LINK broj 98

1

2

SS vi mi imamo „svoje okruženje/svoj teren“. Niko ne spori da stvari i po- našanja na koje smo navikli nisu potrebni. Ipak, preterano uljuljkivanje u zoni komfora nam ograničava nove spoz- naje o nama samima i svetu oko nas. Svaki iskorak-izazov u situacije kojima ranije nismo bili izloženi, u neistraženu sredinu, vodi našem, ljudskom, rastu. Taj napredak može da bude isključivo individualan, i onda, recimo, istražujemo sopstvene pro- fesionalne domete, ali može da se ogleda i u nečem drugom: želji da se promeni svet oko nas, da se pomogne ljudima iz okru- ženja, deci koja su na ulici ... najkraće, iskorak može da bude u neku od sfera građanskog aktivizma. On nije samo mo- guć, već i poželjan. No, da bi do toga došlo, potrebno je od ranih dana razvijati komunikacione kanale u kojima je in imati svoj stav, biti bez pre- drasuda, biti ljubopitljiv i otvoren za nove izazove. S obzirom na uticaj koji u današ- njem svetu imaju mediji, njihova uloga u razvijanju navedenog nije zanemarljiva. Podsetimo se, za komunikaciju su pot- rebni emiter i recipijent. I veza između njih. Ta veza je nekad čista, a kadkad sa šumom, jačim ili slabijim. Šum je posledi- ca ili tehničkih aspekata, ili ljudskog fak- tora, figurativno rečeno. I on može da se ispravi. Pozivanje na osnovne postulate teorije komunikacija na ovom mestu nije slučaj- no. Mediji često građanski aktivizam, for- malizovan kroz rad nevladinih organizaci- ja, ili tretiraju u dnevnopolitičkom kon- tekstu, ili kao vest koja će „zašareniti“ informativnu emisiju, ili kao nešto što nije vredno njihove pažnje. A šta ćemo sa neformalnim akcijama? Poput one od pre par nedelja sprovedene u Nišu kada su se u centru grada pojavili „natpisi sa likom glumca Dragana Maksi- movića u kome se poručuje da se zločin nad ovim umetnikom ne sme zaboraviti,” prema navodima Južnih vesti. Podsetimo se, Dragan Maksimović je pretučen na smrt zato što su počinioci mislili da je Rom. I još uvek su NN. Postoje brojne teorije kojima se poku- šava objasniti ljudsko ponašanje. Tri su tač- ke preseka za sve njih: lični, tzv. mikro fak- tori poput nivoa znanja i obrazovanja, ili uverenja jedinke u sposobnost da menja ponašanje i navike; društveni, tzv. mezo/ srednji faktori koji govore o odnosu indi- vidue prema sebi i njenom uticaju na po- našanje drugih ljudi; kao i uticaji okruže- nja za koje osoba može malo ili nikako da preuzme kontrolu (u kakvom okruženju ži- vite, šta možete da kupite, tehnologija itd.). Komunikaciju zarad promene ponaša- nja (Behavior Change Communication, BCC), koju teorija određuje kao bilo koju intervenciju pojedinaca, zajednice i/ili dru- štava usmerenu na razvijanje komunikaci- onih strategija s ciljem da se promovišu po- zitivna ponašanja, jedna je od alatki koju svetske a nevladine organizacije koriste u radu. Kako se društvo sastoji od mnogo podgrupa, izgled BCC strategije zavisi od jedne do druge grupe. Ipak, praksa je poka- zala da je u pitanju efikasan način za mobi- lizaciju zajednice, pomovisanje zdravih ob- lika ponašanja (u bilo kom vidu), a naj- češće kada se govori o HIVu/AIDSu (da li znate razliku između ova dva termina?), kao i u vezi sa pitanjima koja se odnose na očuvanje prirodne sredine, itd. BCC alatke mogu da budu spotovi, ali i murali. Pet ko- raka je u uspostavljanju tog sistema i ovde ih navodimo kao primer koji i mediji u koncipiranju programa ili pristupu izvešta- vanju mogu da primene: utvrditi ponašanja na koja se želi uticati, razumeti uticaj audi- torijuma na njih, razviti praktične modele kojima se utiče na promenu, razviti načine pomoću kojih će se željeno propagirati, dati nove modele komunikacije. I biti istra- jan i strpljiv. Saradnja sa (ne)formalnim trećim sek- torom pored obogaćivanja programa, i po- jedincu nudi prostor za lično unapređenje. Izvesni Džim Ron je rekao: „Vi ste presek pet osoba sa kojima provodite najviše vre- mena.“ Neko drugi je, između ostalog, za- pisao da je dobro na kraju svakog dana za- pitati se šta ste danas bolje uradili nego ju- če? Jasno je da ne možemo svi i stalno čini- ti velika dela. No, trebalo bi da verujemo da malim koracima doprinosimo da sredi- na u kojoj živimo postane bolja. Ta ideja se nekako i u međuvremenu izgubila, iako za nju nije uvek potrebno formalno delo- vanje. A ponekad se njeno postojanje i zlo- upotrebljava. Otuda i ovaj specijal LINKa. Da se na- pravi korak dalje i ukaže na neke od mo- gućnosti saradnje ova dva važna segmen- ta društva 21og veka. Nikako ne na sve opcije jer je 36 strana malo za tako nešto! Istine radi, možda smo neke teme o sarad- nji medija i NVOa mogli više da otvorimo kao problemske, no onda bismo izgubili praktičnu komponentu koju nastojimo da negujemo od prvog broja. Opredelili smo se za potencijalne zajedničke tačke u pre- seku ta dva kruga. mediji i NVO linkwww.mediart.org 3mart 2012 broj 98 Iza}i iz zone komfora Sanja Bo{kovi} Ovaj broj LINKa sufinansirao je Fond za otvoreno dru{tvo.

www.mediart.orglink4 mart 2012 broj 98 LINK, časopis za profesionalce u medijima Izdavač: Media Art Content d.o.o preduzeće za proizvodnju medijskog sadržaja Svetozara Miletića 12 21000 Novi Sad Tel/fax: 021 42 09 00 info@mediart.org www.mediart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije Resavska 28/I 11000 Beograd Tel/fax: 011 32 36 377 www.uns.rs VD direktora: Tanja Prodanov + 064 18 10 376 tanja.prodanov@mediart.org Glavna i odgovorna urednica vanrednih izdanja: mr Sanja Bošković + 063 610 855 njasab@gmail.com Pomoćnica glavne urednice: Marijana Ramić + 064 334 01 39 marijanaramic@gmail.com Redakcijski kolegijum: Dragana Bjelica, Olivera Obrenov, dr Dubravka Valić Nedeljković, Vesna Vujasinović, Rastislav Durman, Siniša Isakov Tehnička oprema i dizajn: Emil Otrupčak Korektura: Lidija Lazar Naslovna strana i ilustracije: www.sxc.hu, Fond B92, Liceulice, NNŠ, redakcija Štampa: Maxima graf, Petrovaradin 021 64 33 512 maximagraf@gmail.com Vanredni brojevi distribuiraju se bez naplate. COBISS.SR-ID 181608199 ISSN – 1451-3420 ass. mr Borislаv Bojić Mogućnosti Strana 5 Sažetak: Po Zakonu o udruženjima iz 2009, udruženje je dobrovoljna i nevla- dina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranje- ni Ustavom ili zakonom. Autor u tekstu pojašnjava zakonske okvire NVO osni- vanja i delovanja u Srbiji, ali i u svetu. Ključne reči: zakon, udruženja gra- đana, registracija UDK: 334.76 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Mediji i NGO Strana 6 Sažetak: Presek skupova pojma me- diji i pojma NGO je javni interes i suštin- ski tome je posvećen ovaj tekst u kon- tekstu mogućnosti koje im za učinkovitu simbiozu nude nove medijske tehnologi- je. Mediji se bave javnim interesom jer javnost ima pravo da zna, definiše se u međunarodnim dokumentima o pravu na informaciju kao osnovnom ljudskom pra- vu. Istovremeno građani se organizuju u nevladine organizacije da bi zadovolja- vali javni interes. Ključne reči: mediji, NGO, javni in- teres UDK: 32.019.5 dr Srđan Damnjanović Slobodni mediji pretpostavljaju zrele građane Strana 8 Sažetak: Model deliberativne demo- kratije, za koji se zalaže Habermas, zas- niva se na sistemu u kome se političke odluke donose pregovaranjem i ubeđi- vanjem, a gde javno mnjenje i mediji, i pored svog dvostrukog, zavodljivog ka- raktera, igraju važnu ulogu. Odnosno, ukoliko publika izađe iz anonimnosti i uključi se u komunikaciju, samoregu- lišući medij čuva svoju nezavisnost prema svom političkom okruženju i u jednoj, nimalo nevažnoj meri, sprečava uvlačenje medija u politički sistem. Ključne reči: Habermas, demokrati- ja, građani UDK: 32.019.5 doc. dr Dejan Pralica Afirmacija građanskog aktivizma Strana 13 Sažetak: Građanski aktivizam u 21. veku u Srbiji najbolje bi mogao da se afirmiše kroz medije civilnog sektora. U ovom radu biće reči o tome zbog čega su takvi mediji svedeni na minimum i zašto posle jednog kraćeg perioda „buđenja” građanske svesti, trenutno u medijima ne vlada veliko interesovanje za ovaj fe- nomen. Ključne reči: mediji civilnog sektora, nevladin sektor, udruženja građana, ak- tivizam UDK: 323.2 mr Milena Trbojević Vibracije trećeg medijskog sektora Strana 14 Sažetak: Tokom devedesetih stvorila se solidna baza za ono što se danas nazi- va „treći medijski sektor“, a emituje spe- cijalizovane televizijske i radio programe namenjene određenim ciljnim grupama. Ovi, tzv. community programi doprinose demokratiji, toleranciji, kulturnom i je- zičkom diversitetu, kreativnosti i slobodi svoje publike koja se podstiče da u njima aktivno učestvuje. Ključne reči: community programi, treći medijski sektor, TV i radio-stanice UDK: 654.197 doc. dr Vladimir Barović Novinarska edukacija Strana 20 Sažetak: Pomoć trećeg sektora u edukaciji novinara je dragocena, samo ako se ispune dva uslova: redakcije treba da pošalju ljude koje seminar zanima a NVO treba da angažuje dobre predavače i da napravi kvalitetan program, koji će medijskim radnicima koristiti i biti pri- menljiv u praksi. Ključne reči: mediji, novinari, NVO, edukacija, trening UDK: 070.41/.43:654.197 UDK: 654.197:316.774 P R O ^ I T A J T E

UU Republici Srbiji, sloboda udruži- vanja i položaj i delovanje udru- ženja građana zauzeli su značajno mesto i ulogu u ukupnim društvenim pro- cesima. Stvoren je tzv. treći sektor koji počiva na građanskoj inicijativi i zainte- resovanosti za određena životna pitanja, koji upravo kroz slobodu organizovanja i raznovrsnost ciljeva i razloga udruživanja, pruža odgovore na mnoga pitanja i prob- leme savremenog čoveka, koje siromašne i neuređene ali i bogate i razvijene zemlje nisu u mogućnosti da pruže. Ovaj novi sektor izborio je mesto nezaobilaznog učesnika u gotovo svim značajnijim druš- tvenim zbivanjima modernog sveta, tako da se uspešnost saradnje vladinog i nevla- dinog sektora, danas smatra jednim od kri- terijuma kojim se meri stepen razvijenosti demokratije jednog društva. „Treći sektor” danas deluje sa pozicije aktivnog posma- trača, kritičara, ali i partnera pre svega jav- nog (državnog), mada i privrednog sekto- ra. Ovako narasla uloga i značaj „trećeg sektora” podrazumeva nužno uspostavlja- nje jasno određenog pravnog okvira za osnivanje i delovanje udruženja, u koje spadaju i nevladine organizacije. Definicija Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja građana. Termin se masovno koristi u poslednje dve decenije i usko je povezan sa pojmom civilnog društva. Pored termina „nevladina organi- zacija“ koristi se i termin „udruženje gra- đana“. Civilno društvo je „Sfera instituci- ja, organizacija i pojedinaca locirana iz- među porodice, države i tržišta u kojoj lju- di učestvuju volonterski da unaprede za- jedničke interese.“ Značajna odlika civil- nog društva je da postoji podsticajni ambi- jent u kome su različiti pogledi dozvoljeni i poželjni i gde je organizacijama ili asoci- jacijama različite vrste dozvoljeno da pos- toje. Ciljevi za koje se nevladine organi- zacije zalažu su: prostor za mobilizaciju i artikulaciju interesa pojedinaca i grupa, institucionalno sredstvo za medijaciju (po- sredovanje) između konfliktnih interesa i konfliktnih socijalnih vrednosti, moguć- nost za iskazivanje i praktikovanje druš- tvenih, religioznih i kulturnih verovanja i aktivnosti, mogućnost za ograničavanje inherentne tendencije države da proširi svoju kontrolu i mogućnost da se ograniči potencijal biznisa da bude bez kontrole. Zakonom o udruženjima iz 2009. prvi put se celovito uređuje položaj i domaćih i stranih udruženja koja deluju na teritori- ji Srbije. Zakon reguliše osnivanje udru- ženja i definiše pravila za njihovu regis- traciju i pre-registraciju u skladu sa među- narodnim standardima. Između ostalog:  Predviđeno je da Udruženje mogu osnovati najmanje tri lica - fizička ili prav- na. Prema ovom zakonu, udruženja građa- na će moći da osnuju i maloletna lica.  Registracija udruženja će biti oba- vezna ukoliko ona žele da imaju svojstvo pravnog lica i ukoliko žele da kao pravni subjekti učestvuju u pravnom prometu i tada će registar udruženja voditi Agencija za privredne registre (APR). Zabranu rada udruženja moći će da sprovede samo Us- tavni sud. Udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organi- zacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog za- jedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Na političke stranke, sindikate, udruženja or- ganizovana radi obavljanja određenih de- latnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena poveziva- nja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona primenjuju se u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom. Na udru- ženja koja nemaju status pravnog lica, pri- menjuju se pravna pravila o građanskom ortakluku, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. NVO u svetu Nevladine organizacije se u svetu u mirnodopskim uslovima i u uslovima ma- lih turbulencija skoro i ne primećuju, jer ako sistem radi svoj posao, onda nema preterane potrebe za njegovom korekci- jom. Mnoge zemlje uvode restriktivnije zakone za NVO, kao recimo Rusija, koja je, suočena sa velikim prilivom novca za rušenje vlasti, morala da donese zakon da se NVO ne mogu finansirati iz inos- transtva. Savremene nevladine organi- zacije se nalaze iza spontanih okupljanja nezadovoljnika zbog svetske ekonomske krize, „okupatora Volstrita“ i sličnih, jer one uvek deluju kada je balans u društvu narušen i kada država i sistem ne mogu da obezbede prava građana. Isto tako, brojne nevladine organizacije su se po- digle oko obaranja genetski modifiko- vane hrane ili zakona AKTA protiv onlajn piraterije, jer oba ova trenda mogu dras- tično da promene život na koji smo navikli, naša prava, zdravlje i slobode. Stoga su NVO od velikog značaja za svaku zemlju, ali imaju, to je jasno, i snažnu političku ulogu, što ih čini veoma susceptibilnima na razne uticaje. Stoga će njihov položaj uvek biti rovit, i na grani- ci noža. Udruženje esnafskih radnika nikada neće biti istog značaja i iste kon- troverznosti kao udruženje nezadovolj- nika protiv režima, nalik na „Otpor“ i nje- gove „potomke“. Možemo na polju zako- nodavstva očekivati da će bitka između establišmenta, bio on prividno demo- kratski (SAD, EU) ili prividno nedemo- kratski (Egipat, Burma) uvek biti zateg- nut, jer vlast pokušava da progura svoje interese, biznis svoje, a građani poku- šavaju da se samoorganizovanjem udruže i odbrane svoje interese. linkwww.mediart.org 5mart 2012 broj 98 Mogu}nosti ass. mr Borislav Boji} mediji i NVO

NN aslov ovog teksta sadrži dva ključ- na pojma kojim ćemo se baviti: mediji i NGO. Definisati medije danas čini se komplikovanijim zadatkom nego što je to bilo nekada. Najednostavni- ju definiciju nudi Leksikon novinarstva još iz davnog prošlog veka, tačnije 1979. (str. 158) navodeći da je „medijum svako sred- stvo komuniciranja preko koga se može prenositi poruka, informacija, od komu- nikatora do recipijenta bez obzira da li se u ulozi komunikatora ili recipijenta nalaze pojedinci ili grupe, kao akteri komunika- cione prakse“. Ova opštevažeća definicija nije izgubila na aktuelnosti i danas u svetu medijske konvergencije kada na istim no- sačima informacije stižu i iz sveta masov- nih medija, ali i iz privatne sfere primaoca poruka. Kada je ovo drugo u pitanju narav- no da se misli na smartove (pametne tele- fone) koji su, da pozajmimo slogan tako zgodne reklamne poruke za jutarnji omi- ljeni napitak, ustvari „tri u jedan“, gedžet. Dalje u definisanju bi valjalo navesti šta Vikipedija smatra pod „smartom“ ili na srpskom pametnim telefonom. „To je vr- hunski mobilni telefon koji sadrži moguć- nosti ličnog digitalnog pomoćnika (PDA) i mobilnog telefona. Današnji modeli obič- no služe i kao prenosivi medijski plejeri i kamere sa ekranima na dodir visoke re- zolucije, kao internet pregledači koji mogu pristupiti i ispravno prikazati standardne internet stranice (dakle i radijski i televi- zijske sadržaje, primedba autorke ovog teksta) a ne samo one prilagođene za mo- bilne uređaje“. Definisanje je po Vikipedi- ji već danas možda zastarelo jer i drugi mobilni sve češće imaju mogućnosti koje su još donedavno pripisivane samo smart- fonima, to jest pametnim mobilnim tele- fonima. Osim toga, valja se suočiti i sa još jednim anglicizmom koji je usvojen kao „srpska reč“ - gedžet. Vikipedija navodi da je to „mali tehnološki predmet“ na primer kao nekakva „spravica“ koja ima određene funkcije, podrazumeva se da je dizajniran inovativnije, neobičnije i pametnije od uobičajenih sličnih predmeta u trenutku kada je kreiran. U upotrebi među digital- nim urođenicima gedžet je jako zgodna reč koja pokriva sve što je u datom trenutku potrebno za onoga ko je koristi u kontek- stu novih tehnologija, ali da li i za svako- ga barem delimično isto. Digitalnim urođenicima je verovatno besmislena i sama ideja definisanja neče- ga što se samo po sebi razume, ali digital- nim pridošlicama je sasvim jasno da bez ekspliciranja nema ni razumevanja suštine. Zašto se sad tome u ovom tekstu poseb- no pridaje značaj kada su nove telekomu- nikacijske tehnologije postale i deo svako- dnevice ne samo poslovnih ljudi, već i svih drugih korisnika usluga koje današnji tele- fon omogućuje. Pa stoga što je i telefon postao medij u punom smislu te reči. Da li je postao, ili je to oduvek i bio, ali sa „ma- lim“ ograničenjem na medij interperso- nalne komunikacije isključivo, a danas je i sredstvo masovnog komuniciranja. To praktično znači da gornja definicija iz Lek- sikona novinarstva koji je poznavao samo klasične medije suštinski jeste primenljiva više nego u vreme kada je napisana i za uređaje iz bagaža novih medijskih tehno- logija koje, već je evidentno, dovode do drastičnih društveno obrazovnih promena među kojima je jedna od osnovnih da sva- ko ko to želi može da pokrene sopstveni medij ili da u formi građanskog novinar- stva, iako nije profesionalni novinar/ka, radi kao reporter/ka sa lica mesta i za tradi- cionalne medije. Sada je trenutak da se definišu i mladi rođeni u digitalnom okruženju, koji se već uveliko u stručnoj literaturi prema Marku Prenskom (2005), nazivaju digitalnim uro- đenicima, a oni starije generacije kojima je to još jedna nova tehnologija usvojena u zrelijem dobu života, digitalnim pridošli- cama. Ova distinkcija nije tek na leksič- kom nivou novoprihvaćenih sintagmi, već sadrži i jasna, naučno potvrđena, objašnje- nja šta ta dva pojma, suštinski različita, podrazumevaju. „Digitalni urođenici na- vikli su ubrzano primati informacije. Vole paralelno obrađivati i raditi nekoliko po- slova istovremeno. Više vole da slike pret- hode tekstu, nego obratno. Skloniji su na- sumičnom pristupu (kao u hipertekstu). Najbolje rade u internetskom okruženju. Uživaju u trenutnim zadovoljstvima i čes- tim nagradama. Skloniji su igrama nego ozbiljnom radu“ (Prenski 2005, http://edu- point.carnet.hr/casopis/40/clanci/3). Ove dve kategorije korisnika gedžeta medije intimno definišu na potpuno različit način, kao i svoje komunikativne potrebe, iako bi ovi drugi jako želeli da imju iste informa- cione navike kao oni prvi, ako ni zbog če- ga drugog, a ono da bi mogli da kažu da pripadaju modernom dobu uz sve njegove nanose…. Dakle, definisanje medijskog kruga je zatvoreno otvaranjem prema svetu novih tehnologija koji ubrzava prijem i odašilja- nje informacija više nego što to odgovara digitalnim pridošlicama, ali povratka na tradicionalno u svetu informacija nema. Uvođenjem i u Srbiji digitalnog zemalj- skog emitovanja televizijskog programa, ove ili naredne godine, nove medijske us- luge, već prisutne u razvijenim zemljama, kao što je na primer televizija na zahtev, postaće deo zadovoljavanja i naših komu- nikativnih potreba. Istovremeno otvoriće se i nove mogućnosti za kreiranje vrlo spe- cifičnih televizijskih sadržaja koji bi mogli da zadovoljavaju veoma uske komunika- tivne potrebe još užih ciljnih grupa i da ih realizuju oni koji nisu obavezno pripadni- ci novinarske profesije, već su upravo spe- cijalisti za te uske oblasti kojima se novi mediji bave. Drugi pojam važan za ovaj tekst jesu nevladine organizacije ili udruženja gra- đana ili treći sektor ili civilni sektor. Sve navedeno je u osnovi isto sa samo dodat- nim uglom gledanja na suštinu pojma, a to je da se grupa interesno vezanih građana organizuje da bi delovala u javnom intere- su. Sociološki leksikon ovu definiciju pro- širuje i navodi (1982: 712) da u njemu „građani svestranije izražavaju, zadovo- ljavaju, i međusobno usklađuju svoje stručne, kulturne, umetničke, socijalne, sportske i druge potrebe i interese“. A u Enciklopediji Britanici (2005, Vol. 6: 45) dodaju da je to „organizacija koja ne pri- pada ni jednoj vladi (...) većina NVO je neprofitna (...) mnoge NVO glavni su izvori informacija za vlade po pitanjima kršenja ljudskih prava i degradacije živo- tne sredine “. U Zakonu o udruženjima Republike Sr- bije (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009) pojam udruženja definiše se u članu 2: „Udru- ženje, u smislu ovog zakona, jeste dobro- www.mediart.orglink6 mart 2012 broj 98 Mediji i NGO prof. dr Dubravka Vali} Nedeljkovi}

voljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fi- zičkih ili pravnih lica, osnovana radi ost- varivanja i unapređenja određenog zajed- ničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom”. Nada- lje u članu 3 bliže se utvrđuju „Sloboda i ciljevi udruživanja“ pa se navodi da „Ud- ruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih cilje- va. Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokup- nosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacio- nalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima“. Presek skupova pojma mediji i pojma NGO je javni interes i suštinski tome je posvećen ovaj tekst u kontekstu moguć- nosti koje im za učinkovitu simbiozu nude nove medijske tehnologije. Mediji se bave javnim interesom jer javnost ima pravo da zna, definiše se u međunarodnim dokumentima o pravu na informaciju kao osnovnom ljudskom pra- vu. Istovremeno građani se organizuju u nevladine organizacije da bi zadovoljavali javni interes. Postoje dve grupe nevladinih organi- zacija u kontekstu medijske sfere: jedne se bave profesionalizacijom medija i time uti- ču da se mediji bave javnim interesom u najvećoj mogućoj meri i to na kvalitetan način; druge su osnivači medija. Mediji civilnog sektora definisani su Zakonom o radiodifuziji (2002, član 43) kao „Emiter (koji) može da obavlja delatnost proizvod- nje i emitovanja radio i televizijskog pro- grama“. Organizacije koje se bave profesiona- lizacijom medija, a osnovane su po Za- konu o udruženjima građana mogu se svrstati takođe u dve osnovne grupe. Prvu čine organizacije poput Novosadske novi- narske škole koje se bave treninzima me- dija i pojedinaca za podizanje profesio- nalnog standarda u kontekstu ideje o do- životnom obrazovanju (long life learning), ali i javnim zagovaranjem u raznim oblas- tima života i rada, medijskim monitorin- gom, medijskim zakonodavstvom, komu- nikacijskim strategijama, medijskom pis- menošću za mlade, i uopšte medijima kao društvenim fenomenom. Druge, kao što su na primer Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije, dakle široko posmatrano reč je o profesionalnim udru- ženjima koja se bave novinarima kao po- jedincima, ali i zaštitom novinarstva kao profesije i to u različitim varijetetima. Nji- hova delatnost je veoma razgranata i one čine bitan segment medijske sfere. Nevladine organizacije kao osnivači i vlasnici medija u Srbiji nisu prepoznate kao poželjan model. Svega nekoliko ne- vladinih organizacija konkurisalo je za dobijanje dozvole za radijsku stanicu, a mnoge izdaju periodično štampane bil- tene, dosijee, i tome slično ali ne i prave novine. Ima i onih koje svoju aktivnost usmeravaju na online izdanja, međutim do sada ni u jednoj od medijskih oblasti nisu ni blizu iskorišćeni sinergijski potencijali NGO i medija. To jeste prostor u kojem bi i mediji ali i civilni sektor trebalo da „istražuju“ nove forme simbioze kako u oblasti načina prezentacije sadržaja, tako i u samom sadržaju. Internetske platforme su veliki izazov i to upravo za nevladin sektor za kreiranje novih medijskih sa- držaja za vrlo uske ciljne grupe za koje nema finansijskog opravdanja da se po- kreću tradicionalni mediji. Osim toga, multimedijalnost je dobar okvir za nove kreativne izazove. Pokret građanskog novinarstva sve prisutnijeg kako u tradi- cionalnim medijima, ali kao izvor infor- macija, tako posebno u novim medijima, kao kreatori sadržaja, takođe je dobra osnova za pokretanje sopstvenog medija koji nije ustrojen po modelima koje zahte- vaju velike medijske kuće. Ova varijanta bi trebalo posebno da pokrene mlade koji praktično nemaju va- ljane medije za zadovoljavanje komunika- tivnih potreba jer im se sada nudi samo medijska zabava koja niti postavlja, niti odgovara na pitanja koja svako odrastanje otvara. I da zaključimo, simbioza NGO i medi- ja je prirodno stanište za mnoge varijetete zadovoljavanja komunikativnih potreba svih društvenih grupa i zajednica strati- fikovanih i uzrasno i polno i jezički i inte- resno i poslovno i… zašto ne iskoristiti odmah tu sinergiju koja ima veliki poten- cijal? Podsetimo da nove medijske tehno- logije dovode već sada do ozbiljnih društveno-obrazovnih promena. Stojimo li sa strane i samo posmatramo šta se zbiva tamo negde u virtuelnom svetu izgubiće- mo šansu da budemo deo te nove zajed- nice koju čine digitalni urođenici i pro- pustićemo da sa njima podelimo uzbuđe- nje novih izazova i još koje čega… linkwww.mediart.org 7mart 2012 broj 98 mediji i NVO Kako su se u prošlom veku nazivale NVO? Profesor Piter Vilets (Peter Willetts) , sa City University Lon- don, u članku „Šta je nevladina organizacija“, objavljenom u UNESKOva enciklopedija sistema koji podržavaju život (UNESCO Encyclopaedia of Life Support Systems), bavi se i lingvističkom problematikom u vezi sa NVO. On je dao prikaz termina koji su se koristili pre, kao i onih koji su u upotrebi danas. Prenosimo tabelarni prikaz navedenog. Oblast koju pokriva organizacija Od 1945 do ranih 1990ih Od ranih 90ih do danas Lokalna Nacionalna NVO, pri UN ili se o njima nije ni govorilo Izvorna organizacija, organizacija civilnog društva ili lokalna NVO Na nivou države Nacionalna NVO, NVO pri UN ili van UN NVO, nacionalna NVO ili organizacija civilnog društva Regionalna Internacionalna NVO NVO ili organizacija civilnog društva Globalna Internacionalna NVO NVO, organizacija civilnog društva ili udružene organizacije R.L.

