diskursne strategije. Pri tome je leksika eks- plicitna i time lako uočljiva, a diskursne strategije su sup- tilni način diskriminatorne jezičke upotrebe katkad teško uočljive bez ozbiljne analize teksta, ne samo na površinskoj eksplicitnoj, već i dubinskoj, implicitnoj ravni. (I) Odabir lek- sike je prvi www.mediart.orglink6 septembar 2011 broj 95 Jezik i mediji/Jezik medija dr Dubravka Vali} Nedeljkovi}

„susret“ novinara sa praznim ekranom računara ili stranicom papira ispred sebe, kada ima nameru da napiše tekst da bi ost- vario neki cilj (upozorio, objasnio, pokrenuo na akciju, optužio, konstatovao, samo izneo činjenice) auditorijum na neki događaj, pojavu ili osobe od javnog značaja. Da bi jedan izraz (reč) bio kontekstualno i situaciono adek- vatan, neophodno je poći od namere i cilja jezičkog izraza, odnos- no njegovog autora, u ovoj govornoj situaciji novinara. Istovre- meno postoji sloboda svakog novinara/novinarke u odabiru je- zičkih izraza shodno nameri koju prema formiranju javnog mnjenja o temi ima. U protekle dve decenije, nažalost, većina medija na teritoriji nekadašnje Jugoslavije može se slobodno reći da je negovala u izboru leksike jezik mržnje, netolerancije i diskriminacije prema drugom, različitom bilo da je reč o veri, naciji, jeziku ili istorij- skom nasleđu. Šta nam u tom smislu kazuje zvanični govor u današnjoj Srbi- ji? Posle višegodišnjeg verbalnog nasilja danas se profilišu dva temeljna obeležja vladajućeg diskursa, oba „ubojita“: konstantno obesmišljavanje uz istovremeno zaoštravanje javnog jezika. (II) Diskriminatorni jezik ogleda se i na nivou formiranja medijskog diskursa, odnosno konverzacionih postupaka. Najčešći su sklonost ka epskom organizovanju diskursa sa mnogo digresi- ja, objašnjavanja istog istim ili sličnim, i isticanja opštih stavova sa pozitivnim predznakom, a zatim navođenje mnogobrojnih primera koji svedoče koliko je u suštini tako pozitivan odnos neo- drživ jer su primeri svi negativno markirani. Pozitivna orijentacija ka dijalogu u načelu, ali „potkrepljena“ sa mnogo upečatljivih ilustracija koje upućuju na nemogućnost dijaloga u ovoj konkretnoj situaciji. Ukoliko se jasno ne utvrde mehanizmi (a) stručnog, eks- ternog, nezavisnog, kontinuiranog praćenja medija, i (b) analize medijskog diskursa sa fokusom na jezičku upotrebu, te (c) na osnovu toga takođe kreiraju modeli reagovanja, odnosno (d) pokretanja postupka za osudu kršenja novinarskog etičkog kodek- sa i neodgovarajuće jezičke upotrebe, koja diskriminiše netole- rantnim strategijama i (e) ne utvrde sankcije za neodgovorno medijsko ponašanje, nije realno očekivati od novinara i medija da se ponašaju odgovorno prema medijskom jeziku kojim se obraćaju javnosti. Jezik je delatan i može da pokrene javnost da se odredi prema pitanjima od javnog interesa ukoliko ih o njima obaveste mediji. Moć medija je u odabiru, između ostalog, i izvora i aktera koji- ma će dati šansu da se direktno „obrate“ javnosti i za to će se ra- zličitim mehanizmima oni boriti da tu šansu dobiju i iskoriste. Ukoliko je čitav mehanizam tolerantan, balansiran, kritičan, ne- diskriminatorski, zasnovan na znanju i kritičkoj distanci prema događaju, ljudima i pojavama, onda su mediji nezavisni. U sup- rotnom jezik medija je odraz pritisaka centara raznih oblika moći. Dakle na kraju krajeva uvek je u pitanju JEZIK. jezik medija linkwww.mediart.org 7septembar 2011 broj 95 Ujedinjene nacije su dekadu od 2003. do 2012. godine proglasile Dekadom pis- menosti. Pod sloganom „Obrazovanje za sve“ očekivanja su, između ostalog da se za 50% poveća pismenost kod odraslih u odnosu na stanje kakvo je bilo kada je dekada ustanovljena, kao i da se, u naj- kraćem, ulože veći napori da deca, mladi i žene u svetu dobiju jednake uslove za obrazovanje. I dok UN ustanovljava de- kade, na inicijativu UNESKA, ali i drugih organizacija i pokreta obeležavaju se me- đunarodni dani. Redakcija LINKa pri- premila je kratak pregled međunarodnih, formalno ili ne, ustanovljenih dana koji se bave jezikom. Međunarodni dan maternjeg jezika – 21. februar Davne 1952. godine policija i vojska Istočnog Pakistana je ubila nekoliko bangladeških studenata u Daki. Protes- tanti su bili nezadovoljni time što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični u toj državi. UNESKO je tek 1999. godine ustanovio Međunarodni dan maternjeg jezika. Zemlje članice ga obeležavaju sa ciljem da promovišu jezičku i kulturnu raznolikost i multilingvizam. Tim danom se želi ukazati i na potrebu sprečavanja izumiranja pojedinih jezika. Prema nekim izvorima, u svetu godišnje odumre oko 25 različitih jezika. Međunarodni dan knjige i autorskih prava – 23. april Već 16 godina ovaj dan podseća na istorijsku činjenicu da je 1616. godine Miguel de Servantes umro, a da se rodio Vilijam Šekspir. UNESKO ovim danom želi da podstakne, pogotovo mlade, da više čitaju, ali i da ukaže na značaj pošto- vanja autorskih prava. Međunarodni dan pismenosti – 8. septembar Od 1967. godine ovaj dan se obeleža- va da bi se afirmisala važnost čitanja i pis- menosti, kako za pojedince, tako i za društvo. Prema navodima generalnog se- kretara UNESKA, Koiciro Macure, u sve- tu je nepismeno skoro 800 miliona ljudi starijih od 15 godina, a dve trećine od tog broja čine žene. Evropski dan jezika – 26. septembar Obeležava se desetu godinu – uz pod- sticanje učenja stranih jezika i promociju raznolikosti Evrope čiji jezici čine oko 3 odsto ukupnog broja jezika u svetu. Države koje prednjače u učenju stranih jezika su Češka, Finska, Holandija i Luk- semburg. Ipak, procenjuje se da samo tre- ćina stanovnika EU govori više od jednog jezika. Međunarodni dan audiovizuelne baštine – 27. oktobar Relativno „mlad“ dan ustanovljen od strane UNESKA u ovom veku. Iako ču- vanje audiovizuelne baštine iziskuje veli- ka sredstva koja mnoge države sebi ne mogu da priušte, značaj koji zapisi tona i slike imaju u očuvanju identiteta naroda je neporeciv. Dan bez kupovine – 28. novembar Ovaj dan nije ustanovljen ni od jedne međunarodne organizacije ali je naišao na dobar prijem kod običnih ljudi. Obeleža- va se najčešće na dva načina: ili protesti- ma protiv kupovine, ili akcijama poklan- janja i razmene stvari. Aktivisti se drže teze da nije nužno da cilj svake aktivnos- ti bude profit. Ovaj dan navodimo zato što verujemo da preterana kupovina, zasno- vana na uticaju reklamnih kampanja, takođe utiče na tzv. „jezičke“ navike. Pripremila redakcija LINKa Sablja bez gvo`|a, a junak bez kosti? (Jezik) Datumi koji nas podsećaju na važnost jezika

II nternet portali dnevnih novina imaju predviđen prostor za komentare čita- laca. Naši istaknuti kolumnisti, ko- liko vidim, prate komentare i povremeno na njih odgovaraju, kao što komentatori međusobno polemišu. Time prenošenje informacija i stavova nije samo vertikal- no, od jednog izvora ka primaocima, nego postaje sve važnija ona tačka preseka između horizontalnog i vertikalnog, od- nosno formiranje neke vrste dijaloga. Ko- munikacija postaje opšta, nastaje jedna informatička agora. Istaknuti komentatori postaju čitani koliko i autori našeg medij- skog sazvežđa. E, da su živi Protagora, Gorgija, So- krat, Platon, pa i Aristotel! Izgledalo je da komentari i bez internet-foruma postaju dijalozi i da nastaje jedno važno uporište moderne medijske sfere. Međutim, razlo- ga za zadovoljstvo nema. Jedino zado- voljstvo je činjenica javnosti i otvorenosti – istina postaje javna. Setimo se SFRJ. Ispod uglancane pokorice tinjali su drevni atavizmi, a kada oni izbiju vulkanskom snagom, svi se zgranemo i upitamo se otkud baš oni ovde. Danas razloga za zgranutost nema, internet komentari pred- stavljaju trijumf javne istine. Iščezao je i izraz javna tajna, kao što je i iščezla ko- munikacija po kafanama. Zato više nije moguće reći: skokni do kafane da bi čuo šta sve ljudi misle. Savet danas glasi ova- ko: pročitaj komentare pa će ti sve biti jasno. Baš zato što nema tajne, nema ni njene objavljenosti. Trijumf komunikaci- je označio je kraj klasičnih formi komuni- kacije. Danas se istina ne objavljuje već proizvodi, a razliku između stvarnosti i projekcije zamenila je nivelirajuća simu- lacija. Smrt kafane i kraj komunikacije Pad Berlinskog zida naizgled je potvr- dio trijumf optimističke liberalne filozofi- je, a Frensis Fukujama je tih dana lansirao tezu o kraju istorije. Tu tezu je pre Fuku- jame na znatno ozbiljniji način formulisao Hegel u Estetici i Filozofiji istorije, a ona proizilazi iz logičke nužnosti jednog za- tvorenog misaonog sistema. Kraj istorije je ostvarenje slobode, a kraj umetnosti – lagano odumiranje stvaralaštva, jer ono ne odgovara više životu i interesima savre- menosti. Izgleda da ni „klasična komu- nikacija” ne odgovara više životu, ritmika i struktura interesa koju je promovisala postmodernost, ukinula je kafanu kao klasični i tradicionalni oblik komunikaci- je. Sa krajem istorije, umrla je i srpska ka- fana (grčka se još drži, ali uglavnom zimi, leti je odavno postala turistička atrakcija). Kafana je oblik klasične komunikacije, a internet postmoderne. Kraj kafane ozna- čio je trijumf simulakruma, iščeznuće ve- likih priča, kao i iščeznuće razlike između laži i istine. Informacija je iznad svega. Raspadom srpske kafane, komunikacija postaje totalna! Internet sažima sve medi- je u opštu globalnu agoru. U radio prijem- nike će se početi ugrađivati čipovi i radio stanice funkcionisaće, kao što se to već sada vidi, posredstvom interneta. Komu- nikacija je totalna i višestruka. Slušaoci reaguju u forumu i komentaru, međusob- no dijalogiziraju, a interakcija između iz- vora informacija i njenih korisnika posta- je lako moguća. Taj trijumf komunikacije je zapravo označio njen kraj. Dijalog je uvek bio najviša mera kla- sične komunikacije. Sama reč dijalog po- tiče od grčke reči dialogos, što znači raz- govor, a u filozofiji razvoj jedne filozof- ske misli u govoru i uzvraćanju, kao i njen odgovarajući literarni oblik. U književ- nosti se radi o govorima različitih nosila- ca uloga, posebno u drami, odnosno o oz- naci posebnog književnog teksta u kome dolaze do izražaja različite pozicije. Ko- mentar potiče od latinske reči commentar- ius, a znači objašnjavanje, tumačenje, izlaganje i sl. Međusobno komentarisanje stavova nije dijalog! Dijalogiziralo se na agori i u kafani. Komentar, premda mu je malo trebalo da „prirodno” preraste u dijalog, krenuo je u sasvim drugom pravcu. Dijalog, bar nje- gova paradigma u ranim, sokratskim di- jalozima, traženje je istine, argumentativ- ni proces pojmovne artikulacije predmeta mišljenja. Komentari su zapravo „zace- mentirali” mogućnost dijaloga. Komentar je pre svega označavao imanentnu kritiku – isticanje logičkih protivrečnosti samog stava, ali i analizu situacije koja je taj stav www.mediart.orglink8 septembar 2011 broj 95 Mini rečnik Tehnološki evanđelista – Osoba koja drugima uporno propagira vrednosti novih tehnologija, sve dotle dok taj „drugi“ ne počne i sam da uviđa njihov značaj i ne počne da ih koristi. Termin za koji je redakcija saznala tokom pripremanja ovog broja od Ivana Ćosića. Hvala Ivane! Internet, dijalog i komentari dr Sr|an Damnjanovi}

iznedrila – argumentum ad logicam i argumentum ad circumstantiam. Napro- tiv, internet komentar je pitak i plitak. On u sebi sadrži anonimnost grafita, ali ne i njegovu duhovitost i sažetost. Istina, on nudi i izaziva odgovor – komentar ko- mentara. Međutim, komentari su izraz jednog dobro utvrđenog stanovišta, koje nikada ne odstupa ni za jotu. Komentatori ne ulaze u dijalog. Kada izrazi svoje sta- novište komentator prestaje sa komen- tarom. Drugi je u komentarskoj komu- nikaciji potpuno van igre, kao što je ko- mentar, mrtvo slovo na papiru. Komentari - Cloaca Balcanica Komentari jedne, najobičnije make- donske narodne pesme, završavaju kao u vicu, raspravom o tome da li je ona bu- garska, srpska, makedonska, pravim ma- lim festivalom etnofašizma. Da ne govo- rimo o ozbiljnijm temama. Komentari hi- tova novokomponovane muzike vode ani- macijama ubistava i glorifikaciji zločina. Dok postoji više-manje našminkana zva- nična komunikacija, komentari su izraz one prave, necenzurisane i nenašminkane komunikacije. Zaklonjeni lažnom elek- tronskom adresom i mrakom anonimnos- ti, autori komentara mogu dati na volju svom sudu i ukusu. Komentari su naša Cloaca Balcanica. Cloaca Maxima je jedan od najstarijih kanalizacionih sistema, nastao u drevnom Rimu. Pored toga što su ulagali u, kako bi se to danas reklo, infrastrukturne objekte, rimski carevi su budno pazili na cloacu i dograđivali i proširivali njen sistem. Et- rurski graditelji su postavili temelje, a Dioklecijan, Trajan i Nerva dodali po ku- patilo, akvadukt, kanal… Šta bi se dogo- dilo kada bi se taj mamutski sistem uru- šio? Zato komentare i ostale forme ne- posredne komunikacije treba omogućiti i braniti, jer bi svako sprečavanje izazvalo daleko neprijatniji efekat. Komentari su naša Cloaca Balcanica, jer sadrže civi- lizacijski otpad koji je sakriven pod sjaj- nim fasadama velegrada. Uostalom, ko- mentari su pravi prozor u vrednosti i sta- vove velikog dela tzv. „јavnosti” Zato je najudobnije ostati na svom sajtu i portalu svojih dnevnih novina: Vra- timo se na početak. Dok smo svi čitali, slušali i gledali isto kao da nije bilo nekih razmirica. Nakon toga mi se desilo da mi komšinica kaže kada je videla da kupujem Našu borbu: „Kako možete da čitate to đubre"? Priznajem i ja sam počeo da delim ljude po tome kada vidim da kupuju Kurir, Pravdu, Pečat, NIN i najstariji list na Balkanu ili novine koje ja čitam, na- pisao je Milan Dobrosavljev na www.021.rs . Sem stavova koje je izneo g. Dobro- savljev, treba uočiti još jedan momenat istomišljeničkog komentara. Komentari istomišljenika razvijaju valjanije oblike komunikacije. Unutar zajednice zrelih istomišljenika, trezvenije se ispituje argu- mentacija. Veća je zainteresovanost za postizanje konsenzusa i pitanje kako ga dostići. Dok sam ranije preporučivao pri- jateljima: kupujte novine koje vam naj- manje odgovaraju, danas sam skloniji su- protnom savetu. Ipak povremeno, za dušu majstora dijaloga, odsurfujmo do onih no- vina koje nam najmanje odgovaraju – ne- ka gorka istina se i u njima krije. U dija- logu istomišljenika nastaju sve šire „bele mrlje”, dok ne nastupi potpuno slepilo za temeljne pretpostavke vlastitog mišljenja. Zato je važno odustati od komentara i započeti dijalog. jezik medija linkwww.mediart.org 9septembar 2011 broj 95 Od latinice do ascii, binarnog ili heksadecimalnog izraza - www.wordsmuggler.com

JJ ednog dana mi je NaFuWaNa MaWa poslala rikvest za frendšip na Fejsu. Nije mi strano da dodajem ljude koje ne poznajem na društvenim mreža- ma, ali sam želeo da znam koji je razlog za to. Pitao sam i dobio odgovor - „NP AkO NeCeS ZeWiM Da BuDeMo DwU- gAwI JeL Si Mi InTeWeSaNtAn“. Nije mi se to dogodilo, karikiram, sa- mo sam pokušao da u jednom primeru sažmem delimično primere kako su nove tehnologije uticale na promenu rečnika kod nas. Bilo je neminovno, tokom istori- je da jezici evoluiraju, a nagle tehnološke promene toliko se brzo odvijaju pred na- šim očima da tradicionalne institucije ko- je se bave normiranjem i standardizacija- ma jezika prosto ne mogu da održe korak. Dugo najavljivana dopuna Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske, dogodila se u oktobru 2010. Doživela je promociju na Sajmu knjiga i tu se stalo. Dobila je veliki broj kritika, jer neke norme nisu bi- le u skladu sa jezikom, uvela je značajan broj „dubleta“ (mogućnosti da se ista reč piše na nekoliko načina), dok su neke stvari normirali na, malo je reći, čudan na- čin. Na primer, ako govorite o gradu Va- šingtonu ili o predsedniku Džordžu Va- šingtonu, reč će biti sa slovom „a“ dok ako govorite o glumcu onda ćete reći Denzel Vošington, što je ispravno i pravil- no. Ipak dozvoljavaju da koristite Vašing- ton u prva dva primera, sa obrazloženjem da su „odomaćeni“. Da li će onda jednog dana revizija Pra- vopisa biti toliko opsežna da će u njoj biti sve što nam se odomaćilo, pa makar to bilo nepravilno, ili je krajnje vreme da se osmisle bolje norme ili samo logika koja će se primenjivati na sličnim primerima u budućnosti? Primera je mnogo, te usled brzina promena teško je odupreti se slo- bodnoj proceni najboljeg mogućeg koriš- ćenja jezika i gramatike pa šta bude - bu- de, nadajući se da će pravopisno i gra- matičko obrazovanje koje smo poneli iz škole doneti najbolji mogući ishod. Šta su nam donele nove tehnologije? Ubrzana komunikacija Od nastanka Interneta do danas jedna od glavnih primena je komunikacija dva korisnika. Od prvog sistema za ćaskanje (Internet Relay Chat) do modernih druš- tvenih mreža, u komunikaciji se nastojalo da se maksimalno skrati broj karaktera po poruci. Tako smo došli do niza skraćenica i akronima za koje nam je često potreban poseban rečnik. U ovoj komunikaciji naj- češće se koriste skraćenice potekle iz en- gleskog jezika, tako da nije isključeno da dobijete poruku kao što je: „BTW, treba mi tvoj CV ASAP, ako je NP, da ga poša- ljem svom HR-u“, ili u prevodu „Uzgred, potrebna mi je tvoja biografija, ako nije problem, da ga pošaljem svojim ljudima koji brinu o zapošljavanju novih ljudi“. Savet: Google pretraga može da vam pronađe značenje gotovo svake skraćeni- ce (ključna reč: Acronym), čisto da biste znali šta koja znači, a kada vi pišete, kori- stite ih umereno, izbegavajte kada god možete. Engleski protiv srpskog jezika Dugo godina su jedini programi za rad na računarima bili na engleskom jeziku. Primetićete često da ljudi koji se razume- ju u materiju i duže vreme koriste iste, lakše rade na takvim računarima. Ipak, u poslednje vreme programi, operativni sis- temi, korisnička okruženja na raznim ure- đajima dolaze i na srpskom jeziku. Ra- zlog: proizvođači su prepoznali da bez maternjeg jezika njihovi uređaji ne mogu da dođu do najšireg broja korisnika. Microsoft kancelarija u Beogradu je još 2003. godine uradila paket koji je omogućavao da tadašnji Windows XP „prevedete“ na srpski jezik (paket je bio dodatak, koji je samo „prevodio“ opera- tivni sistem koji je, u osnovi, bio na en- gleskom). Godinu dana kasnije izašao je i Microsoft Office 2003 koji je ovog puta bio kompletno na srpskom i korisnik nije mogao da izabere i promeni jezik kada instalira program. Danas već imamo broj- ne programe na srpskom, i ljudi koji su započeli ovo - uradili su stvarno pionirski posao, ali i dalje nema standardizacije: imate situaciju da svi „kopiraju“ ali retko ko „nalepljuje“, već većina „pejstuje“ što je zapravo transliteracija engleske reči „Paste“. Savet: Istina je da nema pravih pravila šta je najbolje koristiti. Računari i uređa- ji su alati koji nam omogućavaju da odre- đeni posao uradimo. Koristite jezik koji vam omogućava da na najbrži način ura- dite posao koji ste započeli. Kada objaš- njavate drugima nešto, potrudite se da ko- ristite onaj pristup koji će im omogućiti da shvate o čemu im govorite. Sadržaj koji kreiraju korisnici - User-generated content Pojava internet dnevnika (Web Log – Blog), društvenih mreža (MySpace, Face- book, Google+) i mikrobloging servisa (Twitter) omogućila je običnim korisnici- ma da budu stvaraoci sadržaja. To je do- nelo, sa jedne strane, veliku raznolikost sadržaja, ali sa druge strane i ogromnu ko- ličinu problema sa rečnikom i pravopi- som. Glavna premisa tih novih tehnologi- ja je da budete ono što jeste. Ako vodite dnevnik, pišete o stvarima koje vas inspi- rišu i interesuju ili ukoliko informišete ljude šta vam se dešava u životu putem društvenih mreža, onda treba da to ispo- ljite na način na koji biste to uradili i u životu van Interneta. Mada sa jedne strane imamo komplet- nu slobodu da pišemo apsolutno šta že- limo, sa druge strane ono što je na Inter- netu ostaje kao pisani trag naših aktivnos- ti i moramo da budemo svesni da svedoči o nama. Ipak, to mnogima ne predstavlja problem i pišu bez ikakve (samo)kontrole. Osnovna pravila lepog ponašanja (bontona) na mreži (eng. Netiquette) pro- pisuju smernice da, na primer, ne treba da pišemo velikim slovima, jer to znači vika- nje, da koristimo interpunkciju, razdvaja- mo pasuse teksta i slično, a sa druge stra- ne imamo pravopis i gramatiku kojih bi- smo morali da se držimo kako bi ono što napišemo imalo vrednost i kako bismo bi- li shvaćeni ozbiljno. Erik Šmit, direktor kompanije Google, je rekao: „Internet je najveći eksperiment o anarhiji koji je čovečanstvo ikad imalo“. Ovo se pokazuje kao tačno iz dana u dan, i kao aktivni učesnici svega što se dešava na novim medijima krajnje je vreme da svako pomalo, svojim ličnim aktivnosti- ma doprinesemo blagom uvođenju reda, jer svaka reč koju napišemo govori o na- ma samima. www.mediart.orglink10 septembar 2011 broj 95 Uticajnovihtehnologijanapromenure~nika Ivan ]osi}

