LINK 110- 112

1

2

link www.mediart.org 3 septembar 2015 Ovaj broj LINKa sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje APV broj 110 - 112 Siniša Isakov I to je to - Tehnologija Strane: 6-10 Sažetak: U intervalima između značajnih inovacija bilo je vremena za keativce, ali i za inženjere,dadoterajurešenjakojasuvećprihva- ćena. Ti srazmerno dugi periodi sazrevanja teh- nologijeikoncentracijeiskustvadanasizgledaju tako primamljvo za sve koji se medijima bave i odmedijažive.Prekopotrebnovremejeonošto notorno nedostaje. Ključne reči: mediji, tehnologija, teh- nika, radio, televizija, internet, sadržaj koji kreiraju korisnici UDK: 316.774:62 Olivera Gračanin Nova zanimanja za nove medije Strane: 12 - 13 Sažetak: Stručna oblast medija se izuzetno brzo razvija, osetno brže nego konzervativni obrazovni sistemi, propisi i, na kraju, svest. Pre- lazaknadigitalnoemitovanjepredstavljapriliku ipodsticajzaelektronskemedijeuSrbijidauna- predekvalitetsvogprogramautehničkomikrea- tivnom smislu. Kvalifikacije za neka zanimanja sudostiglanivouniverzitetskogobrazovanjaito treba da bude prepoznato u sistematizacijama radnih mesta. Međutim, u prepoznavanju kvali- fikacija, radno iskustvo bi takođe trebalo da ima svoju težinu. Ključne reči: zanimanja, mediji, nacio- nalni okvir kvalifikacija, sertifikacija, vizuelni efekti, dizajn, zvuk, svetlo UDK: 331.5.024.5:316.774 mr Gordana Bekčić Pješčić Kulturološko uobličavanje virtuelnog i bežičnog prostora Strane: 14 - 15 Sažetak: Dileme i pitanja kakvu kulturu generišu nove tehnologije, društvene mreže i softverskialatkojiupotrebljavamouposlovnom i privatnom okruženju, opšte su mesto svake rasprave o društvu XXI veka. Za krajnji zaklju- čakodključnejevažnostikojiaspektonlajnpro- stora postavljamo kao dominantan u procesu mišljenja, odnosno šta je naša nulta hipoteza. Ključne reči: internet, kultura, mediji, Makluan, virtuelni prostor, politika UDK: 004.738.5:316.7 dr Goran Bulatović Reciklaža medijskog sadržaja Strane: 16 - 17 Sažetak: Upravo su racionalizacija poslovanja medijskih kuća i večiti nedo- statak novca razlog što je od menadžera i marketinških stručnjaka potekla ideja o višekratnoj upotrebi istog medijskog sadr- žaja tj. o recikliranju starog, već objavlje- nog, medijskog materijala. Nije svaki medijski sadržaj pogodan za osvežavanje, renoviranje, za inoviranje, proširivanje, nadogradnju i reobjavljivanje Ključne reči: novinarstvo, mediji, internet, članci, menadžment, marketing UDK: 070.41 Miroslav Keveždi Multikulturalizam i mediji Strane: 26 - 27 Sažetak: Multikulturalizam kao jedna određena vrsta politike prema kulturnoj raznolikosti možda jeste mrtav, ali multi- kulturalnost kao stanje kulturne raznoliko- sti i dalje ostaje. Monokulturalizam je var- ljivo rešenje, uspešno samo u bogatim državama gde integracija zaista znači poboljšanje za život imigranata. Tamo gde to nije tako, integracija i asimilacija nisu ništa drugo do agresija. Ključne reči: multikulturalizam, politi- ka, mediji UDK: 316.722:316.774 mr Tamara Vučenović Digitalna ikona je svet bez sveta Strana: 37 Sažetak: U emisiji Digitalne ikone naj- manje se bavimo sadržajima koji već lako mogu da se pronađu na internetu na veli- kom broju adresa, već se trudimo da slu- šaocima ponudimo sadržaje koje ne mogu lako da pronađu u drugim medijima i goste do kojih nije jednostavno doći. Ključne reči: mediji, radio, internet, radio emisija, Radio Beograd UDK: 654.191 (497.11 Beograd) dr Srđan Damnjanović O plagijatu i autentičnosti Strana: 46 Sažetak: Kao što postoje različiti odgo- vori na pitanje šta je istina (slaganje mišlje- nja i predmeta mišljenja, saznanje praćeno osećanjem izvesnosti, sklad mišljenja ili pozivanje na iskustvo), tako postoje i razli- čiti koncepti koji diferenciraju sve šire polje neistine i laži. Ključne reči: mediji, plagiranje, Umberto Eko, muzika UDK: 316.774:343.533.9 P R O ^ I T A J T E LINK, časopis za profesionalce u medijima Izdavač: Media Art Content d.o.o preduzeće za proizvodnju medijskog sadržaja Bul. M. Pupina 6/III (c/o UNS) 21000 Novi Sad Tel/fax: 021 427 462 info@mediart.org www.mediart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije Resavska 28/I 11000 Beograd Tel/fax: 011 32 36 377 www.uns.rs Izvršni direktor: Tanja Prodanov + 064 18 10 376 tanja.prodanov@mediart.org Glavna i odgovorna urednica vanrednih izdanja: mr Sanja Bošković + 063 610 855 njasab@gmail.com Redakcijski kolegijum: Dragana Bjelica (glavna i odgovorna urednica redovnog LINKa), dr Dub- ravka Valić Nedeljković, Rastislav Durman, Siniša Isakov, Vesna Vujasi- nović Tehnička oprema i dizajn: Emil Otrupčak Korektura: Lidija Lazar Naslovna strana: Nicolas Raymond - rgbstock.com Ilustracije: Nicolas Raymond - rgbstock.com, YT kanal, str. 32 Vladi- mir Lenhart, str. 37 Nenad Pavlović, str. 39 Dragoslav Simić, str. 40 RTV Vojvodine Štampa: Maxima graf, Petrovaradin 021 64 33 512 maximagraf@gmail.com Vanredni brojevi distribuiraju se bez naplate. COBISS.SR-ID 181608199 ISSN – 1451-3420

P Potpisnik ovih redova nikada neće zaboraviti u svojim tekstovima nekoliko puta pominjane suze M. Garina na nekoj od DISCOPovih televizij- skih pijaca u Budimpešti tu negde oko 2010. Da podsetimo, M. Garin je osnivač CME grupe (TV Nova u Češkoj, TV Mar- kiza u Slovačkoj, Pop TV u Sloveniji, itd.), a na rečenoj pijaci je, u trenutku kada je CME grupa bila na svom vrhuncu, shva- tio da ekspanzija tematskih kanala nameće nova pravila igre u televizijskom svetu i da će imperija u koju je uložio godine, znoj i suze uskoro prestati da bude baš jako imperijalna – održaće se, naravno, postoji i danas, ali se profiti i uticaj iz poslednje decenije dvadesetog veka i prvih godina dvadeset prvog ne ponavljaju. Linearno i odložno Već nekoliko godina u televizijskom svetu je mantra naslov Bila Gejtsa iz 1996. Content is King (sadržaj je kralj). Provaj- deri novih distributivnih kanala, a za njima u stopu i distributeri, od proste rečenice napravili su prosto proširenu: Content is King, but Platform is Queen (sadržaj je kralj, ali je platforma kraljica). Pojavila se i varijacija Content is King, Distribution is Queen (sadržaj je kralj, distribucija kralji- ca). Sve to je legitiman pokušaj da se kaže ko je tu gazda, ali, uz rizik da mu se pre- konosira rodna neosetljivost, potpisnik ovih redova zna da jesu postojale Kleopa- tra, Elizabeta II, Katarina Velika, Marija Terezija i Viktorija, ali da u sadržaju udž- benika istorije ima daleko više kraljeva. U šahu je kraljica agilnija i opasnija (što su i karakteristike provajdera i distributera), ali partija traje samo dok je kralj živ i zdrav. Šta smo primetili u prethodnom pasu- su? Reč televizija pojavila se jednom na samom početku, a onda su primat preuze- li sadržaj, platforme, distribucija. Do samo par decenija, televizija je bila - uz bioskop - jedini distributivni kanal audio- vizuelnog sadržaja; danas je vlasnik samo parčeta kolača, iz dana u dan sve manjeg. Sve manje se audio-vizuelnog sadržaja auditorijum prati u takozvanom linearnom emitovanju, odnosno u realnom vremenu emitovanog televizijskog signala. Proce- nat onih koji AV sadržaj prate odložno (kad im se ćefne) od zemlje do zemlje varira; varira procenat i unutar različitih ciljnih grupa, ali u svakom slučaju raste. I neminovno će dovesti do jednog sasvim drugačijeg medijskog biznis modela - model svakako nije ono što je bio, posluje se drugačije, ali se ima utisak da je još uvek tranzicioni i da se još uvek traga za onim što će se ustaliti kao način poslova- nja na duže staze. Promene su odavno započele, a prime- ri iz svakodnevne prakse ne ostavljaju mesta sumnji. Prvi primer su pijace AV sadržaja. Do pre desetak godina tamo su se oko tezgi skupljali kao kupci televizije, kao prodav- ci proizvođači programa (opet televizije i produkcijske kuće) i kao nakupci distribu- teri. Onda je, polako, počeo da se pojav- ljuje neki drugi svet da pazari - prvo su to, negde tek što je milenijum počeo, bili zaposlenici u mobilnoj telefoniji koji su tražili sadržaj koji će dragi gledaoci kon- zumirati ne na televizoru, nego na mobilu. Danas - a podvlačimo, za samo desetak godina plus minus koji mesec - televizije kao kupci još uvek predstavljaju značajan procenat kupujućih, ali nikako dominan- tan, ponekad čak ni natpolovičan. Drugi je primer iz Argentine, razgova- rajući sa Mariom del Rosario Kosentino, šeficom međunarodnog odeljenja za biz- nis Telefe Internacional, potpisnik ovih redova saznao je da su tamošnje televizije - bar one koje drže do sebe - promenile produkcioni model. Paralelno sa proizvo- dnjom programa za linearno emitovanje, posebne ekipe pripremaju sadržaj u vezi sa dotičnim programom, ali za emitovanje na drugom ekranu - pametnog telefona, table- ta ili kompjutera koji gledalac prati isto- vremeno sa onim što se „vrti“ linearno. Za koliko linearnog programa se pravi sadr- žaj za drugi ekran? Gotovo za sve što ide linearno. (Drugi ekran ili second screen je tema koja zahteva posebnu priču, ovde ćemo se zadovoljiti time da ponudimo vrlo uprošćeno objašnjenje da ono što se gleda na drugom ekranu predstavlja fusnotu za ono što se emituje na prvom i da pojava nije masovna samo u JužnojAmerici, nego u dobrom delu tehnološki - i šire - razvije- nog sveta, a da se ne radi samo o maniji koja hvata mlađi svet svedoči izjava pen- zionisanog producenta iz Amsterdama koji kaže da uopšte više neće ni da gleda nešto na prvom ekranu ako sadržaj nije servisi- ran dodatnim sadržajem na drugom.). Na kraju - primer tri - čak i kod nas koji smo devedesetih izgubili korak sa svim svetovima na svetu, pa i, u ono vreme još samo televizijskim, imamo dokaz da se sve više gleda odložno. Argument koji potežemo je Državni posao Televizije Voj- vodine gde se broj pregleda pojedinih epi- zoda na Youtube meri stotinama hiljada, što je bar za jedno cifarsko mesto više od onoga što se gleda u emitovanju. Postoje zagovornici tvrdnje da je line- arno emitovanje nezamenjivo i da će tele- vizija kao medij preživeti nove tehnologi- je na isti način kao što je pozorište preži- velo film ili radio-televiziju. Kao argument potežu sportske prenose i činjenicu da gle- danje utakmice u kojoj se zna rezultat ne može da izazove navalu adrenalina koju izaziva rezultatska nedoumica. Stoji što se tiče adrenalina, ali televizija nije više ta koja ima monopol na prenose uživo, može da se gleda i preko interneta. Drugi argu- ment zagovornika tvrdnje je sociološki i bazira se na tome da kod gledalaca posto- ji potreba da budu deo kolektiva koji baš u tom trenutku prati neki sadržaj (recimo debate u koje mogu da se uključe i ostva- re interaktivnost u kreiranju sadržaja ili www.mediart.org link 4 septembar 2015 Novimodeli,multikulturalnost Rastislav Durman broj 110 - 112