MM oj prijatelj, inače književnik, jednom prilikom mi je poručio ovo: tvoj tekst je inače lep, ali tako daleko od naše realnosti. Drugi poznanik, početkom devede- setih, na moju želju da se aktivnije uključim u borbu za demokra- tizaciju mile mi otadžbine reče: Nama nisu potrebni Habermasi, nego neko ko ume da pusti fakturu. Šta to znači, dan-danas mi nije jasno, najobičniji putni nalog ili zapisnik je za mene ostao misterija, ali mi je bar onaj Habermas postao malo bliži. A tema LINKa je baš filozofska, odnosno habermasovska: mediji i gra- đani, sfera javnosti i mera našeg angažovanja. Prelazak politike u „sivu zonu”, njeno vrludanje između sumnjivih privatizacija i nesebičnih reformskih namera, povukao je za sobom i ukupnu medijsku sferu, kao i sve segmente našeg života. Nije utešno što smo u matici jednog globalnog procesa i što se možemo us- pravnog čela porediti sa vodećim zemljama Evropske unije. Stigli smo ih u promašajima, ali ih u dostignućima, izgleda, nešto sporije sustižemo. Jirgen Habermas je radikalni kritičar političke prakse koja se, početkom ХХI veka preselila u „sivu zonu”, povukavši za sobom i čitav medijski aparat. On je najznačajniji predstavnik druge generacije pripadnika kritičke teorije društva i neosporno najpoznatiji nemački mislilac kraja XX veka. Jedno vreme bio je Adornov asistent u Institutu, a potom profesor u Hajdelbergu i Frankfurtu. Objavio je veliki broj dela, od kojih su najznačajni- ja: Saznanje i interes, Teorija komunikativnog delanja, Filozofs- ki diskurs Moderne itd. Ali, tema medija i javnosti živi u filozofiji i pre Habermasa. Filozofija je još od svog nastanka bila upućena na javnost, komunikaciju, neposredan ili posredan susret različitih mišlje- nja. Tu svoju funkciju izgubila je u srednjem veku, kada se pro- filisala kao „školsko znanje”, odnosno sholastika, i krajem de- vetnaestog veka, kada se sa jedne strane otvorila prema revolu- cionarnim pokretima, svodeći se na ideologiju, a sa druge zatvo- rila u akademske institucije. Međutim, savremena filozofija ne- guje problem javnosti i medija u dimenziji filozofskog problema – a posebno je tu uticajan spomenuti Habermas. Refleksija medijskog tajnog servisa Filozofija je za Habermasa „najradikalniji oblik samorefleksi- je”. Ona vrši „samotumačenje i samoodbranu uma”, predstavlja- jući oazu socijalne kritike. Međutim, to što se misli pod filozofi- jom nije samo akademsko znanje, neka vrsta specijalističkih studija za osobenjake-teoretičare, nego refleksija i samorefleksi- ja imaju smisla samo ako su ostvareni u društvu i medijskoj kul- turi. Habermas jasno razlikuje tri vrste delovanja: (1) instrumen- talno, (2) komunikativno, i (3) emancipatorsko. Te teorijske pre- okupacije ugrađene su u njegov model deliberativne demokrati- je. Istovremeno, ove filozofske kategorije moguće je neposredno uporediti sa određenom medijskom koncepcijom. Dakle, dragi čitaoče, šta će nam reći radikalna refleksija našeg javnog ili tajnog servisa? Radom ili svrhovito-racionalnim delanjem Habermas naziva instrumentalno delovanje. Ono se ravna prema tehničkim pravi- lima koja se temelje na empirijskom znanju. To bi se moglo uporediti sa slučajem kada masovni mediji objavljuju samo one informacije koje su u skladu sa viđenjem jedne strane, zadovo- ljavajući neki poseban interes. Ma kako taj interes sam po sebi bio razumljiv ili naoko opravdan, time se urušava sam smisao medija – posrednika u komunikaciji. Nažalost, češći su oni ružniji primeri, da neko namerno podmeće „patku”. Pod pojmom komunikativnog delovanja Habermas posmatra delovanje zasno- vano na sporazumevanju, snazi argumenta, zajedničkim oba- vezama. Npr. kada masovni mediji objavljuju ravnopravno infor- macije u skladu sa različitim viđenjima i interesima, podstičući nas da samostalno i racionalno sudimo o njima, u skladu sa zajedničkim normama i vrednostima. Ukoliko javni servis po- stane tajni servis – ne radi se samo o simptomu nego i o meha- nizmu duboke krize. Habermas razlikuje emancipaciju društva od spoljašnje pri- rode i emancipaciju uvećavanjem javne refleksije na osnovu komunikacije i oslobođenja potencijala komunikativnog delo- vanja. U prvom slučaju društveni ideal je automatizovana soci- jalna organizacija kao rezultat naučnog i tehničkog progresa u kome umesto nas odlučuju društveni tehničari. Tehničari zain- teresovani za što bolje „funkcionisanje sistema”, razvoj društva, njihov lepi progres, uzimaju izveštavanje u svoje ruke, odnosno probleme predstavljaju iz svoje perspektive. Emancipacija uve- ćavanjem javne refleksije vodi komunikaciji koja rastvara forme www.mediart.orglink8 mart 2012 broj 98 Slobodni mediji pretpostavljaju dr Sr|an Damnjanovi}

prinude. Ova druga, važnija emancipacija, u pogledu medija mo- že izgledati ovako: u medijima ima mesta za nas, građane tride- set i trećeg reda, ne uvek racionalne, pomalo histerične, smešno obučene, koji „odudaraju” od medijske slike koju su proizveli tehničari. Pritisak koji mi vršimo, ne mora uvek biti lep, dobar i plemenit. Stvar je u samom pritisku, koji treba da ide čak do zagovaranja građanske neposlušnosti. Obustavimo pretplatu i uštedimo građanskom neposlušnošću! Habermas veruje da živimo vreme duboke krize, jer pojedin- ci i grupe identifikuje vlastite interese sa opštim, odnosno instru- mentalno delovanje podjarmljuje komunikativno. Rezultat je dramatično gubljenje značenja i smisla, javljanje društvenih anomalija i bolesti ličnosti. Zato Habermas često svoj radni sto zamenjuje javnom tribinom i neumorno daje intervjue. On op- ravdava i građansku neposlušnost. Uz obavezu građana da prih- vate posledice svog delovanja i ona druga strana, oličena u drža- vi ima svoju obavezu. Ne bi smela da tretira prekršioca pravila kao običnog kriminalca, jer bi se njena uloga onda sasvim izo- pačila. U tom smislu nevladin sektor, odnosno sve ono što po- država jačanje uloge građana jača i ulogu medija. Premda nisam neki reprezentativni primer za ovo što hoću reći, pretplatu sam hteo uskratiti kada je pretila mogućnost uki- danja Stereorame, programa za klasičnu muziku i kada su na RTS-u popularne serije prešle granicu šunda. Mislim da su tu nevladine organizacije zakazale – jer je domen visoke kulture koja nije neposredno isplativa ono radi čega postoji javni servis – čija se uloga finansira radi zajedničke dobrobiti, a ja zahtevam da se moj ukus poštuje, premda sam nadglasan. Pa to je suština ovog tipa demokratije. Takođe, kada je šund produkcija počela da karikira ljude iz jugoistočne Srbije, stvarajući stereotipe, tako da se pored tromog i otkačenog lale formirao stereotip priglupog južnjaka. I o tome sam pisao, a možda je trebalo da prestanem sa pretplatom. Međutim, građanska neposlušnost podrazumeva dve stvari. Prva je moj pristanak na kaznu – dakle: ja zahtevam da budem kažnjen zbog neplaćanja pretplate, a druga je stvar države da me ne tretira kao kriminalca, nego znatno drugačije, kao čoveka koji po cenu vlastite štete brani nju samu. Dabome, kod nas se građanska neposlušnost svela na nešto drugo: Hoću da protestujem ali i da uštedim. A to niti je moguće, niti je građan- ska neposlušnost. Klonirani mediji, fudbal, kocka i solidarnost Kloniranjem se, veruje Habermas, narušava proces nastanka genetskog koda, jedinstvenost osobina i sklonosti. Sloboda klo- na se ograničava budući da iza osobina i sklonosti koju klon poseduje stoji namera neke druge osobe. Međutim, i osoba koja se klonira ujedno ograničava i svoju slobodu, jer princip slobode može funkcionisati samo ukoliko je ona garantovana svima, odnosno ukoliko je ona opštevažeći princip. U savremenom otu- đenom svetu imamo duhovne klonove, tj. mase izmanipulisanih jednodimenzionalnih ljudi. Da li naši mediji postaju jednodi- menzionalni klonovi? Na to pitanje bi moglo odgovoriti specija- lističko istraživanje – ali moj utisak je da se to upravo dešava, bar shodno tipu informacija, emisija i izbora muzike. A gde je kloniranje, tu je i manipulacija. Model deliberativne demokratije, za koji se zalaže Habermas, zasniva se na sistemu u kome se političke odluke donose prego- varanjem i ubeđivanjem, a gde javno mnjenje i mediji, i pored svog dvostrukog, zavodljivog karaktera, igraju važnu ulogu. Odnosno, ukoliko publika izađe iz anonimnosti i uključi se u komunikaciju, samoregulišući medij čuva svoju nezavisnost prema svom političkom okruženju i u jednoj, nimalo nevažnoj meri, sprečava uvlačenje medija u politički sistem. Za prenebregavanje smisla deliberativnog modela maestralno se pobrinuo Silvio Berluskoni, veruje Habermas. Iskoristivši za- konske mogućnosti za vlastitu promociju, medijskom imperijom je podržao sumnjivo zakonodavstvo radi konsolidacije bogatstva i poseda. Ono što sa svoje strane mogu da potvrdim, jeste da je Berluskoni promenio medijsku kulturu u Italiji, otvorivši vrata marketingu depolitizovane zabave, mešavini telefilmova, kvizo- va i šouprograma, sa prenaglašenom ulogom fudbala, spregnuvši medije u industriju navijanja i klađenja. Zato je zaista važna uloga javnog servisa, a naša, građana ove zemlje, da odvlačimo medije iz „sive zone” – pomažući, koliko je god to moguće, jedni druge. linkwww.mediart.org 9mart 2012 broj 98 mediji i NVO zrele gra|ane

FF ond B92 postoji od 2006. godine, „kao nevladina organi- zacija koja okuplja sve neprofitne projekte i akcije B92 ... U okviru Fonda B92 realizuju se akcije društvene odgo- vornosti, produciraju se i promovišu dokumentarni filmovi, angažovana umetnost, aktivističke organizacije, a svoje delat- nosti obavlja i Kulturni centar Rex.“ (www.fondb92.org) Sa predsednikom Upravnog odbora Fonda, Veranom Mati- ćem, razgovarali smo o tome kako Fond funkcioniše. Koji je to prelomni trenutak u razvoju jednog medija kada se odlučuje da se osnuje sopstvena NVO? Odlučili smo da formiramo Fond B92 kao posebnu organiza- cionu jedinicu onog trenutka kada su naše akcije postale toliko velike da su zahtevale poseban menadžment i ljude koji će se samo time baviti. Nismo želeli da to bude amaterski već profe- sionalni angažman, pošto su i projekti koje smo radili zahtevali taj stepen ozbiljnosti. Praktično, Fond B92 je počeo da gradi za- dužbine, i to je onda potpuno druga vrsta posla i menadžmenta u odnosu na medijski. O društveno odgovornom poslovanju, da li taj stav naša jav- nost shvata na pravi način? Mislim da je društveno odgovorno poslovanje (DOP) kod nas veoma nerazvijeno. Strane velike korporacije imaju na global- nom nivou izgrađenu kulturu i ona se primenjuje i u Srbiji. Lo- kalne kompanije u najvećoj meri svode DOP na povremeno da- vanje donacija zapostavljajući izgradnju odgovorne korpora- tivne kulture prema sopstvenim zaposlenima, zatim uključivanje zaposlenih u društveno odgovorne aktivnosti, a potom i sistem- ske aktivnosti, stvaranje permanentnih programa, izdvajanje re- dovnih godišnjih budžeta, itd. Šta podrazumevate pod „savremenim alatima za promociju demokratskih vrednosti“? Novi mediji su najsavremeniji alati, nove platforme koje mo- gu savršeno da funkcionišu uz klasične medije. Ponekad i samo- stalno, bez velikih ulaganja, mogu da odrade posao promocije, nametnu ideju, isprovociraju neku neophodnu reakciju. Blogovi su sveprisutniji i demokratizuju medijsku scenu ukidajući privi- legije novinara da se samo oni bave novinarstvom... Nove gene- racije ne primećuju mejnstrim medije, oni od rođenja žive sa kompjuterom i mobilnim telefonom kao glavnim medijskim i komunikacionim platformama. Kako organizaciono funkcioniše Fond? Fond je registrovan po zakonu o fondacijama, ima svoj up- ravni odbor, direktora, mali broj zaposlenih i veliki broj saradni- ka, aktivista i volontera. Pored održavanja i unapređivanja pos- tojećih akcija, razmatramo nove akcije i odlučujemo o tome koja će biti naredna velika akcija u malom timu angažovanih u Fon- du. Orijentišemo se prema prioritetima, a najčešće dobijamo ideje iz informativnog programa B92 odakle nam stiže i najviše manjih akcija o kojima donosimo dnevne odluke da li ćemo učestvovati ili ne. Mi smo, takođe, agregatori drugih fondacija i nevladinih organizacija kroz stvaranje koalicija kako bi se veći problemi mogli rešavati. S jedne strane okupljamo donatore i nevladine organizacije, a sa druge one kojima je potrebna po- moć. S obzirom na to da imate širok spektar akcija, usmerenih na različite ciljne grupe, koje biste izdvojili kao najznačajnije za društvo i zašto? Svaka ima veliki značaj: izgradnja sigurnih kuća je pionirski poduhvat kojim smo ne samo omogućili sklonište žrtvama porodičnog nasilja, već i ovu temu stavili u centar pažnje javnos- ti. U Vojvodini smo već napravili mrežu sigurnih kuća, a nas- tavljamo akciju i u centralnoj Srbiji. Kupovinom digitalnog pokretnog mamografa, pored 60.000 pregledanih žena širom Srbije, edukovane su žene za preventivne preglede; „Hrana za sve“ je ojačala brojne narodne kuhinje i vratila u život narodne kuhinje u Kosovskom Pomoravlju; „Bitka za bebe“ rešila je sis- temski jedan veoma važan problem, itd. U svakoj od akcija bilo je važno i podići vidljivost problema, ujediniti zajednicu i na duži rok rešavati probleme. Koje argumente upotrebljavate kada sarađujete sa korpora- tivnim donatorima? Najubedljiviji argumenti su primeri. Oni u najvećoj meri ani- miraju i podstiču donatore. Naravno, važno je vrlo profesionalno istražiti sve aspekte problema i napraviti dobru strategiju i defi- nisati ostvarljive ciljeve. Tako upakovani projekat stiže do sva- kog donatora, kao i dodatna ideja posebno definisana upravo za tog donatora, zašto je važno da baš njegova kompanija učestvu- je sa preporukama, gde i zašto, dajući prednost lokalnim sredi- nama u kojima te kompanije rade, i sl. Komercijalni medij ne može u svakom trenutku da zadovo- ljava javne interese. Kako uspostaviti balans? Balans se najbolje ispunjava kombinacijom različitih emisija, sadržaja i platformi. Dovoljna količina informativnog programa i spretnih i uspešnih novinara, kamermana, istraživača i produ- cenata može da ostvari izuzetan efekat. I zabavne programe moguće je uspešno koristiti za promociju društveno odgovornih akcija. Važno je samo biti dovoljno posvećen i puno toga je mo- guće uklopiti. Šta mediji, a šta treći sektor mogu da dobiju sprovođenjem velikih akcija? Fond B92 je svojim akcijama pokazao kako nevladin sektor treba dominantno da funkcioniše. I praktično je neophodno da kroz ovakav način nevladine organizacije izgrade imidž druš- tveno relevantnih i da se tako eliminiše negativna percepcija koja je nastala satanizacijom nekoliko NVO. Samo kroz akcije, NVO mogu postati medijski zanimljive što je preduslov da se nađu u vestima. Proizvodnja sadržaja relevantnih za društvo je ključna, jer funkcionisanje kroz saopštenja nije produktivno. www.mediart.orglink10 mart 2012 broj 98 Najuspe{nije se prezentuje kada se provocira Sanja Bo{kovi}

Stvaranje koalicija na ovako konkretnim projektima jača ceo sektor i stvara intenzivnije prožimanje sa medijima. Praktično, tako nastaju i mreže unutar sektora, ali mreže medija i NVO su ključne za promene u društvu i rešavanje brojnih postojećih problema. Može li se govoriti o tome da mediji i NVO imaju isti cilj/ci- ljeve? Svakako da se deo ciljeva i jednih i drugih podudara. I to po- jedinih medija čiji je profil više vezan uz informativni program. Zanimljivo je da kod nas nije iskorišćena mogućnost pokretanja medija civilnog društva, mislim prvenstveno na elektronske medije. Sigurno i zbog toga što je to skupa igračka, ali bar su se mogle pojaviti kvalitetne nezavisne produkcije čije bi programe mogle da emituju različite radio i TV stanice. I to bi svakako doprinelo raznovrsnosti i bogatstvu medijske ponude. Koje su to važne vrste građanskog aktivizma koje nisu do- voljno zastupljene u medijima? Vrlo malo aktivizma je inače prisutno u medijima. I zbog toga što su mediji nesenzibilirani za tu vrstu aktivizma, ali i zbog masovne komercijalizacije medija, tematskog sužavanja, itd. A i sam aktivizam se nije dovoljno nametnuo kroz mehanizme koji su mu na raspolaganju. Aktivizma je bilo neuporedivo više za vreme Miloševićevog režima, i neobjašnjivo je da ga danas nema više i da je vidljiviji. Nove medijske platforme omogućavaju to nametanje bez obzira na neosetljivost mejnstrim medija. Kada već govorimo o građanskom aktivizmu, da li se on pre- zentuje javnosti uspešnije ako izađe iz neformalnih okvira? Najuspešnije se prezentuje kada provocira, kada prestane da oponaša i kada je originalan. Jako je važan aspekt konstruktiv- nosti: neophodno je da se u tom aktivizmu prepoznaju prave potrebe građana, da se građani prepoznaju i jasno uvide da je i njihov angažman neophodan i da od tog aktivizma mogu imati koristi u smislu poboljšanja svog i života svoje neposredne i šire okoline. Uopšte, postoji li neki sistem za sprovođenje humanitarnih i socijalnih akcija ili je svaka jedinstvena? Morate odabrati „pravu“ temu, onu koja rešava zaista važan problem. Morate je obraditi na veoma profesionalan način, kao da je u pitanju veoma važan i skup proizvod koji reklamirate i za koji treba da pripremite i vrhunski PR. Ipak, najvažnija je po- svećenost ekipe koja radi, ona mora da se zarazi idejom i ciljevi- ma, i to se onda veoma lako prenosi i na građane i na donatore i na javnost. To je jedinstvenost koja se retko viđa kod nas. Sva- kako da pri odabiru saradnika treba obratiti pažnju na kompe- tentnost i posvećenost, spremnost na ozbiljne napore u kojima će najveća nagrada biti uspeh akcije. Koliko grafičko „pakovanje“ utiče na uspešnost akcije? Veoma utiče. Zbog toga uvek radimo u partnerstvu sa vrhun- skim kreativcima iz Saatch-ija. Međutim, i tu je potrebna posve- ćenost o kojoj govorim. Ta hemija koja postoji između njih i nas je takođe jedinstvena. To prepoznaju i na svim međunarodnim festivalima na kojima je ovaj tim dobio brojna najvrednija priz- nanja, upravo za naše zajedničke kampanje. NVO akcije zavise i od toga koliko mediji o njima govore. Mediji izuzetno utiču, i to najmanje kroz oglašavanje, a naj- više kroz novinarski angažman, priloge i emisije. Uspeli smo da u „Bici za bebe“ okupimo veliki broj medija i oni su postali prak- tično partneri u akciji. Opet je i tu prepoznavanje važnosti teme i posvećenost bila važan element okupljanja medijske energije. Organizacije civilnog društva nastoje da što više medijskog prostora dobiju besplatno. No, da li je ipak za određene medij- ske proizvode (koje?) potrebno i da plate? Mislim da je neozbiljno računati na ozbiljniji uspeh aktivnos- ti ukoliko se zasnivaju samo na besplatnoj podršci. Jednostavno, domet takvih akcija je veoma ograničen i ne može se večno oslanjati na takvu podršku. Zbog toga mislim da je važnije uloži- ti u kreativno osmišljavanje akcija kako bi se privukla pažnja medija. Važno je i oslanjanje na sve moguće alternativne medije i načine distribucije. No, postoje i različiti oblici plaćanja. Naj- bolje je u planiranju projekata, planirati i koristiti sve moguće učesnike, pa i medije: ekskluzivne informacije, prioritet u izveš- tavanju, moguće koprodukcije... Najbolje koalicije su one u ko- joj su svi učesnici zadovoljni samim učešćem. Da li su vam se drugi, lokalni ili regionalni mediji, obraćali sa idejom da nešto slično Fondu B92 organizuju i u svojim sre- dinama? Često se lokalni i regionalni mediji priključuju akcijama i onda oni postaju nosioci akcija za tu lokalnu zajednicu ili region. Sada imamo i pojavu da se i u regionu traži od nas asistencija – tako će se „Bitka za bebe“ proširiti na Hrvatsku, Bosnu i Herce- govinu, možda Makedoniju. Praktično će postati regionalni pro- jekat, regionalni trend. Šta za vas znače nagrade, koju biste istakli? Nagrade su jedno od priznanja za uloženi trud, verifikacija da je nešto što radite vredelo. Nagrade vas takođe animiraju da više radite i one vas obavezuju da razvijate one aspekte za koje ste i nagrađivani. Robin Šarma kaže: „Ono što vrednujete u životu zadobija veću vrednost“. Meni svakako puno znači činjenica da sam izabran među 50 heroja slobode štampe posle Drugog svet- skog rata, među medijskim velikanima, Orden Legije časti... U javnosti se stiče utisak da ste se isključivo posvetili delo- vanju u okviru nevladinog sektora. Ja sam i dalje glavni i odgovorni urednik najboljeg informa- tivnog programa u Srbiji i predsednik Upravnog odbora B92. Obe ove aktivnosti su moje puno radno vreme. Pošto sam već godinu dana pod 24-satnom policijskom zaštitom (zahvaljujući policijskoj proceni da je ona neophodna), to zahteva i drugačije ponašanje, podrazumeva razna ograničenja, pa je vidljivost mno- go manja. Mislim da je spoj medijskih platformi B92 i akcija Fonda B92 velika inovacija u razvoju medija, naročito u eroziji etičnosti medija. Mi pronalazimo naš put kojim se odupiremo tabloi- dizaciji medija. Zbog toga mislim da je definisanje delokruga mog rada na nevladin sektor pogrešno. Ja i dalje iz medija radim i u oblasti nevladinog sektora, praveći vrlo produktivnu sinergi- ju. Nadam se da će se ovim putem više razvijati mediji jer su takvi mediji potrebniji više nego ikada u vremenima kriza i tran- zicionim društvima. linkwww.mediart.org 11mart 2012 broj 98 mediji i NVO