NN а početku beše reč. Nа glinenim pločicаmа iz Sumerskog cаrstvа od pre nekoliko hiljаdа godinа, pesnik je zаpisаo: o čemu pisаti kаdа je sve već nаpisаno. Mnogo stvаri se prome- nilo od tаd. Mi dаnаšnji, koji živimo u elektronskoj stvаrnosti binаrnih kodovа, osećаmo se superiorno i u odnosu nа svoje roditelje, Sumer dа ne spominjemo. A dа li je sve bаš tаko? Tehnološki je nаpredаk civilizаcije ne- sumnjiv. Bezbroj igrаčаkа nа dugmiće dа- nаšnjem Homo sаpiensu pružа osećаj slo- bode i moći. Ali reč je o osećаju, bаš kаo što i reklаmа poznаtog proizvođаčа koz- metike poručuje: zа duži osećаj glаtke ko- že. Ne obećаvаjući nаm ništа osim simulа- cije. Dа li je nаš utisаk o sopstvenoj slo- bodi u sklаdu sа reаlnošću, ili nаs ušuš- kаnost u tehnološkа pomаgаlа čini robo- vimа novog, nevidljivog i podmuklijeg gаzde? U eri elektronskih medijа i on-lаjn stu- dijа, svedoci smo sveopšteg metežа u kul- turi. Nikаd više dostupnih informаcijа, а nikаdа mаnje istinskog znаnjа. Dаnаs po- dаtke proverаvаmo nа Mreži. Zаvirivаnje u enciklopediju i listаnje rečnikа jаlov je posаo zа dokone. Informаcijа je postаlа božаnstvo jer „novа tehnologijа svojim novim korisnicimа аutomаtski prenosi pri- rodnu sklonost dа svаko učenje smаtrаju izlišnim“ (Žan Klod Karijer i Umberto Eko „Ne nadajte se da ćete se rešiti knji- ga“). U frustrirаjućoj trci prаćenjа svetskih trendovа i u svileni pаpir spаkovаnih ilu- zijа o sveznаnju, gubimo trku sа rаzumom i postаjemo аntitezа kulture. Imperаtiv vidljive lepote i informisаnosti potisnuo je imperаtiv kulture i pismenosti. Prvo je lаkše jer je instаnt i jeftino, dok drugo trаži posvećenost i vreme, kojeg imаmo sve mаnje. Pojаvа pismа i pismenosti uslovilа je rаzvoj složenih psihičkih funkcijа, а prvo- bitnu zаjednicu preobrаzilа u kulturu. Pi- sаnа reč imа simbolički аli i psihološko- emocionаlni znаčаj, а ostаvljаnje pisаnog trаgа uticаlo je nа ukupаn rаzvoj civilizа- cije. Pisаnа reč je nаčin zа prenošenje is- kustvа, pа oslonjeni nа znаnjа nаših pret- hodnikа, preskаčemo mukotrpаn put ličnih lutаnjа i nedoumicа. Zbog togа je nаjveću revoluciju u kulturi izvršilа Gutenbergovа štаmpаrskа presа. Onа je omogućilа šire- nje pismenosti, spustivši kulturu iz kаste povlаšćenih među plebs, koji je pаr stoti- nа godinа kаsnije postаo grаđаnstvo. Omаsovljenje obrаzovаnjа usmerilo je zа- pаdnu civilizаciju kа idejаmа slobode, prаvа, demokrаtije i jednаkosti. Čitаjući, ljudi su stvorili moderаn svet. Ali tehnološko ubrzаnje još od druge polovine prošlog vekа usmerilo je moder- nost premа аpsurdu. Pojаm znаnjа prome- nio je znаčenje, preokrenuvši gа od temelj- nog poznаvаnjа i rаzumevаnjа kа jаlovoj informisаnosti. Mаsovni mediji su glаvni i odgovorni urednik progrаmа urušаvаnjа znаnjа, pri čemu nije u pitаnju njihovа suš- tinа već nаčin upotrebe. U dаnаšnjem medijskom spektаklu ži- votа okruženi smo jezikom. Kаo u košni- ci nа sve strаne zuji govor, obesmišljen do bаnаlnosti. Slušаjući u medijimа one koji izveštаvаju o čemu god, lаko rаzlikujemo nаčitаne i rečite od onih drugih, nemuštih, dаleko glаsnijih i brojnijih. Čovek koji čitа lišen je potrebe dа komplikuje svoj iskаz tuđicаmа i rogobаtnim tehno-аngliciz- mimа dа bi potkrepio svoje misli. Obrа- zovаn čovek, koji čitаnjem ulаže u sebe govori jаsnim i jednostаvnim jezikom, bez frаzа i poštаpаlicа, sigurаn dа će biti shvа- ćen. U spаšаvаnju urušenog kulturnog zdrа- vljа nаcije i držаve velikа je odgovornost nа medijimа. Svаki oblik medijske prezen- tаcije instrument je kulture sаm po sebi. Kvаlitetnom, promišljenom i odgovornom upotrebom jezikа, kаo nаjvećeg zаjednič- kog imeniteljа svih koji žive u njemu, me- diji ostvаruju znаčаjnu socio-kulturnu fun- kciju. To je moguće sаmo аko se jezik kаo medij shvаti ozbiljno i аko mu se priđe sа pаžnjom i poštovаnjem. Čitаjući. Ali čitаnje nije puko informisаnje, sа- kupljаnje idejа ili zbir nаpаbirčenih činje- nicа. Čitаnje je nestišljivo i ne može se zа- meniti drugom veštinom ili dobro postаv- ljenim upitom nа Guglu. To može biti sа- mo uzgrednа pomoć zа bolje „pаkovаnje“ prezentаcije. Funkcionаlnа pismenost ni- kаko ne podrаzumevа pristup „kopirаnjа i lepljenjа“ u kojoj će neko prepisivаti ili pripisivаti tuđe misli, neskromno tvrdeći dа je nešto nаprаvio. Vаljаnа upotrebа je- zikа složenа je i teškа rаbotа. Jezik je ot- voreni sistem u koji se mogu ugrаđivаti novi elementi. Ali on je sistem, pа trаži i sistemаtski, sveobuhvаtаn pristup, koji je nedostižаn bez ozbiljne posvećenosti. Ako je porukа suštinа medijske slike, ondа je jezik onogа ko nаm poruku šаlje početаk i krаj smislа. Onome ko čitа, reči teku lаko i bliske su kulturi, trаdiciji i stvаrnom znаčenju jezikа. Čitаlаčko is- kustvo nаslаgаno je znаnje koje često nije nа svesnom nivou, аli je uvek prisutno i dostupno onome ko gа poseduje. Dа se nа njegа osloni, poveže činjenice, iskoristi аsocijаciju, izvrši poređenje. Dа li smo isti zа sebe sаme pre i posle čitаnjа „Zаpisа iz mrtvog domа“? Koliko nаs je u rаnoj mlа- dosti promenilo iskustvo čitаnjа „Lovcа u rаži“? Kаdа bi mogli, dа li bi ih se odrek- li, kаo dа nikаdа nisu bili deo nаše nu- trine? Dа li bi bez sаmo te dve knjige mi, zа sebe, bili isti kаo mi sаdаšnji? Smisаo čitаnjа leži u višeslojnom rаzvi- jаnju mаšte, kreаtivnosti i širih pogledа nа svet. Još više, zаslužno je zа stvаrаnje no- vih neuronskih spojevа, viših intelektuаl- nih funkcijа i poboljšаnju intelektuаlnih sposobnosti. Stvаrnа pismenost i nаčitа- nost svoj klimаks ostvаruju kroz pisаnje, kаo jednu od nаjsloženijih mentаlnih de- lаtnosti svojstvenih sаmo čoveku. Ako je misаo imаnentnа ljudskom rodu, ondа je Dekаrtovo Cogito Ergo Sum sаmo pred- vorje višeg nivoа svesti – sposobnosti dа se prime, rаzumeju i prigrle unutrаšnje tаj- ne drugih, zаključаne u grаfičkom zаpisu. A tаjnа se otkrivа sаmo аko u nju zаko- rаčimo lično i potpuno. Čitаjući i trošeći vreme. Kojeg imа sve mаnje. Ili je nemа- nje vremenа opet neki simulаkrum? Ono ide svojim tokom, u stаrom Sumeru istim ritmom kаo nа internetu. Sаmo je čovek u iluziji dа se u kosmičkim, božаnskim kаte- gorijаmа nešto promenilo. Ako dozvolimo dа nаs progutа nаše histerično shvаtаnje vremenа, ondа je jednа od dilemа nаšeg dobа: zаšto čitаti kаd je nekаdа i negde sve već pročitаno? jezik medija linkwww.mediart.org 11septembar 2011 broj 95 ^emu ~itanje? mr Gordana Bek~i} Pje{~i}

ŠŠ ta je funkcija televizije ili čemu ovaj medij služi? Reč „televizija“ u buk- valnom prevodu znači „gledanje na daljinu“ ili „daljinsko gledanje“, a potpis- nik ovih redova čvrsto veruje da poenta nije u dovođenju slike i zvuka u dom dra- gog gledaoca, nego upravo suprotno, od- vođenje dragog gledaoca na mesto radnje. Posao kreatora televizijskog sadržaja jeste da kod dragog gledaoca proizvede utisak da se on ne nalazi s ove strane televizij- skog prijemnika nego sa one strane ka- mere, ne baš u kadru, ali tu negde pored, uglavnom prisutan na licu mesta. (U pos- lednje vreme, od kako je izmišljena inter- aktivnost, dragi gledalac nije samo poseti- lac mesta radnje, već manje ili više i učes- nik rečene radnje gde ponekad samo do- bacuje - sms poruke - a ređe je i onaj koji određuje kako će radnja teći - telefonska uključivanja, mobilni telefon kao džojstik, izbor da li će se stvari odvijati u pred- loženom pravcu A ili predloženom pravcu B - ali to je neka druga priča.) Bilo kako bilo, gledalac koji je pristao da bude odve- den na mesto radnje visoko je motivisan da vidi i čuje šta se tamo dešava (pri čemu je mirisanje, pipanje i lizuckanje samo pi- tanje vremena i tehnološkog razvoja). Podeljena pažnja i šta se tu, zapravo, dešava Do pre neku godinu u zemljama u koji- ma su se filmovi i serije emitovali sinhro- nizovani na lokalni jezik gledaoci su imali problema sa čitanjem titlova, jednostavno nisu bili u stanju da podele pažnju na praćenje radnje i na čitanje. Ovo je sada manje više prošlost, nešto zbog interneta, nešto zbog toga što su emiteri „dresirali“ auditorijum gurajući što više informacija po jedinici vremena i sada dragi gledalac uglavnom nema problema sa praćenjem ekrana koji izgleda kao novogodišnja jelka - osnovna slika, plus slika u slici, plus in- sertiran logo, plus jedan ili nekoliko para- lelnih krolova. Lepo vaspitani ekrani ne izgledaju kao novogodišnje jelke, ali se opet sadržaj plasira na nekoliko paralelnih tokova informacija, od kojih je verbalni („oni što se kaže jezikom“) samo jedan. U svesti dragog gledaoca se svaki od para- lelnih tokova posebno dekodira i zbir de- kodiranog dragom gledaocu kaže šta se na mestu radnje zapravo dešava. Problem na- staje onoga trenutka kada paralelni tokovi informacija nisu kompatibilni, nego jedan ometa drugi ili se međusobno čak potpuno potiru. A kako to izgleda, videćemo na pri- merima koji slede. Televizor kao elemenat scenografije Televizijska slika kao elemenat sceno- grafije pojavljuje se najčešće u informa- tivnim programima, ali i u ostalim sadrža- jima gde postoji potreba ili želja da se pruži pojačanje voditelju u studiju. Pojav- ljuje se jedan monitor, više njih ili jednos- tavno „slika u slici“. Ukoliko se radi o mnogo različitih (us- lovno) ekrana na kojima ide različit sa- držaj, gledalac ne posvećuje posebnu paž- nju sadržaju posebnog ekrana nego to shvata kao elemenat scenografije bez obzi- ra da li je intencija scenografa bila da su- geriše:  kako je televizijski kanal (stanica, emiter) jedan bogat i pouzdan, ima se - može se,  kako je rečeni kanal svestan kon- kurencije i onda pažljivo promišlja čime će parirati svim ostalim sadržajima u etru,  kako program koji se emituje nije površan i na prvu loptu, nego proizvod promišljanja, selekcije i u tom smislu,  kako dragi gledalac treba da uživa u scenografiji jer poslovica kaže da je budali i šareno milo,  nešto sasvim deseto. Kada se unutar kadra nalazi samo jedna slika, onda se mora biti oprezan. Sadržaj na tom ekranu (televizoru, monitoru, „slici u slici“) morao bi da bude u vezi sa sadrža- jem o kome se govori pa tako da pred- stavlja nadgradnju ili dopunu informacije i zajedno sa onim što se kaže, proizvesti kumulativni efekat u slanju poruke. U su- protnom, kod dragog gledaoca izaziva zabunu ili ga i iritira, čak i kada isti ne može da kaže šta mu tu smeta. U vestima jednog nacionalnog emitera se tako u poslednje vreme pojavljuje monitor iza voditelja na kome se vrti slika koja naj- verovatnije predstavlja ponudu agencij- skog materijala i koja nema blage veze sa sadržajem vesti koju prezenter izlaže. Dra- gi gledalac naviknut da poruku primi de- kodirajući više izvora pokušava da shvati u čemu je štos i tako postaje manje pri- jemčiv na ono što treba da dođe do njega. (Da ne govorimo o tome da nekada spoj izgovorenog i slučajne slike može da se složi u nešto sasvim treće i u najmanju ru- ku dovodi u pitanje dobar ukus programa – pre neki dan, dok je prezenter govorio o barikadama na Kosovu, na ekranu u dru- gom planu đuskao je neki lik iz svetskog estradnog miljea.) Pošteno je reći da ovo nije usamljen primer, pa je potpisnik ovih redova samo u nedelju dana video na raz- www.mediart.orglink12 septembar 2011 broj 95 Lapsusi u neverbalnom jeziku televizije Rastislav Durman

ličitim kanalima bar desetak ovakvih pri- mera, počev od muzičkog vremeplova koji je govorio o sedamdesetim, a na ekranu pored voditelja su se vrteli nemi filmovi iz dvadesetih ili tu negde, pa do okruglog stola sa ilustracijama na velikom monitoru za koje dan danas pouzdano ne mogu da kažem šta su predstavljale. Igre sa zvukom Neverbalna izražajna sredstva zvukom su šumovi, muzika i tišina, ali pre svega nije zgoreg obratiti pažnju na to koliko je zvuk glasan. Pre dvadesetak godina kod nas – a u uređenim zemljama i dan danas – intenzitet zvuka je propisan i zna se koliko se „glasno pušta“ ton. U tom ure- đenom svetu manipulacija zvukom je bila diskretno izražajno sredstvo – malo se namerno utiša gde utišavanju mesto nije da bi se izazvala dodatna pažnja, malo se ili malo više pojača gde mu mesto nije da se naglasi važnost ili izazove emocija. Dis- krecija je na ovim prostorima odavno pro- hujala sa vihorom, pa su reklame milion puta glasnije od redovnog programa pre ili posle bloka. Ljudi koji su ovo smislili ve- rovatno misle da su pronašli genijalan na- čin da razdrmaju dragog gledaoca i skrenu mu pažnju na to kako se stavlja tampon, zbog čega je pivopija pravo muško i zašto je majka Tereza amater u čovekoljublju u odnosu na banke, ali u praksi stvari stoje sasvim drugačije. Iole osetljiviji ili ner- vozniji dragi gledalac na ovo ne reaguje posvećujući dužnu pažnju na to kako mu stoji tampon, nego se hvata za daljinski bilo da utiša, bilo da pobegne na neki drugi kanal na kome se ne atakuje na njegove bubne opne (bar dok blok reklama i tamo ne dođe na red). Šumovi mogu da budu sjajno izražajno sredstvo – i oni kontaktni (snimljeni zajed- no sa slikom) i oni koji se vade iz arhive i naknadno ubacuju. Naravno, svaka ideja se može uspešno upropastiti – u poslednje vreme su me silno zabavile dve serije koje su inače sjajno urađene u svim ostalim segmentima – ideja, scenario, režija, a o nivou produkcije da se i ne govori; u seri- ji koja se bavi sukobima dinosaurusa na osnovu toga kako su im nađene kosti može se videti više nego dobra 3D animacija, a u dokumentarcima o tome ko koga jede u svetu insekata fotografija (makrofotogra- fija) je sjajna, svako zrno peska ko lubeni- ca. A šta nije u redu sa tonom? Pa, uglav- nom je sve u redu dok dinosaurusi i insek- ti ne počnu da se bespoštedno biju. Onda se u tonu čuje režanje, cviljenje i urlici. Niko živi na ovom svetu ne zna kako su režali i urlikali dinosaurusi, većina dragih gledalaca ne zna kakve zvuke ispuštaju insekti i pauci u žaru borbe, ali je vrlo ma- lo verovatno da se i jedni i drugi oglašava- ju onako kao što to rade lavovi, tigrovi, vu- kovi, psi, hijene i ostale toplokrvne zverke čiji se zvuci prepoznaju kada tiranosaurus reks trijumfuje nad stegosaurusom ili pau- ka jako strašno boli kada mu stonoga zari- je prednje noge na osetljivo mesto. Ili se možda ne radi o grešci nego su velike mačke i veliki psi tamo sa namerom? Mo- žda su autori obe serije procenili da ima mnogo više dragih gledalaca koji veruju da dobre tuče nema bez jedne onako lavlje rike da bi se u njoj uživalo od onih koji cepaju dlaku na četvoro i odlučili se da na- prave spektakl, a ako se nekome ne dopa- da neka ide na drugi kanal ili neka utiša ton. Jedno od značajnih izražajnih sredsta- va u audiovizuelnom delu je tišina odgo- varajuće dužine koja se pojavljuje kada nema šta da se čuje ili kada postoji inten- cija da se nešto u kadru učini bezglasnim, bez obzira da li neko otvara usta ili se dve mase sudare. Sa druge strane, pojava tišine samo zato što nešto nije kontaktno snim- ljeno ili se u arhivi nije našao odgovara- jući zvuk ne odaje samo nizak profesio- nalni nivo produkcije (paceraj), nego može i da zbuni. Dalje, tišina bi trebalo da bude snimljena i umontirana, a ne da se stvara odsustvom signala na tonskom kanalu pošto ni najtiše nije uvek potpuno prazno, pa ako se to i ne primeti svesno, može da se percipira na podsvesnom nivou. Ljudi Osim toga što govore u kadru, ljudi se i ponašaju. Govor tela je oblik nevoljne komunikacije u kome osoba načinom na koji sedi ili stoji, gestovima i gestikula- cijom odaje gomilu stvari, od toga kako se oseća, do toga da li govori istinu. Ne treba biti diplomirani psiholog pa proči- tati da je neko ko drži ruke na kukovima (stao u „ef“) spreman da se ponaša, onaj ko štipka koren nosa ima negativno miš- ljenje o nečem ma šta govorio, taj što ner- vozno lupka po prstima nestrpljiv, a osoba koja čupka ili isteže ušnu resicu neodluč- na. Iščitavanje govora tela prezentera može biti posebno zanimljivo – ako isti trlja oko čitajući vremensku prognozu najavljujući lepo vreme treba zgrabiti kišobran, jer je jasno da u rečenu vremen- sku prognozu ne veruje ni rečeni prezen- ter i da pod pultom već verovatno drži kabanicu. Još je indikativniji prezenter koji opisuje ekonomsku situaciju u zemlji kao sjajnu sa perspektivom rasta i cveta- nja ko zemlja radnih ljudi, a da pri tom dodiruje i blago trlja nos – taj garant zna da je vrag odneo šalu i razmišlja gde će uzeti sto novaca do plate. Dobar novinar će znati koje pitanje da postavi gostu koji priča kako je siguran u ispravnost svog političkog programa, a ovamo gladi kra- jeve kose ili dodiruje bradu. Ne verujte reklami u kojoj neko nešto hvali držeći glavu malo nakrivljenu... Govor tela emi- tuje se nesvesno, ali se može naučiti kako se kontroliše – ko ne veruje, može da pogleda javne nastupe predsednika Srbije Tadića ili doskorašnjeg crnogorskog pre- mijera Đukanovića. Zaključak I uopšte, u zaključku nema neke velike mudrosti osim da su svi navedeni lapsusi neverbalnog jezika televizije o kojima je ovde bila reč - kao i veliki broj onih kojih se nismo dotakli - podložni kontroli u pret- produkciji, produkciji ili postprodukciji. Kao što lektor čisti tekst od rogobatnosti i nepravilnosti, tako i autori televizijske sli- ke i tona mogu povesti računa da se audio- vizuelni sadržaj proizvede i emituje onako kako je zamišljeno i dragom gledaocu po- šalje ona poruka koja je bila planirana. Kakva god ona bila. linkwww.mediart.org 13septembar 2011 broj 95 jezik medija Zapeta u tekstu = pauza u govoru bez spu{tanja glasa.