direktan prenos dramatične situacije ili rie- liti). VOD i široke narodne mase U svetu koji od sadržaja AV sadržaja živi već duže vreme postoji teorija da će se ustaliti biznis model koji se bazira na podeli konzumenata AV sadržaja na dva pola, one koji će ostati verni besplatnoj televiziji i one koji će sadržaj birati (i pla- ćati). Kako se podrazumeva da oni koji sadržaj ne znaju da odaberu (i plate) pri- padaju lumpenproletarijatu, kategoriji u kojoj vlada najmanji zajednički sadržalac, pretpostavlja se da će ono što ostane kao linearna televizija postati nešto što udovo- ljava najnižim strastima, monstrum čiji će sadržaj biti takav da će ono što sada emi- tuje Pink u odnosu na to nešto novo biti Arte, ili u najgorem slučaju Kunst Kanal. Teorija kao svaka druga, samo što ova polako postaje prisutna i u praksi - japan- ska TV Tokio, jedna od uspešnijih komer- cijalnih stanica u Japanu, već jako bira šta će da pušta na prvom, šta na drugom kana- lu, a što se videlo na način na koji reaguje na ponuđeni sadržaj na ovogodišnjem NATPE Europe u Pragu (pijaca koja je zamenila peštanski DISKOP, možda od DISKOPa efikasnija, ali sa manje duše). Na prvi program ne ide ništa što od gle- daoca zahteva da angažuje više od tri sina- pse u istih pola sata, dok su kriterijumi koji se postavljaju za drugi program prilično visoki. Praksa koja ide u ovom pravcu vidljiva je i na primeru reklama. Dok se kod onih koje se naprave u zemlji Srbiji ili regionu čovek (vrlo) ponekad može nasmejati ili odmoriti oči na lepom kadru, one „global- ne“ za svetske brendove kozmetike, ulo- žaka ili tako već nečeg (tamo snimljene, a ovde samo nasinhronizovane ili, još gore, ovde po zadatom formatu producirane), vređaju inteligenciju čak i gledalaca navu- čenih na slanje nepismenih sms poruka za da se emituju u kadru sa folk divom ili sestričinom velikog brata. E sad, nije to pitanje para, u industriji u kojoj se vrte milioni dolara sigurno ima novca za krea- tivne profesionalce koji bi mogli da napi- šu nešto suvislo – jednostavno, zna se kome je poruka upućena i kako se taj neko najlakše navlači da potroši ono malo para koje ima. Segmentacija televizijske publike pri- sutna je i u Srbiji, s tim što ulogu novih platformi (koje se ubrzano pojavljuju) imaju kablovski tematski kanali - već duže vreme značajne „zemaljske televizije“ (RTS, RTV, Pink, Prva, B92, Happy, Stu- dio B) imaju u Vojvodini jedva nešto više od polovine gledalaca, a u Beogradu i Centralnoj Srbiji negde oko 65% . Nova podela karata postavlja veliki broj pitanja (na primer: šta je profitabilnije raditi, odnosno da li raditi za, što bi rekao H. Dž. Vels, za morloke ili eloje), ali je jasno da najveća iskušenja očekuju javni servis. Sa jedne strane, javnom servisu će biti teško da ostane dosledan u proizvodnji sadržaja koji predstavlja javni interes i da se takmiči u navatavanju gledalaca sa komercijalnim televizijama koje podilaze najnižim strastima. Ta je trka unapred izgubljena, a sa druge strane, trčati se mora, javni servis mora da emituje sadržaj i taj sadržaj mora biti onakav kakav je jav- nom servisu primeren. Situacija, međutim, nije beznadežna ukoliko se vodi računa o kvalitetu proizvedenog sadržaja tako da on ne bude za emitovanje samo „kod kuće“, nego takav da može da nađe put do temat- skih kanala, VOD kataloga, platformi novih tehnologija. Lokalno, globalno, pomešano I proizvodnja i distribucija AV sadržaja teže globalnom tržištu. Globalizacija može da znači svašta, a babi se snilo ono što joj milo. Sa jednog kraja spektra globalizaci- ja su kola i hamburger na svakom stolu u celom svetu, sa druge na svakoj trpezi francuski sir, mađarska salama, grčke masline i dudovača iz Kovilja (ili druga kombinacija prilagođena ukusu čoveka pojedinca). Prevedeno na jezik teme kojom se ovde bavimo, sa jedne strane spektra su mejdžeri po kojima na svakom ekranu ima da se gledaju njihovi (mahom holivudski) sadržaji i šlus, sa druge milion cvetova (produkcija) koji mogu da cveta- ju gde god se posade. Vrlo je nezahvalno procenjivati na čijoj strani terena je lopta, ali po podacima Mediametrie izloženim proletos na pijaci u Istanbulu, mejdžerima su - bar na tržištu dobrog dela Evrope i Azije - u 2014. značajno parče kolača iz tanjira uzeli Skandinavci (Jorks Dot), Rusi (Svat 16) i Turci (Sulejman). Ceo svet je, dakle, jedno tržište - ne uvek, ima i lokalnih osobenosti - Svemir- ska princeza produkcijske kuće Advance sa velikim uspehom emitovana na RTSu u Jugoistočnoj Aziji nije prošla pošto deca ne mogu da se identifikuju sa glumcima koji imaju drugu boju kože - ali, general- no, da bi se ono osvojilo sadržaj je ili uni- verzalan (vukovi se razmnožavaju danas kao što su to radili pre deset hiljada godi- na, a love na isti način i na evropskom, i na američkom kontinentu) ili multikulturalni (Igra prestola u osnovi ima civilizaciju engleskog srednjeg veka, ali nadgradnja ima korene bar u desetak drugih civiliza- cijskih modela). Iskustva koja ova zemlja ima u suživotu različitog već vekovima (sa izuzetkom crnih rupa kao što su devedese- te) može domaćim producentima obezbe- diti prednost u odnosu na mononacionalne sredine - opet naravno, ukoliko uspe da koncentriše potencijal za proizvodnju kva- litetnog AV sadržaja. Kultura, konačno Ako je neko od promena biznis mode- la profitirao, onda su to AV sadržaji koji imaju kulturu kao temu. Novi načini dis- tribucije, segmentacija publike i globalno tržište učinili su ono što producenti ove vrste sadržaja godinama nisu mogli, ili su mogli u ograničenom obimu, na kanalima koji su tavorili na ivici održivosti (i često propadali), ili u slepim ulicama program- skih šema velikih televizija (Treći program RTS je izuzetak i sasvim druga priča pred kojom treba skinuti kapu). Kako su producenti AV sadržaja kultu- re odjednom postali tako uspešni? (A jesu, pa, na primer, vrlo relevantna distribucij- ska firma Telemondis radi samo klasičnu muziku i dobro joj ide). Stvar velikih bro- jeva. Može li pesnik u Srbiji, ako baš nije izvikan i u lektiri, da živi od svog rada? Ne može. Prodaće svoju zbirku na tržištu od nekih sedam miliona stanovnika u 300, 500, možda čak i u 1000 primeraka, a od tog tiraža profita nema. Može li isti pesnik istog ranga od svog rada da zaradi u SAD? Može. Na tržištu od tristo i nešto miliona stanovnika naći će deset hiljada ljudi koji će kupiti knjigu, a to su već pare. Mi i oni Očigledno je da se sada mediji nalaze u tranziciji na globalnom nivou. U među- vremenu, svoje male lokalne tranzicije odradila je većina CEE i SEE zemalja, pa čak i neke nekad - jugoslovenske. Za raz- liku od zemlje Srbije, koja nije uradila svoj deo domaćeg zadatka, bar ne ceo. Teza da neke stvari mogu da se preskoče jer se okolnosti ionako menjaju jedno- stavno ne pije vodu - ko ne nauči tablicu množenja, neće se snaći sa kvadratnim korenom. Pod uslovom da je budući biz- nis model baziran na kvadratnom korenu, a ne na, recimo, integralima ili nacrtnoj geometriji. U ovom trenutku sigurno je da je svaki biznis model vezan za AV sadržaj sklon preispitivanju i da osim preispitivanja ništa nije sigurno. link www.mediart.org 5 septembar 2015 broj 110 -112 izazovi 21. veka ikultura