FF ondacija 021 je osnovana 23. febru- ara 2010. godine „kao prirodan raz- voj aktivnosti koje je 021 radio od svog osnivanja“ ističu na radiju. Kritika i javna kontrola rada vlasti su prepoznatljivi elementi programa još od emisija s počet- ka emitovanja na 92,2 MHz, Svetski servis bajki, Mali šumski oglasi, Bubreg u loju, Niz dlaku ... Građanski aktivizam podsti- can je kroz razne platforme, a saradnja sa trećim sektorom koji se bavi ili želi da se bavi promocijom evropskih vrednosti ima za cilj podizanje kvaliteta života šire druš- tvene zajednice. Sa predsednikom Fondacije 021, Slo- bodanom Stojšićem, razgovarali smo o tome koliko su mediji i NVO prirodni saveznici. - Nevladine organizacije i ozbiljni/pro- fesionalni mediji su prirodni saveznici, stoga će takvi mediji u budućnosti sve više biti usmereni na civilno društvo, podrža- vati građanske inicijative i nastojati, uz pomoć nevladinih organizacija, da saču- vaju svoju nezavisnost. Kao kontrolori vlasti NVO i mediji moraju sačuvati pot- punu nezavisnost od vlasti, mada je to veoma teško i mora se pronaći formula odgovora pomoću kojih će obe strane znati kako da se odupru, posebno mediji, eko- nomskim i političkim pritiscima. Ekonom- ska nezavisnost je garant za nezavisnu ure- đivačku politiku. Mediji i NVO su u funk- ciji javnosti, dakle oni nisu u funkciji vlasti i njihov je zadatak da rade za dobro jav- nosti, da razmatraju pitanja i informacije od javnog interesa, da rade na poboljšanju odluka lokalne uprave i čine vidljivim aktivnosti izabranih narodnih predstavni- ka, zaključuje Stojšić. Sprega trećeg sektora-medija-lokalne samouprave-građana kao krajnjih korisni- ka je model koji Fondacija 021 prepozna- je kao pravi za buduću saradnju NVOa i ozbiljnih medija. Korak ka popularizaciji ovog koncepta bio je i projekat „Zajedno u službi građana – hoću da znam šta ja imam od toga“. Kratka radijska forma, u trajanju od 3 minuta, emitovala se svakog radnog dana u tri termina: premijerno u 8.40, odnosno reprizno u 13.15 i 17.50. Organi- zacije civilnog društva na taj način su ukazivale na aktuelne probleme sa kojima se građani susreću, nudile moguća rešenja i tražile odgovore od nadležnih institucija ili predstavnika vlasti. Dosadašnje aktiv- nosti na sprovođenju projekta su pokazale da određene teme, poput dečijih prava, problematike mladih, ekologije, volonteri- zma, pitanja u vezi sa kulturom i umet- nošću NVO može bolje da obradi od no- vinara i da na taj način doprinese podiza- nju kvaliteta radijskog programa. Čest ko- mentar slušalaca povodom zapisa bio je da je pristup interesantan, a na www.021.rs ostavljen je i komentar čiji deo prenosimo: „Izuzev ovih komentara i SMS poruka u Dnevniku građani u N. Sadu nemaju mo- gućnost da ozbiljnije elaboriraju svoja mišljenja po raznim temama. Stoga Vam predlažem da u okviru ovog odličnog por- tala ostavite mogućnost građanima N. Sa- da da mogu da napišu šire i iznesu svoja viđenja, o raznim pitanjima. Ovde se ne bi pisalo pod šiframa nego pod punim iden- titetom. Isto tako i razna udruženja bi do- bila mogućnost…” Projekat može i da se tretira kao nastavak „Ventila”, emisije u kojoj su građani, necenzurisano, iznosili svoje stavove, poruke ili mišljenja. Radio 021 isključivo podržava nepro- fitne aktivnosti i one za koje redakcija pro- ceni da zaslužuju punu pažnju, ističe Stojšić uz opasku „Najvažnije je da nam životi imaju smisao, dostojanstvo i koliku- toliku slobodu.“ U poslednje tri godine, pod istim nazi- vom, ali sa različitim ciljnim grupama Ra- dio je, između ostalog, organizovao i hu- manitarnu akciju „Moja knjiga – moj svet“, prikupivši izdanja za Dečiju bol- nicu, zatvorsku biblioteku Okružnog zat- vora na Klisi, odnosno Gerontološki cen- tar. Online konkurs „Šta to sija u tvom kra- ju“, u trenutku pisanja članka imao je 28 zapisa čitalaca/slušalaca pre je nalik na akciju u kojoj se (re)definiše identitet gra- da i čuvaju od zaborava neke „stare“ priče. Petrovaradin - stariji i od Novog Sada, Detelinara – stara dama grubog srca, Te- lep – kroz Heroja Pinkija pa samo pravo, neki su od naslova koji konkurišu za glav- nu nagradu. Ona jeste vrlo materijalna, put u Prag za 2 osobe, ali skup sećanja za de- finisanje građanskog identiteta, pozitivnog razmišljanja i podsticanje aktivizma je mnogo veća vrednost koju konkurs nosi. Ova lokalna radio-stanica, ulaskom u 15tu deceniju, poseduje jedinstveni pos- lovni prostor u centru Novog Sada, Radio stanicu, Web portal, Web TV, Radio Café, Knjižaru, Fondaciju i Marketing tim, a njen trajni cilj je usavršavanje proizvoda i usluga. I dok 021 osvaja digitalnu multi- medijalnu budućnost, predsednik Fon- dacije upitan da li bi nešto promenio u razvojnom putu, kaže: „Ne. Naš put je rat- nički i za sada pobeđujemo u bitkama koje svakodnevno vodimo. Nadam se i verujem da će tako biti i ubuduće... ratnički i sa puno strasti.“ www.mediart.orglink12 mart 2012 broj 98 Radio aktivni saveznici Sanja Bo{kovi}

GG rađanski aktivizam predstavlja javno zagovaranje građanki i gra- đana za ostvarivanje svojih, ali i tuđih prava i interesa, uz uvažavanje pos- tojećih zakona i promovisanje kulture ne- nasilnog rešavanja konflikata u društvu. Takav aktivizam, pored ostalog, može da se dovede u vezu i sa volonterizmom, ali i „borbom oko konkretnih i lokalnih pitanja, sveopštom kritikom društva i političkog sistema, kao i težnjom pojedinca ili grupe da načini neku promenu“. Ovakvo objaš- njenje ponuđeno je na jednoj od radionica sa projekata: „Aktivizam, volonterizam – od ideje do realizacije” koji su tokom 2011. sprovodili Marija Bulat, Bojana Ne- dović, Nikola Dunjić i Ivan Živković u ok- viru treninga pod nazivom „Mladi lideri Srbije“. Sociolog Branko Mišović smatra da je „građanski aktivizam mlad u Srbiji čije je društvo među najmanje urbanizo- vanim u Evropi, pri čemu se posmatra sa- mo formalna urbanost, odnosno život u ur- banom prostoru“. Mediji civilnog sektora Razvoj civilnog društva bio je od izu- zetnog uticaja na formiranje medija zajed- nice/civilnog sektora/trećeg sektora. Ne- vladina udruženja imaju za cilj da se bore protiv političke cenzure i da pruže podsti- caj malim interesnim zajednicama, koje su, na neki način, marginalizovane, ili čiji su interesi „skrajnuti“ iz javnih i privatnih medija (male jezičke zajednice, gej/lezbej- ska populacija, verske manjinske zajed- nice i slično). Prema Džonu Kinu, javno finansiranje neprofitnih medija civilnog društva, kojim mogu i treba da upravljaju i volonteri i koji „kroz demokratske pro- cedure neposredno odgovara svojoj publi- ci, suštinski je sastojak revidiranog modela javne službe“. Iako imaju najuže profili- sane ciljne grupe, radio-televizijske stani- ce zajednice danas u pravom smislu reči predstavljaju ćelije demokratskog društva, jer za razliku od javnih servisa, koji pone- kad mogu da podlegnu pritiscima drža- ve/vlasti, alternativni mediji će im uvek biti opozicija i čuvari demokratije. Radio-televizijske stanice zajednice „spuštaju“ slobodu mišljenja i govora na osnovni nivo i pružaju gotovo neograni- čeni broj mogućnosti svakome u društvu ko ima potrebu da se izrazi na takvom tipu medija. Dok u zemljama razvijene demo- kratije, ali i nekim nekadašnjim članicama Istočnog bloka (Mađarska) ima na dese- tine radija zajednice, balkanski prostori (zemlje bivše Jugoslavije, s akcentom na Srbiju) tek se poslednjih godina spora- dično otvaraju za medije civilnog sektora. Perspektiva u svetu Na osnovu istraživanja za potrebe dok- torske disertacije, autor ovog rada zapazio je da mediji civilnog sektora imaju najveću raširenost u Africi i Aziji, gde su tamoš- njim marginalizovanim grupama dali sna- žni doprinos na istrajavanju njihovih jezi- čkih, kulturnih i nacionalnih osobenosti. Takvi mediji naročito su imali važnu ulogu u informisanju neobrazovanog, odnosno nepismenog stanovništva u ruralnim sre- dinama i među siromašnom populacijom. Tako je u zemljama ova dva kontinenta funkcija radija zajednice na prvom mestu obrazovna. Alternativna informativna funkcija naj- zastupljenija je na stanicama zajednice u zemljama Srednje i Južne Amerike gde često dolazi do državnih udara, odnosno promena vlasti na nedemokratski način. U Severnoj Americi i Australiji najvažnija je kulturna funkcija koja obuhvata očuvanje lokalnih običaja i identiteta starosedelač- kih naroda, poput Indijanaca ili Aboridži- na. U Evropi najveći broj stanica zajednice ima lokalnu ili transnacionalnu funkciju koje zadovoljavaju potrebe lokalnih ma- njinskih zajednica, i za razliku od siro- mašnih stanica u Africi i Aziji mogu da koriste najsavremenije tehnologije za dis- tribuciju i razmenu svojih sadržaja. Perspektiva u Srbiji Kada je, na primer, reč o radio-stanica- ma civilnog sektora u Srbiji, njihov broj veoma je mali. Strategija razvoja radiodi- fuzije nije u dovoljnoj meri motivisala po- trebe pojedinih društvenih grupa, pa pri- likom objavljivanja javnih konkursa za korišćenje frekvencija, nije bilo dovoljno posebnih uslova koji bi stimulisali poten- cijalne osnivače ovakvih stanica da traže baš takve dozvole, smatra profesor Rade Veljanovski. Od tih stanica samo jedna je iz Vojvo- dine – „Radio Viktorija“ iz Vršca, čiji je osnivač Udruženje ljubitelja rumunske muzike i kulture. Ova stanica pokrenuta je 2006. sa informativnim, muzičkim i kul- turnim programom na rumunskom jeziku. Praktično, jedina je radio-stanica u Srbiji koja 24 časa emituje isključivo program na rumunskom jeziku. Prema podacima iz Vlade Vojvodine, „Radio Viktorija“ je tokom 2007, 2008 i 2009. dobijala novac za realizaciju različitih projekata. Ostale tri stanice civilnog sektora u Srbiji za ciljnu grupu imaju pripadnike romske na- cionalne manjine. Udruženja Roma pre- registrovala su već postojeće radio-stanice u stanice civilnog sektora „Radio Rom“ u Obrenovcu, „Radio Rota“ u Valjevu i „Ra- dio Nišava“ u Nišu. U Srbiji, radio-televizijske stanice za- jednice uglavnom su u vlasništvu crkava i to isključivo Srpske pravoslavne i Rimo- katoličke crkve, a samo jednim manjim delom nevladinih organizacija ili udruže- nja građana. Pitanje je zbog čega zainte- resovani građani nisu prepoznali važnost postojanja ovakvih medija koji su idealni za promociju građanskog aktivizma u Srbiji. Jedan od mogućih odgovora jeste nedovoljna angažovanost vlasti da mo- tiviše udruženja građana da se prijave za dozvolu stanice civilnog sektora, a drugi razlog je neinformisanost udruženja gra- đana na mogućnost za tako nešto. Činjeni- ca je da je veliki broj marginalizovanih grupa propustio priliku da otvori takav medij iako je na to imao pravo. Pored toga što doprinose pluralizmu medijske scene radio-televizijske stanice civilnog sektora, pružaju mogućnost i šansu i marginalizovanim grupama da postanu deo društva i da se čuje i njiho- va priča. Pretpostavka je da će ovaj tip medija u budućnosti u Srbiji, rukovodeći se pozitivnim primerima iz zemalja u ok- ruženju, ali i širom sveta, udruženja gra- đana iskoristiti prilikom narednog cik- lusa podela dozvola za emitovanje pro- grama. mediji i NVO linkwww.mediart.org 13mart 2012 broj 98 Afirmacija gra|anskog aktivizma doc. dr Dejan Pralica, novisad1748@open.telekom.rs

PP aralelno sa razvojem zvaničnih medija koji zahteva sve veće profe- sionalno usavršavanje i specijali- zovanje, već decenijama širom sveta pos- toji i potreba za drugačijim, nezavisnijim, alternativnijim, lokalnijim vidom infor- misanja i zabave. Još sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka težilo se nekomercijalnom komuniciranju name- njenom posebnoj populaciji, da bi se to- kom devedesetih stvorila solidna baza za ono što se danas naziva „treći medijski sektor“, a emituje specijalizovane televi- zijske i radio programe namenjene odre- đenim ciljnim grupama. Ovi, takozvani community programi svojim specifičnim sadržajima obraćaju se određenim grupacijama: lokalnom sta- novništvu neke geografske oblasti ili deci, omladini, ženama, manjinskim i/ili ver- skim zajednicama, imigrantima, umetni- cima, homoseksualcima, sportistima, oso- bama sa invaliditetom... Tako doprinose demokratiji, toleranciji, kulturnom i jezič- kom diversitetu, kreativnosti i slobodi svoje publike koja se podstiče da u njima aktivno učestvuje. Svojim učešćem u pro- gramima, kroz razmenu iskustava, ideja i stavova pojedinci doprinose razvoju gra- đanskog društva i medija uopšte, a sami mogu birati i teme emisija - od muzike, sporta, lokalnih vesti, preko školstva, zdravlja, zabave, do slanja čestitki i lepih želja... Televizijske i/ili radio-stanice komju- niti modela uglavnom su registrovane kao udruženja građana ili nevladine organi- zacije u kojima rade amateri i volonteri. Neprofitne su i ne reklamiraju se javno, već se glas o njima širi uglavnom „od usta do usta“. Kao poseban, pravno regulisan medijski sektor na čiju radnu i program- sku politiku najviše utiču same zajednice kojima je i namenjen, on postoji svuda u svetu. Običaji i dijalekti domorodaca U Australiji oko 200 hiljada ljudi vo- lontira u sektoru komjuniti medija, a 2005. godine registrovane su 442 radio- stanice čije programe - o dešavanjima u susedstvu, alternativnom načinu života, lokalnim muzičarima, potrebama domo- rodačkog stanovništva, očuvanju životne sredine, o ostareloj, mladoj, invalidnoj ili homoseksualnoj populaciji - svakodnev- no sluša sedam miliona ljudi. U Melburnu postoji i srpski komjuniti radio 3 ZZZ koji se obraća našoj dijaspori. Na Novom Zelandu je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka oform- ljeno jedanaest komjuniti radio-stanica koje sluša oko dva miliona ljudi zainte- resovanih za probleme omladine, dece, žena, različitih religijskih, kulturnih, sek- sualnih i jezičkih grupa. Četrnaest komjuniti radija u Bangla- dešu bavi se socijalnim temama siromašt- va i marginalizovanih grupa iz ruralnih sredina, a čak je i vlada ove zemlje priz- nala značaj ovakvih stanica u razvoju društva, slobodnog protoka informacija i kreativnog i demokratskog duha građana. Radio je u Beninu najrasprostranjeniji medij i od ukupno 55 radio-stanica, 36 pripadaju komjuniti sektoru. Iako nemaju mnogo sredstava, one uspevaju da se bave muzikom, sportom, vestima i kvizovima. U Južnoafričkoj Republici prva dozvola za nezavisnu radio-stanicu izdata je 1991. godine, dok Južna Koreja ima komjuniti radio od 2005, a Solomonska Ostrva od 2009. Na Tajlandu funkcioniše između dve i tri hiljade radio-stanica od kojih je većina piratska tj. bez dozvole. Prvi nevladin radio u Jordanu pojavio se na internetu 2000. godine, a pratila su ga još tri komjuniti radija koja služe po- trebama studenata novinarstva i mas me- dija, dok se na Filipinima preko satelitske radio mreže mogu pratiti lokalni programi 150 malih radio-stanica. Ovakvi programi u Ekvadoru posvećeni su različitim reli- gijskim i starosedelačkim grupama. Posle nedavne katastrofe koja ih je zadesila Ja- panci sve manje veruju zvaničnim mediji- ma, pa se masovno okreću alternativnom načinu informisanja putem komjuniti ra- dija. U Nepalu se još od 1990ih godina ne- zavisni komjuniti radio bori za slobodu govora i prava građana na informisanje čime je doprineto promeni zemlje iz mo- narhije u republiku, dok je prošle godine registrovano 150 stanica sa dozvolom za rad. Njihovi programi govore o zakonima, jednakosti polova, zdravstvu, obrazova- nju, protiv korupcije, o svakodnevnom ži- votu, muzici i zabavi. Već tridesetak godina u Indiji postoje zalaganja za legalizaciju i dobijanje frek- vencija za komjuniti radio posvećen škol- stvu i obrazovanju. Prva dozvola odobre- na je tek 2004. godine, da bi dve godine kasnije bilo zatraženo četiri hiljade novih radnih dozvola. Ministarstvo za informi- sanje i radiodifuziju odobrilo je posled- njih godina oko 400 zahteva radio-stanica koje funkcionišu kao nevladine organi- zacije, a programski se okreću lokalnim zajednicama – farmerima, ribarima, trgo- vačkim putnicima i to na lokalnim jezici- ma i dijalektima. Uživo iz bolivijskih rudnika Po sličnoj vrsti strukovne ili cehovske tematike poznati su još od pedesetih godi- na radio programi rudara u Boliviji. Iako su im mogućnosti bile male, proslavili su se „živim“ prenosima sindikalnih sastana- ka, dok su lične poruke koje su slušaoci razmenjivali u etru predstavljale ozbiljnu konkurenciju poštanskoj i telefonsko-te- legrafskoj službi. Tokom sledeće tri de- cenije Bolivija je imala više od dvadeset komjuniti radija u čije su se programe slu- šaoci direktno uključivali komentarišući svakodnevni život, a koji su za vreme po- litičkih nemira u zemlji bili jedini pouz- dan izvor informacija. O ovim radijima snimljeni su i jedan igrani i jedan doku- mentarni film. www.mediart.orglink14 mart 2012 broj 98 Ako želite da saznate više Prenosimo nekoliko web adresa pomoću kojih možete da dobijete informaciju više o komjuniti radiju: www.bok.de, http://boknewsletter.wordpress.com/news-nou- velles, www.listenlive.eu/ireland.html, http://communityradio.in . Vibracijetre}egmedijskog mr Milena Trbojevi}

U Kanadi su komjuniti radio-stanice u potpunosti neprofitne i u njima rade vo- lonteri s ciljem popularizovanja i pristu- pačnosti programa koji se većinom ob- raćaju univerzitetskoj populaciji, podstiču lokalne muzičke talente i manjinske jezi- čke zajednice kakva je frankofona. Slično je i u Sjedinjenim Američkim Državama gde u komjuniti radio-stanica- ma takođe rade volonteri i lokalni disk džokeji bez profita i bez komercijalne podrške. Eksperimentalni omladinski pro- grami ovakvih radio-stanica postojali su još 60ih i 70ih godina i radili su na ho- mogenizaciji društvenih grupa, dok se od 2005. godine javlja sve veći broj radio- stanica sa manjim dometom i manjim fi- nansijskim mogućnostima. Zanimljivo je da se iz Čikaga emituje i program srpskog radija Avala koji je veoma popularan među našim ljudima u Severnoj Indijani, Ilinoisu i Viskonsinu. Evropske inicijative Najdužu tradiciju komjuniti medija u Evropi ima Velika Britanija čiji je Bi-Bi- Si radio šezdesetih godina pokušavao da funkcioniše po tom principu. Međutim, sedamdesetih godina komjuniti radio-sta- nice bile su zapravo piratske, a njihovi programi za imigrantske afričke i azijske manjine u Londonu, Birmingemu i Bris- tolu svodili su se na razne vidove folk muzike. Osamdesetih su se radio progra- mi emitovali preko kablovskog sistema a vodili su ih volonteri. Devedesetih su mnoge piratske radio-stanice dobile radnu dozvolu, da bi ih 2005. godine bilo 200 registrovanih. Osnivanju komjuniti radija težilo se u Irskoj od sedamdesetih godina, mada je tek 1995. godine izdato prvih jedanaest dozvola za takav medij. Danas postoje 24 radio-stanice ovog tipa i još 42 zahteva čeka na odobrenje. Različitog su dometa a bave se prvenstveno studentsko-obrazov- nom i religijskom tematikom. Prve piratske radio-stanice u Mađar- skoj su se pojavile 1991. godine i zalagale su se za slobodu govora posle komuniz- ma. Od 2004. javljaju se male komjuniti radio-stanice kojih danas ima preko se- damdeset i čiji se programi bave seoskim, gradskim, univerzitetskim i religijskim problemima. U Švedskoj se prvi komjuniti radio po- javio 1978. godine a danas ih u ovoj zem- lji ima 150 i uglavnom funkcionišu kao nevladine organizacije. Prošle godine se pri Evropskoj uniji, u sektoru koji se bavi građanskim progra- mima javila inicijativa za učvršćivanjem i dodatnim razvojem komjuniti medija koji u mnogim zemljama, iako veoma popu- larni, nisu dobro organizovani i nemaju dovoljno sredstava. Stoga je zatražena dozvola za digitalizaciju radija kojom bi se poboljšao audio kvalitet, dok bi u tehničkom smislu bila jednostavnija, ali i jeftinija realizacija programa. Pozitivne rezultate ovaj metod je već dao u Švaj- carskoj, Nemačkoj, Italiji, Češkoj i u fla- manskom delu Belgije, a širenje digital- nog tržišta po Evropi i svetu (Velika Bri- tanija, Holandija, Brazil, Indija, Šri Lan- ka, Australija) doprineo bi kvalitetu lokal- nih, regionalnih, ali i državnih medija. Po rečima potpisnika molbe za izda- vanje ove dozvole, digitalizacijom dodat- nih radio-stanica, koja ni u kom slučaju ne ugrožava klasičan radio sa FM frekvenci- jom, podstakle bi se inovativnost, krea- tivnost, kulturne i jezičke raznolikosti me- đu imigrantskim manjinama, kao i razvoj lokalnog identiteta. Otvoreni kanali u Nemačkoj Veoma dobar, ali i specifičan primer funkcionisanja medija u Evropi je Nema- čka sa svojom radio i televizijskom mre- žom Otvoren kanal, koja postoji još od 1984. godine kao privatni sektor koji se delimično finansira od RTV pretplate gra- đana, a delom od advertajzinga. Iako se razlikuje od ostalih navedenih primera u ovom tekstu, interesantno je objasniti njen rad koji se poziva na peti član Ustava ove zemlje o slobodi izražavanja. Po principu „kamera i mikrofon u ruke“ zaposleni u Otvorenom kanalu motivišu građane da zabeleže svoje viđenje sveta i iskažu vla- stito mišljenje o raznim problemima. Pro- grami koje, dakle, stvara sama publika u ulozi spikera i snimatelja direktni su i jed- nostavni, bez cenzure, a postali su nerazd- vojni deo demokratskog društva u zemlji. Tehnička oprema je laka za rukovanje i obuku za njeno korišćenje građani dobija- ju besplatno. Kvalitet emitovanja nije vrhunski, ali je zato umetnička sloboda na visokom nivou. Iako na sadržaje emisija ne može uticati niko sa strane, producenti su odgovorni za ono što se emituje. Prav- na osnova za ovakvo funkcionisanje na- lazi se u federalnim, ali i u pokrajinskim zakonima države. Još 70ih godina javila se inicijativa o pokretanju privatnog ko- mercijalnog RTV sektora, a svaka pokra- jina je sama odlučivala da li u njega želi da se uključi. Sedište Otvorenog kanala nalazi se u Berlinu, a pre dve godine je bilo regis- trovano 40 njegovih stanica širom zemlje. Danas se u ovom gradu nalaze televizijski i radijski studio sa svom potrebnom opre- mom i voznim parkom. Program se emi- tuje non-stop. Programi u kojima mogu učestvovati svi punoletni građani, akcenat stavljaju na komunikaciju regionalnog i lokalnog stanovništva u kojoj su svi jed- naki. U njima se popularišu stavovi poje- dinaca, grupa i udruženja za koja na dru- gačiji način ne bi bilo medijske vidljivo- sti. Time se razvija dijalog među razli- čitim socijalnim grupama, ali se i podstiče medijsko opismenjavanje i kritički stav publike. Programi Otvorenog kanala pretežno su televizijskog formata i na njima rade TV producenti iz trideset različitih zema- lja, a trećina programa je na stranim je- zicima. Veliku pažnju privukli su TV programi o beskućnicima i nezaposlenima. Među- narodni studentski projekti o istraživanju istorije i osobina različitih stranih jezika okupili su učesnike iz desetak evropskih zemalja, dok su finalnu verziju istraživa- nja emitovale lokalne TV stanice u mno- gim državama. Radio producenti su iz deset različitih zemalja. Deset odsto radio programa je na stranim jezicima – najslušaniji su oni na turskom. Ovakve sadržaje namenjene ma- njinskim grupama sluša čak 43 procenta imigranata u Nemačkoj. linkwww.mediart.org 15mart 2012 broj 98 sektora mediji i NVO