UU viziji televizije kаo novog medijа bilа je, bez sumnje, prvenstveno komunikаcijа slikom, odnosno stvаrаnje tehničkog sistemа zа prenos vi- zuelnih informаcijа i senzаcijа. Otud pro- ističe ne sаmo logično svrstаvаnje televi- zije u vizuelne medije, nego i stаv o speci- fičnom medijskom jeziku čije se foneme umnožаvаju konstаntnim rаzvojem slike kаo znаkа, neslućeno ubrzаnim moguć- nošću njenog elektronskog generisаnjа. Pа ipаk, ni jednog trenutkа nа tom du- gom putu nije se televizijа odvаjаlа od je- zikа u klаsičnom smislu pojmа, od reči koje nikаd nisu а priori bile nepotrebne i suvišne. Suštinа dobre upotrebe medijа postаlа je i ostаlа veštinа dа se isprаvno kombinuju govor slikom i govor rečimа, dа se spojem dve vrste izrаžаvаnjа stvori potpuniji, jedinstven i neponovljiv kvаli- tet doživljаjа. Svаkodnevnа TV prаksа, u kojoj infor- mаtivnа i zаbаvnа funkcijа televizije nаd- mаšuju sve ostаle, nudi sijаset primerа zа ovu jednostаvnu istinu. I od mаnjkа, i od viškа glаvа može dа zаboli! Recimo, odsustvo svаke reči ukinulo je smisаo krаtkim TV pregledimа zvаnim „Bez reči“. Brzo je postаlo očigledno dа bez osnovnih podаtаkа u potpisu, mаkаr o mestu i vremenu dogаđаnjа, nemа bitnog, komunikаcionog efektа. A ni uz tаkve do- dаtke gledаocu nije uvek jаsno štа zаprа- vo vidi, te nije u stаnju dа to i rаzume. Ako se grupа ljudi tuče s policijom nа uli- ci - ko je čini i u čemu je sukob? Ako vo- denа bujicа nosi kuće i аutomobile - gde su stаnovnici i imа li strаdаlih? S druge strаne, zа gomilаnje reči koje guši sliku i ometа protok informаcije go- tovo dа nemа bolje ilustrаcije od direktnih sportskih prenosа. Kаd novinаr-komentа- tor počne dа opisuje u detаlje ono što se vidi nа ekrаnu i dа prepričаvа ono što se dogаđа nа terenu, kаd zаtrpаvа stаtistič- kim podаcimа u ključnim momentimа ig- re, kаd pričа bаš ondа kаd bi vаljаlo dа zаćuti – gledаlаčko nervirаnje rаzumljivа je reаkcijа nа ovаkаv „rаdijski pristup“. Štа govori slikа? TV slikа se nudi zа rаzne tipove аnа- lizа, pre svegа onih koje utvrđuju kаko se njom pojedinаčno, а još češće u montаž- nom nizu, može mаnipulisаti, lаžirаti, lа- gаti. Od uglovа snimаnjа do širine kаdrа, od redosledа sekvenci do telopа zа špicu – www.mediart.orglink14 septembar 2011 broj 95 Ru`enjejezika-ekrankaoogledalo Branka Ota{evi}

eto sredstаvа kojimа je mogućno proiz- vesti rаzličite, pа i suprotne, utiske u gle- dаlištu. No, mimo ovаkve (zlo)upotrebe medi- jа mnogo je još progrаmskog prostorа zа bаnаlizovаnje govorа slikom. U аktuel- nim domаćim TV progrаmimа ničeg u tom smislu upečаtljivijeg od sveprisutnih rijаliti šou emisijа. Nа strаnu sаd sаm sа- držаj, kаo kvintesencijа bаnаlnosti, pа i govor koji kruži među učesnicimа tih pro- grаmа – uprošćen, skučen, često svаđа- lаčki, primitivаn i prostаčki toliko dа se svаki čаs morа, u osnovi licemerno, po- krivаti zvučnim „biii...p“. Ono što ovde pokаzuje slikа, bez ikаkvih reči, sаmo pri- kаzom enterijerа, odeće, kretnji i opšteg izgledа аkterа svedoči o nepodnošljivoj težini kičа i vulgаrnosti. Imа i drugih mestа – i prilikа – gde sli- kа sаmа demonstrirа vizuelnu (ne)kulturu TV stаnice ili TV аutorа. Dok je kod nа- cionаlnih emiterа primetnа sve većа brigа zа tzv. vizuelni identitet kuće, ono što nа neki nаčin predstаvljа korice u koje se slа- žu TV sаdržаji, nedovoljno pаžnje posve- ćuje se vizuelnim signаlimа koje šаlju po- jedinаčne emisije i pojedinci u njimа, od nаmeštаjа u TV studiju do gаrderobe TV voditeljа. Rаsprostrаnjeni po TV kаnаli- mа Jutаrnji progrаmi prаvа su merа ste- reotipnosti – po „dnevnim sobаmа“ sа sli- čnim sedećim gаrniturаmа i sitnom deko- rаcijom, po nepriklаdnosti domаćinа, rаz- golićenih i nаpirlitаnih voditeljki. U situа- ciji kаd su sponzori nužno zlo i kаd se teško postаvljаju grаnice zа njihov upliv nа progrаm, stručni sаvet scenogrаfа i kostimogrаfа, ukoliko ih uopšte i imа zа- poslenih, postаje mаnje uticаjаn. Muke s rečimа Stаlnih lektorа verovаtno ipаk imа, а povremene obuke tаkođe služe svrsi dа se isprаvi i poboljšа govor TV profesionа- lаcа. Tu se nаjpre nešto postiže u otklа- njаnju grubih grаmаtičkih grešаkа, po- grešne аkcentuаcije i, donekle, neаdekvа- tne upotrebe pojmovа. Nedovoljno se us- pevа u prаvilnoj upotrebi pаdežа, tаčnom izgovoru strаnih imenа, isprаvnom znа- čenju često korišćenih, ne sаmo strаnih, nego i domаćih terminа. Ali proteći će, čini se, još mnogo vode i Dunаvom i Sа- vom dok se ne proterа ono poslednje „r“ iz reklаme zа „gаrnijer“ frаncusku koz- metiku ili ono nаše „odrаđivаti“ u smislu obаviti, urаditi. Televizijski progrаm, generаlno gledа- no, tаkve je strukture dа mu odgovаrа re- lаtivno jednostаvаn, rаzgovetаn i mаsov- no rаzumljiv govor. Nemа u TV ponudi emisijа čijem bi predmetu bio prirođen filozofski diskurs ili usko stručno kodirаn iskаz. Uostаlom, nа ekrаn sve izlаzi s ci- ljem dа ostvаri komunikаciju i proširi do- met poruke, pа je stogа jezičko određi- vаnje, i obrаđivаnje, podređeno toj svrsi. Od TV profesionаlаcа se, u tаko dаtim okvirimа, očekuje dа obаvezno poštuju jezičke norme i dа time – shodno snаzi medijskog uticаjа - učvršćuju jezičke stаndаrde u jаvnom opštenju. Nаši TV po- slenici, poneki sаsvim s rаzlogom, trpe kritike dа su odgovorni uprаvo zа uru- šаvаnje jezičke kulture nаrodа. Ali, poš- tenjа rаdi, vаljа dodаti dа ono što se sа ek- rаnа čuje često jeste bаš glаs tog nаrodа, ili njegovih predstаvnikа, koji žаrgonski, dijаlekаtski, etnički unose rаznolike tono- ve u govorni fon srpskih televizijа. Dа li je sаmo televizijа krivа:  Što „čovek iz nаrodа“ deluje nemuš- to, bez nekаd poslovične, а po svemu su- deći sаdа izgubljene jezičke jezgrovi- tosti...  Što mlаdi ljudi ne umeju dа sklope složenu rečenicu, а „jeee“, „kаo“ , „tipа“ trpаju uvek i svudа....  Što se niži, mаhom lokаlni funk- cioneri još drže klišetirаnog birokrаtskog jezičkog mаnirа, isprаžnjenog od znаče- njа...  Što se vodeći političаri ne libe dа se, vаljdа zаrаd postizаnjа populаrnosti, rаz- bаruše i posegnu zа nekim bаš uličnim iz- rаzom... Imа, nаime, nečeg što bi se moglo, i morаlo, stаviti nа dušu i drugimа – poro- dici, školi, internetu, mobilnim telefo- nimа... Osnove pismenosti Kаko ne bi ispаlo dа se televizijа аbo- lirа zа svoj udeo u ovoj neveseloj priči, evo još nekoliko područjа i delаtnosti u kojimа je neophodnа korekcijа postojeće prаkse. Jedno su аutori (novinаri, vodi- telji, komentаtori), drugo prevodi strаnih filmovа, treće tzv. telopi i kаjroni... A imа togа još. Pri oprаvdаnoj želji аutorа zа аutentič- nošću i originаlnošću, televizijа bi morаlа dа im postаvi grаnicu zа tu vrstu indivi- duаlizаcije insistirаnjem nа poštovаnju minimumа jezičke korektnosti. I opet, kаo primer, sportski komentаtori. Ako se ne može uticаti nа njihovu zаjedničku sklo- nost kа „pesništvu“, imаjući u vidu koliko vole epitete, kompаrаcije, metаfore i stil- ske figure svih vrstа, moglа bi dа ih pri- voli dа ne izmišljаju pojmove ili sintаgme poput čuvenog već zаustаvnog vremenа koje je lаnsirаo jedаn beogrаdski reporter. Uz neophodnost dа se nа televiziji rаdi brzo i mnogo, nedopustivo je dа se prevo- đenje filmovа i serijа prepuštа nedovoljno pouzdаnim, pа i neukim prevodiocimа čiji je učinаk pun pogrešnih rešenjа ne sаmo zа idiome, nego i upаdljivo prostih gre- šаkа – leksičkih, grаmаtičkih, prаvopis- nih. Prаvopis, nаžаlost, nije uvek jаče me- sto ni tаkozvаnih kаjronа, pokretnih trаkа s tekstom koje promiču dnom ekrаnа nu- deći, pаrаlelno uz tekuću emisiju, dodаtne dnevne informаcije. Ako je pribegаvаnje upotrebi sаmo velikih slovа uklonilo mo- gućnost izvesnih grešаkа u pisаnju, zаne- mаrivаnje interpunkcije odаje ne sаmo neznаnje, nego i аljkаvost u pogledu is- pisаnog. Dаjući sаvremenom čoveku mnogo modelа zа ukupаn život i svаkodnevno ponаšаnje, televizijа bi svаkаko morаlа dа bude mnogo bolji jezički uzor grаđаnimа Srbije i mnogo čvršći stožer srpskog je- zikа. Nаciju kojа sve mаnje čitа i novine, а kаmoli knjige, generаcije koje se sve više okreću indirektnoj, instаnt, virtuelnoj komunikаciji i dopisivаnju skrаćenicаmа, ljude čijа nesposobnost jezičkog izrаžа- vаnjа rаste smаnjivаnjem neposrednog, živog rаzgovаrаnjа... nаjefikаsnije će, ipаk, dobrom govoru i lepom jeziku pri- voditi onаj uz kogа, u proseku, provode pet sаti dnevno. Televizor! Učenje isprаvnog srpskog uz vesti, kvizove, tok šou - pа i uz mаle indijske neveste, senzuаlne meksičke lepotice, šаr- mаntne turske preduzetnike, što dа ne – moglo bi biti tаko lаko, prijаtno, neoset- no! jezik medija linkwww.mediart.org 15septembar 2011 broj 95 Moguć izvor informacija Knjiga, objavljena pre 20 godina, Jovana Ćirilova „Novi rečnik novih reči“, sa podnaslovom reči, izrazi i značenja preuzeti iz drugih jezika ili nastali u srpsko- hrvatskom jeziku posle Drugog svetskog rata, može da bude interesantan izvor infor- macija za razmrdavanje jutarnjeg, muzičkog programa, kao i emisija koje sa bave istorijom - prvenstveno na radiju. Da je re}i ko {to ste}i, svi bi bogati bili.

DD a su vas, kojim slučajem, zaledili pre deset godina i odledili danas verovatno biste se zapitali kojim jezikom ljudi oko vas govore. Bombar- dovani reklamnim sloganima i porukama potencijalni potrošač treba da se odluči između nečega što „uklanja ponavljajuće nepravilnosti“ ili „odstranjuje sve nesa- vršenosti“. Fleke su postale „tvrdokorne“, trepavice „milionizirajuće“, a ako kojim slučajem ne znate engleski jezik, nećete znati ni šta vam nude na prodaju. Vil Rodžers, američki zabavljač s po- četka prošlog veka, definisao je reklamu kao „umetnost ubeđivanja ljudi da novac koji nemaju potroše na nešto što im ne treba“. Ta „umetnost“ u Srbiji vrlo često sve svodi na nepismene akrobacije, ne sa- mo usled potrebe da se „podilazi masi“ već i zbog činjenice da su i „modeli“ i „artisti“ iz istog miljea. - Autori slogana i reklama ne padaju s Marsa i ne dolaze odnekuda spolja, nego baš iz publike za koju ih i pišu, kaže lingvista Vlado Đukanović. - Oni, nažalost, nemaju bolje jezičko obrazovanje od svoje publike niti imaju specifično jezičko obrazo- vanje. - Kod nas se u reklamama ko- risti „zaprljan jezik“ baš zbog neo- brazovanosti kadra, kaže Predrag Milićević, stručnjak za marketinšku komunikaciju. - To se odnosi i na ljude u agencijama i na ljude u kom- panijama, koji odobravaju ono što agencije predlože. Ne samo što je jezik poruka loš nego su i reči koje ulaze u upotrebu instant rešenja. Psiholog Iva Čukić smatra da je cilj korišćenja ovakvog rečnika stvaranje novog „imidža“ u procesu kupovine uop- šte. - Na primer, reč ‘akcija’ podrazumeva dinamiku i aktivnost, što je u skladu sa modernim doživljajem proaktivnog života. Reči ‘popust’ ili ‘rasprodaja’ asociraju na besparicu i pasivnost, kaže Čukić i objaš- njava da je cilj da se kupac ne oseća osra- moćeno što čeka sniženje da kupi sebi nešto. - Reč ‘akcija’je čista moda i skoro sam siguran da nam je ona u ovom značenju došla iz mađarskog jezika - ali preko slo- venačkog, tj. onda kada se na našem tržiš- tu ponovo pojavio ‘Merkator’. Ne verujem da će ona ući u opšti leksički fond srpskog jezika i da će zameniti uobičajene reči ‘rasprodaja’ i ‘popust’, kaže Đukanović. - Suština svake komunikacije, pa i ko- munikacije sa potrošačima, jeste da vas druga strana razume. Tome doprinose jed- nostavnost i jasnoća, kaže Dejana Radu- lović kreativni direktor u reklamnoj agenciji SVA. - Neki upadnu u zamku i koriste ver- balnu ‘tešku arti- ljeriju’ mis- leći da će zvučati ozbiljnije i ubedljivije, kaže Radulović. - Autori su raspušteni u pogledu jezika, a rezultat te raspuštenosti jesu ‘ponavlja- juće nepravilnosti’ i ‘uklanjanje nesavrše- nosti’. Ovakve kon- strukcije nam, pak, otkrivaju sledeću di- menziju problema; one se www.mediart.orglink16 septembar 2011 broj 95 Nemu{ti jezik reklama - Uro{ Nedeljkovi}

javljaju zbog kalkiranja tj. doslovnog pre- vođenja s engleskog jezika, kaže Đu- kanović. - Mislim da je problem u preterivanju, neke stvari u engleskom je teško prevesti bez upotrebe mnogo srpskih reči, dok za neke stvari postoje sasvim adekvatne reči koje su, čak, daleko bolje od engleskih, napominje Ivan Ćosić, dizajner i kreativac koji je radio za mnoge svetske brendove. Za uspešno prevođenje je potrebno mnogo vremena i znanja pogotovo kad treba pro- naći rešenje za engleske eufemizme iza kojih se kriju sve one „bubuljičetine, akne- tine i ostala ružnoća koja narušava izgled lica” kaže Đukanović: - Autori reklama, nažalost, nemaju ni vremena ni znanja da se pozabave time. To je, verovatno i razlog sve češćeg korišćenja engleskih reči u reklamama. Čak i ako na izlogu ne piše ‘akcija’ pisaće ‘sale’. Da li ćemo, kao što koristimo evro paralelno sa di- narom, koristiti i engleski kao supstitut za srpski? Sagovornici se slažu da je znanje engleskog jednostavno neophodno, ali da i ovde treba imati mere. - Upotreba stranih reči naj- češće treba da posluži kao ga- rancija kvaliteta robe ili usluge koja se nudi i veoma često prati proizvode namenjene mlađoj populaciji. Možemo slobodno reći da se engleski jezik u rekla- mama kod nas koristi da ‘zaseni prostotu’, kaže Iva Čukić. - Sve češća upotreba engleskih reči, po meni, ima tri uzroka: prvi je pomodarstvo, drugi prilagođavanje rečniku ciljne grupe, pre svega tinej- džera i treće, izuzetno brza pojava novih pojmova koje naš jezik jednostavno ‘ne stiže da prevede’, smatra Milićević. Ovakva situacija u srpskom jeziku, dodaje Đukanović, nije ni od juče, ni od prekjuče i nema veze samo sa uticajima koji dolaze iz engleskog jezika: - Prelimi- narni pregled spiska od oko 170.000 reči zapisanih u srpskim rečnicima pokazao je da na njemu ima do 30.000 reči koje se mogu smatrati srpskim. Preostalih 140.000 reči su reči pozajmljene u različita vreme- na iz različitih stranih jezika. Dejana Radulović kaže da engleski prodire u druge govore poput „cunamija“ i da to nije slučaj samo kod nas: - Ponekad mislimo da su naši problemi jedinstveni i da samo mi nešto ne umemo da prevazi- đemo. Slične jezičke dileme i probleme imaju i drugi. Dobro je štititi svoj jezik, kaže ova sagovornica, ali je glavno pitanje kako to raditi. Međutim, izgleda da nemaju svi te pro- bleme. Petar Liskovec iz češkog ogranka agencije McCann-Erickson kaže da se u češkoj reklami ne koristi engleski jezik: - Ljudi nemaju potrebu za tim. Polovina publike ne bi razumela poentu, s obzirom da samo mlađe generacije razumeju en- gleski. Drugim rečima, reklama bi ciljala samo polovinu populacije, a to nije do- voljno za uspeh kampanje, objašnjava Lis- kovec: - Ovde važi pravilo da uspešna kampanja može biti samo na maternjem jeziku. Osim nekoliko retkih primera, skoro da se ne može naći reklamna poruka ili logo kompanije na ćiriličnom pismu. Iako je ćirilica Ustavom proglašena za zvanično pismo, a latinično ravnopravno sa njom, čini se da za ćirilicu nema mesta u rekla- mama. Da li poruka na ćirilici manje vredi od latinične? - Ne vidim zašto bi ćirilična poruka ma- nje vredela od latinične, ali zaista ne znam koliko mlađe generacije vladaju ćiriličnim pismom. Koliko god lično voleo ćirilicu, u komunikaciji sa tržištem je najbitnije da ciljna grupa razume poruku na pravi način, kaže Milićević. Ćosić kaže da se ćirilica ne koristi jer njome ne „barata“ 5% do 10% građana: - Ćirilica bi trebalo da se koristi više, pogo- tovu kad govorimo o očuvanja kulture, ali u onome što treba da bude namenjeno širokim masama, koristi se pismo koje svi najbrže prihvataju. - Oni vekovi ćirilične pismenosti jasno nam govore da poruka ispisana ćirilicom ne može vredeti manje od poruke ispisane latinicom. Ali ostaje pitanje zašto smo, posle tolikih vekova, za nekoliko decenija zamenili svoje tradicionalno pismo latini- com, pita se Đukanović i dodaje: Pitanje da li smo zaista spremni da se vratimo svom tradicionalnom pismu. Ako smo spremni onda to možemo da uradimo re- lativno lako i brzo. Plašim se, međutim, da najveći broj ljudi nije zaista spreman za to. Iva Čukić misli da je stvar u percepciji. - Ćirilica se nepravedno vezuje za na- cionalizam i nazadnjaštvo, a latinica za ev- ropejstvo i moderne trendove, kaže Čukić i zaključuje da postoji i objektivan razlog za forsiranje latinice – ekonomičnost, jer se reklame često prave za ceo region pa je reklama na latinici isplativija. Još jedan problem je nedostatak ćiri- ličnih fontova, kaže Ivan Ćosić: - Mnogo je teže pronaći kvalitetan font za kreiranje reklame na ćirilici. Većinu fontova napra- vile su strane kompanije za zapadno tržište. - Dizajneri više vole latinicu zbog ve- ćeg izbora fontova, slaže se Dejana Radu- lović. Međutim, kaže ona: Viđali smo od- lične kampanje, grafički vrlo vešto pos- tavljene, koje su ispisane ćirilicom. - Umesto da ‘zabranimo’ dizajnerima da koriste latinične fontove, efikasnije bi bilo da neka državna institucija napravi godišnji konkurs za nove ćirilične fontove, predlaže Radulović. Tekst je preuzet iz letnjeg dvobroja časopisa „Biznis i finansije“ jezik medija linkwww.mediart.org 17septembar 2011 broj 95 Prilikom pore|enja dobar je bolji, zao je gori, mali je manji, a veliki ve}i. marketin{ki novogovor Mini rečnik Oproprijacija – Uključivanje reklamnog, ambalažnog i zabavnog žargona iz rani- jih vremena u svakodnevni govor u cilju doprinošenja ironičnom i/ili komičnom efek- tu. Preuzeto iz knjige „Generacija X“ Daglasa Koplanda