S Svi smo manje-više očarani i u isto vreme pomalo užasnuti stalnim tehnološkim promenama, napretkom i inovacijama koje nas obasipaju iz dana u dan. Očarani smo privilegijom da živimo u doba kada je tako jednostavno ostvariti komunikaci- ju na daljinu birajući neki od nekoliko dostupnih načina, koriste- ći neki od uređaja koji su nam na raspolaganju, bilo da smo u kući, u školi, na poslu, na odmoru, u prevozu ili pokretu, sveje- dno. Svi bližnji, svi poznati, sve institucije ... bilo ko, bilo gde, bilo kada su nam na samo jedan ili svega nekoliko „klikova”. Ono što nas manje oduševljava, a sve češće brine i povreme- no užasava, je da smo i mi sami na istih par klikova, ne samo od nama dragih i poželjnih, već i od bilo koga na planeti, uključuju- ći i razne mašine koje žele nešto da nam jave, saopšte, provere naše interesovanje ili prosto prodaju, izvuku informaciju ili neka- kvu materijalnu korist. Kao da smo u izlogu ili na tezgi, jednako kao profesionalci i kao privatne osobe. Bez obzira na to o kojem istorijskom periodu govorimo, komunikacija i komunikacione tehnologije presudno utiču na medije i umetnost, kao i na kulturu uopšte. Distribucija sadržaja uvek je zavisila od transportnih sredstava i njihovih mogućnosti. Tako je bilo u antičko doba, u vreme velikih geografskih otkrića, kao i tokom 19. i 20. veka kada su se prevozna sredstva ubrzala, a učestalost saobraćaja enormno povećala. Transport po niskim cenama postao je dostupan velikom broju ljudi, svim slojevima, a značajno je porasla i pouzdanost isporuke. Tehnologija je uvek napredovala ritmom otkrića i patenata i prodirala u naš život onoliko koliko su okolnosti dozvoljavale. Ono što se danas događa je samo brže nego pre, a upravo nas ta brzina čini nervoznim i zabrinutim. Zapravo, ključna karakteri- stika ovog vremena je brzina primene tih otkrića i brzina prime- ne patenata. To više ne zavisi toliko od slučaja i okolnosti, već sve više od namere onih koji tim tehnologijama vladaju. Vlasni- ci tehnologija ne planiraju više samo razvoj, već i primenu, a samim razvojem upravljaju tako da se u primeni, na tržištu, poja- ve u pravom trenutku, po pravoj ceni i po mogućstvu u celom svetu istovremeno. Zapravo, sve ovo pre liči na neki biznis model, a manje na razvojnu laboratoriju i Patentni zavod sa kraja 19. veka. Opšti tehnološki napredak rešio je brojne egzistencijalne pro- bleme najvećeg dela svetske populacije. Dvadeseti vek doneo je mnogo bolje životne uslove i standard, produžio se ljudski vek, a populacija je višestruko uvećana. Ono što je daleko teže nahrani- ti i oprati je duša. Na sreću, za to danas ima sasvim dovoljno sred- stava i mogućnosti – tehnoloških. Od ideje do biznis modela Mikrofoni i kamere decenijama nisu bili dovoljno osetljvi. Radio je više desetina godina bio mono, a TV je to često i danas. Broj distributivnih kanala bio je ograničen i teško dostupan. Na nove tehnologije koje su omogućavale nove kanale čekalo se dugo. U vreme hladnog rata, tehničke prepreke su namerno postavljane. Izmišljena su čak tri televizijska kolor standarda, sa nizom podvarijanti da se ograniči, zapravo kontroliše gledanje. FM radio je na istoku i zapadu Evrope radio u različitim opsezi- ma. Nije moralo tako – rešenja i novi modeli su postojali, ali su, iz ovih ili onih razloga, godinama čekali da budu izvučeni iz neke fioke na svetlo dana. Sa druge strane, producenti i autori imali su ideje, ali ne i tehnologiju koja bi njihove vizije pretvorila u stvar- nost. A upravo su ti dugi razmaci između inovacija davali autorima i izvođačima dovoljno vremena da ovladaju mogućnostima, usa- vrše veštine i steknu iskustvo i ono najvažnije, prepoznaju ukus i uhvate reakcije publike. Naravno, i svih ostalih (drugih) zainte- resovanih, pre svega kritike, oglašivača i sponzora i, ako je sreće, neke nove do tada nedostupne publike. U intervalima između zna- www.mediart.org link 6 septembar 2015 broj 110 - 112 I to je to - Tehnologija Sini{a Isakov Tri autorska modela Brojni art pokreti iz šezdesetih i sedamdesetih godina pro- šlog veka prednjačili su u upotrebi alata koje inače koriste mediji i platforme za distribuciju, mada se još u 19. veku u umetničkim krugovima rado eksperimentisalo sa fotografijom, filmom i snimanjem zvuka. Za razliku od vlasnika medija, umetnici su zadovoljni i sa malobrojnom publikom - ako je ona prava. To, naravno, ne znači da su gadljivi na veliku popular- nost, nego da im je u fokusu ciljna grupa kojoj se obraćaju. Dostupnost komunikacionih kanala je uticala na to da se tradi- cionalni model za mnoge autore menja tako da im pruža glo- balno prisustvo i mogućnost da se dopre do svakog stanovnika planete povezanog na internet, što, sa druge strane, nudi neke sasvim nove modele. Jedan je kreiranje umetničkog i medij- skog sadržaja za najširu grupu, za sve na planeti, što implicira da je i sadržaj takav da dotiče svakoga. Drugi je sasvim supro- tan, okrenut užim grupama, specifičnim zahtevima i potrebama, na već fragmentiranom tržištu. Treći je povezan sa istovreme- nom dostupnošću i produkcionih i distributivnih tehnologija, što se u istoriji nije često događalo, a zapravo je idealno za eksperimente i istraživanja bez velikog umetničkog rizika, a uz izvanrednu mogućnost brzog saznavanja povratne reakcije publike.