KK rajem 2010. godine pojavio se prvi broj novog i po svemu jedin- stvenog medija u Srbiji. Magazin Liceulice (namerno se piše kao jedna reč, da bi se istakla dva značenja: lice ulice i lice u lice) jedinstveni je aktivistički medij i prve „ulične novine“ u Srbiji. Sve ulične novine (ima ih u više od četrdeset zemalja sveta), pa i ove naše, odlikuju dve karak- teristike: zalaganje za bolje društvo i in- kluziju, kao i unapređenje života najugro- ženijih kategorija stanovništva. Magazin Liceulice izlazi jednom me- sečno, a prodaje se na ulicama i javnim mestima kroz posebno organizovanu mre- žu uličnih prodavaca, koju čine pripadnici marginalizovanih grupa. Polovina prihoda od prodaje svakog primerka zarada je pro- davaca, dok se druga polovina (kao i osta- la prikupljena sredstva) koristi za produk- ciju sledećeg broja, razvoj brenda, dodat- ni rad na integraciji prodavaca i za druge različite filantropske programe pod ime- nom „Liceulice“. Kroz svoj uređivački koncept Liceulice se zalaže za prava ugroženih i marginali- zovanih grupa i pojedinaca, za saradnju i integraciju, za zdravo fizičko i mentalno okruženje, za održivi razvoj, a protiv nasi- lja, rasizma i mržnje bilo koje vrste. Ma- gazin je posebno usredsređen na tri velika izazova (problema): očuvanje životne sre- dine; demarginalizaciju grupa, pojedinaca, stavova i ideja; i unapređenje života u gra- du – odnosno unapređenje javnog interesa i javnog prostora. Projekat „Liceulice“ je doneo nov mo- del socijalno angažovane distribucije, ali i potpuno nov i originalan, a visokokvalite- tan medijski proizvod, otvoren za drugači- je forme i sadržaje, trenutno (ili trajno) „isključene“ iz naše javne sfere. 2. Čini se da su ovo vremena kada se društveno tkanje para sve većom brzinom, kada egoizam, nasilje i duhovno siromašt- vo krune dobrobit života u zajednici. “I šta ja (mi) tu mogu?” Opšteprih- vaćeni negativan odgovor na ovo pitanje je rodno mesto eskapizma, izgovor za le- njost duha, za odsustvo odgovornosti, so- lidarnosti i samosvesti, to je oprost vlasti- toj bezosećajnosti i nemaru za sve što nije „moje i samo moje”! Ovaj projekat je posvećen onima koji- ma je stalo! Onima koji znaju šta da rade! Onima koji ne ćute, koji pomažu, pred- lažu, apeluju, delaju, donose promene. Onima koji pokreću i inspirišu druge na dobra dela! Onima koji već jesu i onima koji će tek postati: aktivisti! 3. Biti kritičan, ali pozitivan, da li je to moguće? Istina, lakše je ukazivati na prob- leme nego ih rešavati. Lakše je govoriti šta sve nije dobro, nego biti dobar. Lakše je imati primedbu, nego imati ideju. Srećom uvek ima onih koji biraju teži put! U fokusu Liceulice su pre svega „dobra dela“, nove, korisne ideje i prakse, aktiv- nosti koje „rade“ u prilog pozitivnih pro- mena. Afirmišemo one koji se trude da ublaže negativne efekte, koji na nov način razumeju probleme i pokušavaju da ih objasne, a naročito one koji aktivno dopri- nose njihovom ublažavanju. Predstavlja- mo dobre i uspešne primere, pokrećemo akcije i kampanje, ohrabrujemo napore koji doprinose socijalnoj, kulturnoj i eko- nomskoj inkluziji, zdravlju planete, efikas- noj zaštiti javnih interesa. www.mediart.orglink16 mart 2012 broj 98 Liceulice — glasilo onih Milosav Saki Marinovi} Malo istorije Prve ulične novine (street paper) pojavile su se krajem 1980ih u Evropi i SAD, a model je zatim kao uspešan i inovativan vid podrške marginalizovanima počeo da se replicira širom sveta. Danas postoji preko 100 uličnih novina u svetu, a taj broj je stal- no u porastu. Procenjuje se da se svake godine proda preko 38 miliona kopija, što obezbeđuje zaposlenje hiljadama beskućnika i predstavlja put za izlaz iz njihove soci- jalne isključenosti.

4. Liceulice je više od medija, to je jedin- stven i inovativan poduhvat nastao u sa- radnji pojedinaca, organizacija civilnog društva, javnog sektora, odgovornog biz- nisa i svih onih kojima je stalo do pozi- tivnih promena i napretka zajednice. Projekat Liceulice je višestruko po- vezan sa praksom i tradicijom aktivistič- kog samoorganizovanja. Već sama ideja o pokretanju ovog projekta došla je od strane nekolicine Organizacija civilnog društva, a i organizacija „Liceulice“ registrovana je kao udruženje građana. Istovremeno, bu- dući da podstiče i promoviše inovativni aktivizam, može se reći da je Liceulice prvi i jedini mediji/platforma posvećen gotovo isključivo civilnom društvu, od- nosno aktivnostima koje inspirišu, pokreću i realizuju aktivisti i organizacije civilnog društva. To ga čini jedinstvenim budući da ima mogućnost i slobodu da u celini bude posvećen onome čime se drugi mediji mogu (i žele) da bave retko i površno. 5. Mediji su prepuni onih koji „kvare”, mi smo posvećeni onima koji „popravljaju”. Komercijalni mediji, u svojoj težnji za brzinom i zaradom, odustaju od onih tema za koje misle da „smaraju prosečnog čitao- ca“, zahvaljujući tome mnogo toga što bi nam moglo pomoći da budemo uspešnije društvo, ostaje izvan vidokruga javnosti. Liceulice pokušava da ublaži odsustvo nekih važnih tema sa medijske scene. Da učini dostupnom, što je moguće široj pub- lici, raznovrsnu aktivističku scenu, rezul- tate i domete onih koji se bore (i uspevaju) da učine nešto za svoj i tuđe živote. Budući da je po svemu specifičan i jedinstven, ovaj magazin nije konkurenci- ja drugim medijima, pa je to verovatno razlog što nailazi na vrlo dobar prijem i uživa podršku većine medija. 6. Liceulice je ambiciozan i atraktivan medijski proizvod koji istovremeno ispu- njava zahteve socijalne osetljivosti, ali svoje čitaoce privlači i atraktivnom pre- zentacijom „izbegavanih tema”. Ovaj ma- gazin „pakuje“ umetničke, naučne, eduka- tivne, informativne i sve druge sadržaje, koji se tiču društvenih promena, u neo- čekivane forme, kombinujući ih sa zabav- nim i popularnim sadržajima. Liceulice se obraća što je moguće široj čitalačkoj publici i zaista nastoji da bude zanimljiv i kvalitetan proizvod, tako da oni koji ga kupe ne samo da učestvuju u svo- jevrsnoj humanitarnoj akciji, već u pot- punosti ostvaruju i drugi deo slogana pod kojim se prodaje Liceulice: Kupujući Liceulice pomažete mnogima! Čitajući Liceulice pomažete sebi! Ovaj magazin čitaocima donosi izvan- redno korisne informacije, ozbiljna raz- mišljanja i originalne ideje, podsticaje i inspiraciju za promene na jednostavan, jedinstven i mnogima prijemčljiv način. 7. Prvi brojevi (do sada devet) ovog ma- gazina nastali su u najvećoj mogućoj meri zahvaljujući dobrovoljnom, besplatnom radu. Mnogi su pomogli: podrškom, save- tima, finansijski ili „u robi“, a najviše besplatnim radom: pišući, fotografišući, istražujući, uređujući, lektorišući, dizaj- nirajući, prevodeći, stvarajući mrežu pro- davaca. Podršku nam pruža nekoliko firmi, a pre svih Telekom Srbija, kao i više stranih fondova i donatora (ISC, SCP, FOD). Da bi obezbedili stabilnost, da bi podigli svoje kapacitete, da možemo da proširujemo mrežu prodavaca, da bi bili u stanju da kroz naše druge programe pomognemo mnoge kojima je pomoć potrebna, trebaće nam svega: više sponzora, donatora, og- lašivača, partnera, besplatnih roba i uslu- ga, povlašćenih cena, jeftinog prostora za rad, različite opreme, štamparskog papira, i mnogo, mnogo besplatnih sati rada ljudi različitih profesija, ljudi kojima je stalo. Liceulice se trenutno prodaje u Beo- gradu i Novom Sadu, a kroz pretplatu i širom Srbije. Budući da su ovakva izdanja svuda prepoznata kao deo gradskog, ur- banog miljea, lokalne samouprave su po pravilu među najvažnijim partnerima. Ipak, grad Beograd još uvek nije pokazao ozbiljniji interes za ovu inicijativu. Pozi- vamo Beograd (i druge gradove) da pro- nađu svoj interes u partnerstvu sa nama, jer nigde u svetu ulične novine ne funk- cionišu bez sistemske podrške različitih gradskih službi i trajne saradnje sa grado- vima u kojima nastaju i za dobrobit kojih postoje. U srcu ovog projekta je socijalno pre- duzetništvo, biznis sa posebnim, dobrim povodom i svrhom, zato je naša najveća potreba, jednostavno i direktno rečeno, da nas što više ljudi kupuje. Što nas više budu kupovali, naši prodavci će zarađivati više, ali još važnije je to što će kroz tu interak- ciju rasti njihovo samopouzdanje i osećaj da ispunjavaju korisnu svrhu, da su prih- vaćeni kao ravnopravni deo društva. linkwww.mediart.org 17mart 2012 broj 98 kojima je stalo! www.street-papers.org Međunarodna asocijacija uličnih novina (INSP) koja je osnovana 1994. godine, globalna je asocijacija koja pomaže prilikom osnivanja i opstajanja uličnih novina širom sveta i kao takva predstavlja ujedinjeni glas protiv ekonomske i socijalne isključenosti. Liceulice je u međuvremenu postalo član INSPa. mediji i NVO

KK ada je krajem devedesetih skrojen termin „weblog” iz koga je nastao potonji „blog”, verovatno niko nije ni slutio koliki će domet imati ovaj fenomen. Internet je bio spor i nerazvijen, a svet je još delovao kao da je sve u redu sa njim. Biti bloger u Srbiji, ali i bilo gde u demokratskom svetu je lako. Sve što treba da uradite je da se prijavite na neki servis za blogovanje, eventualno izaberete izgled bloga i – pišete. O čemu god. Pod platfor- mom za blogovanje podrazumeva se neki veb servis (npr. blogger, posterous ili domaći blog.rs itd.) koji je lak za korišće- nje ili ozbiljniji pristup putem registrova- nja sopstvenog domena, zakupa hostinga i instaliranja nekog softvera za upravljanje sadržajem (Wordpress, Joomla, Drupal i slično). Nešto je teže biti bloger u Rusiji, ali da li ste dovoljno hrabri da budete blo- ger u Kini ili u nekoj od totalitarnijih zemalja, kao skorašnjim arapskoproletnim državama? Taj izazov vas može skupo koštati, jer u ovakvim državama blogeri se hapse ili im se preti što od državnih insti- tucija, što od paradržavnih organizacija. Tako su prošle godine nesrećno završili blogeri u Meksiku koji su pisali o mafiji. Tragični blogerski par završio je obešen na mostu u mestu Nevo Laredo, a na njiho- vom telu su se jasno videli tragovi muče- nja. Na Bliskom Istoku blogeri prolaze isto kao i novinari. Umiru u zatvorima ili pod čudnim okolnostima. Tako je i bahreinski novinar Karim Fakravi umro u zatvoru samo tri dana nakon blogera Zakarije Al- Aširija, obojica optuženi za „širenje lažnih vesti”. U Iranu je Muhamed Reza Nasab zatvoren nakon što je objavio otvoreno pismo Ajatolahu. Lu Di, kineski student je uhapšen zbog ostavljanja samo komentara na blogu. I laik može zaključiti da tamo gde je manjak slobode u zvaničnim medi- jima, blog kao forma izražavanja donosi dašak prividne slobode toliko željene informacije. U Srbiji, pak, nisu zabeleženi slučajevi represije nad društveno aktivnim blogeri- ma, ali neki blogovi koji se bave društve- nim problemima bivaju ismevani ili im se pokušava smanjiti značaj. Blogasta osovina Na pitanje šta je blog, može se odgovo- riti jasno – sve može biti blog. Bilo kakvo javno izražavanje na internetu je blog jer on praktično nema formu. Da li pisali o trulom društvenom poretku, internet zara- di, lična zapažanja u gradskom prevozu ili kulinarske tajne, vi ste bloger. Gledanjem kroz prizmu štampanih medija, blog naj- više liči na novinsku kolumnu određenog autora. Iako može biti vezan za sajt neke medijske kuće, često su blogeri „nezavis- ni” u svom delovanju, ali neretko su ak- tivisti nevladinih organizacija, poslovni ljudi, pisci itd. Svi oni imaju želju za pisa- njem i za vršenjem nekog uticaja, a blog je postao neizostavni način opštenja mno- gih javnih ličnosti. Ali, malo je blogera koji uspevaju da izađu iz svog mikro kruga kolega i postanu uticajni pojedinci koji navode na društvenu akciju. Otkrovenje Iako svako može biti bloger, slaba je fajda od pisanja ako pišete u vetar. Neko to mora čitati i skoro jedini način za popu- larizaciju i prikupljanje novih čitalaca su društveni mediji, tako da su Fejsbuk i Tvi- ter postali skoro jedini način popularizaci- je nekog pisanija. Iako to zavisi od ukusa publike, ali koliko je određeni blog „de- ljen” toliki mu je i uticaj. Nekada se desi i viralnost u širenju, ali to zavisi od kvalite- ta napisanog. Društveni aktivizam nije usko vezan za blog. Često se blogeri „rasipaju” kroz dru- štvene medije svojim delovanjem, a blog im služi kao neka vrsta baze. Delovanje kroz poziv na konkretnu akciju nije nepoz- nato ni u Srbiji. Veoma dobar prijem je imala akcija „Moje dojke su OK” koja je pozivala žene na preventivni pregled za rak dojke, a na inicijativu blogerke Mahlat. Ovoj akciji se pridružio veliki broj bloge- ra, uglavnom ženskih, koje su pisale svoja iskustva sa pregleda i slično. Pošto je mala razlika između internet portala, časopisa i bloga, na srpskom veb nebu postoji pregršt pisanja u slobodnijoj formi koja navode na akciju - što levu, što desnu. U Srbiji postoje i veoma čitani blogeri koji se bave dnevnom politikom i kadkad poprimaju status zvezde. Oni nisu osve- dočeni pisci ili novinari, već „ljudi iz mase” sa darom za pisanje i dostižu og- romnu čitanost. Neretko pozovu na akciju koja ima efekta, a najsvežiji primer su pozivi na bojkot ACTA, SOPA, PIPA i ostalih akata koji umanjuju slobodu delo- vanja na internetu što na međunarodnom, što na unutrašnjem planu. Ostaje pitanje uticaja blogovanja i mi- kro blogovanja van uske zajednice ljudi koji se međusobno čitaju i prate. Čini se da je najveći uspeh „novih” medija kada se pojave u „tradicionalnim”. www.mediart.orglink18 mart 2012 broj 98 Mikro blogovanje Blog polako potiskuje mikro blogo- vanje tj. informacije sažete u tričavih 140 karaktera na društvenom mediju poput Tvitera. Tu je društveni aktivi- zam još češći. Konkretan primer je i skorašnja akcija #LopataUP gde su se korisnici Tvitera u Srbiji organizovali u akciju čišćenja snega ispred svojih zgrada. Sukob s tradicionalnim medijima Česte su rasprave oko toga da li će blogovi zameniti tradicionalno informisanje medijskih kuća. Blogeri, naravno, ističu sve prednosti svoje forme, ali činjenica je da se informacije i dalje prenose sa zvaničnih medija i da su tamo najčitanije. Zvanični ili „tradicionalni” mediji iza sebe imaju ono što je kod blogovanja teško postići, a to je tradicija, uređivačka politika i veća odgovornost. Ipak, blogovi i tradicionalni mediji se prožimaju i prateći i jedno i drugo čitalac ima prilike da sagleda širu sliku. Najčitaniji blogovi u Srbiji Iako čitanost i uticaj nisu isto, ovo su neki od najpopularnijih blogera: Istok Pavlović, Dragan Varagić, Mahlat, Eniac, Dudarim, Amitz Dunkler, Sandra Kravitz, Peđa Supurović, Ivan Minić i drugi. Blog Uro{ Nedeljkovi}

MM ediji retko kad izveštavaju o ak- tivnostima, projektima osoba sa invaliditetom. I kad izveštavaju, to je u vezi sa nekim političarem koji predstav- lja određeno Ministarstvo koje je podržalo projekat, a sve povodom nekih izbora. Medi- ji invaliditet predstavljaju kao veliku nes- reću. Samo u jednoj vesti u kojoj se npr. patetika stavlja u prvi plan, uz korišćenje ter- mina „vezan za krevet“ „bolestan“ i sl. nas- tojanja države, organizacija osoba sa inva- liditetom pa i pojedinaca da se poboljša nji- hov položaj vraćaju se i nekoliko koraka unazad. Ni film kao medij u Srbiji ne pre- poznaje osobe sa invaliditetom: ni oni koji reprezentuju ili kritikuju stvarnost, društvo, ni oni filmovi koji predstavljaju umetničko viđenje i zamisao nekog boljeg društva. Veliku prazninu, donekle, već deset godina popunjava filmski festival o životu, dostignućima i aktivnostima osoba sa inva- liditetom „Uhvati sa mnom ovaj dan!“ koji organizuje Kreativno afirmativna organizacija Parnas i EDIT centar. Festival se održa- va u Novom Sadu. Od 2006, svake godine se raspisuje i konkurs za dokumentarne filmove. Na festival pristižu radovi filmskih režisera, novinara, ali i ljudi koji su bez znanja o filmu i filmskom jeziku pokušali nešto da kažu o invalidnosti i osobama sa inva- liditetom. Pojedinci i organizacije koje se bave pravima osoba sa inva- liditetom nedostatak poznavanja problematike prevazilaze poje- dinačnim aktivnostima - svojim internet prezentacijama, časopisi- ma, biltenima, saopštenjima za medije, kao i nekim drugim pro- jektima. Na primer, organizatori spomenutog festivala svake godine na konferencijama za štampu skreću pažnju medijima na tzv. modele i na terminologiju invalidnosti, ali i na pristupačnost sadržaja (konkretno – na titlovanje svih zvukova u filmu). Još jedan od načina da se pruži alternativa u medijskom prikazu osoba sa invaliditetom je i projekat Udruženja distrofičara južnobačkog okruga - „Umetnost ruši zidove“. Ovim projektom je omogućeno, prvenstveno osobama sa invaliditetom, sticanje osnovnih znanja o filmskom jeziku i snimanje kratkometražnih filmova koji na korektan način govore o osobama sa invalidite- tom. Tokom 2010. i 2011. godine realizovano je 7 filmova doku- mentarne i igrano-dokumentarne forme u kojima se preispituju teme koje se odnose na svakodnevni život osoba sa invalidite- tom, ali i dotiču mnoga pitanja o kojima se u medijima zapravo ni ne govori. Ti filmovi pokazuju osobe sa invaliditetom kao osobe koje, s jedne strane, imaju iste nedoumice kao osobe bez invaliditeta a koje se, s druge strane, suočavaju sa specifičnim barijerama. Projekat „Umetnost ruši zidove“ suštinski pokazuje poznatu međunarodnu maksimu u invalidskom pokretu „Ništa o nama bez nas“. Udruženje je prošle godine snimilo i 3 promo spotа od po 30 sekundi u kojima se ukаzuje nа Prаvo osobа sа invаliditetom nа rаd, Prаvo nа roditeljstvo, Prаvom nа bаvljenje umetnošću i kul- turom. Ovi spotovi su emitovаni nа TV Vojvodinа 1. Za postizanje punog učešća u društvu osoba sa invaliditetom, pored invalidskog pokreta i države, mediji imaju možda naj- važniju ulogu i zadatak da promovišu mogućnosti i potencijale nasuprot nemogućnosti osoba sa invaliditetom. linkwww.mediart.org 19mart 2012 broj 98 Na primer ... Prenosimo deo materijala koji organi- zatori festivala „Uhvati sa mnom ovaj dan!“ dele na konferencijama za pred- stavnike medija. Modeli ili obrasci invalidnosti su skup pretpostavki, vrednosti, koncepata i prak- si koji sačinjavaju način na koji se misli i govori o invalidnosti unutar jednog društ- va i posebno među onima koji donose odluke, stručnjacima i sa- mim osobama sa invaliditetom. Medicinski model invalidnosti tretira invaliditet kao medicins- ki problem narušavanja zdravlja koji dovodi do gubitka ili ogra- ničenja neke funkcije i koji zahteva neki oblik lečenja, rehabili- tacije i korekcije koja bi pomogla osobi da se što je moguće više približi normalnom funkcionisanju, tako da može da se ubaci u postojeći sistem i funkcioniše u njemu. U središtu pažnje je inva- liditet a ne osoba. Osoba sa invaliditetom posmatra se kao prob- lem. Invaliditet se tretira kao bolest, povreda, narušavanje zdrav- lja, pa se govori o lečenju i rehabilitaciji – medicinskom tretmanu koji će sprečiti dalju progresiju i omogućiti adaptaciju na postojeće stanje. Socijalni model kao osnovni problem naglašava odnos društva prema osobama sa invaliditetom. Invalidnost nije lična karakteris- tika već prazan prostor između individualnih kapaciteta i zahteva okoline. Razlikuje bolest kao trenutno stanje od invalidnosti, jer bolest može biti uzrok invalidnosti ali i drugi faktori mogu uticati na njenu pojavu. Socijalni model u rehabilitaciji na osobe ne gleda kroz „oštećenja, ograničenja i teškoće“, već kroz sposobnosti, potencijale, interese i prava pa polazi od pretpostavke da su položaj osobe kao i njena diskriminacija društveno uslovljeni, tj. da su društvene prepreke te koje u stvari onesposobljavaju osobe. Jezik invalidnosti je termin pod kojim se podrazumeva izbor određenog stila i manje ili više ustaljene terminologije u govore- nju i pisanju o invalidnosti i osobama sa invaliditetom, koji je uslovljen prepoznatljivim nejezičkim kontekstom. Ni{ta o nama bez nas Milesa Milinkovi} mediji i NVO Uspešna priča Tri projektna filma radionice „Umetnost ruši zidove“ iz 2010. godine, Vera i nada Dragoljuba Krndije, Neobičan putnik s osmehom Jelene Radović i Tražim posao Đurđe Gligorić i Ivane Rendulić emitovani su na RT Vojvodina. Nаkon projekcije filmovа nаdležni iz Pošte Novi Sаd su kontаktirаli Udruženje rаdi kon- sultаcijа o mogućim nаčinimа dа se Glаvnа poštа u Novom Sаdu učini dostupnom zа korisnike invalidskih kolicа - pošto jedаn od filmovа go- vori o аktivnom trаženju poslа osobe kojа koristi invаlidskа kolicа, prikupljаnju dokumentаcije zа аplicirаnje nа oglаs zа posаo i preprekama i ne- prijаtnostima nа koje tom prilikom nailazi. Glav- na poštа u Novom Sаdu sаdа imа specijаlni lift. O ovim, kao i filmovima iz prošlogodišnje produkcije više možete da saznate od koordina- torke projekta Milese Milinković, putem e-maila umetnostrusizidove@gmail.com . Spotove i filmove možete pogledati i na you- tube kanalu Udruženja www.youtube.com/user/- udfvoj .