PP revođenje je posredovanje između dva jezika, dve kulture i dva načina života. Značaj prevođenja u komu- nikaciji, stoga, ne treba posebno naglaša- vati. Međutim, prevodilac, pre svega, mo- ra dobro poznavati svoj, maternji jezik, a onda i strani. Danas smo svakodnevno izloženi broj- nim informacijama koje nesvesno prih- vatamo bez ikakve selekcije. Mediji su najveći izvor tih informacija. Iz njih saz- najemo za nove tehnologije, nove političke pojmove ili muzičke pravce. Zato se pre- vođenju u medijima mora posvetiti dužna pažnja. Svaki novi pojam koji uvodimo u svoj jezik mora se pročistiti, jasno odredi- ti i uklopiti u postojeći jezički milje. Jeziku je suđeno da se menja, ali ga treba štititi od nepotrebnih stranih uticaja i „nasilja“ nad njegovom gramatikom i rečeničnom strukturom. Odmaram i skijam su davno prestali da budu povratni glagoli, koji definitivno (svakako!) zahtevaju objekat. Zato televizija ima važan zadatak koji se često (možda i svesno) zanemaruje. Pored informativnih emisija, ona nudi i zabavno-obrazovne sadržaje koji su uglav- nom strane produkcije i najčešće su na engleskom jeziku. Onaj ko ne zna strani jezik mora se zadovoljiti prevodom.Afilm ili emisija gubi na kvalitetu ako prevod ne prati kvalitet originala. Kod nas vlada mišljenje da film ili emi- siju može prevesti svako, pogotovo ako je nekoliko meseci proveo na datom govor- nom području. Jedno je korišćenje jezika za vlastite potrebe, u cilju podizanja svoje stručnosti.Asasvim drugo kada na javnom servisu neko pokaže koliko ne vlada vla- stitim jezikom. Čak i kada film prevodi ne- ko ko dobro vlada i svojim i tuđim jezi- kom, on mora poznavati osnovne zakoni- tosti prevođenja u medijima. Dijalog se može prevesti doslovno, ali mnogo je bolje kada se gledaocu omogući da povremeno podigne pogled sa gustih dvorednih titlova i malo uživa i u vizuelnoj strani filma. Ka- da je dijalog posebno dinamičan, on se u titlovima mora vešto skratiti kako bi se uspešno pratila dinamika radnje. Taj pos- tupak zove se adaptacija ili prilagođa- vanje i ključan je pri prevođenju filmova. Na primer, rečenica: I think I should go now, prevodi se na srpski kao: Mislim da sad treba da pođem. Ali, u svetu brzih tit- lova to se kaže: Odoh ja! Ili poznata re- čenica: Let me tell you something..., može se prevesti jednom jedinom rečju: Čuj... Može se reći i Slušaj..., ali u titlu je uvek bolje koristiti kraći sinonim. Naš jezik je skoro savršen! Nije tačno da je siromašan, kako neki „znalci“ umeju da kažu. Jednom jedinom rečju mi saopš- tavamo - lice, rod, broj i padež. Gledamo. Šta sve saznajemo iz te reči? Lice, vreme i radnju. Englez bi to rekao: We are watching. Tri reči! Englesko uncle može biti i ujak i stric i čika, a mi tačno kažemo u kakvom je rodbinskom odnosu glavni junak sa tom osobom. Nije li to savršenstvo jezika? Da se takva reč pre- vede na srpski, potrebno je uključiti logiku koja je inače vrlo važna kod prevođenja (da li uncle i junak imaju isto prezime ili ne, na primer). Osim logike, važno je i lektorisanje, ko- je se sve češće izbegava zbog finansijskih razloga i nedostatka vremena. Treba vodi- ti računa i o tome da se podela govornog sadržaja vrši po zavisnoj rečenici ili imen- skoj ili glagolskoj sintagmi, a da gornji red nikad ne počinje crticom. Preporučljivo je da titlovi sadrže 30 znakova u redu. Kod dokumentarnih emisija posao je i lakši i teži. Lakši je, jer spiker čita preve- den tekst umerenom brzinom i rečenice smeju biti raskošnije. Teži zadatak je do- bro razumeti tematiku emisije koja je često vrlo stručna ili potpuno nepoznata. Prevo- dilac prvo mora upoznati materiju (geneti- ka, joga, ovešani mostovi, veštački nokti i kultura naroda ...) i tek onda pružiti gle- daocu kvalitetan i poučan prevod zasno- van na jasnim, poznatim rečima. Intervjue je teško „skidati“ ako nisu snimljeni u studijskom okruženju. Često ne razumemo uvek do kraja šta govornik promrmlja. Govor ometaju okolni šumovi i zvuci. Ali i u takvim uslovima prevodilac treba da nastoji da što profesionalnije uradi svoj posao. Pomenimo i veoma važne dečje emisi- je. Tu prevodilac treba da bude posebno oprezan. On najčešće mora imena junaka prevesti na srpski jezik, ako to ime odraža- va određenu osobinu junaka. Jezik mora biti primeren uzrastu i pročišćen, jer će deca usvojiti pojmove i rečenice iz svoje omiljene emisije. Dobar prevodilac mora stalno da ulaže u svoje znanje, a trebaju mu i alati: stručni rečnici, enciklopedije, pravopis, transkrip- cioni rečnik ličnih i geografskih imena i neizostavni internet! www.mediart.orglink18 septembar 2011 broj 95 Primeri adaptacije titlova Prevod: Počnimo s večerom. Može kraće: Večerajmo. Prevod: Zaista će ga ubiti, zar ne? Može kraće: Zaista će ga ubiti? Prevod: Ne radi takve stvari. Može kraće: Ne radi to. Prevod: Pošto nije bila majčinski tip, bile smo nezavisne. Može kraće: Nije bila majčinski tip pa smo bile nezavisne. Prevod: Posle dve godine srce mi još poskoči. Može kraće: I posle dve godine srce mi poskoči. Prevod: Odao sam ti jednu tajnu. Može kraće: Odao sam ti tajnu. Prevod: Video sam nekog tipa u pla- voj jakni. Može kraće: Video sam tipa u pla- voj jakni. Prevod: Pre nego što sam upoznala Ralfa, sanjala sam o slavi. Može kraće: Pre Ralfa sam sanja- la o slavi. Prevod: Dogovorili smo se da ide- mo u stan moga sina. Može kraće: Otišli smo u stan mo- ga sina. Prevod: Imaš pravo da ništa ne go- voriš. Može kraće: Imaš pravo da ćutiš. Prevod: Roj odlazi u Majami letom u šest. Može kraće: Roj u šest leti u Ma- jami. Prevod: Opisivaćete mi sve što bu- dete iskusili. Može kraće: Opisaćete mi sve što iskusite. Prevod: Ako se budem vratila. Može kraće: Ako se vratim. Prevesti, adaptirati, titlovati Jelena Milojkovi}

PP oslednjih godina dijalekti južne Sr- bije našli su mesto na televiziji u zabavnom programu – filmskom, serijskom – i naišli na simpatije publike. Drugačija leksika, „manjak“ padeža, odse- čan akcenat i brzo izgovaranje reči zvuče egzotično za one iz zapadne ili severne Srbije. Ipak, lokalni govor, ma koliko sim- patičan i blizak nam srcu, nema mesta u javnom informisanju. S obzirom na to da se jezikom i govo- rom deluje na obrazovanje sredine, jezik medija treba da prati standarde srpskog jezika. Još uvek je malo onih novinara i spikera koji se toga drže. Iako se možemo pravdati time što je dijalekat maternji go- vor, pa time i najbliži našem osećaju, ili ti- me što je standardni jezik teži jer se uči, književni jezik „sa sve propisima“ mora biti ne samo dominantan nego i jedino pri- sutan u medijima.Ada bi govor medija bio ispravan, nužno je pravilno naglašavati re- či. Mada se novinari sugestivnošću trude da privuku auditorijum, ostaju neubedljivi kada takav govor nije potkrepljen odgo- varajućim akcentima, koji upotpunjuju i zvučnu i značenjsku sliku onoga što žele da saopšte. Tako osakaćen govor nije pri- meren medijskoj upotrebi, koja nije samo informativna već i edukativna. Pogrešnim izgovorom ponekad se menja i smisao po- ruke. Greši se nesvesno – jer ne znamo dru- gačije, ali i svesno – kada se trudimo da govorimo pravilno pa se korigujemo i kad ne treba, i kada za sagovornika imamo nekog iz lokalne sredine, pa govorimo di- jalektom da bismo bili na istom (jezičkom) nivou sa njim. Ali, teorija je jedno, a život drugo. Na- glašavanje u standardnom govoru sve je više pod uticajem dijalekata. Lokalni go- vori postaju sve prihvaćeniji – privatno, jer su zanimljivi, zabavni i prirodni, a javno, zato što su nam poznati, na tom smo polju sigurni ili zato što ne znamo drugačije. Pod uticajem dijalekata nastaju nove po- jave u jeziku uopšte, pa i u akcenatskom sistemu. Mediji su danas najuticajniji deo jav- nosti, oni su sinonim za javnost, ali da bi ta javnost pozitivno delovala na „konzu- mente“, mora odlično vladati osnovnim sredstvom, a to je pravilan govor. Naroči- to je za radijsko novinarstvo važno pravil- no naglašavanje. Dok se televizija, uz reči, služi i slikom da prenese informaciju, radi- ju je jedino sredstvo za to reč. Zbog nedovoljnog poznavanja akce- natskih pravila, izostanka rada lektora i uticaja sredine, spikeri i novinari često gre- še. Da bi se takva situacija popravila, da bi se ukazalo na greške, sve je više istraži- vanja jezika, na primer, niških medija. Jed- no takvo bilo je i tema mog diplomskog rada. Tu je analiziran izgovor spikera i no- vinara informativnih emisija jer se one emituju uživo, što je i najreprezentativniji primer živog govora. Reč je o vestima Te- levizije 5 i City radija iz 2007. godine. Ide- ja je bila da pokažemo kako zvuči govor jedne urbane sredine u dijalekatskom okruženju, pa je posmatran samo akce- natski sistem. Govor Niša pripada prizrensko-timo- čkom dijalektu, koji nije deo standardnog srpskog jezika, pa je i akcenatski sistem niškog govora ostao van jezičkih normi. Akcenat je u ovom govoru ekspiratoran, to je samo jedan kratak glasovni udar bez melodije, za razliku od književnih akcena- ta, kojih ima četiri i razlikuju se po melodi- ji i trajanju. Govor sa ekspiratornim akcen- tom je izrazito brzog tempa, zato nas Voj- vođani teže razumeju. Takođe, akcenat se u govoru niškog kraja može naći na bilo kom slogu reči. Analizirani primeri elektronskih medi- ja u Nišu prikazali su nam u kom se polo- žaju trenutno nalazi akcenatski sistem lo- kalnog govora. Deluje kao nesigurna me- šavina onog što nosimo od rođenja i onog čemu nas predano (ili možda ne) uče u školi. Govor spikera i novinara dobar je kao reprezentativan da pokaže te mešavine i sve druge promene. Iako je tekst koji do nas dopire sa radija i televizije uglavnom unapred pripremljen i, trebalo bi, proveren i uvežban, česte su i raznolike greške u na- glašavanju reči. Sagledavši broj tipova odstupanja (je- danaest ih je u istraživanju), ali i učestalost pogrešno naglašenih reči, primetno je da govornici nemaju osećaj za akcenat. Sa druge strane, ono što je odlika govora niš- kog kraja – ekspiratorni akcenat – nije mnogo izraženo u medijima, ali ga ipak ima. U govoru niškog kraja to je izjednača- vanje kratkih akcenata i gubljenje svih dužina (i akcentovanih i neakcentovanih). Ne treba da čudi ako možda već za neku deceniju odsečan niški akcenat postane najzastupljeniji u medijima, i to ne samo lokalnim. Jer, greške uočene u pomenutom istraživanju ne javljaju se samo u Nišu i okolini. Sve ih je više i u nacionalnim sredstvima javnog informisanja. Da bi medijska slika, a samim tim i slika aktuelnog društva i kulture bila bolja, potrebno je unapređivati jezik i govor. Nije to posao isključivo za školu i porodicu, to je zadatak celokupne javnosti, a njen glas najbolje i najdalje se čuje preko medija. Zato je poslu novinara i spikera neophod- no prići maksimalno profesionalno jer se njihovim delovanjem građani i edukuju, uči se pravilan izgovor i jezik uopšte. jezik medija linkwww.mediart.org 19septembar 2011 broj 95 Lokalni govor — za ili protiv? Ivana Ili} Stojadinovi} Ispravno je zapitati se koga, ali i kojega.

DD a je čitanje po Vuku princip i kod saopštenja za javnost, ovaj članak ne bi imao više od jednog reda. U stvari, bilo bi besmisleno baviti se ovom temom. Činjenica je da će PR osetiti olak- šanje svaki put kada ima medijsku objavu maltene doslovce kako je formulisao, kao i novinar koji važne informacije dobija pripremljene na licu mesta. Međutim, iz- veštavanje tipa „kako je napisano u saop- štenju“ neće usrećiti profesionalce u poslu ni sa jedne, ni sa druge strane. Zašto? Jer i agencije i mediji znaju da to nije dovoljno njihovim korisnicima, da publika hoće vi- še, bolje, drugačije! Novinari i specijalisti za odnose sa me- dijima imaju različite metode rada, inte- rese i, na kraju krajeva, komunikacijske ci- ljeve. Jednima je zadatak da pišu, drugima da čitaju. Jedni stvaraju poruku, drugi je prenose. Svako u tom procesu treba da radi svoj posao najbolje što ume. Suvišno je re- ći da je odnos između ovih profesija nu- žan, ali, da ne bude zabune, on se ovde postavlja isključivo kao kompatibilan, a ilustruje kroz – uvažavajući njegovu upo- trebnu vrednost i dugu tradiciju iskoristiću sintagmu – njegovo veličanstvo saopšte- nje za javnost. Saopštenje za javnost (saopštenje za medije, informacija/obaveštenje za štam- pu, press release) jedan je od najpopular- nijih alata u odnosima sa javnošću, tako- reći osnovno sredstvo koje specijalisti za odnose sa medijima koriste u komunikaci- ji sa novinarima. Glavni kriterijum koji saopštenja moraju da ispune jeste da sa- drže vest. Informacije koje služba za medije iz- nosi moraju da se takmiče sa svim ostalim novostima i da se uz katastrofe, nesreće i ostale vesti izbore za mesto u društvenom dnevnom redu. To za stručnjake za odnose sa medijima znači svestan napor i nepre- stano traganje za prilikama kojima će stvo- riti medijski kapacitet i pažnju, te koje će njihovu organizaciju plasirati van njenih fizičkih granica. Onaj ko piše saopštenje, pisaće ga ona- ko kako želi da se pojavi u medijima. I to je prirodno. Ovde se ne bavimo pisanjem kvalitetnih saopštenja, ali ćemo pretpos- taviti da čitamo jedno takvo, a to je ono koje ima „upotrebnu vrednost“ za novi- nara. Ovo se manje-više zna još iz naslova i prvog pasusa, pa čitanje (pažljivo, razu- me se!) počinje odatle. Isto kao i dobra novinarska vest, dobro saopštenje odgovara na pitanja ko, šta, ka- da, gde, zašto i kako. Razlažući dalje strukturu, saopštenje još sadrži dodatne in- formacije o događaju i organizaciji, i izja- ve. Saopštenja su dobar i koristan alat jer njihovo čitanje povećava šanse da novinar tačno razume informaciju, daje mu mate- rijal na koji može da se pozove dok piše objave, smanjuju se mogućnosti za po- grešne interpretacije. Novinar koji je upoz- nat sa osnovnim činjenicama, ima moguć- nost postavljanja konkretnijih i, usudiću se reći, promišljenijih pitanja, a najvažnije je da ima mogućnost dalje razrade. Mediji obezbeđuju informacije, biraju ljude i događaje koji su vredni da se o nji- ma izveštava. Pritom, naravno, na umu imaju svoju publiku. Sve to je dodatna odgovornost imajući u vidu da mediji vrše uticaj i svojim propustima. Ono što izo- stave, možda ima veći uticaj nego ono što kažu. Stoga, to što kažu, mora da nadraste saopštenje. Za svaku komunikaciju potreb- ne su dve osobe – pošiljalac i primalac po- ruke. Potrošač medija nikako nije pasivni primalac, već korisnik. On tumači poruku, i to u skladu sa svojim iskustvom, okoli- nom, potrebama, obrazovanjem... Bilo školskim ili marketinškim jezikom rečeno, suština je ista – za višu ocenu, odnosno bolje pozicioniranje potreban je „viši stil čitanja“, a on podrazumeva čita- nje ispred i iza. Šta prethodi, a šta sledi? Šta je tu glavno? Kakvim istraživanjima se može potkrepiti informacija? Da li je i ka- ko proverljivo? Neki drugi ugao? Događa- je treba smestiti u kontekst, treba omogu- ćiti razumevanje i procenjivanje, obezbe- diti različite stavove, komentare, mišljenja stručnjaka, analize. Prolaz kod publike ne- će obezbediti glasno čitanje, već provoka- tivno, istraživačko, ono koje podstiče raz- mišljanje. I tu je jedna od važnih distink- tivnih uloga novinara – oni koji diktiraju misli i oni koji diktiraju ono o čemu se raz- mišlja. Preporučujem drugu grupu. Kako saopštenja uglavnom sadrže jed- nostranu vizuru sveta, potrebno je izvući stvarnost iz njega. Da li je to toliko jedin- stvena, najbolja, najvrednija, najpoznatija i ostala „naj“ aktivnost/proizvod kao što se navodi? Stvarnost je složena, pa dekodi- ranje treba osloboditi dihotomije dobar- loš, stereotipa i praznih mesta. Neću reći da je gledaocu/čitaocu lako da dođe do informacije, ali činjenica je da na raspolaganju ima sve više različitih mogućnosti i tehničkih rešenja. Pritom, uglavnom dobija sirovu informaciju. U tom smislu, jedan od recepata pravilnog čitanja može da se odnosi na pokretanje foruma i obezbeđivanje različitih uglova gledanja na najrazličitija pitanja. Govoreći iz iskustva, u saopštenjima za javnost definitivno se najteže čita ime sponzora ili donatora. Tu nekako uvek zapne. Šalu na stranu, znamo šta je mar- keting i šta je dozvoljeno. U praksi mi se dešavalo da se sve o datoj temi prenese, uključujući i imena svih partnerskih orga- nizacija (bez obzira na dužinu liste), a da se koplje slomi na onome ko je finansijer. Bez obzira o čemu je reč i da li je spon- zorstvo iz društveno-odgovornog, reklam- nog ili nekog drugog razloga. Na stranu PR kome je bez „ključne reči“ maltene beznačajna objava ☺, ovde je negde opet uskraćena publika. Nemam prava da pod- stičem neizostavno čitanje imena sponzo- ra/pokrovitelja, ali svakako se može po- vesti više računa. Verovatno su izostavljena još neka uputstva koja se odnose na uslovljenost rokovima, drugim terenima, uslovima i pravilima medijske kuće, prirodom medi- ja itd. U svakom slučaju, suština „čitanja“ jeste obrada, proširivanje teme dodava- njem drugih relevantnih informacija, gra- fikona, analiza, fotografija, video zapisa… Uvek je autentično ono pravo! Tako se ne može mnogo pogrešiti. www.mediart.orglink20 septembar 2011 broj 95 ^itanje saop{tenja za medije Danijela Maravi}