čajnih inovacija bilo je vremena za kreativce, ali i za inženjere, da doteraju rešenja koja su već prihvaćena, nađu ona druga i da iz jednom osvojene tehnologije izvuku sav potencijal i pretoče ga u najbolja moguća sredstva i alate za kreiranje, distribuciju i pri- jem medijskog sadržaja. Ti srazmerno dugi periodi sazrevanja tehnologije i koncentra- cije iskustva danas izgledaju tako primamljvo za sve koji se medi- jima bave i od medija žive. Preko potrebno vreme je ono što nam notorno nedostaje. Tehnološke inovacije ne samo da su brojne i česte, već je njihova primena mnogo brža i promišljenija, nego što je bila samo deceniju, dve ranije. Za period kraći od jedne umet- ničke ili profesionalne karijere, ceo model se drastično prome- nio. Ostvarenje novih tehnoloških i tehničkih preduslova da se neki sadržaj realizuje često je bio okidač za lavinu novih projekata. Ne retko se događalo da se pretera i da jedna nova caka, koja je napokon postala dostupna, preko noći postane trend (moda), a već sledećeg jutra zamoran streotip, da bi do kraja dana bila nevi- đeni smor. Toliko željene i dugo čekane mogućnosti, često su u hipu jeftino potrošene zarad trenutnog modnog hira. Sa druge strane, jednom osvojene tehnologije ostajale su na raspolaganju, spremne da odgovore na svaki budući zahtev, sve u nadi da će autori pronaći pravu meru i namenu. Da li je tako bilo i ranije? Da li su i velika remek-dela nasta- jala u sličnim stegnutim okolnostima ili je bilo drugačije? Po svoj prilici da je bivalo i ovako i onako. Ono što sigurno je da su poje- dine inovacije, jednom kada su se pojavile, menjale iz korena isto- riju medija i umetnosti. Zvučni film poslao je u istoriju brojne zvezde nemog filma, baš kao i prateće muzičare iz bioskopskih dvorana onog vreme- na. Kolor film je doneo sasvim nove teme i žanrove, do tada neza- mislive na velikom platnu. Televizija je prosto naterala celu film- sku industriju da se prestroji kako bi zadržala publiku koja je ispred malog ekrana počela da zaboravlja zadovoljstvo koje pruža bioskopska projekcija. Osamdesetih je pored muzičkih i specija- lizovanih kanala vesti, na kablu izrastao i HBO, preteča svih kasnijih kanala sa igranim sadržajem, koji baš i nisu za tradicio- nalnu TV, ali ni za bioskop. Kablovska distribucija, koja postoji koliko i difuzna televizija, ponovo je izmišljena osamdesetih, sa optičkim kablovima i satelitskim vezama koje su povezale izdvo- jena kablovska ostrva. Kada je biznis model jednom uspostav- ljen, sami od sebe množili su se muzički, sportski, dokumentar- ni, dečiji kanali, redom sve do kuvanja i pecanja. Sadržaj tih kana- la bio je dvojak. Jedan deo je činilo ono što je već ranije snimlje- no ili što se radilo uživo za neku TV, a drugi deo je posebno proiz- veden upravo za kablovsku i satelitsku distribuciju. Vremenom su se razvili žanrovi i podžanrovi upravo ovih posebnih sadrža- ja. Tako je i danas, sa tendencijom da se umesto kroz kabel i preko satelita sadržaj distribuira na zahtev preko interneta, nezavisno od tehnološke platforme. Model je poznat kao OTT - over the top ili „preko svega ostalog“ na internetu, a bez uplitanja tradicio- nalnih distributera medijskog sadržaja. U SAD je najuspešniji Netflix, nekadašnji distributer filmova i serija za DVD koji već par godina širi mrežu i po Evropi, dok na Ex YU prostoru taj posao od nedavno sa lokalizovanim sadržajem radi Pickbox. Ovo je poslednjih godina uzelo maha i dovelo do novih promena poslovnih modela. Umesto da se nove epizode serije emituju jed- nom sedmično, što je bio model tradicionalne TV ili svaki dan, što je model karakterističan za kablovsku i satelitsku TV, sada je na zahtev moguće odjednom preuzeti celu sezonu od 13 epizoda i gledati sve u cugu. Tek ćemo videti gde to sve vodi. Priča o radiju Pred novim izazovima, dobro je prisetiti se radija kao para- digme svih medija: šta je na početku bio, kroz šta je sve prošao, šta je sada i šta bi sutra mogao biti. link www.mediart.org 7 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka

Danas još uvek stvaraju muzičari koji su prve snimke načini- li na dvokanalnom magnetofonu i sa iskrenom radošću se sećaju prvih višekanalnih snimaka i naknadnog nasnimavanja. Naravno da, i taj, recimo, četvorokanalni magnetofon nije bio digitalan i traka se šnirala ručno. Za nešto manje od jednog veka, koliko postoji, radio je neko- liko puta iznova izmislio samog sebe i dokazao ne samo vital- nost, već i prilagodljivost u svetu koji se neprestano menja. Nepo- sredno nakon Prvog svetskog rata, srednjetalasni radio iz jednog centra za celu naciju brzo je zauzeo tron informisanja i zabave. Do narednog rata imao je neprikosnovenu poziciju najuticajnijeg medija ikada. Razvijeni su brojni žanrovi, od govornih i dram- skih do muzičkih i sportskih. Zapravo, mnogo onoga što će nakon rata prigrliti TV. Za vreme Drugog rata radio je opet sa novim žanrovima odigrao propagandnu ulogu za svaku od zaraćenih strana. Rame uz rame, kao nikada pre, našli su se političke i ratne vođe, zabavljači, motivatori i promoteri, svi na istom zadatku i svako protiv svakog. Nakon rata, kada su glavni zabavljači i film- ske zvezde pobegli, zajedno sa sapunskim operama i sitkomima na TV, radio se okrenuo muzici i novim mobilnim slušaocima sa radioaparatima u automobilima, i novim prenosnim uređajima na baterije. U razorenoj i podeljenoj Evropi koja se sporo obnavlja- la, FM radio, sa manjim dometom ali neuporedivo boljim kvali- tetom (urbani radio), postaje glavni promoter brojnih žanrova popularne muzike, istovremeno labaveći rigidne državne mono- pole nad elektronskim medijima, tako omiljene u prvim deceni- jama nakon rata. Dok su evropske televizije, sve od reda držav- ne, oprezno uvodile kolor na prvi, pa potom i drugi kanal, FM stereo radio je osvojio mlade slušaoce, site obnove i izgradnje i voljne da izgrade neki svoj svet. Radio prijemnik je prvo ušao u automobile i druga prevozna sredstva da tamo večno ostane, ali kada je jednom počeo da radi na baterije nije mu trebalo mnogo da postane portabilan tj. pre- nosiv. U početku pomalo nezgrapan, sa brzopraznećim baterija- ma od pola kile, zahvaljujući tranzistorima i japanskoj minijatu- rizaciji svega čega se dohvate, ubrzo je postao prvi pravi lični pri- jemnik. Sa dodatnom slušalicom, samo jednom, jer stereo će još neko vreme sačekati, radio prijemnik džepnih dimenzija nudio je izvanredan prijem i u pokretu, uz potpunu privatnost toliko važnu klincima. Velike društvene promene krajem šezdesetih godina neodvojive su od popularne muzike tog vremena gde vinilske ploče i FM radio predstavljaju dva najvažnija stuba. Tehnološka ograničenja tog vremena, kao šum magnetne trake, prevaziđena su genijalnim Dolbijevim sistemima za potiskivanje šuma, bez kojeg se ni jedan snimak kasnih šezdesetih ne može zamisliti. Međutim, znatno pre Dolbija, sami muzičari, producenti, su shva- tili da se šum magnetne trake ni ne primećuje ako je muzika dovoljno glasna, sa malo ili još bolje potpuno bez tihih pasaža. Tako je ono što je za klasičnu umetničku muziku bila nepremo- stiva tehnološka barijera, postalo glavna karakteristika popularnih žanrova koji su se rađali pedesetih i šezdesetih godina. Sve osta- lo je rock & roll. Danas je FM radio u svakom mobilnom telefonu, čim se na njega priključe slušalice, koje su istovremeno i neophodna ante- na. Ali i bez antene, svaki pametan telefon lako pristupa interne- tu, gde su već sve radio-stanice sa svojim programima i plej lista- ma. Put do mobilnih korisnika vodi zapravo do (Android) apli- kacije – App koja omogućava sve što je korisniku potrebno, bez obzira na to da li je u opsegu FM predajnika ili ne. Tako je put do mobilnih slušalaca našao „O Radio“, internet radio Radio-televi- zije Vojvodine namenjen mladima. Jednostavno, medijski sadr- žaj je stigao na platformu na kojoj su već ciljani korisnici. Višak tehnologije, manjak sadržaja Bez preterivanja možemo reći da danas ima viška tehnologije sa kojom još uvek ne znamo šta možemo. Posebno medijskih teh- nologija ima u izobilju. Kako onih za produkciju, tako i onih za distribuciju medijskog sadržaja. Ne samo da ne znamo koji su dometi dostupnih tehnologija, već zapravo ne znamo ni šta bi to tačno želeli da kreiramo i pri- kažemo. Ovakva situacija je po mnogo čemu nova i neuobičaje- na. Po pravilu su se autori, a sa njima i svi ostali u medijskom poslu, suočavali sa veoma očiglednim i konkretnim barijerama. Naizgled paradoksalno, obilje tehnološke ponude ne nudi oba- vezno i mnogo kreativne slobode. Ulaganje u opremu i softvere www.mediart.org link 8 septembar 2015 broj 110 - 112 Spirala starog i novog Uvek je dobro u onom što tek nastaje zadržati nešto staro. Tako su tradicionalni mediji korišćeni da se reklamiraju novi i da se publika postepeno uvede i prevede u to novo. Slično se dešava danas sa novim uslugama praćenja TV sadržaja na pre- nosnim i ličnim uređajima, koje se redovno oglašavaju na TV, mada oni koji se ne razdvajaju od mobilnih uređaja već oda- vno ne prate linearnu TV. Osamdesetih su video spotovi, pre nego što će zaposesti posebne specijalizovane kanale, izvanre- dno poslužili da se rasprodaju tiraži novosnimljenih CDa. A CD, taj savršeni nosač zvuka, u vreme kada se pojavio, bio je kvalitetniji od mnogih studija u kojima se muzika stvarala, naterao je sve u muzičkoj industriji da se dobro zamisle koliko su i sami zaista dobri. Na neki način isto se desilo deceniju, dve kasnije kada je deljenje muzike na internetu potpuno uništilo prodaju snimljene muzike na bilo kakvom nosaču. Ali je zato ponovo postalo jako važno kakav je ko muzičar uživo, na kon- certu.