NN ovinarstvo nije klasično zanimanje već poziv, i prema mišljenju pro- fesora Čedomira Čupića sa beo- gradskog Fakulteta političkih nauka, pored lekara, sudije i učitelja, upravo novinara treba dodati kao četvrti „sveti poziv“. Iako je definicija koja novinara određuje kao „univerzalnu neznalicu“ često prisutna kao lajtmotiv tog poziva, činjenica je da se novinar skoro celog radnog veka mora na neki način edukovati, ako želi da ostane i opstane u medijima. Edukovati ili obrazo- vati je reč koja lepo zvuči, ali kako to zaista izvesti u vreme ekonomske krize, tranzicije, propadanja medija i nemaštine koja novinarsku platu stavlja ispod repub- ličkog proseka? Sa druge strane novinarski posao je svaštočinstvo: u ponedeljak intervjuišete predsednika države, u sredu se bavite resti- tucijom, u petak vodite specijalnu emisiju sa uključenjima, da bi u subotu izveštavali sa otvaranja fabrike hardvera i softvera. Novinar stalno mora biti u toku, i pratiti ono što je u skladu sa vremenom neminov- no, a to su novi zakoni, klimatske prome- ne, borba sa kriminalom, rodna ravnoprav- nost, reforma poreskog i penzionog sis- tema... Nedavno je jedna koleginica došla da razgovaramo o istorijskoj dimenziji restitucije, a kada je čula koliko je komp- likovana priča, kakvih sve zakonskih uredbi, podataka, činjenica i začkoljica ima, samo je uzdahnula i rekla: „Da li ću moći da se izborim sa pričom?“. Kada se sve sabere i oduzme, obrazovanje je novi- narska neminovnost, a praćenje novih tema, ali i tehnologija se postavlja kao imperativ pred poslenike javne reči. Setite se samo kako je bilo teško starijim kolega- ma kada su umesto stare dobre mašine za kucanje, sa kojom su drugovali čitav žur- nalistički vek, morali da se suoče sa čudo- višnom napravom velikog ekrana, ogrom- nih dirki za kucanje, priključenu na glo- maznu kutiju. Tehnologija napreduje a pa- ra je sve manje, i zato se sve više od novi- nara traži da bude „The one man music show“, što će reći da mora znati da snima, montira materijal, šalje ga razmenom ili linkom, dok se savremen pristup izvešta- vanju podrazumeva. Obrazovanje, ali kakvo? Najbolje ili najcelishodnije obrazova- nje za novinare je akademsko, koje se pre- poručuje zbog ozbiljnog programa i tra- janja od četiri godine. Fakulteta i visoko- školskih ustanova koje obrazuju novinare ima dovoljno, ali ne mogu svi zbog godi- na i materijalnih mogućnosti da priušte studiranje, posebno nakon uvođenja bo- lonjskog sistema koji insistira na stalnom dolaženju na predavanja i vežbe, a oni koji rade ili imaju porodicu teško mogu ispoš- tovati postavljene zahteve. Kada nema puno manevarskog prosto- ra na fakultetima, od velike pomoći može biti treći sektor, odnosno nevladine orga- nizacije koje se bave obrazovanjem novi- nara, a neke od njih bile su prava avangar- da, koja je obrazovala mlade novinare de- vedesetih godina prošlog veka. Svi su oni u to vreme radili za nezavisne medije. Pos- toje nevladine organizacije koje drže više ili manje uspešne treninge i obuku za no- vinare, a svoju školu novinarstva ima i UNS, kao strukovno udruženje. Neke NVO organizuju seminare po sis- temu „copy – paste“, odnosno samo pres- likaju sistem rada koji se primenjuje u raz- vijenim medijskim sistemima, bez potrebe da prilagode model našoj realnosti. To nije dobro, jer ne može se primeniti model rada lokalne TV stanice iz Njujorka u Žagubici, tu pre svega mislim na formatirani radio, i slične ideje koje lepo funkcionišu na tržiš- tu od 500 miliona konzumenata informa- cija, ali to malo teže ide u zemlji koja ima stanovnika taman da popuni jedan Bruk- lin. Moraju se određeni modeli ne samo prilagoditi, već i implementirati u skladu sa našim mogućnostima, tehničkim i teh- nološkim kapacitetima. Teško da lokalna televizija u Vranju može angažovati heli- kopter i mrežu saradnika po selima, a ta- kve ideje se mogu čuti na skupovima. Dobro pripremljeni seminari i kursevi, koje ozbiljne NVO organizuju duži niz go- dina, imaju pozitivan efekat na one koji ih pohađaju, ali pod uslovom da se odaberu zainteresovani polaznici koji će aktivno učestvovati u radionicama, biti interaktivni u predavanjima, ispoštovati zahteve orga- nizatora da se uradi neki TV, radio paket ili tekst za štampane medije. Sada dolazi- mo na klizav teren uredničke selekcije, koja treba da se obavi u redakcijama. Naša nevesela zbilja ukazuje da se ona obavlja nesavesno, ponekada se šalje onaj koji je nezainteresovan, urednikov ljubimac ili neki novinar koji seminar vidi kao ugodan višednevni odmor o trošku donatora. Ne samo da urednici i šefovi deska nekritički šalju novinare na seminare, već se čini da stvarnog kriterijuma ko (ne)zaslužuje da se dodatno edukuje i nema. Žalosno je ka- da predavač na skupu koji je namenjen novinarima, nakon izlaganja nema ni jed- no pitanje, jer ma koliko je loše predava- nje, polaznici treba da ga imaju spremnog, makar ono glasilo: „Zbog čega niste spremni za ovaj skup?“. Dobre strane NVO edukacije Sa druge strane treba biti realan, jer novinari lokalnih medija nemaju često pri- like da izađu iz svoje sredine, i da pohađa- ju seminare na koje barem jednom godiš- nje mogu ići kolege iz javnih servisa i nacionalnih emitera i visokotiražne štam- pe. To važi i za medije na jezicima manji- na, jer i ti novinari nemaju često prilike da posete skupove koji se organizuju za medi- je. Pravi dobitak na Bingu za novinara lokalnog medija je ako ode na kurs koji organizuje NVO sa ozbiljnim budžetom, koja može dovesti kompetentne predava- če, da ne govorimo o dolasku u inostranst- vo na neki prestižan seminar, što je u do- menu naučne fantastike. Lepša strana skupova su jake veze koje se uspostavljaju i mogu to reći iz ličnog iskustva dobro funkcionišu kasnije. Tako- đe je od ne male važnosti i veza koja se razvije sa nevladinom organizacijom, koja se bavi novinarskim obrazovanjem, jer kako se napreduje u karijeri, nije redak slučaj da nekadašnji slušalac postane pre- davač. Da zaključim priču o NVO sektoru i novinarskom obrazovanju, to malo košta a puno koristi, ali samo ako se pravi ljudi pošalju na pravo mesto. Urednici šaljite vredne novinare željne znanja, a treći sek- tor treba da se potrudi da sa mnogostruko skresanim budžetima napravi što korisnije, tj. bolje seminare. Iako se sve svodi na pravljenje pite od zelenog žita, vredi poku- šati, neki od naših vrsnih novinara počeli su kao polaznici seminara, a danas su urednici, šefovi deska i gloduri uglednih medija... jer ... novinarima je obrazovanje potrebno čitavog radnog veka, a pomoć trećeg sektora u toj oblasti je velika, jer alternativno obrazovanje malo košta, a pu- no koristi. www.mediart.orglink20 mart 2012 broj 98 Novinarska edukacija doc. dr Vladimir Barovi}

NN ovosadska novinarska škola - NNŠ, koja je osnovana još davne 1996, izabrala je razvijanje i nego- vanje jedne od glavnih funkcija civilnog društva, a to je aktivno kreiranje javne sfere za svoju misiju. Od najranijih dana organizacija je radi- la kao edukativno-informacioni centar. Obučavala je mlade ljude novinarskom zanatu, organizovala je dvosemestralne i četvorosemestralne studije televizijskog i radijskog novinarstva, koje su podra- zumevale radionice, praksu i rad na terenu. Kroz ovakve edukacije prošlo je stotine mladih ljudi, ne samo iz Novog Sada i Vojvodine, kojima je Novosadska novi- narska škola bila odskočna daska u gra- đenju karijere. Tehnička opremljenost Škole omogućava transkripciju svega što je rečeno, pa je uobičajeno da autorizo- vana izlaganja budu publikovana i dostup- na široj javnosti. Monitoring medija predstavlja efikas- no sredstvo za ostvarivanje društvene odgovornosti medija i to upravo jeste jedan od velikih, dugoročnih projekata NNŠ. Iskustvo u monitoringu svih tipova medija kako na srpskom, tako i na jezici- ma manjina (mađarskom, slovačkom, ru- sinskom i romskom jeziku), uticalo je na to da se zabeleži transformisanje jednog državnocentričnog medija u javni servis, što je verovatno jedinstven istraživački zapis na području Jugoistočne Evrope. Razvijan je i istraživački podmladak koji je osposobljen za kvantitativno-kvalita- tivnu analizu sadržaja medija i to kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih zajednica Srbije. Vremenom, organizacija je širila svoje polje delovanja, i počela da radi projekte koji su se bavili socijalno odgovornim temama: tranzicioni procesi, razvijanje demokratije, Evro integracije, ljudska prava, socijalna zaštita, borba protiv fašiz- ma i sl. Povećanjem broja projekata povećavao se broj i renome partnera sa kojima je organizacija sarađivala (Sekre- tarijat za informacije PIV, Fond za otvoreno društvo, IREX promedia, Evrop- ska komisija, Olof Palme centar, fondaci- ja NED, OEBS i drugi). Mreža Jugois- točne Evrope za profesionalizaciju medija (SEENPM) osnovana je 2000. godine i NNŠ je članica te Mreže gotovo od njenog osnivanja. Sve članice su organizacije civilnog društva iz regiona, koje u fokusu svog delovanja imaju sferu medija. Mreža danas broji 18 organizacija koje međusob- no sarađuju na mnogobrojnim projektima. Uz pomoć članica Mreže Novosadska novinarska škola je realizovala izuzetno značajan trening za online novinarstvo još 2006. godine: „Be Fine On-Line“ gde su učesnici dolazili iz 7 zemalja Jugoistočne Evrope. Osim toga, članice mreže su part- neri NNŠ u svim evropskim projektima, kao što je „Interupcija korupcije“ (2009- 2011), koji je Agencija za borbu protiv korupcije prošle godine proglasila za jedan od dva najbolja projekta u zemlji na ovu temu. Projekat na čijoj implementaciji trenut- no radimo je Ladies Diary of Change koji će omogućiti mladim ženama Srbije, Kosova (u okviru UNSCR. 1244/99) i Crne Gore, da uz podršku grčkog modela dobre prakse, učestvuju u političkom i socijalnom životu svojih zajednica, koris- teći veštine potrebne za pretvaranje sop- stvenih ideja u konkretne inicijative; pripremiće ih za aktivno učešće u do- nošenju odluka u procesu pomirenja i mirovnog dijaloga u regionu. Sinergija različitih iskustava i pristupa ovoj temi treba da podigne profesionalne kapacitete svih angažovanih strana. Uloga medija u projektu jeste podizanje javne svesti o ini- cijativama koje uključuju mlade i žene. Tokom 18 meseci trajanja projekta u Novom Sadu, Podgorici i Prištini održaće se tri seminara, dok će u Atini biti organi- zovana jedna studijska poseta. Ovaj pro- jekat, koji finansira Evropska komisija, je nastavak prethodna dva na temu ženskog aktivizma: Active Miss Wanted Now i Active Ladies First. Novosadska novinarska škola već dese- tu godinu za redom dodeljuje nagradu najboljem mladom novinaru u Novom Sadu. Svake godine bira se stručna komisi- ja koju čine novosadski novinari ili medij- ski eksperti, kao i mediji čiji se rad prati - za 2011. to je bio radio. Do sada, sredstva za finansiranje ovog događaja i nagrade je obezbeđivao Grad na NNŠ upit. Ukoliko se ova nagrada uvrsti u godišnju nagradu Grada, za šta postoje izgledi, postaće deo redovnog godišnjeg budžeta i njeno do- deljivanje više neće biti neizvesno. mediji i NVO linkwww.mediart.org 21mart 2012 broj 98 Aktivno kreiranje javne sfere Marina Grnja Šta je dostupno za medije? Na sajtu www.novinarska-skola.org.rs , u odeljku „izdavaštvo“ nalaze se pub- likacije u pdf formatu koje su dostupne svima. Razvrstana su u tri segmenta: medijske reference, medijska sfera i online publikacije. Edicija „Medijska sfera“ se bavi ekspert- skim tumačenjima rezultata monitoringa medija, dok su ponuđeni online naslovi „Mediji i nacionalne manjine“, „Javni servisi i privatni emiteri u službi građana“, „Sukob i saradnja, poslovni interesi medija i potrebe javnosti u Jugoistočnoj Evropi“ i „Indicator of public interest“. Postoje još i 3 sajta koja su napravljena posebno za potrebe projekata NNŠ. To su „Pandorina kutija“ (http://pandorasbox.rs), „Zelene vesti“ (http://zelenevesti.org) i projekat „Romi u javnosti“ na kome je NNŠ bila partnerska organizacija (www.tocak.org). Preko YT kanala, www.youtube.com/user/NovinarskaSkola, dostupni su skoro svi video materijali koje je škola producirala, a najnoviji su posvećeni projektu „Dan u tvojim cipelama“ koji se bavi problemima mladih sa invaliditetom. Mediji naše materijale mogu slobodno da koriste sa navođenjem izvora vesti ili video zapisa.

Poruke vremena prošlih Lokalna filantropija je zajednički ime- nitelj izdanja koje je 2007. godine objavio Balkanski fond za lokalne inicijative. Knjiga od 60 strana se bavi istorijom i tra- dicijom filantropije u Srbiji u 19. i 20. ve- ku. Izdavači su, između ostalog, objasnili da „oživljavanjem i promovisanjem ideje davanja za opšte dobro unutar našeg društ- va, što u očima privrede, ali i svih građana, očekujemo da će naš sopstveni doprinos razvojnim projektima i inicijativama poče- ti da zamenjuje dominantnu stranu pomoć koja polako ali sigurno napušta ove kra- jeve.“ Da se podsetimo –filantropija je „ljubav prema ljudima, čovekoljublje, dobročinst- vo, volja da se pomogne drugima“. Izda- vač primećuje da je koncept zadužbine u direktnoj vezi sa filantropijom. Kao „zlat- no doba“ definiše se period između dva svetska rata, kada je u Srbiji, a pri Srpskoj akademiji nauka, bilo zabeleženo 65 za- dužbina, od kojih je 46 podignuto u nave- denom periodu. No, u ovom izdanju date su i lične priče velikih zadužbinara iz srpske istorije, po- put Nikole Spasića (rekao je „Ne moraš sve potrošiti što danas zaradiš!“), Marije Trandafil („Ja sam u čitavom svom veku samo jedan dan bila siromašna... Kad se setim tog dana onda osetim šta je glad i sirotinja – i zato ja činim i pomažem siro- tinju“ ostalo je zabeleženo), Radovana La- zića („Želja je pak moja da ostavim spo- men posle sebe i da učinim zadužbinu“ te je osnovao Književni fond, koji može da se tretira kao preteča socijalnog kapitala na ovim prostorima), Nikole Čupića („Sve moje imanje neka se upotrebi za izdavanje naučnih i moralnih knjiga“ bila je poruka), Stane Milanović („Hoću da to imanje upo- trebi se na zidanje jedne Više Ženske Ško- le u Šapcu“ navela je u svom testamentu), Save Popovića Tekelije (Nikola Tesla je bio jedan od štićenika Zadužbine Tekeli- janum). Knjiga nudi i mogućnosti za podstica- nje savremene filantropije, sastavljene na osnovu iskustava iz „zlatnog doba“. Suge- rišu se informativne kampanje jer je nivo znanja o tim aktivnostima skroman, obele- žavanje zadužbina i formiranje osnovnih info paketa o njima, briga o očuvanim ob- jektima, te se pod stvaranjem modernog pristupa govori o promeni zakonskog ok- vira, negovanju kulture filantropije kroz obrazovni sistem, preuzimanju dobrih is- kustava od drugih zemalja u tranziciji itd. Izdanje je dostupno i sa adrese www.bcif.org/docs/pub/Poruke_vreme- na_proslih.pdf . Trgovina ljudima – priručnik za novinare Srpsko-engleski priručnik koji je prire- dila ASTRA (Akcija protiv trgovine ljudi- ma), počinje navodom iz radio drame Pri- ča žene žrtve trgovine „Da li ste nekada posmatrali talase na moru? Nasilje je kao morski talas. Vidite ga da dolazi, ne mo- žete da mu izmaknete. Nemate izbora – kada konačno dođe, hvata vas ...“ Kroz radove dvanaest autora i autorki, nakon utvrđivanja opštih pojmova u vezi sa temom, poput trgovine ljudima, ilegal- nih migracija, prostitucije, daju se polazne informacije o situaciji u Srbiji (koje su u ovom trenutku verovatno drugačije, no ni- su za zanemarivanje), ali i iskustva iz prakse, obrađuje se medijska prezentacija problematike te daju korisne informacije, poput predložene literature i filmova o problemu trgovine ljudima. Svoja iskustva preneli su Saša Leković (... Žrtvi treba objasniti koje su moguće loše strane objavljivanja priloga i svakako joj omogućiti stručan pravni i svaki drugi potreban savjet...), Miša Stojiljković (... U nekoliko navrata mi je rečeno da je ote- žavajuća okolnost to što sam muškarac i što gotovo sve žrtve imaju strah i osećaju se nelagodno u prisustvu osoba suprotnog pola ...), Olivera Miloš Todorović (... Moja karta za ulazak je poverenje i sve posma- tram iz svog ugla, kako bih ja reagovala da meni neko postavi to pitanje ...), Miloš Teodorović (... Greška koju često prave mediji u Srbiji je što problematične pa i izuzetno tragične slučajeve prate uglav- www.mediart.orglink22 mart 2012 broj 98 Spisak literature koja se na bilo koji na~in bavi aktivnostima tre}eg sektora je poduga~ak. @eleli smo da prika`emo nekoliko, tematski, razli~itih izdanja koja su potekla iz te sfere, ali i da uka`emo na naslove koje novinari mogu da koriste u svakodnevnom radu Preporuke za

nom na početku ...) i Nadežda Milenković o Social and Public Awereness Campaigns i načinima na koje se one sprovode kod nas, a o terminologiji je pisala Svenka Savić. Ovo izdanje iz 2009. godine dostupno je i na adresi www.astra.org.rs . Odnosi s medijima: Priručnik za nevladine organizacije Priručnik, osmišljen kao jedna od „alat- ki“ za obuku nevladinih organizacija, pri- redila je Sara Silver, a kao glavni izdavači potpisuju se Independent Journalism Foundation i Media Diversity Institute. U njegovom predstavljanju počećemo od poslednjeg dela – od dodatka u kojem su razvijeni upitnici, recimo, o komunikaciji, internoj komunikaciji i komunikaciji s dru- gim organizacijama, o kojim sve organi- zacionim aspektima konferencije za štam- pu treba voditi računa (tzv. ček-in lista), itd. Idući od kraja ka početku, izneta su i zapažanja Artura O. Salzbergera Juniora, izdavača Nju Jork Tajmsa iz 1991. godine o tome kako se mogu popraviti odnosi iz- među predstavnika biznisa i medija. Pre- nosimo sve teze: „budite iskreni; i među novinarima postoje razlike; nikad ne oče- kujte da će novinar napisati članak onako kako biste ga sami napisali; svaki novinar želi intervju s prvim čovekom u hijerarhi- ji firme; ako članak sadrži pogrešne podat- ke, imate pravo da tražite ispravku; u slu- čaju krize reagujte na pravi način; novinari nisu vaše osoblje.“ Priručnik ima sedam poglavlja, od toga kako početi i upoznati prirodu medija, do načina na koji se oni kontaktiraju i kako se strateški osmišljava kampanja. Stil je jed- nostavan, tekst se brzo čita i lako pamti. Skrećemo pažnju na odeljak o formulisa- nju i plasiranju glavne poruke kampanje u kojem, između ostalog stoji: „Imajući u vi- du osnovne poruke koje ste formulirali i okvir koji ste odredili: koje biste novinske naslove voljeli vidjeti; što želite da stoji u prvom pasusu; za koje citate ili statističke podatke mislite da se svakako trebaju poja- viti u članku; za koje stručne komentare ili emotivne aspekte priče mislite da se sva- kako trebaju naći u tom članku? Na osno- vu odgovora na ova i druga slična pitanja moći ćete procijeniti koji materijal treba podijeliti novinarima, kako treba pred- staviti vaše stanovište i kako odrediti te- žište vašeg govora - tri ili četiri poente i citata koje ćete ponavljati u svakom inter- vjuu na ovu temu.“ Koliko god izdanje bilo interesantno nevladinim organizacijama, toliko je i me- dijskim poslenicima dobro da posao kojim se bave posmatraju iz drugog ugla, zarad obostranog boljeg razumevanja. Sve o upravljanju Knjiga koju su kod nas objavile Gra- đanske inicijative, „Sve o upravljanju“, izazvala je veliko interesovanje ne samo u NVO vodama, već i kod svih onih koji se na bilo koji način bave rukovođenjem. Autorka je Sandy Adirondack koja se dugi niz godina bavi aktivnostima u okviru volonterskog sektora, te ne čudi što je pod- naslov knjige „uspešno upravljanje dobro- voljnim (nevladinim) organizacijama i lokalnim grupama“. Više o autorki, kao i drugim njenim materijalima koji su bes- platno dostupni možete da saznate na adre- si www.sandy-a.co.uk . Iako je reč o izda- nju starom preko 10 godina, ono ne gubi na značaju jer su na veoma jednostavan i razumljiv način objašnjene večne teme po- put upravljanja u nevladinom sektoru, up- ravni odbori, kao i čitav set upravljačkih veština za svaki aspekt funkcionisanja or- ganizacije (vreme, novac, timski rad itd.). U ovom kratkom prikazu zadržaćemo se na delu koji se bavi promenama o kojima autorka piše „Većina promena nije neo- čekivana. One se u manjoj ili većoj meri mogu predvideti i planirati, čime se dobi- ja vreme za razradu i razmatranje mogućih odgovora“. Uz objašnjenje kakvo je ok- ruženje pogodno za promenu, kojim tem- pom se sprovodi, kakve su moguće lične reakcije, kako upravljati rizikom, posveće- na je pažnja i onom najgorem, pod kojim se podrazumevaju „... otpuštanja, višak za- poslenih, zatvaranje, ozbiljna nesreća koju je izazvao neko od zaposlenih, nasilje u koje je bio umešan korisnik/ca, otkriće pronevere.“ Poslednji savet za ponašanje u navedenim situacijama pokazuje da je knjiga svakako zasnovana na praktičnim saznanjima, a ne samo na teoriji. On glasi „jedite kako treba i spavajte dovoljno. Si- tuacija je možda užasna, ali će izgledati još gore (ili ćete je i sami pogoršati) ako živite na kofeinu, kiflama i alkoholu.“ Ovo, kao i ostala poglavlja završava se podsetnikom za ... koji je dat u formi pitanja na koja treba imati odgovore. Građanske inicijative, udruženje građa- na za demokratiju i građansko obrazova- nje, postoji od 1996. godine i predstavlje- na knjiga je samo jedna od mnogih koje su izdali i učinili online dostupnim na adresi www.gradjanske.org . Redakcija LINKa linkwww.mediart.org 23mart 2012 broj 98 ~itanje mediji i NVO