SS rbija spada u red onih država koje su nizom zakona i njegovih dopuna uredile pitanje zvaničnog jezika i pisma u globalu (mada ćemo kasnije vide- ti da nije u potpunosti jednoznačno i pre- cizno, posebno po pitanju korišćenja pi- sama). Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma je objavljen u Službenom glasniku RS, u brojevima 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, i 30/10, a poslednja revizi- ja je načinjena 2010. godine. Zakon u čla- nu 1. definiše upotrebu zvaničnog jezika i pisma na sledeći način: U Republici Srbiji u službenoj je upo- trebi srpski jezik. U Republici Srbiji u služ- benoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latinič- ko pismo na način utvrđen ovim zakonom. Na područjima Republike Srbije na koji- ma žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su, istovremeno sa srp- skim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen ovim zakonom. Ovo praktično znači da je na celoj teri- toriji Republike Srbije obavezna primarna upotreba srpskog jezika i ćirilice u zvanič- noj upotrebi. Zanimljivo je kako se defi- niše „službena“ upotreba jezika i pisma. Naime, zakon navodi šta je „službeno“ kod upotrebe: to je upotreba u 1) usmenom i pismenom opštenju organa i organizaci- ja međusobno, kao i sa strankama, odnos- no građanima; 2) vođenju postupka za ost- varivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgo- vornosti građana; 3) vođenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (u daljem tekstu: eviden- cije); 4) izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ost- varivanje zakonom utvrđenih prava gra- đana; 5) ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada. Službenom upotrebom jezika i pi- sama smatra se i upotreba jezika i pisama pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geo- grafskih naziva, naziva trgova i ulica, na- ziva organa, organizacija i firmi, objavlji- vanju javnih poziva, obaveštenja i upozo- renja za javnost, kao i pri ispisivanju dru- gih javnih natpisa. Organ, organizacija i drugi subjekt može svoj naziv, firmu ili drugi javni natpis da ispiše, pored ćiri- ličkog i latiničkim pismom. U firmi pre- duzeća, ustanove i drugog pravnog lica, odnosno radnje ili drugog oblika obavlja- nja delatnosti deo koji se koristi kao znak može se ispisivati samo latiničkim pismom. Saobraćajni znaci i putni pravci na među- narodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličkim i latiničkim pismom. Saobraćaj- ni znaci i putni pravci na drugim putevi- ma, nazivi ulica i trgova i drugi javni nat- pisi mogu se, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom. I dok se deo sa upotrebom u štampanim dokumentima uglavnom poštuje, primet- no je da se formulacija „javni natpisi i nazivi ulica i trgova mogu, pored ćiri- ličkog, ispisivati i latiničkim pismom“ nije ispoštovala u stvarnosti. Ovo zapravo zna- či da svi natpisi moraju imati ćirilični nat- pis, a da je latinični opcioni. Pa ipak, u stvarnosti, često srećemo da su javni nat- pisi, a ne samo oni privatni, ispisani is- ključivo latinicom. Primer su ulične table u mnogim gradovima. Situacija je veoma kompleksna i daleko od idealne. Pa ipak, ima pomaka: novi znaci na autoputevima su uvek prvo na ćirilici, pa na latinici i eventualno na jeziku manjina, a pozitivan primer su novi znaci ulica u Subotici (ćiri- lica, latinica, mađarski) i znaci na buleva- rima u Novom Sadu (ćirilica belim slovi- ma, ispod latinica žutim). Postoji i problem percepcije latinice i ćirilice: latinica se posmatra kao 1) svet- sko pismo, 2) negativno komercijalna („narodnjačka“, „gastarbajterska“, „gran- dovska“), 3) antinacionalistička, 4) pozi- tivno komercijalna (globalna), dok se ćiri- lica posmatra kao 1) tradicionalna, 2) na- cionalistička, 3) intelektualna i naučnička, 4) umetnička, 5) alternativna. Kao što vidi- mo, u percepciji oba pisma postoji i za i protiv, i „bitka u umovima“ korisnika još uvek traje. Najlakše bi bilo pojasniti zakonskim rešenjima kada se može koristiti samo la- tinica, kada samo ćirilica, ne ostavljajući toliko prostora kao u sadašnjem zakonu. Bilo bi dobro uvesti princip od pre Drugog svetskog rata, kada su se na skoro svim značajnim mestima, čak i komercijalnim, nalazili natpisi na oba pisma, prvo ćirili- com pa latinicom, iste veličine. Ovo bi možda obezbedilo potpunu ravnopravnost pisama, bez razmišljanja o potisnutosti jednog. Ulične table samo na latinici krše zakon, i doima se da se ne nalazimo u Sr- biji, dok se samo na ćirilici mogu smatrati nedovoljno jasnima za turiste. Praksa pokazuje da su jedino potpuna zakonska regulativa i potpuna ravnoprav- nost pisama i jezika uspešna i sprečavaju ekstremizme, povećavaju multikultural- nost i sprečavaju „zlu krv“. Tako neće biti ekstremnijih zahteva za zabranu nekog pisma, kakve se sada sreću ne samo u Srbi- ji, već i u mnogim drugim zemljama. jezik medija linkwww.mediart.org 21septembar 2011 broj 95 Slu`bena upotreba jezika ass. mr Borislav Boji} Bilingvalnost u svetu Gotovo sve zemlje su uredile pitanja zvaničnog jezika (ili zvaničnih jezika) i pisma zakonskim putem, uz neke izu- zetke. To su, naravno, one države koje imaju zvanične jezike de facto, ali ne i de jure. U ovakve zemlje spadaju SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, ili Australija. Zanimljivo je da je i bilingvalnost mo- guće derivirati de jure: ovo je, na primer, slučaj sa američkom saveznom državom Novi Meksiko. Bilingvalnost i zvanična upotreba engleskog i španskog nemaju osnovu ni u kakvom zakonskom aktu, već se izvlače kao zaključak iz činjenice da je Ustav Novog Meksika napisan svojevremeno na engleskom i špan- skom. Neke države imaju dva zvanična jezika, s tim što je jedan i de jure zva- ničan, a drugi se definiše kao „pomoćni zvanični“ (engleski u Indiji) ili „jezik međunacionalnog opštenja“ (ruski u Ka- zahstanu i mnogim državama ZND). Obično je ovo slučaj u nekadašnjim ko- lonijama ili zemljama koje su bile u sas- tavu drugih, većih država. Ne treba u izgovoru re~i televizijski izgubiti slovo j.

NN ije jednostavno definisati i odredi- ti štampu ali jedna od definicija kaže da su štampani mediji svedo- ci vremena u kom su izlazili. Toj odredni- ci treba svakako dodati da su svedoci ne samo političkih zbivanja, berzanskih kre- tanja, beležnici incidenata i sportskih (ne)uspeha, već i siguran indikator nasta- janja, sazrevanja i uobličavanja jezika. To posebno važi za „mlade“ jezike, kao što je srpski, koji je pravopisno, gramatički, jed- nom rečju formalno uobličen baš kada je nastajala i razvijala se štampa na srpskom jeziku. Iz tih razloga mogu se pratiti pro- mene jezika u štampanim medijima, a nije na odmet ni pomenuti određene jezičke polemike koje su vođene u novinama oko reforme jezika. Zato su mediji važni za strukturalno razumevanje jezika, kao jed- nog od osnovnih kulturoloških i civiliza- cijskih tekovina određenog naroda. Novine serbske iz carstvujuščeg grada Viene Prvi broj „Novina serbskih iz carstvu- juščeg grada Viene“ pojavio se na istorij- skoj pozornici 1. (13) avgusta 1813. go- dine, i upravo se analizom tog prvog štam- panog medija na srpskom, može utvrditi niz jezičkih elemenata koje odlikuju ured- nike Dimitrija Davidovića i Dimitrija Fru- šića. Kakav je bio jezik urednika moglo se videti pre izlaska novina jer su još po- četkom maja, štampali „Objavlenije sver- hu izdania slaveno-serbskih novin“, pozi- vajući buduće čitaoce na pretplatu. U tom pozivu, Davidović i Frušić kažu: „Но- вејшу, која с нами и между нами живи, повјест и животописаније содержавају добро уреждене новине. Нужда је ових и цјена свим благоображеним народом тако познана, да се народ онај за просвешченијег держи, који више новин на свом има језику“. Jezik je sa aspekta današnjeg čitaoca arhaičan, reči su nezgrapne, teško razumljive i danas se retko ili uopšte ne koriste (kada ste čuli za „blagoobražene narode“?). Međutim zna- čaj tih novina ogleda se, između ostalog, i u jezičkoj polemici, odnosno u mogućnos- ti da se inteligencija polemički „obračuna“ u štampi, jer kako Jovan Subotić primeću- je kada je Davidović počeo izdavati Novine serbske, bio je to „prvi pokušaj pragmatičnom životu naroda stvoriti organ kojim da može disati, kojim da može go- voriti.“ Prve jezičke polemike javljaju se u Da- vidovićevim Novinama serbskim, jer iako one nisu prihvatile Vukov pravopis niti ortografiju, u njima su objavljivani tek- stovi obe sukobljene strane. Polemika je izbila oko toga da li treba pisati na crk- venoslovenskom jeziku, za šta se zalažu Lukijan Mušicki i Milovan Vidaković kao najznačajniji predstavnici te struje, ili na narodnom jeziku, za šta je bio Vuk Kara- džić. Polemika je bila više nego oštra, svaka strana ogorčeno je branila svoje stanovište, a pera su ukrstili Jovan Hadžić i Sava Mrkalj, Platon Atanacković i Geor- gije Magarašević, Joakim Vujić i Milovan Vidaković. Često je napadan i Dimitrije Davidović, te mu je prijatelj Milovan Vi- daković zamerao što pušta Vuka i njegove pristalice da pišu u Novinama serbskim. Na te napade i optužbe Davidović je spremno odgovorio: „Ja sam kao urednik novina između spisatelja srbski ono, što je protokolista kakav u službi kojoj činov- ničkoj: dužnost je njegova da zapiše u pro- tokol sve štogod mu otkud dođe, ili bilo dobro ili rđavo napisano, ili protiv najma- njeg ili najvećeg čoveka, da i ono što je protiv samog sebe napisano.“ Kako će pi- sati srpska inteligencija, time i štampa, bi- lo je veoma važno crkvenoj jerarhiji koja je bila izuzetno uticajna u 19. veku, i koja www.mediart.orglink22 septembar 2011 broj 95 Promene jezika u {tampi doc. dr Vladimir Barovi} Ko je ovde lud? Dimitrije Davidović je u jezičkim polemikama često napadan i omalo- važavan, ali je takođe kada je otpušten sa mesta glavnog urednika Novina srb- skih od Miloša Obrenovića bio i lično uvređen, o čemu svedoči i isečak iz pis- ma koje mu je knez uputio: „Ja sam mis- lio da je od sviju naših učeni ovdje naj- luđi Zorić što ide po ovom snegu po čaršiji i puca sve jednako iz puške, te lovi vrabce, i baš sam mislio da nema luđeg od njega a vi uprav da vam kažem još ste luđi od njega.“

je u najvećoj meri i bila pretplatnik na Davidovićeve novine. Poznati mitropolit Stratimirović bio je nezadovoljan što Da- vidović u jezičkoj polemici pušta „vukov- ce“ da odgovaraju na „napadaje“ crkveno- slovenske struje i zato je poveo pravu kampanju da se čitaoci ne pretplaćuju na Davidovićev list, što je ovom nanelo veli- ki gubitak. Davidović je iako naizgled nepristrasni urednik, potajno podržavao Vuka i narod- ni jezik, jer piše da je slavenoserpski način pisanja zastareo i da je narodni jezik bolji, zato što je razumljiviji. Dimitrije Davi- dović je u svojim novinama sve više i glas- nije protežirao narodni jezik, odnosno Vu- kov pravopis, i iz praktičnih razloga, jer se time uvećava broj čitalaca iz naroda, dok je stari način pisanja razumeo uzak krug crkvenih uglednika i tanak sloj srpske inte- ligencije. Novine srbske Davidović je iz finansijskih i ličnih raz- loga napustio Beč i prešao u Srbiju 1821. godine, nakon čega stupa u službu kneza Miloša Obrenovića, gde je kao obrazovan čovek mnogo pomogao da se formira mla- da srpska kneževina. Za razvoj jezika važ- no je ponovno pokretanje medija na srp- skom, jer su pod Davidovićevim ured- ništvom 5. januara 1834. godine pokrenute zvanične Novine srbske. Jezik tog medija i dalje je arhaičan ali je bliži narodnom jeziku i urednik se trudi da piše onako kako će ga prosečan, ne odviše obrazovan čitalac u Srbiji razumeti: „Боимо се, да се ненадје ко одт наши Читатела, коме не- би познато било, какав е кои од страние земала, о коима ћемо по времену писа- ти; зато смо и судили за нужно, дати у Новинама и кратко описаније страни царстава и земала, колика е коа, колико народа, воиске и прихода има, и како е име владателио ниноме а како престол- ним градовима“ (Novine srbske, 20. ja- nuar 1834). U Novinama srbskim se vidi da sve više pobeđuje Vukov pravopis i ortografija, iako zbog jakog uticaja crkvene jerarhije iz Sremskih Karlovaca, Davidović nije mogao potpuno povlađivati Vuku, koji je i sam često bio u Miloševoj nemilosti. Davi- dović edukuje srpskog čitaoca novina, i u jezičkom smislu ga upućuje na Vuka. Bile su to dobro uređivane i za ono vreme savremeno grafički dizajnirane novine u kojima se piše tako da tadašnji čitalac bez muke može razumeti svaku reč. U zanat- skom smislu Davidović je vrstan novinar, vešt u svom poslu jer on nije samo pre- vodilac strane štampe, već i kreator vesti koje treba prilagoditi srpskom čitaocu. Za mnoge reči nije bilo lako naći prevod, te se Davidović u našoj istoriji pojavljuje i kao stvaralac novih reči i kovanica. Kada recimo piše o Španiji on koristi priliku da istakne važnost svoje profesije ali i potre- bu uvođenja ministarske odgovornosti kao tekovine demokratije, što na mala vrata predstavlja domaćoj javnosti kada piše: „Сви Новинари вичу сад у глас, шта би требало министрима радити, да спасу земљу. Млоги захтевају, да се и у Спа- нији заведе, да министри одговарају за сваки поступак свои.“ (Novine srbske, 24. mart 1834). Iako nije bilo mnogo sluha za potrebu jezičke reforme, zahvaljujući naporima Dimitrija Davidovića i upornih Vukovih nastojanja, u srpskoj štampi se sve više i doslednije koristi novi pravopis, a i ogorčeni zagovornici crkvenoslovenskog jezika uviđaju da je krug čitalaca novina višestruko uvećan, jer Vukov jezik može razumeti svako ko je (polu)pismen. Pro- mena jezika očigledna je jer se na početku koristi crkvenoslovenski, ima dosta nera- zumljivih reči, dok se već polovinom 19. veka u našoj štampi prihvata Vukov pra- vopis i ortografija, koji su u medijima uz manje varijacije prisutni i danas. Bilo je tokom razvoja štampe manjih jezičkih promena ali su one bile više stilske, dok je prava jezička borba bila evidentna u vreme koje smo obradili. Iz političkih i praktičnih razloga jezičke polemike u štampi 19. ve- ka bile su za današnje čitaoce veoma zani- mljive, ali je to u suštini bila borba za nas- tanak modernog srpskog jezika, jer da nije bilo novina, i upornog nastojanja da pobe- di Vuk, a time i narodni jezik, veliko je pi- tanje da li bi danas pisali kao što govorimo i čitali kako je napisano. jezik medija linkwww.mediart.org 23septembar 2011 broj 95 kroz vreme Mini rečnik Connected TV ili Smart TV: Top termin na ovogodišnjem IBCju (globalni sajam koji okuplja profesionalce uključene u stvaranje, upravljanje i tehničke segmente industrije zabave i medija). To je fraza koja se koristi da bi se opisao trend po kojem se od TV prijemnika zahteva prijem sadržaja koje kreiraju onlajn interaktivni mediji, internet televizija, sadržaji podvedeni pod „preuzimanje na zahtev“, a manje na kom- patibilnost sa drugim elektronskim medijima koji su imali primat u prethodnoj ge- neraciji TV prijemnika. Smart TV može da se tretira kao pandan Smartfonu (Smart Phone) pošto je sada, na sličan način kao i kod mobilnih telefona, omogućena dos- tupnost internetu, aplikacijama, itd. (Prema http://en.wikipedia.org) Ispravno je pisati preda mnom, sa mnom, bez sumnje, na zdravlje, u stvari ...

PP ripadnici slovačke nacionalne manjine se suočavaju sa ozbiljnim zadatkom: potrebom modernizacije ili precizni- je rečenom revitalizacijom jezika kao ključnog instrumenta očuvanja nacionalnog identiteta. Ova potreba nije samo puka posledica izvesnog stepena arhaičnosti njihovog jezika, već zahtev koji proizilazi iz promene jezičke paradigme i prome- njenog diskursa kao produkta globalizacijskog procesa. Za pro- teklih 250-300 godina, koliko su prisutni na području Vojvodine, Slovaci su već mnogo puta potvrdili svoju vitalnost (i jezičku) i sigurno će uspešno savladati i ovaj zadatak. Diskrepancija između dijasporalnog i jezika matične zemlje je istorijski najizraženija možda upravo ovih godina, a svakako je najuočljivija u medijskom diskursu. Tu možda i treba tražiti od- govor na pitanje zašto praktično ni jedan medij iz Slovačke nema stalnog saradnika – dopisnika iz Srbije, odnosno Vojvodine, i zašto je relativno malo vojvođanskih Slovaka koji su došli u Slo- vačku tokom burnih devedesetih godina, ili koliko je apsolvena- ta žurnalistike prisutno u ovdašnjim medijima. Mediji su po svojoj suštini nosioci tempa globalizacije i proce- sa modernizacije, pri čemu je modernizacija jezika najuočljivija. Treba naglasiti da Slovaci poreklom iz Vojvodine brzo i uspešno savladavaju stručnu terminologiju, završavaju fakultete i plasi- raju se na tržištu rada. Zasluge za to svakako pripadaju i pedago- zima sa Katedre slovačkog jezika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su i cenjeni u stručnim lingvističkim krugovima. U svetlu ovih činjenica pitanje, zašto je vojvođanski slovački malo prisutan u ovdašnjim medijima iziskuje dublje poniranje ne samo u lingvističke već i u društvene, ekonomske, socijalne, socio-psi- hološke i druge oblasti života u Srbiji i Slovačkoj. Mnogi Slovaci, kada na svom maternjem jeziku komunicira- ju sa pripadnicima ovog naroda koji žive u Vojvodini se verovat- no osećaju kao „jezički arheolozi“ i do njih nekim čudom iz davne prošlosti dopire jezik predaka. S obzirom na socijalno okruženje u kome je srpski u suštini jezik društvene komu- nikacije, maternji jezik kojim se oni služe je uslovno rečeno jezik kuhinje, eventualno jezik mikro sredine. Logična posledica ovoga je osiromašen fond reči pripadnika te manjine. U želji da sačuvaju čistoću jezika često biraju reči koje ne korespondiraju sa moder- nim slovačkim jezikom. Primera radi, vojvođanski Slovak će u komunikaciji sa sagovornikom iz Slovačke Republike radije upotrebiti reč zanimljiv umesto interesantan iako je upravo ova reč preferirana u ovdašnjem modernom jezičkom iskazu. S ovim, ali i drugim aspektima arhaičnosti se verovatno suočavaju pri- padnici svih manjina, a posebno kada je reč o manjinama jezičke bliskosti. Ozbiljnije razloge zašto jezik pripadnika slovačke nacionalne manjine u komparaciji sa jezikom matice deluje kao zastareo verovatno treba tražiti i u društvenim procesima koji su Srbiju i Slovačku obeležili krajem prošlog i početkom ovog veka. Vrlo koncizno rečeno, godine koje je Srbija živela izolovana od Evrope i sveta za Slovačku predstavljaju period intenzivnih demokratskih promena i celokupne društveno-ekonomske transformacije. Ovi procesi su u jezik matice uneli mnoge pojmove čije je značenje i na semantičkoj ravni vojvođanskim Slovacima bilo takoreći ne- poznato, a njihovo značenje su kasnije morali otkrivati i u prak- tičnom životu. Jezičke razlike je produbio i intenzivan proces informatizaci- je, koji je u Slovačkoj počeo nešto ranije nego u Srbiji i koji u www.mediart.orglink24 septembar 2011 broj 95 U ovom broju LINKa interesovalo nas je kakva je situacija po pitanju jezika ne samo sa nacionalnim manjinama u Srbiji, ve} i u njihovim mati~nim zemljama. Republika Slova~ka je uzeta za primer Statistika Trenutna situacija je takva da se na teritoriji AP Vojvodine, u svim opštinama i gradovima (45) u službenoj upotrebi nalaze srpski jezik i ćirilično pismo, dok je u ukupno 22 opštine u službenoj upotrebi i latinično pismo. U devet (9) opština utvr- đena je službena upotreba samo srpskog jezika, a u 33 opštine u službenoj upotrebi su i jedan jezik i jedno pismo ili više jezi- ka i pisama manjinskih nacionalnih zajednica (u 27 – mađars- ki jezik i pismo, u 11 – slovački jezik i pismo, u osam (8) – ru- munski jezik i pismo, a u šest (6) – rusinski jezik i pismo). U gradu Subotici u službenoj upotrebi su i hrvatski jezik i pismo, a u opštini Bela Crkva češki jezik i pismo. Službena upotreba jezika i pisama pojednih manjinskih nacionalnih zajednica, na teritoriji opština Beočin, Vršac, Kikinda, Stara Pazova, Apatin, i gradova Sremska Mitrovica, Sombor i Pančevo, utvrđena je samo u određenim naseljenim mestima tih opština, odnosno gradova. B. Bojić Modernizacija jezika Samo Kolar