mora se što pre (finansijski) vratiti, kako bi se, verovatno, već za sledeći projekat mogla nabaviti neka novotarija koja će ponovo doneti prednost na tržištu. I tako u nedogled. Oni koji o novcu odlučuju žele da budu maksimalno sigurni da je svaka investici- ja u tehnologiju opravdana i da će dati tačno određene efekte. Kako mediji i umetnost nisu klasična industrija, ovo je često ne samo neizvesno, već i nemoguće. Zato su odluke često stegnute, ziceraške i izrazito komercijalno orijentisane. Takav model rada zahteva visokospecijalizovane i proverene profesionalce i vrhun- sko planiranje i organizaciju svakog segmenta projekta, uključu- jući i marketing. Sve to, sigurno, ne oslobađa kreativnost i ne ostavlja prostora za preko potrebno eksperimentisanje i provera- vanje. Ali, koga je još briga za to? Kao rezultat ovakvog modela, po pravilu, se dobija mnogo istog ili sličnog, što neminovno guši tržište i ograničava profit. Da bi distributivni sistemi i dostupnost produkcionih kapaci- teta bili iskorišćeni nužno je razviti i odgovarajuće poslovne modele, inače se pobednik uvek zna unapred. Obilje tehnologije sugeriše da ne treba tražiti jedan model, već razmišljati o više njih, zasnovanih upravo na slabostima i nesavršenosti najjačih igrača, onih koji dominiraju i diktiraju pravila. Ciljnim grupama može se pristupiti na različite načine i to je ono najlepše što nudi sadašnji trenutak. Konkurencija jeste velika, publika fragmenti- rana i po medijskim platformama i po interesovanjima, ali zar tako nešto nismo oduvek priželjkivali? Medijskog i kulturnog sadržaja još uvek nedostaje, što najbolje znaju distributeri istog. Ono što nedostaje su i poslovni modeli koji će deo profita distri- butera usmeriti ka kreatorima medijskog sadržaja. Distributeri- ma to neće teško pasti jer su svesni da nisu jedini, da monopoli više ne postoje i da i njihova konkurencija ne spava. Sa druge strane, nivo produkcije mora biti visok, jer mesta za kompromis ima sve manje. Obilje ponude vodi sve zahtevniju publiku ka savršenoj produkciji i nije za očekivati da će se zarad nekog, možda i zanimljivog sadržaja, zadržati i sekund duže na nedora- đenom i nevešto sklepanom delu. Istina je da su i uređaji za produkciju sve dostupniji i jeftiniji, što omogućava rad većem broju kreativaca, mada ih tržište, na- žalost, i dalje kanališe na glavni tok koji se obraća najširoj publi- ci. Sa druge strane, to što je produkciona oprema sve jeftinija, što je čini manjom preprekom za sve zainteresovane, u praksi još ne donosi rezultate. Visoke medijske škole svake godine završava ne tako mali broj produkcionih kadrova koji, ipak, ne nalaze lako put do tradicionalnih medija. Prirodno je da se mladi profesio- nalci usmere i na alternativne i nove kanale, ali je nerealno oče- kivati da sami pronađu novac za produkciju. Naše škole tradicio- nalno, pa tako i medijske, ne afirmišu preduzetništvo, čime možda i nehotice guše preduzetnički duh mladih. Čini se da je brza izmena tehnologija, i potreba da se ulaganja što pre vraćaju, doprinela površnosti, ziceraštvu i igranju na prvu loptu. Kao da nedostaje ono preko potrebno vreme da tehnologi- ja i modeli dostignu zrelost. Da se krug kreatora dovoljno proši- ri, da se njihova znanja povećaju, a veštine unaprede. Pored uvek neizbežnog PRa i propagande, nedostaje i preko potrebna kritika i nezavisno vrednovanje ostvarenja. Raznoliki sadržaj koji će odgovarati potrebama manjih grupa, teško da će se naći u proizvodnim planovima velikih medija i pro- dukcija. Možda, sa izuzetkom pojedinih javnih servisa koji uva- žavaju neke od različitih grupa i njihovih međusobno raznolikih potreba.Ali ni tada se ne ide ni dovoljno široko, a još manje dubo- ko. Izgovor je dobro poznat, svodi se na to da sve košta, a da su vremena teška. Gde živimo? Za koji audiovizuelni sadržaj su tako snažno vezani oni koji i ulicu ne mogu da pređu, a da skinu pogled sa mobilnog? Koji sadržaj se konzumira na biciklu, na skejtu ili na trim stazi? Ili, šta toliko privlači pažnju na mobilnom, dok se preko kolovoza gura link www.mediart.org 9 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka Konekcije i sadržaj Današnje komunikacione mreže, fiksne, satelitske, mobilne i bežične, uveliko nude više različitih istovremenih konekcija, na iste ili različite, povezane ili međusobno ne povezane sadr- žaje. Ali te različite mogućnosti traže više pažnje, strpljenja i svakog drugog ulaganja da bi se njihov sadržaj i proizveo. Tako će sadržaju na našem velikom kućnom, konektovanom, zakriv- ljenom 3D televizoru moći da se pridruži povezan i prilagođen sadržaj sa odgovarajućeg posebno kreiranog internet sajta. Naš tabletni ili mobilni telefon moći će na klik da prikaže neku od pripremljenih verzija sinhronizovanog sadržaja sa programom glavnog ekrana (Second screen). Naravno, taj drugi sadržaj, zapravo više različitih sadržaja, moraju takođe biti kreirani i osmišljeni. U nekom momentu sadržaj drugog, ili trećeg ekra- na može postati i sadržaj glavnog ekrana i skrenuti pažnju gle- dalaca, ili bolje reći korisnika sadržaja, u sasvim drugom smeru od glavnog. Ali i taj novi smer mora biti osmišljen, zaokružen i prethodno proizveden. Ovo „ranije“ ne mora biti uvek mnogo ranije, ne mora čak biti uvek ni originalno, ali mora biti pove- zano, mora imati određeno jedinstvo sa glavnim tokom i ono što je najvažnije, mora slediti tok misli korisnika, njegove navi- ke, očekivanja i želje. Zvuči, opet, pomalo zastrašujuće i orve- lovski ali to nikako ne mora obavezno i biti. Zavisi kako će kreatori sadržaja, i još više oni menadžeri sadržaja koji u modernim medijima najčešće imaju glavnu reč, iskoristiti ove izvanredne i do sada nedostupne mogućnosti.