OO sim ako nisu u pitanju ekskluzivni kadrovi nesreća, pri- rodnih nepogoda ili drugih retkih pojava, televizijske novinare kao da je sramota da pozajmljuju sliku za svoje priloge. Dakle, ne da kradu, već pozajmljuju sa navođenjem izvo- ra, odnosno autora kadrova. Skloniji su tome da teret prebace grafičarima, kako bi oni u nedostatku pokrivalice za novinarski off nacrtali brojke i slova i eto slike da se zakrpi prilog. Iako su svesni toga da ovo nimalo nije televizično, a poželjno samo u određenim situacijama i vrlo dozirano, čini se da novinari nika- da nisu stavili prst na čelo i zapitali se kako tome mogu da doskoče. A zapravo, potrebno je samo da zavire u rokovnike sa kontaktima nevladinih i donatorskih organizacija i agencija za razvoj u različitim oblastima. Pomoć mogu očekivati i od onih koje se bave upravo profesionalizacijom medija. Telefon vam je potreban kako biste dobili saglasnost za korišćenje materijala, a da bi ste do njega došli, u većini slučajeva je dovoljna dobra inter- net konekcija, jer se skoro sve može preuzeti sa zvaničnih inter- net stranica ovih organizacija. Kome ćete se obratiti zavisi od toga o čemu izveštavate, odnosno kojim se problemom u svom TV paketu bavite. Važno je samo da ne podlegnete novinarskoj lenjosti i čuvenoj: „Misliću o tome sutra ”. Jer, ako samo dan pre snimanja i montiranja prilo- ga, razmislite o njemu, možete od UNICEFa, na primer, dobiti kadrove koji će odlično ilustrovati vašu priču, recimo o nasilju u školama. Na taj način, ne vređate ničija osećanja, ne pokazujete maloletnike onako kako po Kodeksu struke ne bi trebalo i ne čupate sebi kosu sa glave što niste ubedili direktora neke škole da vas pusti u učionicu da snimatelj ugrabi samo nekoliko kadrova. Osim izbegavanja još jedne doze stresa, bićete i jedan/jedna od onih koji nisu skinuli jedva vidljiv snimak tuče sa You tube ka- nala, i još ćete stići da razmišljate o prilogu za sutrašnje vesti. Na sajtu Fonda Ujedinjenih nacija posvećenom deci (UNICEF) možete naći video zapise, ali i istraživanja i publi- kacije koje je obavljao UNICEF ili neka od njihovih partnerskih organizacija. Ono što od novinara očekuju jeste poštovanje pro- fesionalnih standarda, odnosno citiranje izvora. - Posebno bih skrenula pažnju na publikaciju „Deca u medij- skom ogledalu“ u kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o kvalitetu i etičnosti izveštavanja o deci u informativnim mediji- ma u Srbiji. Istraživanje je za UNICEF sproveo Centar za medi- je i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka, Univerzite- ta u Beogradu, tokom 2009. godine pod rukovodstvom profesorke Snježane Milivojević - ističe saradnica za medije u UNICEFu Jadranka Milanović. Istraživanje se može naći na sajtu www.unicef.org/serbia , a Milanovićeva skreće pažnju i na „UNICEF Smernice za etičko izveštavanje o deci i dečijim pravima” koje se nalaze takođe na sajtu u sekciji media. Kako kaže, važno je da novinari i novinarke obrate pažnju i na Smernice, jer su one od posebnog značaja kada je u pitanju izveštavanje o mališanima. Na raspolaganju vam je i You tube kanal www.youtube.com/user/UNICEFSERBIA gde se mogu pronaći snimci iz celog sveta, gde ova organizacija deluje. Nacrtane priloge često gledamo i kada novinari izveštavaju o pitanjima Evropske unije, odnosno procesu evrointegracija u Sr- biji. Katkad 20 sekundi, koliko u proseku traje off, gledamo vijorenje zastave Unije ili evropske zvaničnike kako se rukuju u nekim zvaničnim situacijama, a vrlo retko možemo da vidimo kadrove iz gradova u kojima se sastaju. Tu vam u pomoć može priskočiti „Goethe-Institut” iz Beograda (www.goethe.de ), jer iz video materijala koji poseduju za novinare izdvajaju putopise iz pojedinih evropskih gradova, urađene na engleskom jeziku. Takođe, ovde možete potražiti i video sadržaj u vezi sa ekološkim temama. Na vama je samo da ispoštujete njihov zahtev da se te sekvence u vašem prilogu ne pojavljuju duže od tri minuta. Uz pomoć ovog Instituta možete učiniti atraktivnijom i najavu u kul- turnom bloku vaše TV stanice, jer će vam iz sektora za medije bez problema poslati video sa kadrovima nemačkih umetnika koje ova institucija kulture dovodi na gostovanja u Srbiju. Na putu ka Evropskoj uniji, nema dana a da se ne govori i o reformama, ljudskim pravima i demokratizaciji društva. Rezul- tate istraživanja na ove teme, kao i video klipove, možete zatraži- ti od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Video sadržaja imaju malo, ali zato mogu biti izuzetno korisni. - Trudimo se da što više naših izdanja u elektronskom formatu www.mediart.orglink24 mart 2012 broj 98 Iskoristite arhiveVanja \uri}

postavimo na veb sajt Misije. U slučaju da se neka naša pub- likacija ne nalazi na sajtu, potrebno je pozvati Kancelariju za odnose sa javnošću, koja će ili probati da vam je obezbedi ili vas uputiti na odeljenje koje se bavi temom koju ta publikacija obrađuje - objašnjava pomoćnica za medije iz OEBSa, Ivana Jovanović. Ona podseća da je prvenstveni cilj OEBSa (www.osce.org/- serbia) doprinos reformama, ali i obaveštavanje javnosti o rezul- tatima njihovog rada, pa nastoje da osavremene komunikaciju sa javnošću i plasiraju rezultate određenih istraživanja, kao i foto- grafije, što može biti korisno novinarima u štampanim medijima. Publikacije i video zapise na temu ljudskih prava, nastale kroz projekte ili inicijativom same organizacije, poseduje i Fond za otvoreno društvo. Sve se uglavnom može naći na sajtu Fonda (www.fosserbia.org). - Smatram da je to izuzetno važno i naš je cilj da medije zain- teresujemo našim sadržajima. Na taj način lakše ostvarujemo po- zitivne pomake, jer uspešnost realizacije naših ciljeva zavisi od zagovaranja, diseminacije informacija, edukacije, a sve se ovo može ostvarivati uz pomoć medija - misli programski koordina- tor Fonda za otvoreno društvo, Mihajlo Čolak. Potrebe medija i zaposlenih u njima najbolje ipak razumeju oni koji i sami rade na poboljšanju kvaliteta izveštavanja nezavi- snih medija u Srbiji, kao što to čini IREX organizacija. IREXovi konsultanti i treneri novinarima mogu da ponude informativne prezentacije i priručnike są konkretnim savetima o određenoj temi i ti sadržaji su uglavnom prilagođeni potrebama pojedinačnih medijskih organizacija. Bez obzira na to, uvek pogledajte da li u sekciji newsroom na sajtu www.irex.rs ima nešto korisno za vašu priču. Ukoliko vam zatreba razmena materijala są nekom drugom medijskom kućom ili kolegama iz redakcija iz unutrašnjosti Srbi- je, IREX je prava adresa, jer ova organizacija poseduje široku mrežu kontakata novinara iz svih oblasti. Za razliku od ostalih organizacija i donatora, iz IREXa ističu i prednost masovnog korišćenja socijalnih mreža u razmeni mul- timedijalnih sadržaja sa novinarima. - IREX je tokom više od deset godina rada u Srbiji snažno verovao da se stalnim unapređenjem znanja i veština novinara postiže profesionalizacija medijske scene i uspostavlja održivost medija, kao i dalja demokratizacija društva. Uopšte, deljenje sadržaja je i jedan od osnovnih principa takozvanog veba 2.0. U tom smislu će društvene mreže, kao i dalji razvoj i penetracija interneta u Srbiji, otvoriti donatorima i implementatorima nove kanale komunikacije koji će im olakšati delovanje i ostvarenje razvojnih ciljeva – kaže menadžer za komunikaciju i treninge, Đorđe Nikolić. Njima se možete obratiti i ako se bavite gle- danošću i slušanošću lokalnih radio i TV stanica, pošto kroz Pro- gram podrške medijima u Srbiji Američke agencije za međuna- rodni razvoj (USAID) godinama unazad sprovode istraživanja o tome. Sada su aktuelna i ona o mladima i načinu na koji koriste nove medije, čime će se baviti i u narednom periodu, najavljuju iz IREXa. Kada se sumira ponuda publikacija, statističkih podataka u pdf-u, video klipova, zaključak je da su televizijski i novinari u štampi u prednosti u odnosu na radijske novinare. Audio zapise retko koja organizacija može da ponudi, a soundcloud profile (internet platforma namenjena audio sadržajima koji mogu besplatno da se preuzmu) nema nijedna kontaktirana organizaci- ja. Tu je izuzetak novosadski Američki kutak (www.ac-novi- sad.org) na čijem sajtu se nalazi, audio, video i foto arhiva zbiva- nja održanih u ovoj biblioteci i kulturnom prostoru. Još jedan ku- riozitet Kutka su skajp predavanja, a novinarima će rado ustupi- ti i prezentacije u Power pointu koje su kreirali razni predavači koji su ovde gostovali, a bilo je tu i američkih blogera, univer- zitetskih profesora, čuvenih pisaca są engleskog govornog pod- ručja, preduzetnika iz Britanije... Kutak je mesto gde možete pronaći i materijal za stručno usa- vršavanje, odnosno literaturu iz oblasti medija, više na engle- skom, a manje na srpskom jeziku, a tu je i onlajn baza elektron- skih knjiga. Kako ističu koordinatori Kutka, pojedini novinari dolaze kako bi čitali svetske aktuelnosti, jer ovde mogu prelista- ti časopise kao što su New York Book Review, Time, The Oprah magazine... Sve što je potrebno za to jeste članska karta i malo slobodnog vremena, što je u slučaju novinara gotovo nemoguće. Međutim, ako se u vašem rasporedu i nađe koji slobodan sat, onda je bolje da ovde kradete ideje za vaše nove priče, umesto da se nadate da vaši gledaoci/čitaoci/slušaoci neće shvatiti da ste upravo reciklirali neku priču iz već izlizane arhive. mediji i NVO linkwww.mediart.org 25mart 2012 broj 98 Kurs UNICEFa na Fakultetu U saradnji sa UNICEFom, Odsek za novinarstvo Fakulteta političkih nauka razvio je kurs „Prava deteta i novinarska prak- sa” koji se od drugog semestra ove godine nudi za studente i studentkinje na akademskim master studijama novinarstva. Cilj kursa je da studentima/kinjama omogući da razumeju prava deteta, koja su definisana u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, da razviju veštine odgovornog novinarskog izveštavanja, kao i da kritički analiziraju medijsku praksu u ovoj oblasti u zemlji i na međunarodnom planu.

UU potrazi za kompetentnim sagovor- nicima za teme koje već istražuje- te ili sa namerom pronalaska za- nimljive ideje za narednu priču, odlučite jednom da zagrebete po površini NVO ponude u Srbiji. Pred vama se otvara svet od 15.700 nevladinih organizacija, od ko- jih je dve trećine stacionirano u Vojvodini ili Beogradu, utvrđeno je istraživanjem koje je za potrebe Građanskih inicijativa sprovela agencija Ipsos Stratedžik Mar- keting u junu 2011. godine. Može vam se učini da ih je mnogo, ali budući da ste deo medijske struke, naviknuti ste da se nosite sa kvantitetom. Čime bi sve mogle da se bave tolike organizacije? I po kojim krite- rijumima izdvajate one koje potencijalno mogu biti zanimljive vašoj redakciji? Prvo - političko Svaka NVO organizacija zalaže se za neki opšti cilj – javni interes, koji je mo- guće uspostaviti kroz popravke ili prome- ne poretka i društvene svesti. Promene su opet najviše moguće kroz menjanje zako- na, institucija, obrazovanja i državnih for- malnosti. Stoga, svaka NVO ima politič- ku komponentu i donekle je određena po- litičkom temom.Većina njih u svojim pro- gramima za opšti cilj ima ravnopravno, liberalno, građansko i evropsko društvo, bez obzira na svoj specifičan cilj i delat- nost. No, argumente da je svaka NVO na ne- ki način povezana sa politikom, ostaviće- mo za sada po strani i posvetiti se organi- zacijama koje su usko politički orijentisa- ne i koje su, utisak je, medijima najzanim- ljivije. Većina ovakvih NVO nastala je to- kom devedesetih, u ratnim uslovima, pro- pagirajući antiratne i demokratske ciljeve. Neretko ćete u razgovorima sa aktivistima tog vremena čuti da je angažovanje u to vreme bilo mnogo snažnije i uticajnije, jer je bilo važan činilac u uspostavljanju poli- tičkih promena. Protestovalo se, maršira- lo, šetalo i akcije ovih organizacija i danas su medijski interesantne i intrigirajuće. Iako sada živimo u malo mirnijim us- lovima, medijima su ipak još uvek najdra- že NVO koje se usko bave politikom. Stiče se atmosfera da su one važnije, više javno interesne i uticajnije od drugih. Me- đutim, kako je politika vodeća vest u dr- žavi (sem kad Novak Đoković nešto os- voji, ali i to brzo dobije takve primese), možemo da razumemo da su i NVO koje se bave politikom, nekako istaknutije i prioritetnije. Na drugi pogled Prema već spomenutom istraživanju, oko 60 odsto registrovanih nevladinih or- ganizacija bavi se socijalnim radom, kul- turom, medijima, ili zaštitom životne sre- dine. Unutar ovih širih tema, medijima in- teresantne su organizacije koje vode raču- na o ranjivim grupama. Pre svega, to su one koje štite prava etničkih manjina i to jesu oblasti koje podstiču i donatori, u svrhu promocije interkulturalnosti. Uglavnom su ove organizacije osnovali pripadnici jedne određene manjinske et- ničke grupe i imaju uticaj na generalno poboljšanje položaja svoje nacionalne pri- padnosti. Isto tako, teme u vezi sa položa- jem osoba sa invaliditetom, LGBT popu- lacije, žena i drugih ranjivih grupa, naj- bolje ćete odraditi ako se konsultujete sa predstavnicima organizacija koje se bave ovom tematikom. Ne samo da ćete pron- aći niz konkretnih tema, već i odlične sa- govornike, brojčane podatke, tople ljud- ske priče i preporuke za dalje istraživanje. Obavezno obratite pažnju na omladin- ske organizacije. One su jako kreativne i inovativne i stvaraju vrlo savremene sa- držaje, pa od njih možete očekivati festi- vale, video materijale, razne performanse i igrice. A na kraju krajeva, mogu biti i pomoć medijima pri kreiranju potenci- jalnog dečjeg programa. Da u NVO sektoru možete pronaći raz- nolike teme, pokazuje i Udruženje Rodi- telj, koje se bavi pravima i problemima trudnica, roditelja, samohranih očeva i majki, a ogranke imaju u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Užicama. Aktivnosti su najviše stacionirane na portalu www.rodi- telj.org , na kojem ima pregršt zanimljivih tema i članaka iz ove oblasti, ali i infor- macija o raznim savetovalištima. Ako se bavite navedenim temama, ovo je prava riznica – podataka, propisa, saveta, uput- stava, konkretnih primera i kontakata. Ekologija više nije nova svetska tema za zalaganje, zelenih organizacija zavidan je broj, a projekti koji rade su raznoliki – od video spotova, edukacija, radionica i akcija u prirodi. Recimo, Pokret gorana – Novi Sad ima odlične brošure koji decu uče korisnim stvarima – kako da zasade drvo, nauče da kompostiraju i poboljšaju svoje okruženje. Ovakve informacije uvek mogu da budu korisne u raznim pro- gramima. Humanitarna aktivnost, svakako je va- žna i mediji su često saradnici u ovakvim programima. Brojna društva organizova- na oko raznih hobija, aktivnosti, interesa – samo čekaju da budu pronađeni u vašoj neposrednoj okolini i pružaju pregršt mo- gućnosti za reportaže, TV priloge, doku- mentarne emisije ili intervjue. I ne zaboravite, neretko se dešava da neko iz nevladinog sektora pređe u vladin, možda je već deo neke institucije, a te uspostavljene kontakte treba negovati kao trajne. Ukoliko želite da obogatite svoje teme NVO iskustvima, znanjem, akcijama, možda vas podstaknu da istražujete iz drugačijeg ugla ili nalazite nove teme, guglujte ih i nalazite na fejsbuku – većina NVO ima svoje sajtove i redovno onlajn promovišu svoje projekte. Ili jednostavno, obratite pažnju na neke od njihovih akcija u okolini, možda vam bude korisno za vaš rad. www.mediart.orglink26 mart 2012 broj 98 [arenilo Marijana Rami} Finansiranje NVO Često se NVO optužuje da im je primarni cilj bogaćenje, a po definiciji su nepro- fitne. Spomenuto istraživanje kaže da oko 40 odsto aktivnosti NVO finansiraju iz sopstvenih izvora, 20 odsto plaća lokalna administracija, a 12 odsto međunarodni donatori. Skoro polovina NVO smatra sebe siromašnim, a 17 odsto ocenjuje da je u dobrom finansijskom stanju.

NN ovca ima i možete ga dobiti za planske ak- tivnosti, kako – pratite konkurse, speci- jalizujte osobu za pisanje, vođenje i pravdanje projekata. Ako je potrebno tražite partnere i učestvujte. Možda će biti potrebno da an- gažujete iskusnog projekt mena- džera kada procenite da zahte- vi prevazilaze vaše mogućnos- ti, a hoćete, recimo, novac iz evropskih fondova. Ovakav „recept za uspeh“ - projekti, projekti i samo projekti - poznat je nevladi- nim organizacijama u Srbiji. Neke su lako dolazile do nov- ca za svoje aktivnosti tokom 90ih na menjanju političke vla- sti. Pojedine i sada lakše dolaze do novca za projekte jer su stvorile partnerski odnos sa donatorima, s la- koćom odgovaraju na pitanja iz formula- ra, prepoznatljive su i umrežene te se često ako nisu nosioci, nađu na mestu partnera u projek- tima. No, građansko društvo u Srbiji vapi za novim, kreativnijim nevladinim organizacijama, koje bi unele svežinu, možda i potis- nule pojedine nevladine organizacije koje su etablirane, a nede- lotvorne. Jer, cilj je da građani sa istim interesom, udruženo, ost- varuju svoja prava pritiskom na donosioce odluka. Da tako udru- ženi ostanu odmaknuti od političkih stranaka, vlasti i države i da u svom polju aktivnosti pokažu vidljiv napredak, a ne da projekat bude završen, honorari podeljeni, a sve ostane isto. Mediji, takođe, sa svojim u projekat upakovanim idejama mo- gu da se prijavljuju na konkurse i traže novac. Mogu biti nosioci ili partneri u projektima. Pogotovo za lokalne medije u Srbiji osmišljavanje, konkurisanje i dobijanje projekata znači opstanak. Ako to znate, ali odustajete i ne pokušavate jer vam je pisanje projekta zid koji ne možete da preskočite, osmelite se bar da za- tražite pomoć. Mediji i medijske nevladine organizacije, udruže- nja novinara, prirodni su partneri za projektne aktivnosti. Pozovite ljude iz svog udruženja i oni će znati da pripomognu kada je pisanje projekta u pitanju. Mogu li i kako mediji i druge nevladine organizacije ortački konkurisati za projekte? Svakako da mogu. Često nevladine orga- nizacije uključuju medije u predloge projekata kao partnere koji će „propratiti“ određene aktivnosti. Takođe, budžetom projekta može biti predviđena i kampanja u medijima, može se izdvojiti novac za dodatke u štampi, reklame u novinama, na TVu, radiju i sajtovima… Može biti i drugačije saradnje i ona zavisi od kreativnosti pro- jekta. Tanja Milovanović iz Beogradske otvorene škole osmislila je „Infotrg“ inspirisana Speaker’s cornerom, delom londonskog Hayd parka, mestom gde svako može da kaže javno ono što misli. U projektu koji je podržao Britanski savet kupljen je elektronski displej, postavljen na zgradu na Trgu Republike i na njemu se emituju vesti sa sajta B92, omladin- skog sajta Mingl i razne druge informaci- je. Ideja je da građani na Trgu Repub- like, „kod konja“ u Beogradu, jed- nom od najpoznatijih čekališta, mogu čitati informacije sa dis- pleja, učestvovati u diskusiji i slati komentare na različite te- me. Komentari poslati sms- om objavljivani su na disple- ju i na sajtu Infotrga. „Na ovaj način nove tehnologije vraćaju trgu njegovu istorij- sku ulogu centralnog mesta za saznavanje novosti i razgo- vor“, stoji u objašnjenju ideje. Zajedničkim projektom Ud- ruženja novinara Srbije, nevladine organizacije, i RTSa, javnog ser- visa, u koji se uključila široka javnost prikupljen je novac i obnovljen Avalski toranj. Projekti mogu svakako biti i manje ambiciozni od spomenutih. Savet je da prvo osmislite šta biste mogli da radite, napravite budžet i krenete u potragu za novcem. Konkurse gradskih, pokrajinskih i republičke vlasti treba prati- ti i najlakše je informisati se preko njihovih zvaničnih sajtova, odnosno raspitivati se kada će biti raspisani. Takođe, preko nad- ležnih ministarstava, Kancelarije za evropske integracije, Dele- gacije EU u Srbiji, treba proveravati koji su evropski konkursi otvoreni. Važne su i rubrike sa konkursima na sajtovima novinarskih ud- ruženja. Tu su i sajtovi različitih organizacija koje imaju fondove za finansiranje projekata (u toku je, recimo, prijavljivanje malih projekata Švajcarskoj kancelariji za saradnju www.swiss-coop- eration.admin.ch/serbia/sr/Home/). Za medije koji ulaze u projekte sa nevladinim organizacijama jednako važi pravilo da mediji jesu oko, uho i zaštitnik interesa javnosti. Koliko god ciljevi nevladinih organizacija bili plemeni- ti, mediji treba da zadrže kritičku distancu i ne ponašaju se pro- pagandistički. U jednom inostranom pozivu za skup namenjen zbližavanju medija i nevladinih organizacija, PRovskim jezikom konstatuje se da „nevladine organizacije i masovni mediji imaju istu misiju - da služe društvu, i zato oni mogu i treba da sarađuju efektivno, zajed- nički doprinoseći rešavanju današnjih problema i pružajući široke mogućnosti za građansko učešće da bi se postigao glavni cilj – snažno građansko društvo“. No, koliko god ova rečenica dobro zvučala, ne sme se izgubiti iz vida da mediji treba da zadrže kritičku distancu prema svima, pa i prema nevladinim organizacijama, koje imaju svoje interese i medije doživljavaju kao sredstvo za širenje svojih ideja. Saradnja medija i nevladinih organizacija može i treba da se razvija, na korist jednih i drugih, pri čemu partnerski odnosi pod- razumevaju poštovanje principa i ciljeva zbog kojih oni postoje. mediji i NVO linkwww.mediart.org 27mart 2012 broj 98 Zajedno u projektima Dragana Bjelica

PP rojekat je završen, ispraćate poslednje posetioce vašeg poslednjeg planiranog događaja, pregledate slike da se divite velikoj posećenosti, isključujete komp i krećete kući, zadovoljni što je projekat gotov. Tek sutradan shvatate da vas čeka neprijatan zadatak pisa- nja izveštaja donatoru o projektu koji je dotični podržao. Neprijatan? Ne mora tako biti. Iskusan projekt-menadžer će već od prvog dana imple- mentacije projekta razmišljati o završnom izveštaju. Čuvaće pozive na događaje, sastavljaće listu prisutnih, slikaće, skup- ljaće press-clipping. Razlog za to je jednostavan, mnogo je lakše napisati izveštaj ako imate materijala. Nije lako setiti se svakog detalja nekog dela projekta koji se odigrao možda čak i godinu dana ranije. No, da vidimo samu strukturu izveštaja. On se sastoji iz istih osnovnih celina kao i sam projekat. Naravno, pitanja vari- raju od forme do forme, koja zavisi od donatora, ali je suština uvek ista. Pitanja se odnose na cilj projekta, na obrazloženje potreba za projektom, na aktivnosti, na rezultate i na budžet. Logično, na ova pitanja ćemo se vratiti i pišući izveštaj. Dakle, da li je cilj projekta postignut, da li i dalje postoji potreba da se rade slični projekti i koliko i kako je naš projekat pomogao da se te potrebe smanje, kako smo sproveli projektne aktivnos- ti, da li smo i u kojoj meri postigli projektne rezultate i na- ravno, kako smo trošili projektni budžet. Ono što je bitno je da se stvari kvantifikuju, to jest da se tačno izbroji koliko ljudi, minuta, priloga, treninga ili bilo čega smo smislili, napisali, izdali, podučili itd. Jako bitno je paziti na to da narativni ili programski deo izveštaja budu usaglašeni sa finansijskim, ne samo u brojevi- ma nego i u nazivima, dakle ako se projekt-menadžer navodi u narativnom delu, onda on mora tako da se zove i u budžetu, a ne projekt lider ili koordinator. Takođe nije loše upamtiti jednu stvar, a to je da pisanje izveštaja ne treba da bude samo prebacivanje iz futura („pro- jekat će se baviti edukaci- jom odraslih”) u perfe- kat („u projektu edu- kovan je n broj od- raslih”) nego treba da je živ, ž i v o t a n , pun „me- sa” tj. da onaj ko ga čita (a mi se nada- mo da će taj isti da nam opet odobri pro- jekat) ima osećaj da je učestvo- vao u izvođenju. Tako, rečenica tipa „u projektu smo naišli na probleme” nije sramota, niti nešto što treba da se sakrije od donatora, nego je uvek svr- sishodno navesti koji su to problemi i kako smo ih rešili. Jer, reše se, uvek. www.mediart.orglink28 mart 2012 broj 98 Upitnik za utvrđivanje programskih indikatora Saradnja sa nevladinim organizacijama može da pomogne i u unapređenju poslovanja medija. Na osnovu matrica koje donatorske organizacije koriste za izveštavanje o napredovanju projekta, ili o uspešnosti, Redakcija LINKa je razvila mogući model upitnika koji mediju može da pruži drugačiji uvid u pro- gramsku strukturu. Predloženi upitnik treba da pomogne u traženju odgovora koliko dobro se ide u susret postavljenim ciljevima. U tabeli koja sledi date su tvrdnje koje treba rangirati u skladu sa stavovima iz legende. Naravno da su pozicije u tabeli fleksibilne i ne sumnjamo da će svaki medij znati da ih prilagodi svojim potre- bama. Legenda A – značenje indikatora je jasno B – podatak je lako dostupan C – napor da se prikupi data je van moći menadžmenta i ne odgovara za analizu D – indikator je suviše reprezentativan za ukupne očekivane rezultate E – indikator je ostvarljiv i može da bude upotrebljiv F – indikator je težak za kvalificiranje ali je jako važan tako da ga treba uzeti u raz- matranje Moguće je i identifikovati, zaokruživanjem jednog ili više ponuđenih odgovora, nosioce informacija o napred navedenim indikatorima: o organizator o dežurni urednik o radne liste zaposlenih o nedeljni/ mesečni izveštaji rukovodilaca sektora o marketing odeljenje o sam prikupljam podatke o ostalo (dopišite sami) Redakcija LINKa Očekivani rezultati Indikatori Klasifikacija indikatora A B C D E F Povećan broj slušalaca i oglašivača u posmatra- nom periodu Ukupan broj dnevnih reklamnih blokova Ukupan broj reklamnih blokova za 7 dana Ukupan broj epp-a u okviru reklamnih blokova na dnevnom nivou Ukupan broj epp-a u okviru reklamnih blokova za 7 dana Ukupan broj malih oglasa na dnevnom / nedeljnom nivou Ukupan mesečni neto priliv Vaši predlozi: Promene u organizaciji produkcije i sadržini programa Ukupan broj značajnih/ uglednih/ poznatih gostiju iz lokala na mesečnom nivou Ukupan broj značajnih/ uglednih/ poznatih gostiju (u nacionalnim razmerama) na mesečnom nivou Ukupan broj telefonskih uključenja reportera u toku dana Ukupan broj telefonskih uključenja predstavnika servisnih službi u toku dana Ukupan broj telefonskih uključenja slušalaca u toku dana Ukupan broj sati tokom dana koje su voditelji proveli na programu Ukupan broj priloga na dnevnom/ nedeljnom nivou Ukupan broj muzičkih numera emitovanih tokom dana/ nedelje Ukupan broj tehničkih kvarova nastalih u toku dana/ nedelje Ukupan broj edukacija zaposlenih Ukupan broj zaposlenih koji su išli na edukacije Ukupan broj programskih oblasti koje pokrivaju novinari Ukupan broj vesti proisteklih iz telefonskih uključenja bilo koje vrste na dnevnom/ nedeljnom nivou Broj raznorodnih produkcionih poslova koje obavlja svaki zaposleni/ po zaposlenom Ukupni mesečni troškovi Vaši predlozi: Zavr{niizve{taj? Agne{ ]ur~i} Asodi