svakoj od ovih zemalja nosi specifična jezička obeležja. Ako svemu ovome dodamo i nastanak novog urbanog žargona, koji se širi neverovatnom brzinom i za kratko vreme postaje takoreći standardna leksička norma, postaje sasvim razumljivo zašto je došlo do izraženijeg produbljivanja jezičkih razlika između ma- tice i dijaspore. Da bi lista razlika bila što kompleksnija neophod- no je ukazati i na aspekt anglofonizacije (masivan prodor en- gleskih reči) u srpski i slovački jezik. Vojvođanski Slovaci su se odjednom našli pod uticajem ne dva jezika, dve jezičke norme, već čak tri jezika od kojih svaki na svoj način prodire u njihov vokabular. U ovom slučaju umesto o arhaičnosti možemo govo- riti o nekoj vrsti novogovora – kompilaciji srpsko-slovačko-en- gleskog jezika. Vratimo se pitanju arhaičnosti bez navodnika ili sa njima. U ličnoj komunikaciji Slovaka iz Vojvodine i iz Slovačke jezička distanca ili elementi arhaičnosti su naravno vidljivi, ali se te raz- like relativno lako prevazilaze i realno ne predstavljaju prepreku uzajamnom razumevanju. U diskursu medija te razlike su uoč- ljivije i objektivno one se ispoljavaju kao ozbiljna komunikacij- ska barijera. Ovo posebno dolazi do izražaja u elektronskim medi- jima. Arhaizme, akcenat, posebnu „vojvođansku“ mekoću s ko- jom izgovaraju neke reči većina će u Slovačkoj prihvatiti sa bla- gonaklonošću (mnogi će to okarakterisati kao milozvučje) ali će ga teško prihvatiti, tačnije potpuno će ga odbaciti u elektronskim medijima. Posebno se to odnosi na informativni program, ne i na literaturu, film ili druge umetničke sadržaje. Slušaoci-gledaoci imaju više poverenja u informacije koje im saopštavaju poznata lica i poznati glasovi.Ako ta lica ili glasovi nisu poznati oni zahte- vaju da minimalno budu saopšteni njima bliskom melodikom i fonetikom. Za auditorijum ovih medija je izuzetno značajno ne samo ŠTA već i KAKO, u kojoj leksičkoj, fonetskoj i akcento- loškoj formi se informacija saopštava. Upravo ovi, po mnogim obeležjima psihološki razlozi, predstavljaju odgovor na pitanje zašto su, osim retkih izuzetaka, vojvođanski Slovaci tako malo prisutni u ovdašnjim elektronskim medijima. Razlike između jezika matice i dijaspore, možemo među njih uvrstiti i arhaizme, uvek su postojale ali one nisu bile prepreka nastanka vrednih umetničkih dela. Vojvođanski Slovaci vrlo us- pešno obogaćuju kulturu, pre svega literaturu, pozorište pa i film obe zemlje. Razlog za zabrinutost bi nastao onog trenutka ako bi se razlike produbile u toj meri da je nemoguća komunikacija između Slovaka iz Srbije i Slovačke na njihovom maternjem jeziku. Razvoj informatičkog društva i prodor engleskih izraza i jedne i druge udaljava od jezičke matrice koja je još donedavno pre- vladavala, ali ma kako to zvučalo paradoksalno, smanjuje i raz- like i tako u znatnoj meri potire i naslage arhaičnosti u jeziku vojvođanskih Slovaka. Na sreću, interkulturalnost oni imaju za- pisanu u svom genetskom kodu. U eri globalizacije krucijalno pitanje glasi: mogu li i o čemu razgovarati pripadnici iste nacije koji žive u dijametralno raz- ličitim društveno-ekonomskim sistemima? Srbija i Slovačka su se, na sreću, opredelile za jednak vrednosni sistem, identičan ci- vilizacijski obrazac. Na tragu ovih opredeljenja modernizacija jezika predstavlja primarni zadatak u nastojanjima za revitalizacijom jezika slo- vačke nacionalne manjine. Na taj način će i ono što danas zvuči kao arhaizam otići u prošlost ali, što je posebno važno i sačuvano u vrednim literarnim delima u knjigama, časopisima, na radijskim ili filmskim trakama, CD, DVD zapisima slike i zvuka. Postaće i ostaće autentičnim svedočanstvom kreativnih sposobnosti pri- padnika slovačke nacionalne manjine sa područja Vojvodine. jezik medija linkwww.mediart.org 25septembar 2011 broj 95 Obrazovanje Kako je LINKu rečeno na katedri za Slovakistiku, Filozof- skog fakulteta u Novom Sadu, trenutno slovački jezik studira oko 30 studenata. Ove godine upisano je petoro brucoša, prošle sedam. Međutim, postoje i studenti drugih studijskih grupa koji slovački jezik uče u nekoj drugoj formi (da li kao drugi strani jezik, izborni…). Tako da slovački jezik trenutno pohađa oko sto studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. R. L. Nagrada Ana Njemogova Kolarova Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine u saradnji sa partnerima raspisuje konkurs za dodelu godišnje nagrade „Ana Njemogova Kolarova“ za najbolji medijski produkt o slovačkoj narodnosti u Vojvodini. Prijavljeni radovi moraju biti objav- ljeni ili emitovani u protekle tri godine – od maja 2010. do maja 2012, a svaki novinar ima pravo da pošalje maksimum tri prilo- ga. Nagrada se sastoji od dve diplome (za medijsku kuću i auto- ra) i novčanog iznosa od 250 eura u dinarskoj protivvrednosti (za autora). Konkurs je otvoren do 31. maja 2012. Prijavu na konkurs može poslati redakcija ili pojedinac putem pošte na adresu: NSSNM, Bulevar Mihajla Pupina 1/IV, 21000 Novi Sad, sa naznakom Za novinarski konkurs. Sve neophodne informacije, kao i prijava, mogu se pronaći na sajtu www.rada.org.rs . Skra}enice dr i mr pi{u se malim slovom, bez ta~ke.

VV ažno je imati na umu koji je teo- rijski koncept u osnovi tvrdnje o nekoj jezičkoj pojavi kada sluša- mo predloge za normativnu jezičku prak- su. Možemo konstatovati da je danas veo- ma oskudno teorijsko znanje o jeziku uopšte, o rodno osetljivom posebno, pa je prvi korak u pravcu rešavanja praktičnih pitanja povećanje ukupnog teorijskog znanja o jeziku pre svega među intelektu- alnom elitom u Srbiji. Predlozi koje dajem za upotrebu rodno osetljivog jezika zasnivaju se na osnova- ma teorije delatnosti koja podrazumeva da upotrebljavajući jezik nešto činimo, delujemo i to tako što pomoću jezika mo- žemo promeniti svest sagovornika, odno- sno govornih predstavnika date jezičke zajednice. To su preporuke za razvijanje i normiranje upotrebe formi ženskog roda za zanimanja i titule žena. Pravila za primenu rodno osetljivog jezika Pravilo 1: Poštovati gramatičko pravi- lo za građenje rečenice srpskog jezika (subjekat i predikat u rečenici moraju se slagati u licu, rodu i broju). Pravilo 2: Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće. Pravilo 3: Menjati stečene navike u upotrebi jezika (jezik je jednako navika koliko i odvika). Pravilo 4: Koristiti rodno neutralne re- či prilikom govorenja ili pisanja o osoba- ma oba pola. Pravilo 5: Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na muškarce i na žene. Pravilo 6: Kreativno koristiti razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja teksta. Pravilo 7: Pisati titule i zanimanja u punom obliku, a izbegavati pisanje skra- ćenica za titule i zanimanja žena. Pravilo 8: Ukoliko saopštavate o brač- nom paru, navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno. Pravilo 9: U prevodu na srpski jezik iz nekog stranog jezika primeniti ovde pred- ložena pravila. Pravilo 10: Ne treba identifikovati že- nu prema bračnom statusu (izostaviti upo- trebu odrednice gospođica). Uz predložena pravila uobičajena su pitanja onih koji žele neposredno da ih primene, pa ovde dajem odgovore kako bi ponudila mogućnosti svima za samostalni odabir i kreativnu upotrebu jezičke forme u početnoj fazi normiranja i kada je po- trebno da uključimo jezičku intuiciju predstavnika i predstavnica srpskog jezi- ka kao merodavnu u procesima normira- nja. Uobičajena pitanja o rodno osetljivom srpskom jeziku  Pitanje 1: Šta ako su moguća dva nastavka (sufiksa) za isto zanimanje ili titulu?  Primeri: doktorka/doktorica; šefi- ca/šefovica, ili ako tek treba prvi put da upotrebite neku formu – obućarka.  Savet: Odaberi onaj nastavak koji odgovara tvojoj intuiciji za jezik.  Objašnjenje: U regionu u kojem se koristi srpski jezik u Srbiji, zatim u Hr- vatskoj, Bosni i Hercegovini ili Crnoj Go- ri različita je distribucija sufiksa (na pri- mer, dvaju najčešćih za titule i zanimanja žena -ica i –ka).  Pitanje 2: Šta ako ne možemo na- praviti oblik ženskog roda od muškog neke titule ili zanimanja?  Primer: pisac.  Odgovor: Odaberi oblik koji možeš: spisateljica, književnica, autorka književ- nog teksta....  Objašnjenje: Svaki izvorni govornik svakog jezika ima kreativnu jezičku spo- sobnost da oblikuje govorenje i tekst. Po- služi se onim oblikom koji će predstaviti ženu vidljivom u javnoj i službenoj sferi, što je nadređen zahtev u oblikovanju teks- ta; čini to prema sopstvenoj kreativnoj sposobnosti, budući da ova upotreba u srpskom jeziku još nije normirana.  Pitanje 3: Šta ako taj kreativni ob- lik sada ima značenje koje je već ‘rezer- visano’ u jezičkoj zajednici?  Primer: Trenerka: osoba koja trenira druge (decu, žene, muškarce) i odevni predmet; menjač/menjačica (u banci).  Odgovor: Koristi ženske forme jer će se iz konteksta jasno videti o čemu se radi.  Savet: Ne odustaj od osnovne name- re da žena bude vidljiva u jeziku u situaci- ji kada ste u dilemi i pronađite u sop- stvenoj intuiciji za jezik oblik koji po vašem mišljenju može zadovoljiti potre- bu.  Pitanje 4: Šta u slučajevima usta- ljenim u jeziku da se sufiksima određu- je pripadnost nekome?  Primer: Savićka i Savićeva.  Odgovor: Lingvista Egon Fekete je predložio da se ne koriste forme sa sufik- sima kada identifikujemo žensku osobu.  Objašnjenje: Ovakav način identifi- kovanja je iz ranijih društvenih odnosa kada žene nisu bile u javnom prostoru nego njihovi muževi, odnosno očevi.  Savet: Identifikuj žensku osobu ime- nom i prezimenom u javnom i službenom govorenju ili pisanju. Na primer: Jelena Janković ponovo pred peharom. Umesto: Jankovićeva ponovo pred peharom.  Pitanje 5: Šta ako oblik ženskog ro- da zanimanja il titule ima negativno značenje?  Primer: Prostitutka.  Svet: Odaberi drugi kojim se nega- tivna komponenta briše.  Pitanje 6: Šta ako je teško naći žen- ski oblik za neku titulu ili zanimanje?  Na primer: pedijatar.  Savet: Moguće su konstrukcije: žena pedijatar; dečji lekar; osoba koja leči de- cu, zavisno od teksta.  Odgovor: Postoje razne prihvatljive mogućnosti uključujući i formu muškog roda: pedijatar Jelena Jovanović.  Pitanje 7: Šta ako je neka titula ili zanimanje višesložna sintagma?  Primer: Marica Jovanović, viši va- trogasni oficir I klase.  Predlog: Stavi sve u formu ženskog roda: viša vatrogasna oficirka I klase.  Pitanje 8: Da li različita sintaksič- ka forma u rečenici: subjekatska (S), objekatska (O), predikatska (P) ili apo- zicijska (A) ima uticaja na odabir for- me ženskog roda za titule ili zanimanja kad se odnosi na žene?  Primeri: Premijerka Islanda govori poslanicima; Nataša Mićić je predsedni- ca; Brazil dobio predsednicu.  Preporuka: Upotrebi formu ženskog roda u sve tri sintaksičke pozicije kad god je to moguće. U najkraćem, osnovna preporuka za rodno osetljivi jezik glasi: Upotrebi u re- čenici teksta forme ženskog roda za zani- manja i titule žena dosledno, gde je to moguće prema sopstvenoj jezičkoj intui- ciji. www.mediart.orglink26 septembar 2011 broj 95 Rodno osetljiv jezik u slu`benoj upotrebi u Srbiji Svenka Savi}, profesorka emeritus

NN egovanje jezika je mnogo više od pravilno napisane reči. Postoje merila jezičke pravilnosti koja se moraju poštovati. Ona se odnose na jas- noću (podrazumeva da iskaz mora biti jasan), bogatstvo jezika, ekonomičnost i čistotu jezika. Bogatstvo jezika podstiče se, pre svega, upotrebom različitih reči (sinon- imima). Ako u jednom tekstu mora biti spomenuta reč novac, ona se može za- meniti sinonimima - para, valuta, deviza, iznos, suma. Problem može biti i nevolja, teškoća, neprilika. Osim sinonima, bogat- stvo jezika postiže se i upotrebom kon- strukcije: da + prezent (može da ima pod- jednako se koristi kao i može imati), upotrebom odgovarajućih zamenica za spomenute pojmove, ali i različitih oblika predloga (nešto može biti ispred kuće, ali i pred kućom). Kako je novinarski prostor vrlo ogra- ničen, u medijima se vodi računa o eko- nomičnosti jezika. Danas uveče je veče- ras, kredit na tri meseca je tromesečni kre- dit, ili kredit u tri rate, ostvariti pozitivne poslovne rezultate može se reći i dobro poslovati. Novinari često koriste poštapa- lice, koje su nepotrebne, pogotovo u pisa- nom tekstu. Primer iz prakse je: čak 58 odsto anketiranih u anketi u kojoj je uče- stvovalo 3.000 ljudi može se mnogo lepše reći: čak 58 odsto među 3.000 anketiranih. Često rečenica počinje ovako: Ono što je karakteristično za sve zdravstvene usta- nove je to da je..., što se može zameniti mnogo ekonomičnijim oblikom: Za sve zdravstvene ustanove karakteristično je... Čistota jezika održava se izbegavanjem stranih reči, izraza i konstrukcije i pokuša- jem da se gde god je moguće koriste do- maće reči. Česta greška je nagomilati pre- dloge koji zahtevaju imenice u različitim padežima, što je samo bukvalni prevod sa engleskog jezika. Nepravilno je reći doći sa ili bez dece –pravilno je doći sa decom ili bez nje. Takođe, treba izbegavati prete- ranu upotrebu žargonizama, frazeologiza- ma i provincijalizama. Uzimajući u obzir jezička pravila, kao i pravila novinarskog jezika, naznačićemo neke od najčešćih grešaka sa kojima se lektori susreću čitajući rukopise različitih autora, svrstanih po jezičkim nivoima. Ortografske i fonetske greške najče- šće su usled nepoštovanja glasovnih pro- mena. Nije podpredsednik nego potpred- sednik (jednačenje suglasnika po zvučnos- ti), pravilno je nosilac, a ne nosioc (pre- lazak l u o, l je prisutno samo u nomina- tivu jednine i genitivu množine određene imenice), kao i odeljenje, ne odelenje (jo- tovanje). Primetno je i da novinari ne poš- tuju standard u pisanju brojki. Brojevi do deset pišu se slovima, ostali brojevima. Međutim, nedopustivo je mešanje, odnos- no pisanje jednog dela brojke slovima, a drugog brojem. Npr. pogrešno je 20 hilja- da ili 20-tak. Treba napisati 20.000 ili dva- deset hiljada, dvadesetak ili oko 20. Greši se često i u pisanju vremenskih perioda. Ili ćemo napisati od 1970. do 1990. ili 1970- 1990, netačno je od 1970-1990. Morfološke greške ogledaju se u neko- liko primera. Upotreba ni/niti ispred gla- gola ne, neću, nemoj i nemam je pogrešna – On ni ne zna treba zameniti sa on i ne zna. Prefiksi se sa rečima pišu spojeno (antidržavni, etnoselo, mikročestica, eks- kralj), osim ukoliko prefiks prethodi vlas- titoj imenici, onda se koristi crtica (eks- Jugoslavija). Novinari dosta greše i u upo- trebi padeža. Nije u vezi nečega, nego u vezi sa nečim, ne kontaktiramo nekoga, već kontaktiramo sa nekim, nije dogovor oko nečega, nego dogovor o nečemu, nije u čast nekoga, nego u čast nekome, nije biti jednoglasan kod nečega, nego biti jednoglasan sa nečim. Takođe, treba znati razlikovati priloge i prideve. Pridev ide uz imenicu, prilog uz glagol. Napisati, na pri- mer - zajednički će se predstaviti na sajmu je pogrešno, pravilno je zajedno će se predstaviti na sajmu ili zajedničko pred- stavljanje na sajmu. U medijima je česta upotreba dekomponovanog predikata, što je odlika administrativnog stila. Gde god je moguće, trebalo bi koristiti punoznačan glagol. Biti u kašnjenju je kasniti, imati planove je planirati, dati doprinos je do- prineti, voditi razgovore je razgovarati, realizovati izgradnju je izgraditi, izvršiti pregled je pregledati. Leksičke greške nastaju kad se po- grešno koristi značenje određenih reči. Često je mešanje pojmova značajan i znatan. Značajan znači važan i bitan, zna- tan je priličan i osetan. Reč zahvaljujući nikad ne može da se koristi u rečenici koja ima negativan ishod. Umesto toga koristi- ti zbog ili usled. Zahvaljujući ratovima je pogrešno, treba zbog ili usled ratova. Nepotrebno je korišćenje sintagmi kad je moguće zameniti ih jednom rečju, što se najbolje ogleda u primerima s rečima slu- čaj, nivo i pitanje. Ne treba pisati u tom slučaju - može se reći jednostavno tad, u slučaju da je ako, nije redak slučaj je neretko, u većini slučajeva je većinom, na godišnjem nivou je godišnje, podići nivo proizvodnje je povećati proizvodnju, po pitanju nečega je jednostavno o nečemu. Često se u rukopisima nalazi sledeća re- čenica: Rešeno je pitanje njihovog stalnog prihoda, koja ima značenje, jednostavno: Obezbeđen im je prihod. Leksičke greške tiču se i pleonazama, bespotrebnog ponavljanja istoznačnih reči. U maju mesecu je u maju, zimski period je zimi,vremenski rok jednostavno rok, vrati- ti unazad je vratiti, područje opštine je opština, proizvodni proces samo proizvod- nja, a proces tranzicije – dovoljno je tran- zicija. Česte greške su i sintagme preuzete iz pojedinih struka, koje nisu u duhu novi- narskog stila: krovna konstrukcija je krov, preradni kapaciteti su pogoni i fabrike, maloprodajni objekti - prodavnice, radnje, a robni promet je trgovina. U leksičke greške spadaju i komparativi i superlativi prideva koji se ne porede, jer već ozna- čavaju najveći stepen nečega. Minimalan je već najmanji, maksimalan je najveći, a optimalan najbolji. Spoj dobrog novinara i lektora osnova je za medij koji neguje srpski standardni jezik, što je jedan od zadataka javnog informisanja. jezik medija linkwww.mediart.org 27septembar 2011 broj 95 Malivodi~novinarskihgre{aka Sanja [tefan Ako se re~ deli na kraju reda, oba dela treba da sadr`e najmanje jedan samoglasnik.