beba u kolicima? Šta prate oni očiju uprtih u tablete i notebook računare na konferencijama, predavanjima i sastancima? Tehnologije, komunikacija, uređaja, alata i drugih pomagača ima možda i više nego što nam treba, ali zato nam notorno nedo- staje željeni sadržaj: ono što svako od nas očekuje, želi i nada se, a tako često izmiče. Nekako osećamo da bi na našim novim i lepim, čak savršenim, uređajima moglo da zaigra sve što je našem srcu milo, umesto da nas zasipaju onim što se eto-tu-našlo, i eto- neko-nam-je-to-isporučio, ili ponudio, ili naturio, tek da nam ure- đaj ne „zvrji prazan”. Terminalni uređaji su dostupni i jeftini. Ako je potrebno i na kredit i rate, a neki poput mobilnog telefona, ako se taj uređaj još uvek može tako nazvati, i besplatni ili barem „besplatni”. Servis koji nam omogućava pristup medijskom i drugom sadr- žaju ne košta mnogo i pristupačan je gotovo svakome ko je zain- teresovan. Uz malo korisničke veštine i strpljenja ne mora ništa da košta. Sve nekako sluti na to da i sadržaj nekako treba da se uklopi u takav poslovni model?! Vlasnici mreža se takmiče za svakog potencijalnog klijenta, ali istovremeno i povećavaju brzine prenosa i poboljšavaju pokri- vanje teritorije. Čak i kada se broj mreža ne povećava, raste nji- hov kapacitet, dok cena usluge pada. Ono što u takvoj novostvo- renoj situaciji još više nedostaje je, opet, svež i originalan sadr- žaj. Sadržaj koji naslućujemo da negde postoji, ali nam je iz nekog razloga nepoznat, nedostupan ili uskraćen. Mnogo je vero- vatnije da uopšte nije ni proizveden, jer se do sada niko nije setio da ga producira, ili u gorem slučaju - neko se setio ali je u startu osujećen iz najnižih komercijalnih pobuda, iz puke želje da se ponudi sadržaj koji će prihvatiti što šira grupa. Trgovci jeftinim krpicama takav pristup zovu isti-broj-za-svakog. Sadašnji biznis modeli uključuju prethodno temeljno urađena istraživanja ne samo potencijalnog tržišta, već i svih mogućih cilj- nih grupa, svih eventualnih partnera i konkurenata i izbor pravog trenutka za pojavljivanje proizvoda ili usluge na tržištu. Za razliku od tradicionalnog modela koji je jedva nagovešta- vao u kom smeru idu istraživanja, a promocije prototipa čuvao za neku posebnu priliku, sada se tržištu nude gotovi proizvodi sa precizno određenim spiskom mogućnosti i tačnim satom početka prodaje. Proizvodi se brižljivo dizajniraju da imaju ono što unapred odabrani korisnici žele, i u skladu su sa onim mogućnostima koje proizvođač želi tog momenta da im ponudi. Istovremeno se bri- žljivo vodi računa šta konkurenti rade po istom pitanju. Tržišna utakmica je napregnuta i pogrešne procene skupo se plaćaju. Danas, kada je sve digitalno, što je gotovo sinonim za tehni- čki savršeno (mada to zapravo baš i nije tako, ali je u svakom slu- čaju lako ostvarivo), šta čini taj sadržaj koji je tako važan kao što je šezdesetih bila popularna muzika? Ukazuju se dva moguća odgovora. Jedan gotovo trivijalan, nametnut ogromnom propu- snom moći interneta i mobilnih komunikacija, i lako dostupnim produkcionim spravicama, koji zagovara da svi, ne samo može- mo, već i treba da postanemo i kreatori a ne samo konzumenti medijskog i umetničkog sadržaja. Sadržaj koji kreiraju korisnici (UGC - User-Generated Content), zapravo je hitri odgovor teh- noloških moćnika, kako bi zaposlili svoje gladne mreže i serve- re. Ne potcenjujući ovu istorijsku mogućnost koja se pruža sva- kom talentovanom kreatoru, velika većina ovog sadržaja je zapra- vo, manje-više, nevešta kopija već viđenog. Drugi odgovor je možda još više obeshrabrujući, i glasi da će se, uprkos svim mogućnostima koje su nam na raspolaganju, onaj pravi sadržaj koji će pokrenuti konektovanu generaciju ka nepoznatoj buduć- nosti još dugo tražiti. Ili, što je sasvim moguće, da će odgovora ove druge vrste biti više, mnogo više nego šezdesetih, i da ćemo na osnovna životna pitanja dobijati više različitih odgovora. Možda nam se neki od njih neće svideti? Možda ni jedan od njih? Sa druge strane, ne samo da smo povezani na nekoliko razli- čitih komunikacionih kanala, već smo i skladište, arhiva i memo- rija različitog tekstualnog, (s)likovnog, audio i video sadržaja, a da veliki deo toga nismo ni konzumirali, nesvesni da ga uopšte posedujemo. Tu negde počinje još jedan užas, osećaj da smo zatrpani, da nam nedostaje vremena i da je malo verovatno da će se to u dogle- dno vreme popraviti. www.mediart.org link 10 septembar 2015 broj 110 - 112 Šta donosi budućnost? Digitalno TV emitovanje treba ubrzo da omogući i HDTV emitovanje za sve veći broj onih koji su opremljeni za takav prijem. Nekoliko desetina specijalizovanih domaćih i lokalizo- vanih kanala na KDS i IPTV već su utrli put kvalitetnoj slici i zvuku. Dobar, brz internet, takođe, lako distribuira HDTV. Veli- ke svetske produkcije i moćne TV godinama proizvode u ultra HDTV (UHDTV) kvalitetu sa još većom rezolucijom slike (4K) i još boljim zvukom. Očekuje se da će za samo pet godi- na to biti dominantna TV tehnologija. Ne treba zaboraviti ni mobilne mreže koje su postale najče- šći način pristupa širokopojasnom internetu. Sa 4G uslugom, koja je krenula u martu u opsegu od 1.800 MHz, i gotovo izve- snog opsega od 800 MHz koji se očekuje do kraja godine, broj korisnika širokopojasnog interneta će samo rasti. Posebno je zanimljiv ovaj drugi opseg, deo digitalne dividende, koji će omogućiti daleko kvalitetnije pokrivanje ruralnih delova zem- lje. Predviđa se da će cene pristupa internetu sa fiksne lokaci- je nastaviti da padaju, a protoci da rastu. Takođe, otvara se i više mogućnosti za bežični pristup, koji je uvek dobrodošao, posebno kada je besplatan. Mobilna, pre svega 4G, komunika- cija je važna i za medijske profesionalce jer pruža dobre uslo- ve za izveštavanje, rad na daljinu i kontribuciju svake vrste.

K Koliko visoko obrazovanje u Srbiji, kada su mediji u pitanju, kore- spondira sa onim što bi se vrlo uslovno moglo nazvati tržištem, prilično je apsurdno pitanje. Medijsko tržište u Srbiji, naime, u punom značenju te reči još uvek ne postoji, premda će možda i posto- jati ukoliko se zakoni konačno primene do kraja, kako to zakonima u uređenim drža- vama i priliči. U sadašnjoj situaciji, o re- gulisanom tržištu ne može biti ni govora. Samim tim, uzaludno je očekivati od sis- tema visokog obrazovanja da odgovori na potrebe medijskog tržišta. Iako bi skeptici svakako kazali da visoko obrazovanje ni inače ne odgovara potrebama tržišta, već sve ide u skladu sa onom narodnom „baba šumom, deda drumom“. No, može li i u takvim (ne)uslovima visoko obrazovanje ipak učiniti štošta za novinarsku profesiju? Naravno da može i da mora. Jer ne treba biti previše pametan pa shvatiti da je, i na globalnom nivou, novinarstvo u velikoj krizi. Odnosno, i na uređenim tržištima u glavnim (mejnstrim) medijima sve je manje novinarstva, a sve više PRa, propagande, prikrivenog i otvo- renog oglašavanja, a sve je manje novi- narskih sadržaja. Kako su to lepo primetili pojedini medijski teoretičari, dolazi do - na prvi pogled paradoksalnog - procesa raz- dvajanja medija i novinarstva. Odnosno, medijski sadržaji su sve manje novinarski, a sve više propagandistički. U zemljama poput Srbije taj je proces bolno i sramotno očigledan. Na radost industrije oglašava- nja, a naročito na radost političara, medij- ska scena u Srbiji - naročito ona glavna, nacionalna - sve više je uključena u proces idiotizacije javnog mnenja, a sve manje pažnje posvećuje novinarstvu, onom pra- vom i jedinom mogućem: kritičkom, ana- litičkom, istraživačkom. Stvari, dakle, idu dođavola, i to ubitačnim ritmom. Jedan po jedan, nestaju mediji i medijski sadržaji koji na bilo koji način „guraju prst u oko“ onima i kojima treba da ga guraju. Zajedno sa sadržajima, iz medija „lete“ i novinari, čiji se broj neprestano smanjuje, a poslo- davci - s predumišljajem i gotovo po pra- vilu - među uposlenicima ostavljaju osobe bez ličnog, a kamoli novinarskog integrite- ta. Reč je o osobama kojima i ne trebaju nikakvi cenzori, jer su i same cenzori. Globalno gledajući, svedočimo trendu simplifikacije informacija, koji doseže do potpunog besmisla. Takozvani cunami informacija suštinski predstavlja repro- dukciju gomile istih vesti, a utrka ko će prvi objaviti vest vodi do dodatnog obesmišljavanja novinarstva kao profesi- je: brzina postaje jedina svetinja, prečesto na uštrb tačnosti. Prognoza da će internet, kao potencijalno bezgranični prostor za slobodno informisanje, uspeti da popravi ono što u novinarskom smislu upropaš- tavaju tradicionalni mediji, pokazala se kao preterano optimistična. Jer i na inter- netu glavnu ulogu igraju najjači medijski igrači, dok se glas onih manjih, nezavisnih portala uglavnom teško i jedva čuje. Ali, ipak se čuje, ukoliko neko želi da ga čuje. To je važna činjenica, jer u pros- toru u kojem caruju tradicionalni mediji više gotovo i da nema razlike između dva „klika“ na daljinskom upravljaču. Dočim između dva klika „mišem“ razlika i te kako može da se uoči. Drugim rečima, novi- narstvo kakvo smo oduvek poznavali može da pronađe prostor za sebe. Teže od toga je pitanje kako će novinarstvo uspeti da se artikuliše i kako će uspeti da bude dovoljno ubedljivo da dopre do publike, a samim tim i da povrati sopstvenu izgubljenu verodos- tojnost. I tu bi na scenu moralo da stupi visoko obrazovanje. Jer sve ono što se uči na studijama žurnalistike u Srbiji jeste no- vinarstvo, pravo i jedino moguće novi- narstvo. Problem je u tome što ono što se izučava na fakultetima gotovo po pravilu ne korespondira sa stvarnošću s kojom se svršeni student potom suočava u redakciji u koju je došao da volontira ili u kojoj je imao sreće da pronađe posao. Da li to onda znači da je potrebno promeniti programe studija žurnalistike i prilagoditi ih „stvar- nosti“? Ne, nikako ne!Ada li to znači da je studente potrebno pripremiti na ono šta ih čeka? Da, svakako da! Baš kao što zajedno sa studentima treba neprestano problemati- zovati medijsku stvarnost kod nas i u sve- tu, a sve u traganju za zajedničkim odgo- vorima. Za početak, bilo bi lepo da se na studi- jama žurnalistike mnogo više uči o „novim medijima“. Pre toga bi bilo veoma lepo da se raskrsti sa činjenicom da to više nisu novi mediji, već sveprisutni internetski mediji. Zatim, izuzetno je bitno da i mladi novinari i publika nauče koliko su važni javni medijski servisi, i koliko su oni pre svega njihovi mediji, jer ih građani finan- siraju iz svog džepa. Potom bi valjalo vi- deti kako publiku ubediti da joj je novi- narstvo potrebno. Možda kroz učenje o medijskoj pismenosti, kako bi javno mne- nje bez problema moglo da razluči ko su novinari, a ko nisu. A potom i da se javno mnenje priseti da su mu novinari potreb- ni, ne kao sitni tabloidni lažovi, već kao osobe od integriteta, koje svojim znanjem skreću pažnju javnosti na različite poli- tičke i ekonomske „ćiribu-ćiriba“ poteze. Dok bi same buduće novinare valjalo pre svega učiti o tome da je novinarstvo samo onda novinarstvo kada se poštuje profe- sionalni kodeks, baš kao što je zdravstvo samo onda zdravstvo kada se poštuje Hipokratova zakletva. A odgovor na pitanje kako se može živeti i preživeti od pravog novinarstva? E, to jeste pitanje za milion dolara, i to ne samo u Srbiji, već globalno. Za početak, sigurno je da neće smetati ukoliko mladi ljudi vredno i dosledno rade na sebi i na svojim medijima, i da budu lojalni publici a nelojalni cenzorima. Ali, ne na tabloidni način pa da joj nude ono što oni misle da bi ona želela da vidi - poput „starleta“, ubica, saobraćajnih nesreća i neizostavnih političkih „selebritija“ - već da je možda ponekad i pitaju a šta bi ona stvarno želela da pročita, čuje ili vidi. Sve drugo je - i u to nema nikakve sum- nje - siguran put u ličnu novinarsku pro- past, a sledstveno tome - i u propast novi- narske profesije. link www.mediart.org 11 septembar 2015 broj 110 - 112 Kako vratiti novinarstvo u medije Dinko Gruhonji} izazovi 21. veka