NN evladine organizacije su sastavni deo tradicije ovog podneblja i za- jedno sa zadužbinama i seoskim mobama začetnik su neprofitnog sektora i volonterskog rada kod nas. One nisu iz- mišljotina „novog svetskog poretka“ i „be- losvetskih moćnika“. Termin nevladina or- ganizacija nismo preuzeli od drugih i nije sinonim za nešto što je antivladino. Treba praviti jedino distinkciju između organi- zacija koje osniva vlada i onih koje osni- vaju sami građani. Takvih organizacija je bilo i u prošlom veku, pa se shodno tome i zadržala podela na vladine i nevladine organizacije; termin „nevladina organi- zacija“ upotrebljen je prvi put 1874. go- dine, u listu Glas javnosti. Vremenom zaboravljene i prepuštene, uglavnom, neistraženoj arhivskoj građi, nevladine organizacije ponovo su aktueli- zovane početkom devedesetih godina ovog veka. O nastanku nevladinih organi- zacija postoje pisani zapisi još iz prošlog veka. Pojavi nevladinih organizacija pret- hodile su zadužbine, koje u današnjem smislu reči spadaju u domen neprofitnog sektora. Religijske zadužbine nastale su u ranom srednjem veku, a privatne zaduž- bine javljaju se sredinom prošlog veka. Prve organizacije Bilo je organizacija koje su radile i pre pojave termina i donošenja Zakona o slo- bodi zbora i udruživanja (1.4.1881). Jed- na od njih je Religiozno dobrotvorno druš- tvo „Hevra kadisa“, koje je osnovano 1729. godine u Rackom Selu, današnjem Novom Sadu, a tek 1748. godine odobra- va se rad i Jevrejskoj opštini. Godinu dana kasnije rad je otpočeo i prvi srpski fond na području Vojvodine. Pored pojma nevladina organizacija u upotrebi su još bili termini: družina, sku- pina, savez, društvo. Sve tadašnje nevla- dine organizacije imale su, kao i današnje, svoje statute, tj. pravila rada. Današnji sis- tem registracije prethodio je odobrenju rada. Pravila rada (statuti) podnošeni su na odobrenje Upravi varoši beogradske, koja ih je podnosila na uvid Ministarstvu unu- trašnjih dela. Ima i drugih slučajeva, npr. Družini za potpomaganje srpske književ- nosti pravila (koja su brojala 32 člana) je odobrilo Ministarstvo finansija 14. juna 1881. godine. Godinu dana kasnije, na glavnom skupu te družine Jovan Ristić će, između ostalog, reći: „Ne samo države i pojedinci, no i stranke i družine ne smeju biti ravnodušne na pitanje dostojanstva“. Pravni položaj zanatlija i njihovih esnafa, preteča današnjih sindikata, reguliše se Esnafskom uredbom iz 1847. godine, iz vremena vladavineAleksandra Karađorđe- vića. Pravila rada Radničkog saveza potvr- dio je ministar narodne privrede, 19. maja 1903. godine, na osnovu čl. 2 t. b Zakona o ustrojstvu Ministarstva narodne privre- de. Pre ovog udruženja postojala su mnoga druga, ali se tek ovde taksativno navodi ko je odobrio Pravila rada. Tako je 1875. go- dine osnovana Družina tipografskih radni- ka u cilju pomaganja tipografskih (slagač- kih) radnika. „Velika je pak promena u uređenju radničkih udruženja izvršena 1904. godine. Tek tada su ona dobila izgled čisto radničkih sindikata“ (P. Zrnić, Srpska radnička udruženja, 1921, str. 30). Uporedo sa prvim začecima liberaliz- ma u Srbiji, nastajale su i NVO kao što je Družina mladeži srpske (1847–1851). U njenom programu stoji, pored ostalog, da će se „zalagati za više slobode i demokrati- je u unutrašnjem životu zemlje“. „Druži- na mladeži srpske obrazovana je od mla- deži sa Liceja, ja sam kao đak iz Gimnazi- je išao na te njihove skupove kao slušalac“ – zapisaće u svojim Uspomenama Dimi- trije Marinković. Družini je 1851. godine zabranjen rad zbog kritike upućene Us- tavobraniteljima. Na samim počecima i zabrane Većina tih organizacija nije uspela duže da se održi. Mnoge od njih su nakon kra- ćeg perioda rada nestajale, a dolazilo je i do zabrane rada takvih udruženja. Zabe- leženo je da je knez Mihailo ukinuo rad Društva srpske slovesnosti samo zato što je Vladimir Jovanović, tadašnji profesor Visoke škole, predložio da počasni članovi udruženja postanu Garibaldi i Hercen. Za- kazano predavanje profesora Jovanovića, „Srbenda i gotovan“, nije održano, a knez Mihailo je sutradan, 22. 1. 1864. godine, zabranio rad Društva i neposredno posle toga osnovao Srpsko učeno društvo, pre- teču Srpske akademije nauka. Jovanović je uklonjen sa katedre Visoke škole i ubrzo je morao da napusti zemlju. Sličnu sudbinu doživljava i Matica srp- ska osnovana 16. februara 1826. godine u Novom Sadu. Kažu da je peštanski cenzor, carski diplomata visokog ranga, osnivanje Matice prokomentarisao: „Dakle, zabrani- ćemo je!“ Potom je umočio pero i zapisao: „Obustaviti svaku delatnost dok se ne utvr- di kakvo je to društvo i ko ga vodi. Nema odobrenja za rad, a ni za izdavanje Leto- pisa“. Osnivači Matice poslužili su se ma- lim lukavstvom. Osnivajući ovu instituci- ju oni su se pozvali na jednu odluku Fran- ca Prvog iz 1812. godine, kojom je car, produžavajući prava Univerzitetske štam- parije u Budimu, dozvolio da se osnuje Fond za štampanje i korisno rasprodava- nje knjiga dobrih pisaca, a od njegovih budućih prihoda da se štampaju klasične knjige i zaslužni pisci pristojno nagrađu- ju. Tako, osnivanje novog društva nije bilo ništa drugo do ostvarivanje carske želje. Povod za osnivanje bio je časopis Serbski ljetopis, pokrenut 1824. godine u Pešti, koji je dospeo u krizu. Grupa srpskih gra- đana odlučila je da osnuje društvo, kako bi se omogućilo dalje izlaženje Letopisa i korisnih knjiga uopšte. Preuzeto iz Republike, glasila građanskog samooslobađanja, broj 208-209 linkwww.mediart.org 29mart 2012 broj 98 Još malo istorije Na našim prostorima postoji tradicija garantovanja i omogućavanja udruživanja na dobrovoljnim osnovama radi ostvarivanja zajedničkih neprofitnih ciljeva, tako da se ustavne norme koje garantuju ovu slobodu sreću još u Ustavu Kneževine Srbije iz 1869. godine (tzv. Namesnički ustav), a prvi zakon kojim je ova sloboda uređena u Srbiji je Zakon o zborovima i udruženjima iz 1881. godine. B.B. Po~ecinastajanjanevladinihorganizacijauSrbiji Branka Petrovi} mediji i NVO

ZZ agledajući se duboko u prošlost, prve ideje o dobrovoljnom radu bez nadoknade, a zarad pomoći drugima možemo da nađemo u seoskim mobama (koje su se, istine radi, održale do današnjih dana). Na ex-Yu prostoru, do volontiranja, aktivnosti koja je danas po- vezana sa trećim sektorom i koja se ogle- da u skupljanju potpisa, prikupljanju/delje- nju pomoći ugroženim grupama, stiglo se i preko omladinskih radnih akcija, tzv. ORA, koje su više bile usmerene na drugi deo poslovice „... snaga klade valja.“ Vikipedija navodi da je „volonter reč latinskog porekla koja po savremenom shvatanju označava osobu koja sopstve- nom voljom (dobrovoljno), individualno ili organizovano, pruža svoje usluge onima kojima su neophodne, bez materijalne na- doknade koja prevazilazi troškove pruža- nja usluga.“ U publikaciji Volonterizam – novac, aktivizam, altruizam ...? koju je izdao Cen- tar lokalne demokratije stoji i šta nije volonterizam: „završavanje tuđih poslova i obaveza, uzaludno trošenje vremena i energije, način da se zaobilaznim putem dođe do cilja, način da se „izgubi vreme“ dok se ne nađe pravi posao, posao na koji ne moraš da ideš svakodnevno, obavezno, isto što i stažiranje, besmisleno, rad za dž.“ (navedeno pomalo podseća i na prve ko- rake koje novinari i ostali prave u mediji- ma, prim.red.) Naravno da prenosimo i šta on jeste: „Volonterizam predstavlja: način na koji se građani aktivno uključuju u društvene procese – jedan od najefikasni- jih oblika participacije građana u procesi- ma razvoja zajednice afirmišući ono naj- plemenitije u ljudima – slobodu, jednake mogućnosti, bezbednost i pravdu za sve; doprinos zajednici; mogućnost za pomoć pripadnicima marginalizovanih grupa; mogućnost za prenošenje znanja ali i za učenje od drugih.“ I dok mobe mobilišu učesnike bez obzi- ra na starosnu dob, volonterizam se uglav- nom izjednačava sa mladima kao ciljnom grupom. Informacije koje mogu da budu od koristi tom delu populacije baš i ne nalaze veliko mesto u medijima. Tim po- vodom, osmelićemo se i predložiti da jedna od tema za „obradu“ bude program Evropske komisije, EVS, namenjen mladi- ma od 18 do 30 godina. Program je kon- cipiran tako da volonteri borave van svoje matične zemlje najduže godinu dana, a prvi korak je upoznavanje sa organizacija- ma koje su akreditovane za organizaciju i sprovođenje volonterskih aktivnosti (http://ec.europa.eu/youth/evs/aod/). Iako je 2010. godine donet Zakon o volontiranju još uvek postoje nedoumice u vezi sa tom aktivnošću. Nedavno je na jed- nom posećenom portalu za oglašavanje poslova osvanuo oglas u kojem se traži volonter u magacinu komercijalne organi- zacije (oglas je naknadno „skinut“ sa pre- zentacije, ali postoje skrinšotovi koji go- vore o verodostojnosti; čak i da je izmiš- ljen nije daleko od istine o tome na koji način se ta problematika percipira kod nas). Još u vreme kada je doneta „Nacio- nalna strategija za mlade“ kao važni demotivišući faktori za volontiranje nave- deni su „strаh od zloupotrebe i mаnipulа- cije, gubitаk motivаcije, strаh od neuspehа i procenа dа volonteri dobijаju sitne, beznаčаjne poslove, što često odgovаrа reаlnosti. Mnogi mlаdi smаtrаju dа niko ne želi dа čuje njihovo mišljenje, i uvereni su dа će ih stаriji ometаti u rаdu. Ipаk, kаo posebаn rаzlog zа nevolontirаnje mlаdi često nаvode dа ih nikаdа niko nije pozvаo i pitаo dа se uključe u bilo kаkvu аktiv- nost.“ A to svakako može da se promeni, de- lom i uz pomoć medija. M.R. www.mediart.orglink30 mart 2012 broj 98 Volonteri Pan radio Verovatno jedna od prvih radio-stanica koja je nastala udruživanjem profitnog i neprofitnog sektora na prostorima ex-Yu bila je Pan radio. - Osnovala ga je Lutrija Vojvodine preko svog društvenog saveta za humanitarne organizacije i to u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih građana Vojvodine, kaže prvi glavni i odgovorni urednik Miroslav Božin i dodaje: Kad je nastao RTS, frekven- cija je i zvanično dobijena i Pan radio je bio prvi u državi van sistema državnih i lokalnih radio-stanica u radiodifuznom medijskom prostoru. Radio je emitovao dva sata programa za slepe i slabovide (ujutru i poslepodne) i po tome je bio jedna od retkih evropskih stanica koje su pripremale program za tu ciljnu grupu. Ostvarena je saradnja sa većinom lokalnih organizacija slepih i slabo- vidih, sa BBCijem koji je još od 70ih godina prošlog veka imao sličnu emisiju, a ured- nički koncept je podržavao tezu da osobe sa vizuelnim invaliditetom nisu drugačije od ostalih. U ostalim programskim segmentima, kao i u navedenom, govorilo se naravno i o svim aktuelnostima u gradu Novom Sadu i zemlji. - Slušanost je u prvom cugu bila 106.000, a u drugom istraživanju 120 hiljada stanovnika Novog Sada i okoline, starijih od 10 godina. Novosađana i okolnih stanovnika je tada ukupno bilo oko 200.000, priseća se Božin. Radio je počeo sa emitovanjem programa 6. 6. 1991, a prestao je da postoji nakon 17 godina emitovanja. S.B. Malo gramatike NVO je skraćenica koja se shvata kao imenica tako da ima svoj rod, broj i padež. Ivan Klajn sugeriše da sve skraćenice koje podsećaju na naše svakodnevne reči nakon crtice treba da dobiju odgo- varajući padežni nastavak. U tome treba biti dosledan.

UU druženje novinаrа Srbije je sа opštinom Smederevskа Pаlаnkа i Zаvičаjno-turističkim udruženjem „Vidovаčа“ iz Vodicа 2008. godine zаpo- čelo аkciju izgrаdnje spomen-kuće Pere Todorovićа. Pridružite nаm se! Zаvičаjnа kućа sа bibliotekom, etno zbirkom i konferencijskom sаlom biće is- tovetnа stаrom zdаnju i nаlаziće se u dvo- rištu osnovne škole „Olgа Milošević“ u Vodicаmа, preko putа urušene kuće u ko- joj je ovаj velikаn rođen. Služiće kаo pros- tor zа etno izložbe i novinаrske skupove, а u njoj će biti i sedište Zаvičаjnog društvа „Vidovаčа“. Kаko dа se priključim? Potrebnа nаm je donаcijа u novcu ili grаđevinskom mаterijаlu. Novаc zа obno- vu kuće Pere Todorovićа možete uplаtiti nа žiro rаčun broj 170-30003646007-48 kod Unikredit bаnke. Zа sve dodаtne in- formаcije obrаtite se generаlnom sekretаru UNSа Ninu Brаjoviću nа telefon 063 315 246 ili nа mejl nino.brajovic@uns.rs ili Miodrаgu Zаgorčiću, predsedniku Zаvi- čаjno-turističkog udruženjа „Vidovаčа“ Vodice, nа telefon 064 830 44 00. Oni su već podržаli nаšu аkciju Donаcijаmа u grаđevinskom mаterijаlu аkciju su pomogli fаbrikа crepovа „Poti- sje Kаnjižа“ sа 5.500 crepovа, špeditersko preduzeće „Trаnsportšped“ besplаtnim prevozom grаđevinskog mаterijаlа, fаb- rikа cementа „Lafarž“ iz Beočinа donаci- jom 18 tonа cementа, fаbrikа cementа „Ti- tаn“ iz Kosjerićа sа 6 tonа cementа, fаb- rikа cementа „Holcim“ iz Pаrаćinа donа- cijom 5 tonа cementа, Industrijа grаđevin- skog mаterijаlа „Igmа“ iz Uljme sа oko 15.000 komаdа pune opeke. Arhitektonski biro „Kućа“ Avrаmа Krstićа iz Smede- revske Pаlаnke koji je besplаtno urаdio projekаt spomen-kuće. Ko je bio Perа Todorović Todorović (1852 - 1907) je bio jedаn od nаjznаčаjnijih novinаrа, polemičаrа, knji- ževnikа, prevodilаcа i političаrа nа rаz- među dvа vekа. Osnovаo je „Mаle no- vine“ - prvi slobodni, komercijаlni list u Krаljevini Srbiji koji je uređivаo po „ev- ropskim stаndаrdimа“. „Mаle novine“ su dostizаle tirаž i do 30.000 primerаkа. U srpsko novinаrstvo uveo je feljtonistiku, romаne u nаstаvcimа i zаnimljive priloge koji su rаzbijаli tаdаšnje krute novinаrske šаblone i osvаjаli publiku. Nаbаvio je i nаjnovijа slovа tipа TAJMS dа bi njegove „Mаle novine“ podsećаle nа čuveni lon- donski list, а bio je i pretečа prodаje oglаs- nog prostorа u štаmpi. Bio je nаš prvi rаtni reporter. U srpsko-turskom rаtu sаčinio je nаšu nаjbolju rаtnu hroniku „Dnevnik jed- nog dobrovoljcа“ (1876). Prvi je priredio i izdаo delа Svetozаrа Mаrkovićа. Pokrenuo je 16 listovа i čаso- pisа među kojimа su Strаžа, Rаd, Sаmo- uprаvа, Ogledаlo i mnogi drugi listovi i čаsopisi njegovog vremenа. Zbog svojih tekstovа proveo je pet go- dinа u izgnаnstvu, 20 putа je zаtvаrаn i hаpšen, а jednom prilikom osuđen je nа smrt, аli je pomilovаn. Bio je posle Lаze Kostićа, drugi pred- sednik UNSа (1891-1893). linkwww.mediart.org 31mart 2012 broj 98 Akcija: izgradimo spomen-ku}u Pere Todorovi}a mediji i NVO

KK rilaticu „vidim-delujem-me- njam“, koja stoji iza brojnih indi- vidualnih i grupnih građanskih aktivnosti, možemo da posmatramo iz tri ravni: iz ugla medija, (ne)formalnih grupa i kompanija koje podržavaju društveno odgovorno poslovanje. Činjenica je da su te tri grupe usmerene jedna na drugu jer prva ili generiše podatke za sebe i druge zainteresovane, ili ukazuje na potrebe gra- đana; druga govori o različitim i potreb- nim poboljšanjima u zajednicama iz koje njeni članovi potiču; dok treća omoguća- va, zahvaljujući finansijskim resursima, stvaranje uslova za poboljšanja na mik- ro/makro nivou. Protok ideja i informaci- ja nije jednosmeran. Sve navedene grupe su usmerene jedna na drugu i na sebi svoj- stvene načine podstiču građane da ukazu- ju na potrebe u sredinama u kojima žive. Evo nekoliko primera. Iz ugla medija: Saradnja na delu Kako lokalni mediji, NVO i internet tehnologija mogu biti uspešni saveznici, pokazao je projekat „5 para za medije”, organizatora BIRN Srbija. U saradnji sa šest nevladinih organizacija, u šest grado- va širom Srbije, BIRN je sproveo uličnu akciju u kojoj su građani dobili priliku da pred kamerama ukažu na, za njih, stvarno važne teme i iznesu mišljenje o izvešta- vanju lokalnih medija. Akcija je istovre- meno prenošena u celini na fejsbuk strani- ci projekta: www.facebook.com/5paraza- medije . Neposredno posle ove akcije, BIRN je organizovao još jednu sličnu – „Medijski doušnik”. Preko fejsbuk aplikacije, svaki građanin može da prijavi priču iz svog grada – sve ono što je korisno za lokalnu zajednicu i o čemu bi mediji iz njegovog grada trebalo da izveštavaju. Svoju fejsbuk stranicu BIRN vredno koristi da podstakne članove da javno is- kažu svoja zapažanja i probleme u okolini, kao i da komentarišu izveštavanje medija. Jedan od korisnika iz Zemuna, postavio je na „zid“ stranice dva računa za infostan za mesec februar – jedan iz 2008, čiji je iznos bio 3.263,83 dinara, drugi za isti stan ali iz 2012. sa iznosom od 8.127 dinara. Još jed- nom se i ovde pokazalo, građane najviše zanima ono što direktno utiče na puku eg- zistenciju, što svakako jesu teme od jav- nog interesa. Oba projekta deo su BIRNovih akcija u kojima se pokušava uspostaviti bolja ko- munikacija između samih građana i medi- ja, kroz mogućnosti koje pruža internet. Ovakvi projekti, ne samo da pokazuju da mediji i NVO mogu biti uspešni saradnici, već i u prvi plan stavljaju komunikacione potrebe građana. Iz ugla (ne)formalnih grupa: Anonimusi Alan Mur i Dejvid Lojd su stvorili strip V za Vendetu (V for Vendetta) koji je prvo- bitno objavljen u britanskoj antologiji stri- pa Ratnici (Warrior) u prvoj polovini 80ih godina prošlog veka. Ovo remek delo je poslužilo kao inspiracija za istoimeni film iz 2005. godine koji je i kod nas mogao da se kupi u kompletu sa stripom. Radnja se dešava 2030. godine u svetu u kojem je životna sredina razorena, a Velikom Bri- tanijom vlada totalitarna vlada u kojoj većinu ima partija fašističke orijentacije Norsefire. Osoba poznata kao V, pod mas- kom, a nizom akcija nastoji da im pomrsi konce. Pored njega, glavna junakinja je novinarka Evey. Okruženje u kojem se radnja odvija, problemi sa kojima se sa- dašnji svet sreće, činjenica da maska nudi sigurnost kao i da je strip urbana forma, doveli su do toga da je simbol svetskog- građanskog-pokreta protiv totalitarizma u bilo kom vidu upravo V maska. I dok se i kod nas organizuju protesti protiv ACTA dokumenta, a očekuje se da će povoda biti još (uostalom, srpski ogranak je najavio operaciju „crni mart“), prenosimo jednu od adresa sa koje može da se skine uputst- vo za pravljanje V maske: http://k04.kn- 3.net/B51FFE3C4.jpg - za one koji na taj način žele da deluju i menjaju svoje okru- ženje. Iz ugla društveno odgovornog poslovanja: Novi trendovi Ugledni mesečnik HBR (Harward Business Rewiev) u izdanju January–Feb- ruary 2012 objavio je članak pod nazivom „Novi pristup finansiranju udruženja gra- đana (A New Approach to Funding Social Enterprises)“ u kojem autori predlažu novi model ulaganja u zajednice. Polazeći od toga da je ekonomska kriza iz 2008. go- dine u javnosti ostavila veliku dozu nepo- verenja u finansijske inovacije, oni pred- lažu da se kapital kojim raspolažu dona- torske organizacije drugačije troši, tj. da se udruži sa investicionim sredstvima. Na taj način bi projekti bili održiviji jer bi imali i tržišnu komponentu, donatori bi mogli da podrže veći broj projekata jer bi davali manje sredstava, a kompanije orijentisane na društveno odgovorno poslovanje ne bi trošile sredstva samo da ih potroše. Cilj opisanog koncepta je da se izvuče najveća moguća korist za zajednice. Pretpostavka je da nosioci aktivnosti u zajednicama treba da porade na stvaranju tržišne infra- strukture i zakonskog okvira za tako nešto. U članku, između ostalog, daje se primer izgradnje bolnice u Africi; potrebna sred- stva su 100.000$; očekuje se da će zarada na godišnjem nivou biti 5.000$. Povrat investicije od 5% nije dovoljan da bi se privukao privatni kapital. No, ako bi se ova dva izvora udružila, svaki sa polovi- nom potrebnih sredstava, korist i održivost projekta bi bili veći. Opisani koncept pri- menjuju u praksi donatori poput Rok- felerove fondacije ili one Bila i Melinde Gejts. Autori članka su Antony Bugg- Levine (CEO of Nonprofit Finance Fund), kao i profesori Bruce Kogut (Columbia Business School), Nalin Kulatilaka (Boston University). www.mediart.orglink32 mart 2012 broj 98 Podsticanjegra|anskogaktivizma Darko ]iri}