OO vija je svet bašča golema, a cveće šareno. Svakoj če si uzbere onoj koje mu se naj ugadža - kažu u nekim krajevima Srbije, ali u drugim to teško mogu da razumeju. Ova izreka iz Pi- rotskog okruga može da se primeni i na medije. U Srbiji ih je (nažalost) mnogo, ali je dobro da gledaoci imaju mogućnost da biraju. Kada bi se, međutim, tako i govo- rilo na medijima, nastao bi pravi haos. U redakcijama su ljudi koji dolaze iz raznih krajeva Srbije. Dobro je uživati u različitosti, ali je bitno da jezik koji se čuje na televiziji bude – suprotno od toga – ujednačen i razumljiv svima. To je uloga lektora koji nas stalno tera da težimo ide- alu – književnom srpskom jeziku. Lek- tori u redakcijama meni daju sigurnost. Doživljavam ih kao veliki autoritet i ono što jednom kažu, ne zaboravljam, kaže glavna i odgovorna urednica TV „Zona“ Gordana Bjeletić. RTV Zona „najmlađa“ je regionalna te- levizija u Srbiji. Program emituje tri go- dine, a novinarski kadar uglavnom čine ljudi kojima je to prvi posao u medijima. To znači da i program sazreva zajedno sa njima, i da je njegovo postavljanje bio jedan veliki pionirski posao. Svakako bi bilo teško, ili čak nemoguće bez stručnja- ka iz raznih oblasti. U tom timu lektor je nezaobilazan! Opis posla lektora u po- četku je bio da pročita i ispravi apsolutno svaki tekst koji se priprema za emitovanje, zatim da radi sa novinarima i prezenteri- ma na njihovom čitanju i akcentima. - S obzirom na to da živimo na jugu Srbije koji je prepoznatljiv po različitim govornim karakteristikama, moja ideja bi- la je da to iskoristimo za emisiju koja će se baviti upravo jezičkim nedoumicama na koje nailazimo svakodnevno. Za autora kratke televizijske forme „Važno je da se razumemo“ izbor je pao, naravno, na našu lektorku Ivanu Ilić-Stojadinović. Svoje znanje uspela je da na zanimljiv i kreati- van način prenese kroz ovu emisiju, doda- je Gordana. Na TV „Zona“ lektor će, takođe, ubu- duće biti angažovan na kontroli svega što se odnosi na promociju televizije: najave emisija i promotivni materijali u sopstve- nom programu, najave programa u drugim štampanim medijima i najave emisija i ce- lokupnog programa preko različitih druš- tvenih mreža. - Pitala sam mlađe kolege zašto im je lektor bitan. Najčešće je odgovor da bi znali kako se nešto piše. Mnogi kažu da često imaju nedoumice oko akcenta, a najviše je zabune kako se izgovaraju ime- na nekih naselja. U Srbiji je bar deset mes- ta koja se zovu Izvor, ali se to ime, u zavi- snosti od kraja u kom se nalazi, izgovara različito. U Novom Sadu bune se oko Du- navske ulice, da li je Dùnavska ili Dunávs- ka; u Nišu oko Duvaništa – je li Dùvanište ili Duvánište. Da se ne bismo bunili – tu www.mediart.orglink28 septembar 2011 broj 95 Novinarsko iskustvo LINK je pitao novinare da li bolje obavljaju posao - kada u redakciji postoji lektor ili kada ga nema: - Uglavnom sam radila u redakcijama u kojima nije bilo lek- tora, zbog čega sam naročito morala da pazim kako pišem, a u slučaju radija i kako to što je napisano izgovaram. Vodim raču- na jer svaki moj tekst pregledaju urednici koji ih i prelamaju, pa se trudim da tekst napišem što bolje i u pogledu pravopisa, jer bi me bilo sramota da ostavim utisak nepismene, a za to školovane novinarke, kaže novinarka Blica, Vanja Đurić. - Lektori u našoj redakciji imaju poseban raspored. Nažalost, imamo ih sve manje i manje. Kada su u pitanju greške trudim se da učim na njima, ali neke stvari se teže menjaju. Gledam da usvojim pravilne oblike reči i izraza, da naučim tako kako treba da se pišu ili izgovaraju. Kad sam na terenu i imam javljanje uživo trudim se da pojedine problematične izraze unapred defi- nišem sa lektorkom. To mi puno pomaže, primećuje Norbert Šinkovic, sa Radio Novog Sada. - Uvijek izuzetno pazim da mi tekst i govor budu pravilni i pismeni, nije bitno imam li lektora, a situacija je takva da ga do sada još nisam imala. I na poslu, i u životu jedna od najvažnijih stvari mi je pravopis, gramatika, i pravilno izražavanje, jasna je novinarka Zorica Rikic, Pan Radio Bijeljina. - Mi skoro uvek imamo lektora u redakciji (osim vikendom i nekada u vreme godišnjih odmora). Kada sam počeo da radim, mislim da mi je koristilo dosta, jer od njih možeš dosta da naučiš, a naravno i pomognu da tekst izgleda bolje, ponekad i da bude razumniji. Kasnije sa njima ulaziš ponekad i u rasprave, stilske naravno, ne gramatičke, jer oni nekada ne shvataju kakvu si poruku baš tim redosledom ili određenom upotrebom reči želeo da pošalješ. Sve u svemu, mislim da je korisno imati lektora u redakciji, jer ti ponekad u brzini promaknu neke sitnice. Ali da sa druge strane moraš zadržati svoj stil i način pisanja (obraća- nja publici), jer oni nekada imaju potrebu da se previše mešaju u to, rekao nam je novinar Televizije Vojvodine, Branislav Šov- ljanski. - Dok sam radila u pisanim medijima, znala sam da imamo lektore i pazila sam na eventualne greške. Kad moj tekst izađe u novinama, proveravala sam da li je lektorka nešto ispravila, da ne bih grešku ponavljala. Na TVu je drugačije, lektorka je tu pa ukoliko sam u nedoumici, u vezi sa formulacijom rečenice, konsultujem se sa njom, istakla je Biljana Kušljević, novinarka Novosadske TV. Ta~ka, zarez i dvota~ka

su lektori, primećuje Gordana. Inače, zanimljivo je razlikovati pisani i govorni jezik u medijima. Oni koji su to radili, kažu da je značajna razlika između pisanja za štampane medije i televiziju. Si- gurno da ovaj (za sada) najsloženiji medij, ipak, kvari stil jer se oslanja na sliku, a tekst je samo prati – ne opisuje, već dopu- njuje. U pisanju i govoru televizija traži stalno pojednostavljivanje. - Predrasuda sa kojom su me dočekivali u elektronskim medijima, kada čuju da sam iz Pirota, kasnije mi je donosila samo dobro jer su iznova bili iznenađeni kako se u mom govoru ne čuje „nikakav nagla- sak“. Možda je i u tome neki od razloga zašto ja stalno želim da čujem „drugo“ mišljenje, da promislim o svemu što pišem i oslanjam se na „presudu“ lektora. Ipak, što sam starija, možda zbog nostalgije, govor kraja iz koga sam sve mi je bliži i rado tako govorim sa svojim prijateljima iz detinjstva. Na poslu, međutim, težim zvaničnom književnom jeziku, jer je to standard na kome malo ko još insistira, ali mislim da je veoma bitan zbog očuvanja ne samo pravogovora već i edukativne uloge televizije, zaključuje Gordana Bje- letić. Pripremila redakcija LINKa jezik medija linkwww.mediart.org 29septembar 2011 broj 95 A šta kažu lektori? Interesovalo nas je i kakvu saradnju i uslove rada imaju lek- tori u redakcijama. - U redаkciji progrаmа nа srpskom jeziku Rаdio Novog Sаdа imа četiri lektorа. Isprаvljаmo vesti, priloge, tekstove zа emisi- ju i sl. Pored togа, prаvimo emisiju „O jeziku je reč“ i preuzi- mаmo аgencijski tekst „Dogodilo se nа dаnаšnji dаn“ koji skrа- ćujemo i prosleđujemo spikerimа. Isprаvljаmo jezičke greške, preusmerаvаjući se konkretno nа govorni аspekt pošto smo rа- dijski lektori. Deo nаšeg poslа je i dа, što je više moguće, skrаću- jemo i pojednostаvljujemo tekstove. Budući dа je rаdio speci- fičаn medij, trudimo se dа sаžimаmo, skrаćujemo novinаrske tekstove kаko bi običnom slušаocu bili prijemčivi. Isto tаko, konkretno, kod nаs je često bitnа brzinа u situаcijаmа kаd, npr. isprаvljаmo vesti, koje smo dobili neposredno pred čitаnje u pro- grаm. Dok se, prilikom lektorisаnjа zа štаmpаne medije, nudi donekle više vremenа i obаvezno je voditi rаčunа o prаvopis- nim greškаmа. Mi pokrivаmo rаdno vreme od 6 ujutro do 22 čаsа, pа smo podeljeni dnevno u tri smene koje trаju po 7 sаti. Rаdimo i vikendimа, u dve smene, s tim što je sve tаko orgаni- zovаno dа onаj ko dežurа vikendom imа i slobodne dаne u sed- mici. Nаrаvno, kаd je neko bolestаn ili nа godišnjem odmoru, postoje izvesne izmene. S novinаrimа i urednicimа imаmo korektne odnose, uglаv- nom uvаžаvаju nаše sugestije. To zаvisi od sаme osobe, neki se opuste kаd znаju dа ćemo mi gledаti tekst, а neki bаš zаto više pаžnje obrаćаju. Dаrkа Velemir, lektorka u redakciji programa srpskog jezika na Radiju Novi Sad - Nedeljnik „Blic žena“, sve njegove specijalne dodatke, mesečnik „Blic žena Kuhinja“ i ljubavni roman koji izlazi jed- nom mesečno lektorišemo moja koleginica Bojana Đurić i ja. Jedino roman čitamo samo u elektronskoj formi, sve ostalo čita- mo i u printu. Osim ispravljanja pravopisnih, stilskih i grama- tičkih grešaka, lektori u našoj redakciji mogu da ukažu i na ma- terijalnu grešku kada se ona pojavi, da daju sugestiju šta misle da je bolje u određenom kontekstu, naročito kada je reč o opre- mi tekstova. Po pravilu, čim pomerite zarez u jednoj sintaksičkoj strukturi, počeli ste da lektorišete, ali moje je iskustvo da to ima veze s dogovorom na nivou redakcije i sa tim koliko imate vre- mena da se posvetite tekstu. Najčešće greške koje se ispravljaju su: - Konjugacija glagola „biti“ u potencijalu – bi, bi, bi (umesto bih, bismo, biste) - Kongruencija s brojevima „nekih dve godine“, „nekih tri sedmice“ umesto „neke dve, tri“ - Nedeklinovanje po padežima stranih imena kada stoji uz prezime Bred Pita, Džon Travolte… Breda, Džona - Nepravilna upotreba glagola „trebati“ - Nejednačenje suglasnika po zvučnosti „pretsednik“ umesto „predsednik“ - Pisanje velikim slovom prisvojnih prideva npr. „Banatski“ umesto banatski. Ovo su samo neki primeri, rekla bih i najčešći, jer svako ima neku slabu tačku, a bez tih tačaka ne bi bilo ni lektorskog zani- manja. Meni kao nekom ko se dugo bavi ovim poslom smeta to što je u svim medijima drugačiji standard, čemu doprinose dubletska pravila u našim priručnicima. I posebno to što u dis- kursu novinara i tzv. novinarskih zvezda na najmoćnijem medi- ju, televiziji, vlada potpuna jezička nekultura. Kada čitate tek- stove za dnevnik, imate mnogo manje vremena da mu se po- svetite, pa onda ispravljate samo gramatičke, pravopisne i slovne greške. Nažalost, na kraju šira publika primeti jedino slovne greške, koje i mogu da promaknu, ali je u dnevnim novinama nemoguće gledati print jer se za to nema vremena. U magazini- ma je drugačije, a posebno u našoj redakciji, u kojoj se dosta pažnje posvećuje jezičkoj kulturi u kojoj radi nekoliko diplomi- ranih filologa. Naše radno vreme je od 9 do 17 časova, ali ništa u novinama nije striktno, pa ni to, budući da naš posao zavisi od novinara i redaktora, te od njihove dinamike rada. Imamo odličnu saradnju sa svima, i novinari i urednici se uvek konsul- tuju s nama i uvažavaju naše mišljenje. Zorica Antonijević-Vukelić, lektor magazina „Blic žena“, ID „Ringier Axel Springer“ - U Dnevniku ima dve lektorke. Radno vreme je od tri, pola četiri do deset, ne radi se subotom, dok je svaka druga nedelja radna. Konkretno, moj posao kao lektorke u desku jeste da lek- torišem opremu teksta, ali često ukoliko primetim grešku u opre- mi, pročitam i ceo tekst ne bi li ga ispravila. Sa kolegama imam dobar odnos, prihvataju sve moje sugestije i retko kad traže objašnjenja. Ali se u suštini ne trude da ispravljaju svoje greške. Ono što je primetno jeste nemarnost, to nema veze sa nezna- njem, već s tim da novinari i ne pročitaju svoje tekstove kad ih predaju. To se najbolje ogleda u slovnim greškama sa kojima se susrećem. Ljudi ne shvataju da je lektorstvo posao. Kad čitam knjigu, čitam je drugačije. I tamo znam da primećujem greške i čitam sporije. Sanja Štefan, „Dnevnik Vojvodina press“, lektorka u desku Kako saznajemo, dnevnike Blic i 24 sata i sve njihove dodatke lektoriše sedam lektora; lekturu NIN-a rade tri lektora, koji su zaduženi i za Autoblid, Puls čita jedan lektor, a dnevnik Alo! troje njih. Onlajn konvertor }irilice u latinicu i obrnuto: www.cirilicalatinica.com

KK njige koje ću pokušati da predstavim svim zainteresovanim čita- ocima nisu nove, ako mislimo na godinu njihovog objavlji- vanja, ali su svakako aktuelne i veoma značajne za sve one čije se profesije zasnivaju na pravilnoj upotrebi jezika i lep- oti jezičkog izraza. Ukoliko kao novinar, reporter ili lektor radite u nekom od štampanih medija vrlo je važno da dobro poznajete pravopisna pravila koja vladaju u jeziku kojim se koristite. Poznavanje i dosled- na upotreba pravopisnih pravi- la u svakom pisanom tekstu ogledalo je stepena obrazova- nosti i pismenosti članova jed- nog društva, a u krajnjoj liniji i stepena kulture jednog društva. Svaku nedoumicu i nesigur- nost u pisanju valjalo bi otklo- niti konsultovanjem pravopis- nih priručnika i rečnika. Upravo je zbog toga prva knjiga u ovom prikazu Pra- vopis srpskoga jezika. Podjed- nako je neophodna đacima, studentima, profesorima, jav- nim radnicima, novinarima i drugim korisnicima. Pravopis se u izmenjenom i dopunjenom izdanju pojavio 2010. godine (izdavač Matica srpska). Prvo izdanje ovoga pravopisa (1993, a ponovljena izdanja 1994. i 2000. godine) kao glavni autor potpisao je Mitar Pešikan, a njegovi saradnici bili su Jovan Jerković i Mato Pižurica. Re- daktorsku grupu izmenjenog i dopunjenog izdanja čine Mato Pižurica, kao glavni redaktor, Milorad Dešić, Branislav Osto- jić i Živojin Stanojčić. Prome- ne u jeziku nužno donose i pro- mene u pravopisu, te je ovaj pravopis pretrpeo znatne iz- mene i dopune – izostavljeni su prilozi koji ne spadaju u pra- vopisnu problematiku, tekst Pravopisa je oslobođen pozi- vanja na Pravopis srpskohrvat- skoga jezika iz 1960, prome- njeni su svi detalji u kojima je praksa demantovala važeća pravila, tekst je dopunjen u onim delovima u kojima su uočene praznine. Novina je go- tovo nov tekst o interpunkciji, a rečnik uz Pravopis je znatno dopunjen. Tako, ukoliko niste sigurni da li treba napisati jar- kocrven ili jarko crven, u stvari ili ustvari, nezavistan ili neza- visan, posegnite za ovim pri- ručnikom koji će vam razrešiti dileme. Odgovor ćete naći u rečniku koji prati Pravopis, a detaljnije objašnjenje dobićete u odgovarajućem poglavlju priručnika. Šta nam još nudi Pravopis? Poglavlje o ekav- skom i ijekavskom izgovoru, glasovnim promenama, pisanju velikog slova, interpunkciji, spojenom i odvojenom pisanju reči, skraćenicama, o podeli re- či na kraju reda, kao i izuzetno značajno poglavlje o prilago- đenom pisanju imena iz stranih živih jezika. Pomoć oko sličnih pitanja i pravopisnih nedoumica možete potražiti i u Srpskom jezičkom priručniku (autori Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan i Branislav Brborić), koji se do danas pojavio četiri puta u izdanju Beogradske knjige. Ova knjiga je dopunjeno iz- danje Jezičkog priručnika iz 1991. godine koji je u ono do- ba prvenstveno bio pisan kao priručnik i savetnik za radijske i televizijske poslenike. Izda- nje koje predstavljam je donek- le izmenjeno i dopunjeno (do- dato je nulto poglavlje o stan- dardnom jeziku i jezičkom standardu), i svakako osavre- menjeno. Na taj način je ovaj priručnik postao dostupniji i prijemčiviji široj čitalačkoj publici. Poglavlja koja čine sastavni deo ovog priručnika su: načela naše jezičke politike, merila jezičke pravilnosti, ak- cenat i druga pitanja pravilnog izgovora, pravopisni problemi i nedoumice, poglavlja o ob- www.mediart.orglink30 septembar 2011 broj 95 Ka boljoj pismenosti i boljem jeziku mr Nata{a Beli} Investicija LINK je zamislio redakciju u kojoj ne postoji ni jedna od preporučenih knjiga iz teksta mr Nataše Belić. Istraživali smo koliko bi koštalo „investiranje“ u jezik. Pretragom po internet- knjižarama saznali smo da je potrebno da se izdvoji oko 9.000 dinara za kupovinu. Nismo naveli tačnu cifru jer se ona menja u zavisnosti od toga da li izdavači u cenu uračunavaju i iznos poštarine ako naslove naručujete preko interneta, da li postoji popust u knjižarama za članove kluba čitalaca, itd.

licima reči, o sklopu rečenice i značenju reči. Izuzetno zanimljiv i veoma koristan je i rečnik sa neobič- nim naslovom Du ju speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama (autori Vera Vasić, Tvrtko Prćić i Gordana Nejge- bauer, Novi Sad 2001). Rečnik je zasnovan na korpusu pri- mera iz dnevne, nedeljne i me- sečne štampe, radijskih i tele- vizijskih emisija, kao i razgo- vornog jezika mladih, sadrži 950 odrednica i svima nam dokazuje da je naš jezik pre- plavljen upotrebom „anglosrp- skih reči” (apdejtovati, kopira- jt, mejnstrim, strejt, strendžer, hepening). One predstavljaju proizvoljnu mešavinu, engles- kog i srpskog i najčešće su loše prilagođene našem jezičkom sistemu. Pomenuti rečnik nam na veoma zanimljiv način (gra- fički i simbolički lepo osmiš- ljen vodič kroz rečnik) razreša- va dileme oko pisanja angli- cizama. Kod svih anglicizama se dosledno primenjuje tran- skripcija, a izvorno pisanje je nepravilno. Dakle, nije main- stream, već mejnstrim! Izuze- tak čine odrednice ejds, faks, imejl, pres koje se u specijal- nim situacijama mogu pisati izvorno. Svaka odrednica u Rečniku korisniku pruža još nekoliko važnih informacija – preporučen pravopisni, gra- matički i izgovorni oblik, pra- vopisne oblike koje ne bi tre- balo upotrebljavati, izvorni en- gleski oblik i njegovu adaptaci- ju u srpskom, celovitu defini- ciju značenja, ustaljen ili pred- ložen srpski ekvivalent, usta- ljene spojeve reči! Dosledna upotreba propisanih pravila trebala bi da dovede do stan- dardizacije upotrebe angliciza- ma u srpskom jeziku. Postoji još niz veoma koris- nih priručnika. Transkripcioni i Novi transkripcioni rečnik en- gleskih ličnih imena Tvrtka Pr- ćića razrešiće sve dileme oko pisanja i izgovaranja ličnih imena iz sveprisutnog engle- skog jezika. Rečnik sinonima Pavla Ćosića i grupe autora iz 2008. godine i rečnik naslov- ljen Sinonimi i srodne reči srp- skohrvatskog jezika Miodraga S. Lalevića poslužiće vam kao neka vrsta podsetnika za reči kojih ne možete da se setite u određenom trenutku ili na reči koje poznajete ali ih veoma retko koristite. Briga o jeziku ne sme biti prepuštena samo lingvističkim stručnjacima, članovima Od- bora za standardizaciju srpskog jezika, kao i članovima drugih asocijacija koje se bave pitanji- ma jezika i pismenosti. Stara- nje o jeziku, pisanom i govo- renom, njegovo čuvanje i ne- govanje, nije zadatak samo us- kog kruga stručnjaka već za- datak svih nas. Naročito onih koji u medijskim kućama rade, ali i onih koji su kao čitaoci, gledaoci ili slušaoci korisnici sredstava masovne komuni- kacije. jezik medija linkwww.mediart.org 31septembar 2011 broj 95 Prehrambeni a ne prehranbeni, stambeni a ne stanbeni. Pripremajući ovaj specijal posvećen jeziku, pojedini autori su samoinicijativno, uz teme koje su obrađivali u tekstovima, davali i pre- poruke o literaturi. Prenosimo te delove. - Svaki (ozbiljan) medij bi trebalo u svojoj redakciji da ima bar nekoliko jezičkih savet- nika, od kojih su danas najpopularniji „Rečnik jezičkih nedoumica” Ivana Klajna (štampano 11 izdanja), „Srpski jezički priručnik” Pavla Ivića i grupe autora (četiri izdanja), kao i „Re- čnik novijih anglicizama” Vere Vasić, Tvrtka Prćića i Gordane Nejgebauer koji je pre dese- tak godina zabeležio 950 odrednica izvornih engleskih oblika sa srpskim ekvivalentima i koji bi danas mogao da bude dopunjen broj- nim, novim anglicizmima koji nam svako- dnevno dolaze kroz medije, kaže Dejan Prali- ca koji preporučuje za čitanje i radove Ljubiše Mitrovića „Jezik, identitet i duhovno jedin- stvo srpskog naroda u doba globalizacije”, Lejle Turčilo „Uloga medija u globalizaciji i uticaj globalizacije na medije”, rad Slobodana Reljića „Globalizacija i mediji” objavljen u zborniku „Aspekti globalizacije” iz 2003, kao i članak Nataše Mirković „Prirodni šou pro- gram”. Preporuka Srđana Damnjanovića bio je blog Milana Dobrosavljeva „Dijalog – nikada ko- munikacija“, koji može da se pročita na adresi www.021.rs/Komentar/Milan-Dobrosav- ljev/Dijalog-nikada-komunikacija.html . Gordana Bekčić Pješčić je sugerisala čita- nje knjige „Ne nadajte se da ćete se rešiti knji- ga“, autora Žan Klod Karijera i Umberta Eka, a u izdanju kuće Gradac. - Preporučujem izvanredne knjige Tvrtka Prćića Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena; Englesko-srpski rečnik geograf- skih imena, zatim Srpsko-engleski rečnik idi- oma i izraza Živorada Kovačevića i Rečnik je- zičkih nedoumica Ivana Klajna, napisala je Jelena Milojković. Profesorka emeritus Svenka Savić, izlistala je literaturu koja se bavi procesom zagovara- nja upotrebe rodno osetljivog jezika na celom prostoru SFRJ: Milinović, Jelena i Svenka Sa- vić „Misterije rodne ravnopravnosti i još po- nešto“; Čaušević, Jasmina i Sandra Zlotrg „Na- čini za prevladavanje diskriminacije u jeziku u obrazovanju, medijima i pravnim dokumenti- ma“; Filipović, Jelena et al. „Okrugli sto na temu rodno osetljivih jezičkih politika“, Upra- va za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije; Savić, Svenka „Rod i jezik“ i „Kodeks rodno ose- tljivog jezika u medijima“. Izvučeno iz konteksta, ali sa kontekstom