T Transformacija medija u tehnološkom, pa i kreativnom smislu nije nova tema, ali je svakako veoma aktuelna. Televizija u Srbiji se konačno digitalizovala i analogni predajnici su prestali da emituju signal. No, to što je format emi- tovanog signala promenjen je samo posledica sveopšte promene u svim medijima, koju mi, u Srbiji, ne uspevamo baš sjajno da ispratimo. Počev od podatka da su televizijske stanice u Srbiji emitovale zvuk u mono formatu do nedavno, iako su zapadne zemlje, pa i neke zemlje u okruženju prešle na stereo još i 80ih godina XX veka, pa preko činjenice da smo pristali da isključimo analogne predajnike kasnije od većine zemalja u okruženju, postaje bolno jasno da promene u medijima u Srbiji dosta kasne za svetom, ali da ipak dođu. Koliko god da se opiremo, koliko god da volimo svoje uhodane šeme, koliko god da se držimo starih navika „jer smo tako oduvek radili“ – svet ide napred, nezaustavljivo, pa moramo i mi. Dakle, prihvatili smo konačno i tu digitalizaciju, ali šta to tačno znači za nas? Osim onih zamornih reklama o konverterima signala koje možemo da kupimo u ovoj, ili onoj radnji, ne mora da znači ništa, a može da znači mnogo. Možemo mi da nastavi- mo da emitujemo iste vrste programa, sa istom tehnologijom i istim kvalitetom slike i zvuka, koje pripremaju isti ljudi, a može- mo ovo da prihvatimo kao znak i priliku da nešto promenimo. Očekujem da ćemo pokušati prvo, ali da ćemo uskoro morati da se opredelimo za drugo. A šta to drugo, ta prilika za promene zapravo podrazumeva? Podrazumeva nove formate emisija, podrazumeva viši tehnički kvalitet slike i zvuka, ali pre svega podrazumeva neke nove veš- tine i nove ljude. I tu nastaje problem koji je višeslojan. Stručna oblast medija se izuzetno brzo razvija, osetno brže nego konzervativni obrazovni sistemi, propisi i, na kraju, svest. Nije tajna da Srbija nema dovoljno jasno utvrđen nacionalni okvir kvalifikacija, a ni mehanizam za njegovo stalno unapređivanje. Doduše, u Akcionom planu uz Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji piše da bi taj problem trebalo da se reši do 2020. godine, ali ostaje da se vidi kako će to izgledati. Situacija glede novih zani- manja u medijima trenutno otprilike izgleda ovako: poslodavci su donekle svesni da im nešto novo treba, ali nisu sasvim sigurni kako te ljude da traže, jer ne znaju koja vrsta školovanja dovodi do tih kvalifikacija; škole bi htele da obrazuju kadrove za medi- je, uveli su neke nove programe, ali ti stručni nazivi, iako su pre- poznati od strane Ministarstva prosvete, nisu prepoznati od strane poslodavca, pa ni šire javnosti; to neprepoznavanje od strane poslodavca se ogleda u sistematizacijama radnih mesta, koje su često zastarele; Šifrarnik zanimanja veoma kasni za svim prome- nama i u domenu obrazovanja i u domenu novih zanimanja. Zbog svog tog šuma na vezama i opšteg nerazumevanja, medijske kuće vape za novim kadrovima i novim, savremenijim sadržajima, mladi ljudi vape za zaposlenjima, ali spajanje potreba i ponude ide sporo i teško. Nacionalni okvir kvalifikacija bi trebalo značajno da pomogne u ovoj stvari, pre svega tako što će definisati koje tačno kvali- fikacije odgovaraju kojim stručnim nazivima, odnosno da pre- cizno definiše koje kompetencije treba da ima diplomac ovog, ili onog studijskog programa. Onda će i poslodavci moći prema kompetencijama da potraže tačno one ljude koji su im potrebni. No, to se neće desiti ako se svi ključni činioci u tome ne uključe u posao. Jasne i tačne, i po posao korisne definicije mogu da proizađu samo iz tesne saradnje obrazovnih institucija i medijskih kuća. Medijske kuće znaju kakve kompetencije zaposlenih su im potrebne, a škole znaju kakve kompetencije stiču njihovi studen- ti i da li te kompetencije zaista odgovaraju potrebama posloda- vaca. Neophodno je da se organizuje dijalog te dve strane, a zatim da se krene i u akciju formalizovanja svega što bi proisteklo iz tog dijaloga, odnosno da se krene u promenu sistematizacije rad- nih mesta, promenu Šifrarnika zanimanja, i dopunu Nacionalnog okvira kvalifikacija. Iz pomenutog dijaloga bi moglo da proizađe nešto što bi za relativno kratko vreme moglo dramatično da poboljša i kvalitet rada, ali i nivo zadovoljstva zaposlenih, a to su doobuke. Naime, iako su potrebne neke nove veštine u medijima, to ne znači da uvek moraju da ih donesu novi ljudi. Naprotiv, svetski trend celoživotnog učenja je i nastao iz potrebe da firme rade sa istim, pouzdanim ljudima koji dobro poznaju proces rada, a koji će imati novije, savremenije veštine. Efemernost znanja je postala gorući problem u mnogim struka- ma. Ako se bavite klasičnim naukama, proučavate latinski jezik na primer, onda se stvari u vašoj struci neće dramatično promeni- ti za dve godine. Međutim, ako radite u elektronskim medijima, onda ćete doživljavati dramatične promene radnog procesa kao redovnu stvar koja je sastavni deo posla. Oni koji ne uspeju na taj način da prihvataju prirodu posla u elektronskim medijima, rizi- kuju da budu vrlo nezadovoljni i pod stresom, a možda i da izgube posao. Koja su, dakle, ta nova zanimanja koja će se tražiti? Za početak, neke od struka koje su se ranije učile isključivo kroz rad, postale su predmeti nekih studijskih programa na nivou visokog obrazovanja. Ti svršeni studenti možda nemaju mnogo iskustva u radu u samim medijskim kućama, ali imaju dosta prak- se u radu sa medijskim materijalom, donose nove veštine i ideje, vični su radu sa novim tehnologijama i donose novu estetiku. Takve novajlije se, međutim, teško snalaze u okruženju klasičnih televizijskih stanica, uglavnom zato što budu dočekani od kolega sa podozrenjem i nepoverenjem. Nekada su „tonci“ završavali srednju elektrotehničku školu, dolazili u televiziju sa minimalnim iskustvom u radu sa tehnikom, ali bez ikakvog iskustva u radu sa zvukom i onda su kroz godine rada bili prak- tično šegrti, učeći od starijih kolega sve, počev od pravilnog nači- na za motanje kablova, da postavke mikrofona i miksa. Takav ulazak u posao ima svojih ogromnih prednosti, jer je to po svojoj suštini pre svega mentorski rad i garantuje, posle određenog broja godina, formiranje stručnjaka sa velikim iskustvom u radu u dotičnom sistemu. Mana takvog pristupa leži upravo u gore izne- senim prednostima – učenje na taj način nije dovoljno sistemati- zovano, a nije ni dovoljno uopšteno, te priprema radnika za rad www.mediart.org link 12 septembar 2015 broj 110 - 112 Nova zanimanja za nove Olivera Gra~anin