UU koliko do sada niste sarađivali sa nevladinim organizacijama, jedan od dobrih načina za početak jeste individualno učestvovanje na konkursima. Svakako da su adrese novinarskih udru- ženja i donatorskih organizacija dobra mesta za saznavanje aktuelnih informaci- ja tog tipa. Sledeći pregled možete da shvatite kao dodatak svemu napred na- pisanom, a kao šansu za bolje medijsko razumevanje NVO priča. Stipendije Milena Jesenska Program nudi novinarima iz Evrope od- mor od svojih svakodnevnih profesionalnih dužnosti i vreme za istraživanja na temu sop- stvenog izbora. Mole se kandidati da podne- su svoje predloge na jednu od glavnih na- učnih oblasti na IWM (za detalje pogledajte www.iwm.at/research.htm ). Stipendisti će provesti 3 meseca u Beču, na Institutu za društvene nauke (IWM). Oni će dobiti stipendije od 7.630 eura, a biće im obezbeđena kancelarija, pristup email-u i internetu, i svi uslovi za istraživanje. Granto- vi za putovanja u iznosu do 1.820 eura mogu biti isplaćeni za istraživanje u susednim zem- ljama. Svi relevantni podaci o načinima prijave, dostupni na www.iwm.at/fellowships.htm u kategoriji Milena Jesenska Fellowships. Rok za prijave je 10. april 2012. godine. Nagrade za podizanje svesti o neprihvatljivosti seksualnog i rodnog nasilja Projekat „Borba protiv seksualnog i rod- no zasnovanog nasilja“ Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike u saradnji sa Programom Ujedinje- nih nacija za razvoj, uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške, objavljuje kon- kurs za dodelu nagrada u oblasti podizanja svesti javnosti o neprihvatljivosti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Na konkurs se šalju radovi (novinski tek- stovi, radio ili TV prilozi) objavljeni ili emi- tovani u periodu od 1. januara do 31. decem- bra 2011. godine. Prijave se mogu slati do 31. marta 2012. godine. Popunjen prijavni formular uz novinske tekstove i elektronske priloge (CD ili DVD) treba dostaviti na adresu: Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasi- lja“, Koče Kapetana 35, 11000 Beograd. Dodatne informacije na telefone čiji su bro- jevi 011/3860 672 i 2422 684 ili na srzn@minrzs.gov.rs . Najbolji medijski prilog na temu: „Komunalni otpad kao energent" Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF u saradnji sa Agencijom za energet- sku efikasnost Republike Srbije, raspisao je novinarski nagradni konkurs za najbolji me- dijski prilog na temu: „Komunalni otpad kao energent“. Konkurs je otvoren do 30. aprila 2012. godine. Nagrada za tri prvoplasirana priloga je studijsko putovanje u predstavništvo kom- panije Global Intercontinental Utilities BGD d.o.o. u engleskom gradu Mančesteru, kao i obilazak stadiona Old Trafford. Svaki novinar/ka ima pravo da dostavi maksimum tri priloga, a nagrada se dodelju- je za rad objavljen ili emitovan u periodu od 1. 1. 2011. do 30. 4. 2012. godine. Prijavu na konkurs može poslati redakci- ja ili pojedinac putem pošte na adresu CEDEFa sa naznakom „za novinarski kon- kurs” (CEDEF - Centralno-evropski forum za razvoj, Žorža Klemansoa 13, 11000 Beo- grad). Prijava za konkurs se nalazi na inter- net prezentaciji www.cedeforum.org . Foto i video konkurs Online Reciklarnica Onlajn Reciklarnica sastavni je deo kam- panje Zelene inicijative, čiji je cilj podsti- canje mladih da se aktivno uključe u proces reciklaže u Srbiji putem njima najbližeg instrumenta – interneta. Na konkurs se mogu javiti mladi od 15 do 30 godina koji dobro opažaju, pažljivo pos- matraju i beleže, kreativno razmišljaju i žele da predlože svoja rešenja. Poziv važi za one koji žele da foto-aparatom ili video-kame- rom, odnosno mobilnim telefonom, zabeleže probleme u vezi sa bilo kojom vrstom otpa- da i postave svoje foto i/ili video zapise na konkursnoj stranici Onlajn Reciklarnice. Foto i video zapisi moraju da budu auten- tični i snimljeni na teritoriji Republike Srbi- je. Nagrade će biti dodeljivane u dve kate- gorije – foto i video zapisi. Konkurs je ot- voren do 31. marta 2012. godine, a rezultati takmičenja biće objavljeni na sajtu Zelene inicijative http://zelenainicijativa.rs . Konkurs za fotografije Na konkurs časopisa ReFoto „Moje mes- to, moji ljudi” možete slati crno-bele i kolor fotografije, „koje pričaju” o mestu gde živite, radite, družite se i susrećete brojne ljude. Istovremeno, to mogu biti i fotografije deša- vanja, pejzaža, arhitekture i svih ostalih, za- nimljivih i neobičnih stvari koje se nalaze oko vas, a možete i želite da ih pokažete drugima. Za svaki broj časopisa prima se do deset fotografija po autoru. Uz fotografije je oba- vezno poslati i izjavu o autorstvu, tj. rečenicu u kojoj garantujete da je to što šaljete vaše delo (u File Info fotografije). Konkurs traje cele 2012. godine, a rok za slanje fotografija je do 15. u mesecu. Slanje fotografija: poštom na adresu Re- foto, Pčinjska 15a, 11000 Beograd ili na sajtu www.refoto.rs/prijava.html . Prva nagrada je Epson foto-multifunkcij- ski uređaj, druga – Epson foto-skener, a treća – Epson foto inkdžet štampač. Sponzor kon- kursa je „Ewe computers” iz Beograda. NUNS nagrada za istraživačko novinarstvo Nezavisno udruženje novinara Srbije ob- javljuje konkurs za godišnju nagradu za is- traživačko novinarstvo. Nagrada će se od ove godine dodeljivati u tri kategorije: elektron- ski mediji (radio i televizija), štampani medi- ji i onlajn mediji. U obzir dolaze radovi ob- javljeni od 1. aprila 2011. do 1. aprila 2012. godine, a radovi moraju biti poslati do 3. aprila 2012. godine. Pobednici u sve tri kategorije biće nagra- đeni sa po 1.200 američkih dolara. Formular za prijavu možete naći na sajtu www.mc.rs u delu konkursi. Nagrada „Ana Njemogova Kolarova“ Nacionalni savet slovačke nacionalne ma- njine u saradnji sa partnerima raspisuje Kon- kurs za dodelu godišnje nagrade „Ana Nje- mogova Kolarova“ za najbolji medijski pro- dukt o slovačkoj narodnosti u Vojvodini. Na- grada se dodeljuje za najbolji medijski prilog koji se bavi životom slovačke nacionalnosti u Vojvodini, a objavljen je na bilo kom jeziku osim slovačkog. Konkurs je otvoren do 31. maja 2012. godine. Nagrada se sastoji od dve diplome (za medijsku kuću i autora) i novčanog iznosa od 250 eura u dinarskoj protivvrednosti (za au- tora). Radovi koji se prijavljuju na konkurs moraju biti objavljeni ili emitovani u protek- le tri godine – od maja 2010. do maja 2012. Svaki novinar/ka ima pravo da pošalje mak- simum tri priloga. Uz radove koji su na je- zicima ostalih naroda i nacionalnosti treba poslati prevod na slovački ili srpski jezik. Prijavu na konkurs može poslati redakci- ja ili pojedinac na adresu Nacionalnog save- ta slovačke nacionalne manjine sa naznakom Za novinarski konkurs (NSSNM, Bulevar Mihajla Pupina 1/IV, 21000 Novi Sad). R.L. linkwww.mediart.org 33mart 2012 broj 98 [anse mediji i NVO

NN a većini stranica ovog LINK specijala smo ukazivali na mogućnosti za unapređenje saradnje medija i NVOa. Trudili smo se da tu problematiku posmatramo iz neuo- bičajenih uglova. I na kraju broja želeli smo da dotaknemo još jednu, pomalo, tabu temu koja glasi da mediji trećem sektoru sav prostor treba besplatno da ustupe. Namerno nismo pitali pred- stavnike medija šta oni o tome misle, već pojedince koji su dugo u NVO sektoru. Diana Prodanović-Stankić, EDUKO Novi Sad Mediji bi trebalo da podrže NVO u vezi sa promocijom kon- kretnih aktivnosti, delovanja i svega onoga što je u vezi sa pita- njima koja su od društvenog značaja - treba besplatno da objave informacije koje se tiču konkretnih akcija koje tek treba da se organizuju/održe, ili koje su održane, a služe napretku, boljitku, ravnopravnosti itd. Mediji svakako treba da naplate promociju odnosno medijsku pažnju koja je posvećena promovisanju NVO onda kada je ta pažnja usmerena na samu organizaciju, a ne na konkretne projekte koje realizuje. Marija Srdić, Centar za podršku ženama S obzirom da sam ja na čelu Centra za podršku ženama i da donosim mnoge važne odluke (a da sam, pritom, medijski čovek), pristup koji sam razvila u saradnji sa redakcijama je - oni su deo naših projekata. To podrazumeva da su plaćeni njihovi ljudi koji učestvuju u produkciji, kao i usluge koje nam pružaju (iznajmlji- vanje opreme, studija, korišćenje službenih automobila, troškovi telefona i sl). Kada je reč o tome da li mediji treba da ustupe besplatno svoj prostor NVO - nema jedinstvenog odgovora DA ili jedinstvenog odgovora NE. Stvari stoje ovako: za neke kampanje NVO dobi- jaju sredstva za zakup oglasnog prostora i onda je to sasvim jed- nostavno - plati se! (npr. mi smo imale sredstva za oglašavanje u kampanji Volim da biram za veći izlazak žena na izbore 2007. i 2008. godine). S druge strane, prošle godine smo dobile sredstva za produkciju radio i TV spotova u kampanji 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, ali nismo dobile sredstva za emito- vanje. Sve radio i TV stanice kojima smo se obratili prihvatili su da emituju spotove bez nadoknade. Prepoznat je značaj kampanje i doprinos onome što je JAVNI INTERES. Mediji i NVO treba da grade međusobne odnose strateški, a ne da oni budu vezani samo za povremene, ad hoc aktivnosti i potrebe jednih ili drugih. Ono što ih spaja je činjenica da su (ili bi trebalo da budu) kritička javnost, korektiv, kontrola rada insti- tucija. Zajedničko je i to što kod nas i mediji i NVO imaju teškoće u pribavljanju sredstava za finansiranje svog rada. Različito je to što mediji funkcionišu na tržišnom principu, a NVO su neprofi- tne. Dakle, treba tražiti modalitete koji donose dobit za obe strane. Graditi partnerstva i zajednički nastupati kod donatora i finansi- jera, svaki put kada je to moguće (a često jeste moguće). Mihaela Turner, SOS Ženski telefon Moje iskustvo i iskustvo SOSa je da nismo nikad plaćali ništa medijima za pojavljivanje. Niti imamo sredstva za to, niti ikad bude predviđeno projektom i ta budžetska stavka. Jedino što mi se jednom desilo, jeste da su mi kad sam tražila video snimak gostovanja na jednoj TV tražili 1.200 za tu uslugu! To mi je bilo puno i odustala sam. Inače, moje mišljenje je da mediji ne bi tre- balo naplatiti NVO, jer smo neprofitne organizacije i ne bogati- mo se nikakvim pojavljivanjem, samo promovišemo svoj rad, koji je humanitarnog karaktera, ili to radimo kako bi ispoštovali dona- tore. Mislim da treba da se neguju dobri odnosi sa novinari- ma/kama, urednicima/cama i sl. i da se ličnim kontaktima može više postići nego kad se šalju saopštenja i čeka da se mediji oda- zovu. Gordana Simonović Veljković, nezavisna novinarka i NVO aktivistkinja Smatram da saradnja medija i NVO sektora mora biti obostrana. NVO sektor bi trebalo da uključuje medije u svoje pro- jekte, kako bi bili sigurni da će ono što žele da promovišu zado- voljiti tehničke i estetske standarde. Mi smo tokom našeg delo- vanja postizale dobar kompromis sa medijima: plaćale smo me- dijsko vreme prema mogućnostima, jer je poznato da ni projekt- ni budžeti često ne mogu da podnesu realne troškove kampanje. Mediji su nam izlazili u susret tako što su nam davali dobre ter- mine emitovanja, a razliku u ceni smo računale kao doprinos medija. Na taj način su mediji promovisali ono što radimo, dok smo mi promovisale te iste medije kroz izveštaje koji su išli ka donatorima. Milica Rašković, EDIT centar Besplatan prostor mediji bi trebali da daju za sve sadržaje koje NVO želi da prikaže putem medija. Pokušala sam da razdvojim humanitarne NVO od ostalih, ali NVO jeste neprofitan i teme kojima se bavi su društveno važne. Lično, ne vidim zašto bi medi- ji uzimali novac za puštanje npr. spota koji promoviše čitanje među mladima ili nenasilje. Sa druge strane, ono što u NVO definitivno nedostaje jeste novinarska struka. Kada se rade me- dijske kampanje projekata često to rade ljudi koji nisu edukovani za to, koji se snalaze u svemu, od pisanja za sajt do gostovanja u medijima i pisanja dopisa za medije. Ako je pitanje kako mediji mogu da naplate usluge rekla bih da angažuju svoje novinare i novinarke da učestvuju na projektima NVO i dobiju za to nadok- nade. Denis Pilepić – Spirit Rijeka Obavjesti o programima (naročito ako su programi free) bi obavezno trebalo prolazit kao info, ako je riječ o velikim rekla- mama i velikim kampanjama onda se može pričat o naplati (ili sponzorstvu). Mislim da se ovo ne može rješit generalno govo- reći, neg je od slučaja do slučaja potrebno vidjeti. No to podra- zumjeva mudru politiku medija. R.L. www.mediart.orglink34 mart 2012 broj 98 O~ekivanja Cost share Dešava se da nevladine organizacije zatraže od medija da daju svoj doprinos projektu, tzv. cost share. Jedan od jednos- tavnih načina za njegovo iskazivanje jeste putem pregleda koji sadrži broj i dužinu emitovanih NVO informacija u određenom vremenskom periodu. Pored ta dva podatka, pregled bi trebao da sadrži i produkcionu/reklamnu cenu medijskog prostora koja se množi sa minutažom/ brojem stubaca i na taj način se ne samo materijalizuje ono čime su mediji doprineli projektu, već i NVO imaju uvid u to koliko je investirano od strane medija u promovisanje nekog segmenta javnog interesa. Model može da se primeni i za iznajmljivanje opreme, montaže itd.

35

Dvadeset godina postojanja i rada Fonda za otvoreno društvo je uzbud- ljiva priča o razvoju društva u Srbiji u tom vremenu. To je priča o mukotrpnom sazrevanju demokratije, nastanku, razvoju, i odvaž- nim akcijama nevladinih organizacija koje su se suprotstavljale autoritarnom režimu tokom 1990-tih; odlučnim i smelim zahte- vima za brzim promenama i prihvatanjem odgovornosti za ratove koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije; i značajnom, ali u društvu nedovoljno prepoznatom doprinosu, koje te organizacije od 2000-te godine daju uspostavljanju funkcionalne demokratske države, poštovanju principa vladavine prava, ukidanju svakovrsnih monopola i jačanju socijalne inkluzije bez koje se ne može ostvariti socijalna pravda. To je priča o borbi za slobodu medija koja i danas traje, i nije samo vezana za profe- sionalnost rada medija, već i za stvaranje uslova za obavešteno učešće građana u javnim poslovima, procesima donošenja odluka, njihovom osnaživanju da efikasno kontrolišu vlast, prepoznaju demagogiju, a na izborima glasaju za one koji nude i s integritetom mogu da sprovode realistične i na javnom interesu zasnovane državne politike. Ona govori i o postepenom uspostavljanju funkcionalne demokratske države i reformama. Takođe, to je i priča o dramatičnim socijalnim i ekonomskim prilikama tokom 1990tih koja se iz krajem prve dekade 2000-tih delimično ponavlja i humanitar- nim patnjama ne samo izbeglica i interno raseljenih lica, već i domaćeg stanovništva koje je iskusilo inflaciju nezabeleženu u ekonomskoj istoriji i strmoglavo osiroma- šenje. Ali, još više od toga to je priča o upornosti ljudi koji su delujući samostal- no, unutar postojećih ili gradeći nove insti- tucije gledali u budućnost. O onima koji su uprkos izolaciji nastojali da se lično razvi- jaju ili da društvo u Srbiji povežu sa raz- vojnim tokovima i obezbede mu stabilne osnove za budućnost zasnovanu na najno- vijim naučnim saznanjima, najboljim praksama i na delotvornoj upotrebi najno- vijih tehnologija. KONTROVERZE Fond za otvoreno društvo je svakako jedna od institucija o kojoj se ispoljavaju naj- kontraverznija mišljenja. Stavovi građana i elite osciliraju od izrazitog neprijateljstva, preko uvažavanja, do ignorisanja. Takav odnos prema Fondu ponekada je diktiran odnosom prema njenom osnivaču Džordžu Sorosu. On je mnogo puta kao osoba kri- tikovao Srbiju i njeno političko vođstvo, ali na nevericu mnogih nikada nije uticao ni na jednu odluku ili rad Fonda. Sve odluke su donete u Beogradu i bile su zas- novane na neposrednim uvidima u stanje stvari i objektivnoj proceni šta je u konkretnim okolnostima od najveće koristi za razvoj otvorenog društva u Srbiji. Pone- kada je sam rad Fonda, njegova nezavis- nost u odnosu na domaće centre moći, izbor akcija čije sprovođenje podržava ili ih sam preduzima izvor kontroverzi. Jedan od rukovodećih principa u donošenju odluka jeste taj da se daje podrška ne samo onim akcijama koje rešavaju trenutne probleme, već onima koje stvaraju i osno- ve za budući održivi razvoj otvorenog društva u Srbiji. Radeći na taj način Fond, gledajući u sadašnjost nastoji da otvori perspektive za buduće razvoje. NOVAC Tokom 20 godina rada Fond za otvoreno društvo je uložio neposredno u Srbiju oko 160 miliona dolara. Četvrtina tog novca je utrošena za ublažavanje ekonomskih i so- cijalnih posledica humanitarne katastrofe tokom 1990-tih, ali i za rešavanje proble- ma izazvanih efektima tekuće svetske ekonomske krize. Deo te pomoći obezbe- dio je dostojanstvenije preživljavanje izbeglica i interno raseljenih i njihovu socijalnu integraciju, dok je deo utrošen za nabavku opreme i lekova za zdravstvene institucije što je svim građanima Srbije obezbedio bolje uslove za lečenje. Ostatak je potrošen za dečije i omladinske progra- me kako bi ona u nemirnim vremenima imala priliku da se pripreme i postanu aktivni građani i da razviju svoje lične sposobnosti i talente. Danas se ta sredstva ulažu u programe zapošljavanja teško zapošljivih lica, samozapošljavanje mladih i pokretanje sopstvenih poslova i kroz komplementiranje nedostajućih budžetskih sredstava, za pružanje socijalnih usluga koje je ponudila nedavno reformisana politika socijalne zaštite. Preostala sredstva utrošena su za podršku projektima nevladinih organizaci- ja, nezavisnih medija, fakulteta, državnih i alternativnih institucija kulture, izdavačkih kuća, lokalnih samouprava, Vlade i neza- visnih tela Srbije čiji je cilj bio promena politika, razvijanje i sprovođenje reform- skih politika ili vođenje akcija za njihovo donošenje i odgovornu primenu. Kroz mnoge od njih pružane su i neposredne usluge građanima Srbije kroz rad SOS telefona i sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja; zaštitu pojedinaca i manjina kojima je pristup pravima uskraćivan ili su ona bila brutalno prekršena; rad omladin- skih savetovališta i nezavisnih obrazovnih centara u kojima se stiču veštine i znanja koja će tek biti uvršćena u obrazovni sis- tem – od debatnih i veština za mirno reša- vanje sporova do teorijskih znanja- koje je pohađalo na hiljade mladih. Konačno, deo tih sredstava utrošen je za reformu državne i lokalne uprave i osposobljavanje držav- nih službenika za bolje sprovođenje reformisanih politika i pružanje kvalitetni- jih usluga građanima Srbije. Dodatnih 30 miliona utrošeno je za plaćanje školarina studentima iz Srbije koji su studirali na Centralnoevropskom univerzitetu brojnim inostranim univerzi- tetima visokog ranga kao što su Oksford i Kembridž; lekarima koji su pohađali čuve- ne Salzburške seminare; ali i za povratak stručnjaka u zemlju posle 2000. godine. Danas neki od njih zauzimaju istaknuta mesta u političkom i javnom životu Srbije pokrivajući širok spektar vrednosnih opre- deljenja, što i jeste odlika otvorenog društ- va, ili svojim profesionalnim radom utiču na razvoje u raznim oblastima, od obrazo- vanja preko nauke do Univerziteta. AKCIJE Ocenu rezultata rada uvek treba prepustiti drugima. Ona je u slučaju Fonda tesno povezana i s ocenom rada svih onih koje je Fond podržavao. Svesni smo da u nekim poduhvatima nismo uspeli, a da smo u nekima i grešili. Međutim, ima nekoliko postignuća koje sam Fond svakako smatra svojim najboljim doprinosima koji jesu ili će nastaviti da utiču na buduće razvoje Srbije i njih treba navesti. Postojanje medi- ja, udruženja, izdavačkih kuća i nezavisnih kul- turnih asocijaci- ja i institucija (od festivala nekomercijalnog stvaralaštva do alternativnih kulturnih centara) koje istrajno i znalački brane slobodu javne reči, medijske slobode, opskrbljuju javnost novim kritičkim uvidima i znanjima, omogućavaju ispoljavanje različitih uvida, mišljenja i stavova koji legitimno postoje u društvu i obezbeđuju prostor za kritička sučeljavanja različitih delova društva i vlasti. Njihovo postojanje je tokom devedesetih bilo uporišna tačka preko koga se slobodno i različito mišljenje prenosilo, a danas su važno sredstvo kojim se obezbeđuje obavešteno učestvovanje građana u javnim poslovima, njihova efek- tivna kontrola javnih vlasti i odgovorno odlučivanje na izborima. Građanski aktivizam koji se ispoljava kroz rad nevladinih organizaci- ja, profesionalnih udruženja i nezavisnih istraživačkih institucija, a koje su tokom devedesetih javno iznosile i afirmisale sta- vove i potrebe onih delova društva koje je vlast svojim politikama i odlukama ignori- sala, ućutkivala, čija prava je svojim pona- šanjem masovno kršila (od individualnih ljudskih prava i prava manjina do slobode Univerziteta). Danas su one aktivni učes- nici u procesima odlučivanja u oblastima gde su uspele da praksa javnih konsultaci- ja postane deo procesa donošenja odluka, predlagači novih politika i zakona, akteri javne diplomatije, kontrolori i kritičari vlasti. Organizacije za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, za borbu protiv korupci- je, suočavanje s prošlošću i eliminaciju sindroma nekažnjivosti su glavni nosioci građanskih akcija čime doprinose da vladanje bude zamenjeno dobrim upravlja- njem države. Afirmacija trans- parentnosti, odgovornosti i javnog integrite- ta kao glavnih princi- pa vršenja vlasti, koga stalno aktuelizuje i na koji stalno skreće pažnju vlasti jedna dinamična grupacija novinara, aktivističkih i profesionalnih udruženja i organizacija i istraživačkih centara. Delujući samostalno ili u koalici- jama svojim znanjem odlučujuće doprinosi da se uspostave mehanizmi preko kojih je moguće obezbediti sprovođenje ovih prin- cipa u praksi, od Zakona o slobodnom pri- stupu informacijama do uspostavljanja Komisije za borbu protiv korupcije. Bdije i kontroliše efikasnost tih mehanizama, ukazuje na delove sistema koji ne funkci- onišu i koristi pravna i druga legitimna sredstva kojima otkriva pojedinačne sluča- jeve ili obelodanjuje mehanizme zloupotrebe vlasti. Afirmacija soci- jalne inkluzije kao principa na koji- ma moraju da se zas- nivaju javne politike i kao instrumenta za ostvarivanje socijalne pravde. To je otvo- rilo put demarginalizaciji čitavog niza ra- njivih grupa od Roma, preko osoba sa invaliditetom, do pripadnika LGBT popu- lacije, detabuiziralo njihove probleme (od nasilja prema ženama, preko zlostavljanja dece do nemogućnosti da pripadnici ovih pristupe svojim pravima, do diskriminaci- je) i stvorilo uslove za njihovo rešavanje: od kriminalizacije nasilja nad ženama do uspostavljanja institucija koje se aktivno bave eli-minacijom diskriminacije. Vrhunac u ovom pogledu predstavlja prih- vatanje koncepta inkluzivnog obrazovanja za koji se Fond zalagao još od organizo- vanja dečijih letnjih kampova tokom 1990-tih, a čije sprovođenje treba da obezbedi jednak pristup pravu na obrazo- vanju i jednakost životnih šansi za sve. Rana i raširena upotreba informa- cionih tehnologi- ja u obrazovne i aktivističke svrhe koja je bila moguća zah- valjujući osnivanju i radu drugog po redu internet provajdera u Srbiji, koji je besplatno obezbeđivao svoje usluge škola- ma, nezavisnim medijima, aktivističkim organizacijama i internet klubovima otvorenim za građane, kao i prethodnim obezbeđivanjem kompjuterske opreme za te iste institucije. Time su rušene barijere slobode koje je nametala vlast i međunaro- dna izolacija. Informacione tehnologije menjaju odnose u društvu, načine uspostavljanja odnosa u društvu, izvore informisanja (novi mediji, E-izdavaštvo), načine upravljanja (E-vlada), načine vođenja javnog dijaloga i komunikacije sa vlastima (E-demokratija) načine učenja i ekonomskog delovanja (E-poslovanje i društvo znanja). Ta saznanja su širena uprkos izolaciji i siromaštvu, a upotreba informacionih tehnologija u najrazličitije svrhe postajala je praksa skoro istovre- meno kada i u drugim zemljama. Jedna od prvih državnih strategija koje su donete posle 2000. godine čiju je izradu pomogao Fond bila je Strategija razvoja informa cionog društva. Širenje razumevanja da evropeizacija, odnosno usvajanje i pre svega praktikova- nje principa EU politi- ka, standarda i normi, čak kada to ne čine – očigledno na sopstvenu štetu – ni poje- dine članice Unije, jeste unutrašnji politički proces reformi koji najizvesnije vodi uspostavljanju stabilnih temelja za ubrzani održivi razvoj Srbije, odgovorno upravljanje i podizanje kvalite- ta života građana. Na tim temeljima je kroz saradnju sa državom podržana izrada brojnih nacionalnih strategija ili sprovođenje njihovih pojedinih delova, dok je nadgledanje njihovog sprovođenja ili građansko zalaganje za njihovo donošenje i sprovođenje postalo praksa zahvaljujući podršci organizacijama građanskog društva. Ovakav rad bio je moguć zahvaljujući najboljim i kreativnim umovima Srbije, od članova Srpske akademije nauka i umetnosti, profesora Univerziteta, među- narodno afirmisanih kulturnih stvaralaca i naučnika, predanih poštovalaca etičkih normi najrazličitijih struka, do odvažnih građanskih aktivista koji su bili članovi Upravnog odbora Fonda, ali zahvaljujući i naporima više desetina zaposlenih koji su angažovali svoju stručnost i građansku odgovornost u ost- varivanje misije Fonda.