Ana Savić, 25 god, profesorka rumunskog jezika: - Uvek mogu da razumem o čemu novi- nari govore, ali čini mi se da najmanje ra- zumljivo obrađuju one teme koje i sami naj- manje razumeju. Jezik koji novinari koriste ponekad je nepotrebno komplikovan i prime- tim često greške u njihovom govoru. To su, recimo, pogrešno akcentovanje reči, pogreš- na upotreba nekih termina i nepotrebno upo- trebljavanje anglicizma. Jezik kakav bi tre- balo da je u medijima je jasan, precizan i rodno osetljiv. Davor Veškovac, 27 god, vojnik: - Uglavnom razumem sve što novinari govore, jer uspevam nekako da shvatim koja je tema priče, ali ipak mislim da često umeju i da iskomplikuju prostu stvar i dodaju neke nepotrebne detalje, naročito je to u novina- ma slučaj. Najnerazumnije su mi političke teme. Mislim da jezik nije isti u svim medi- jima, ima onih koji koriste pomalo nera- zumljiv jezik, strane reči i termine koje možda ne razumeju svi ljudi, dok ima i onih koji govore prostim jezikom, čak ponekad i suviše. Pa ispadnu neo- brazovani. Na greške u govoru ili pisanju ne obraćam toliko pažnju. Čini mi se da ponekad prave greške u akcentu, u izgovaranju reči, mada nisam ja baš stručnjak za to. Novinari treba pre svega da gov- ore i pišu pravilno u skladu sa našim srpskim jezikom, gramatikom i pravopisom, moraju da budu dobro potkovani sa te strane, ali takođe jezik treba maksimalno uprostiti. Marija Jovanov, 76 god, učiteljica u penziji: - Ne mogu uvek jasno da razumem o čemu novinari govore, a najmanje razumlji- vo mi je kad se govori o ekonomskim te- mama. Čini mi se da je jezik koji novinari koriste suviše komplikovan, i da često uba- cuju strane reči u govor. Primećujem greške vrlo često, naročito pogrešnu upotrebu pa- deža i oblik broja uz množinu imenica. Jezik koji novinari koriste trebalo bi da je jednos- tavan, razumljiv, konkretan i ne bi smeli suviše brzo da govore. Ivan Knežević, 26 god, student: - Često se desi da ne razumem o čemu novinari izveštavaju, posebno kada su neke ekonomske teme u pitanju. Desi se i da stignem do pola emisije i tek onda shvatim da sam skapirao potpuno drugačije. Mislim da jezik na medijima zavisi i od medija. No- vinari Pinka, Kurira, Presa, definitivno se služe narodskim jezikom, po sistemu: da te ceo svet razume. Kada čitam Vreme, moram dobro da uključim mozak i slažem te re- čenice. Ne obraćam pažnju toliko na jezičke greške u medijima, jer ih ja prvi imam dosta. Primetim lapsuse i na TVu izveštače iz drugih gradova, da im je akcenat drugačiji, ali mi to najiskrenije ne smeta. U suštini, mislim da ovakav kakav je, jezik na medijima je ok, ništa posebno ne bih zamerio. Želmira Hil, 54 god, profesorka računovodstva: - Ne razumem uvek o čemu novinari go- vore. Najmanje razumljivo su mi obrazo- vanje, politika (pogotovo prema EU), finan- sije, problemi malog čoveka, a skoro svim temama pristupaju samo sa jednog aspekta. Jezik koji koriste novinari prepun je reči stra- nog porekla, koje pri tom i ne upotrebljava- ju pravilno. Izuzev različitih akcenata, u samom govoru ne primećujem toliko greša- ka, ali primećujem greške u frazama tipa „čak štaviše“, „duplo manje“ i slično. Novinarski jezik treba da sadrži što manje stranih reči, sa jasnim obrazloženjima, da bude prilagođen slušaocima i sa nižim i srednjim obrazovanjem. Andaraš Mesaroš, 52 god, sportski trener: - Razumem uvek o čemu novinari govore. Najnerazumljivije obrađuju ekonomske te- me, a često i političke. Jezik koji se koristi u medijima jeste razumljiv, ali često pun ne- primerenih izraza. Grešaka u govoru ima, ne mogu sad konkretno da izdvojim kojih, ali sećam se primera upotrebe ružnih reči – skoro psovki, a često sam mogao da vidim i neprimereno nepoštovanje novinara prema gostima tj. sagovornicima. Milana Grbić, 40 god, prosvetna radnica: - Uvek razumem jezik medija. Novi- nari/ke odvraćaju pažnju od suštinskih tema (problema), ne jezikom nego sadržinom. Najnerazumljivije teme su korupcija, priva- tizacija i pristup EU. Novinari/ke koriste siro- mašan jezik, pun poštapalica. Ne koriste rodno senzitivan jezik i upotrebljavaju puno stranih reči gde ne treba. Neke od grešaka koje primećujem su reči: ispoštovati, užasno dobro... uglavnom u zabavnom programu. U medijima bi trebalo da se koristi standarni književni srpski jezik. Obavezno treba voditi raču- na o politički korektnom govoru koji poštuje i čini vidljivim žene, osobe sa invaliditetom, Rome i Romkinje, stare, LGBTIQ … R. L. www.mediart.orglink32 septembar 2011 broj 95 A{taka`epublika? U `elji da pru`imo uvid u to kako publika do`ivljava na~in na koji sa njima mediji komuniciraju, sproveli smo anketu. Sagovornici su bili razli~itih uzrasta i godi{ta Konkurs „Milena Blagojević“ Konkurs „Milena Blagojević“ za mlade radijske novinare do 35 godina starosti otvoren je do 1. decembra. Pored diplome, autor najboljeg radijskog priloga dobiće i novčanu nagradu u iznosu od 500 eura u dinarskoj protivvrednosti. Tema je slobodna, paket ne sme biti kraći od minut, a ni duži od deset minuta. Svi zaintereso- vani za učešće na konkursu, radove treba da pošalju na adresu: časopis LINK, Svetozara Miletića 12, 21 000 Novi Sad, ili na mejl tanja.prodanov@mediart.org . Legatom upravlja porodica Milene Blagojević, radijske novinarke koja je poginula neposredno pred odbranu magistarskog rada.

ČČ im uzmete knjigu u ruke, shvatite da bez problema možete da je spakujete u džep ili žensku torbu. Takvog je formata sa tvrdim koricama. Drugo prijatno iznenađenje jeste način na koji je rečnik prelomljen – termini i njiho- va objašnjenja nisu dati zgusnuto, sitnim slovima, kao što je to manir u mnogim sličnim izdanjima, što omogućava veću preglednost i brže nalaženje željenog ter- mina. Navedeni su samo mali doprinosi praktičnoj upotrebi Englesko-srpskog me- dijskog glosara, prvog te vrste kod nas. Autorka Nada Donati se novinarstvom bavi više od tri decenije. Život na relaciji Beograd-London, usavršavanje u inos- transtvu, te obrazovni rad u Novinarsko prevodilačkoj radionici (www.npradioni- ca.com), koju je i osnovala, doprineli su tome da rečnik sa preko 2500 odrednica ne izgubi na aktuelnosti: pored odomaćenih, obuhvata i nove termine iz savremenog engleskog jezika. No, Nada Donati našoj javnosti je poznata i po prevodilačkom radu, a za ljude iz branše treba napomenu- ti da je prevela udžbenik Novinarstvo u elektronskim medijima, Endrua Bojda (Klio 2002.), kao i knjigu Globalni medi- ji, od Hermana i Mekčesnija (Klio 2004). Englesko-srpski medijski glosar je nas- tao kao odgovor na promene u načinu rada medijske, filmske i reklamne industrije podstaknute digitalizacijom i virtuelizaci- jom sadržaja. Ne bi bilo korektno ne reći da je na njegov nastanak uticao i rad au- torke u inostranim štampanim, elektron- skim i onlajn medijima. Englesko-srpski medijski glosar je pi- san dvojezično. Pored uputstva za lakše snalaženje, sadrži glosar, deo o prihvaće- nim nazivima i skraćenicama, dat je izbor brojeva koji se koriste umesto reči, kao i bibliografija za one koji žele da znaju više. Odrednice su poslagane abecedno, poje- dine sadrže primere pomoću kojih se lakše shvata kontekst u kojem se neki izraz ko- risti, dok se kod drugih reči ukazuje na to da imaju više značenja. Sledeći naznačenu strukturu knjige, dajemo primere: - Iz glosara: Ace (an ace reporter) – prvorazredni reporter; „Broken the story“ – vest koju novinske agencije šalju medi- jima ali bez potpisa reportera; Check calls – redovni redakcijski pozivi hitnim služba- ma da bi se saznale vesti; Dinkus – mali crtež, vinjeta ili simbol na novinskom stupcu za identifikaciju redovne kolumne u listu/časopisu; Execution photography – slikanje/snimanje reportera ispred praznog zida, kao za egzekuciju. Videti Piece to camera, Stand-ups... - Iz poglavlja o skraćenicama: Beeb – nadimak BBCja; MP (Member of Parlia- ment) – poslanik ... - Iz najkraćeg poglavlja o brojevima koji se koriste umesto reči: 24/7 – 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji ... Medijski glosar je spreman skoro osam godina. Autorka primećuje da je to svo- jevrstan priručnik za novinare ali i stu- dente novinarstva, komunikologije i film- ske umetnosti, prevodioce i profesore, kao i studente srpskog jezika sa engleskog govornog područja. Prošireno izdanje je u pripremi. Sigur- no je da će broj od trenutnih 150 stranica biti povećan, a ostaje da vidimo da li će se autorka fokusirati na sam glosar ili će no- vim terminima obogatiti i druge delove rečnika. linkwww.mediart.org 33septembar 2011 broj 95 Bezvremenski Leksikon Iako je od izdavanja ovakve knjige prošlo čak 18 godina, Leksikon filmskih i televizijskih pojmova, izdavača Naučne knjige, Univerziteta u Beogradu (1993.) i dalje je osnovna literatura za sve one koji se bave filmskim ili televizijskim stvaralaštvom, na bilo koji način. Leksikon temeljno siste- matizuje i objašnjava sve pojmove iz teorije i prakse filmske umetnosti i televizije, a mnogi termini su objašnjeni i po- moću grafičkih ilustracija. Struktura na osnovu koje su objašnjeni pojmovi je interesantna i ukazuje na težnju autora Leksikona da daju „informaciju više“. Npr, ako potražite pojam montaža, prvo ćete moći da pročitate definiciju montaže, a odmah ispod nje i odrednice svih vrsta montaža (montaža američka, montaža analogije, montaža antiteze,...), koje su takođe detaljno objašnjene. Kako je u predgovoru navedeno, knjiga klasifikuje sledeće oblasti: „U Leksikonu su zastupljeni filmski rodovi, žanrovi, filmološki i teorijski pojmovi, od klasičnih do najmodernijih. Posvećena je pažnja i televizijskoj produkciji, raznovrsnim programskim oblicima i žanrovima, razvoju elektronske komunikacione tehnologije i promenama koje donosi uticaj elektronskih medija na ponašanje ljudi. Leksikon sadrži i niz drugih pojmova iz pratećih umetnosti, koji su neposredno ili posebno vezani za televizijsku praksu.“ Leksikon je pripremila grupa autora (31 potpisnik), dok je urednik izdanja Marko Babac. Rad na ovako obimnoj knjizi od 1024 strane, sa preko 3600 objašnjenih poj- mova, trajao je 16 godina. Glavni nedostatak Leksikona je datum njegovog objavljivanja, pogotovo ako imamo u vidu brz razvoj televizije i filma od tada do danas. U iščekivanju dopunjenog i osavremenog izdanja preporučujemo vašoj pažnji ovu knjigu koja je neprocenjiva za sve one koji se bave elektronskim medijima u širem smislu. R. L. Nada Donati, Albatros Plus, Beograd 2011. mr Sanja Bo{kovi} jezik medija

ZZ emlja u kojoj, u zavisnosti od izvo- ra i kriterijuma, broj nepismenih varira od nekih sedam stotina hilja- da, pa do, brat bratu, milion i tri stotine hiljada glava, na prvi pogled nikako ne može biti obećana za one malobrojne (?) koji su se odvažili da se, preko pisane, usmene, il\' kakve druge reči suvisle, posr- nulom narodu obrate i na put „mozgovlja“ ga izvedu. Jerbo nije lako slepome o dugi pevati, ni gluvome d-mol nacrtati. Nije lako, pod uslovom da su oni koji pevaju i crtaju kudikamo za narečene umetnosti kvalifikovani.Asva je prilika da baš i nisu. I, što je grđe, za to ni sami često ne mare. Čuvena formula koja svakog ovdašnjeg medijskog uzgajivača opšte tupavosti go- tovo automatski oslobađa i same pretpo- stavke krivice glasi: „Ljudi to traže!“. Tra- žili, ne tražili, to je, fakat, put kojim se češ- će ide, da parodiramo i taj famozni naslov što se za krupnijih svetaca u svakoj po- štenoj kući uz Andrića i Njegoša citira. Elem, imajući u vidu brojnost i šaro- likost auditorijuma, neodložne zahteve ko- je pred novinske kuće postavlja (mahom) dnevna produkcija, te činjenicu da se ni sami novinari, navodno zbog sveabolira- juće „svetske krize“, već odavno ne regru- tuju iz redova najumnijih, ili barem umnih, donekle je razumljivo to što nam mediji nisu baš ogledalo „bogate kulturne baš- tine“ o kojoj sami neretko svedoče u tre- nucima vaskolikih nacionalnih posrnuća i ponovnih „vozdignuća“. No, i u tom nere- du, valjda, nije toliko teško elementarni red uspostaviti. A elementarni red bi podrazumevao makar toliko da nam plate ne budu duplo manje, da se nešto ne dešava s obzirom da ili obzirom na, da komparativ od loš nije lošiji, da su oni u zadnjim redovima uglav- nom prvi (za razliku od poslednjih koje su vazda na prednje položaje gurali), ili da ne moramo doveka protestovati protiv pa- meti, a ostati duduci u vezi jezika. Katkad bi valjalo i vesti odgledati bez mirne noći u i oko Kosovske Mitrovice (ne zbog sim- patija prema ratu, nego zbog razlikovanja padeža), ili bar bez Australije (televizije, Jugoslavije) preko drugog sloga nesrećno prelomljene. Nazvati ministra telefonom bilo bi izuzetno nemaštovito. Nazvati ga magarcem je donekle razumljivije, a ako bismo mu to baš lično hteli saopštiti, onda bi ga valjalo pozvati. Ipak, to što nam pioniri (a neretko i prvoborci) sedme sile često ni izbliza ne vladaju maternjim jezikom, očigledno ih ne sprečava da se razmeću „tuđim“, i to tamo gde za istim ama baš nikakve potrebe nema. Tako se \'ladne glave desilo da se dubiozno (sumnjivo, lat.) produbi do du- bokoumnog, a da se lopovska fukara, ume- sto špekulacijom, bavi spekulacijom, kao vrhunskom umsko-razumskom delatnošću u filozofskoj potrazi za istinom. S druge strane, izvoran, čist, arhaičan jezik biva potcenjen i često sa stidom proteran, even- tualno loše iskarikiran u uvredljivim TV serijama pod pokroviteljstvom države. Možda bi trebalo shvatiti da govorenje i pisanje svojim jezikom nije nikakvo „pro- seljačenje“, „posvinjarenje“ ni banalizo- vanje istog, već da, naprotiv, njegovo na- silno i neupućeno „postranjenje“ predstav- lja licemernu pokondirenost najvišeg (naj- nižeg) reda, pokondirenost iz koje tek bez- dana glupost zjapi. Naravno, tupoglavih ima i s one prividno „druge“ strane, pogo- tovo u dane masovnih povrataka „koreni- ma“, pa tako, recimo, prošlogodišnja du- navska regata od organizatora zvanično krštena kao Uskršnja, u jednom serbogla- goljivom listu osvane kao Vaskršnja. Mož- da nam uskoro i Srđan Bramerc u posetu dođe, ili barem Anđa Merkel, još jedared. Na prvi pogled, ovakve krive drine ola- ko bi se dale ispraviti uz savesnije angažo- vanje urednika (?), lektora, korektora i, svakako, samih novinara, kojima bi jednog dana moglo pasti na pamet da je jezik od njih stariji. Ono, pak, što se preko noći ne ispravlja jeste zabrinjavajući nedostatak stila, talenta i obrazovanja, nemaština maš- te, ubogosirotinjski fond reči i lupetarije svakakve vrste, što sve zajedno vodi tuž- nom i mučnom sakaćenju jezika, njego- vom (ne)svesnom retardiranju i hendikepi- ranju, te pomrtvljenju onog najživljeg u njemu, a paralelno sa tim i sakaćenju, re- tardiranju, hendikepiranju i pomrtvljenju ogromnog dela unesrećenog i zatucanog puka kom se takav „jezik“ servira. Instru- mentalizacija i pamfletizacija jezika u me- dijima, njegovo svođenje na stranačka i policijska saopštenja, na prepisane izjave fudbalera i silikonskih pevaljki neodoljivo (ili ne baš tako neodoljivo) podsećaju na naizgled minule, veselopresele devede- sete, kad su babe na braniku otadžbine, uz kafu, Drugi dnevnik i slatko od šljiva, na- veliko i učeno raspredale o hegemonizmu, imperijalizmu, trabantima i „galopirećoj“ inflaciji, verujući pri tom da je kurajber nešto što se pred decom ne izgovara. Zar je potrebno biti jezikoslovac, pa shvatiti da udarac zatvorenom šakom u predelu glave boli više onog koji čita nego onog što je batine dobio? Koliko bogat treba da bude rečnik koji već decenijama na poprištima porodičnih nesreća zatiče muk i nevericu? Koliko mozga u glavi koja iz dana u dan sa ushićenjemArhimeda konstatuje da je rod- bina silovane i ubijene devojčice vidno uznemirena? Koliko partijske poslušnosti u svakodnevnom vršenju službe, u slaboj do umerenoj oblačnosti, u pokretanju ini- cijative, u lišavanju slobode? Jezik je hram u kom se razumeju svi svetovi i svi bogovi. Poveriti ga na čuvanje nekome ko njegove zidove uporno pre- mazuje isključivo svojom monotonom si- rotinjom je, u najmanju ruku, neodgo- vorno. Izuzecima čast, ostalima – na čast. www.mediart.orglink34 septembar 2011 broj 95 Zatvorenom glavom u predelu mozga Du{ko Domanovi}

35

36