samo u postojećem, njemu poznatom sistemu. Od samog radni- ka zavisi koliko će on biti dodatno gladan znanja i koliko će se dalje i šire informisati i obučavati. Diplomci novih studijskih programa dolaze opremljeni novim kompetencijama i sa prilično širokim znanjima, a što je naj- važnije, spremni su da se prilagođavaju novim sistemima rada upravo zbog te širine i sistematizovane osnove znanja. Tu pre svega mislim na diplomce studijskih programa koji se bave di- zajnom zvuka, dizajnom svetla, muzičkom produkcijom, ani- macijom i vizuelnim efektima i slično. Tužna je činjenica da neki od tih diplomaca odlaze u inostranstvo, jer su te kvalifikacije uni- verzalno primenljive bez obzira na meridijan na kome se nalaze, ali mnogi ipak ostaju i bilo bi dobro da medijske kuće prvo pre- poznaju kvalifikacije sa kojima oni dolaze, a zatim i da ih isko- riste u unapređenju svojih programa. Pišući ovo, ni u kom slučaju ne zaboravljam da u medijskim kućama rade ljudi koji se bave zvukom, svetlom, vizuelnim efek- tima itd. koji imaju veliko iskustvo koje ne sme da se zanemari. Nezgoda nastaje kada se promeni sistematizacija radnih mesta, pa nešto što je do juče bila dovoljna i potrebna kvalifikacija za određeno radno mesto (npr. srednjoškolska diploma), postane nedovoljna kvalifikacija i preduslov spuštanje na niži rang, ili čak za otkaz. Trebalo bi naći načina da se takvi slučajevi preduprede, odnosno dozvoliti zaposlenima da dopune svoje kvalifikacije i da te dopune postanu prepoznate u sistemu poslodavca. Neki od zaposlenih biraju da se upišu naknadno na fakultet i studiraju uz rad. Takvo preuzimanje obaveza predstavlja veliku i nimalo laku odluku da osoba koja ima puno radno vreme, možda već i značajne porodične obaveze, preuzme na svoja pleća i obaveze redovnog studenta, što uopšte nije lako izvesti. Ipak, oni koji se odluče na takav korak budu uglavnom vrlo zadovoljni svo- jim izborom, studiranje ih osveži, proširi im vidike, a oni često budu jedni od najboljih studenata, što zbog postojećeg stručnog iskustva, što zbog lične zrelosti i fokusiranosti. Takvi ljudi su izuzetno korisni za svoje poslodavce, jer odlično poznaju proces rada, imaju savremena znanja i veštine i očito su spremni da unapređuju i sebe i svoju radnu okolinu. Međutim, ne mogu svi da se obavežu na obavezu višegodiš- njeg studiranja iz raznih ličnih, porodičnih, finansijskih i drugih razloga i za takve ljude takođe treba da se nađe rešenje. U Evropi postoje inicijative da se profesionalno iskustvo prepoznaje kao deo školovanja. Međutim, taj posao je osetljiv i zahteva pažljiv, multikriterijumski pristup. Niti možemo nekome ko je radio na određenom mestu određeni broj godina samo da damo diplomu fakulteta, niti opet možemo da posmatramo novog srednjoškolca na isti način kao nekoga ko je završio istu tu školu, a zatim radio 20 godina u struci. Rešenje leži u doobukama i sertifikaciji koje bi trebalo da definišu medijske kuće u saradnji sa obrazovnim institucijama. Rezultati sertifikacije bi trebalo da budu prepoz- nati u Nacionalnom okviru kvalifikacija i u sistematizaciji rad- nih mesta, te bi to bio način da se prevaziđe jaz u generacijama i stručnosti. Postojanje takvog sistema bi uklonilo razloge za surevnjivost na koji mladi diplomci nailaze kada se zaposle u tele- vizijskim i radio-stanicama, a takođe bi omogućilo da se među već postojećim zaposlenim razdvoje oni koji su spremni i koji nisu spremni da napreduju. Jer napredovati se mora, to je impe- rativ rada u elektronskim medijima i, koliko god da to surovo zvučalo, lično smatram da onima koji nisu spremni da napreduju kroz čitavu svoju karijeru zaista nije mesto u televizijskim i radio- stanicama. Priprema sistema doobuka i sertifikacije zahteva obiman rad stručnih timova sastavljenih od velikog broja ključnih činilaca, u ovom slučaju predstavnika obrazovnih institucija, predstavnika medijskih kuća i predstavnika stručnih udruženja uz omoguća- vanje javne rasprave. Deluje da postoji dobra volja svih zain- teresovanih strana, ali od dobre volje, do organizacije i realizaci- je treba mnogo uslova da se ispuni, te je za sada nejasno kada bi i kako ovaj posao mogao da se završi. Osim pomenutih zanimanja za koja se traži viši stepen kvali- fikacija, medijske kuće će morati da se okrenu ka sve većem broju IT stručnjaka. Nove generacije gledalaca sve više pristupaju pro- gramima na načine koji su suštinski drugačiji od klasičnog gledanja televizije, koje podrazumeva da gledalac prati vreme kada počinje određena emisija, pazi da u to vreme bude slobodan i uključuje televizor da bi gledao određenu emisiju u određeno vreme. Gledaoci danas vole da „premotaju“ emisiju na početak, da izaberu emisiju od prethodne nedelje i uopšte da biraju pro- gram koji gledaju na mnogo aktivniji način nego samo biranjem vremena kada će uključivati televizor. To, naravno, ne važi za sve vrste publike, ali je trend koji se širi dovoljno brzo, da moramo da ga shvatimo ozbiljno. Takav način emitovanja podrazumeva sasvim drugačiji način razmišljanja o beleženju podataka (pri- premljenih sadržaja) i o njihovoj dostupnosti. Kad se tako postave stvari, postaje jasno da su televizijama potrebne određene vrste IT stručnjaka, pre svega stručnjaci za podatke (data scientist) koji proučavaju postojeće podatke o sadržajima i o korisnicima i, spa- jajući ih zajedno, definišu sisteme koji su privlačniji i dostupniji publici. Tu su zatim i programeri grafičkog korisničkog interfej- sa i dizajneri interfejsa i ostale vrste IT stručnjaka koji su speci- jalizovani za medije. Neki od stranih medijskih servisa koji su dostupni preko kablovskih operatera nude model uređenja budućih medija. Na nama je da identifikujemo veštine koje su potrebne za realizaci- ju tih novih medija, da iškolujemo kadrove i, što je veoma važno, da im pružimo priliku da svojom stručnošću i novim idejama obo- gate naš medijski prostor i ponudu. izazovi 21. veka link www.mediart.org 13 septembar 2015 broj 110 - 112 medije

B Brojne su teze postavlje- ne i knjige napisane o internet kulturi, virutel- nom identitetu i svim kolate- ralnim pojavama tehnoloških promena koje su direktno uti- cale na svet koji nastanjujemo. Dileme i pitanja kakvu kulturu generišu nove tehnologije, dru- štvene mreže i softverski alat koji upotrebljavamo u poslov- nom i privatnom okruženju, opšte su mesto svake rasprave o društvu XXI veka. U poku- šaju definisanja šta internet prostor jeste i šta predstavlja, za krajnji zaključak od ključne je važnosti koji aspekt onlajn prostora postavljamo kao do- minantan u procesu mišljenja, odnosno šta je naša nulta hipo- teza. Za autorku teksta virtuelni prostor je eksplicitno društve- no-politički prostor, čija je kul- turološka matrica posledica političkog delovanja pojedina- čnih korisnika, ali istovremeno i posledica egzistencije samih platformi na kojima se delova- nje pojedinaca dešava (poj- mom platforma obuhvaćene su sve vrste korisničkih alata na kojima se delovanje pojedina- ca dešava). Svest o dinamičkoj međuzavisnosti korisnika in- terneta i aplikacija putem kojih se ostvaruje onlajn prisustvo jeste specifikum i prvi uslov za kreiranje onoga što vrlo neod- ređeno nazivamo internet kul- turom. To je posebnost koja ni u jednom drugom odnosu čo- veka i medija kojim on/ ona izražava svoje biće nije u toj meri izražena i u toj meri, samim tim, utiče na to izraža- vanje. Svi dosadašnji mediji kojima smo izražavali lično viđenje sveta ili pak, kolektiv- ne stavove, vizije i/ ili vredno- sti, bili su drugačijeg kvaliteta. Bilo da se radilo o slikarskom platnu, jeziku, notnom sistemu, kamenu i dletu, radijskom pro- storu ili političkom plakatu, svi su ti mediji bili jednosmerno kodirani, koliko god da su u sebi nosili snažnu ličnu ekspre- siju ili političku poruku. U novoj i uvek dvosmernoj onlajn komunikaciji, koja ni- koga ko je prisutan ne ostavlja bezbednim u niši jednosmer- nog samogovora, dolazi do kvalitativne izmene pojmova pošiljalac, primalac i poruka. Onlajn medijsko okruženje u fenomenološkom smislu uvodi mogućnost poništavanja razli- ke između pošiljaoca i primao- ca poruke. Onaj ko kreira i postavlja sadržaj na mreži biva istovremeno i kreiran na njoj, kako plasiranjem svog identi- teta za koji ne postoji kontrol- ni mehanizam provere legiti- miteta istog u odnosu na real- no Ja u stvarnosti (sic!), tako i akcijom Drugog/ Drugih koji su onlajn, a koji sa njim na posredan ili neposredan način dolaze u kontakt. Kulturološki horizont on- lajn prostora grade svi učesni- ci, uključujući i delanje najbe- zazlenijih korisnika elektron- ske pošte i pasivnih (sic!) posmatrača dešavanja na mre- ži. U otvaranju mogućnosti da svako ko je onlajn ima prostor za javni govor leži razlog zbog kojeg se onlajn prostor posma- tra kao društveno-politički pro- stor, pri čemu se ne promišlja snaga pojedinačnih gledišta, www.mediart.org link 14 septembar 2015 Kulturolo{ko uobli~avanje vi mr Gordana Bek~i} Pje{~i} broj 110 - 112

već bit takvog govora: taj se govor čuje u javnom prostoru internet okruženja, njega čuju Drugi, koji time što se nalaze u istom okruženju imaju moguć- nost da uzvrate govorom i uspostave kontakt sa onim ko govori. Sve je to na korak od debate, a debata je, u finalu, politički diskurs par exellance. Dodatna vrednost onlajn okru- ženja, koja mu obezbeđuje kvalitet političkog, jeste činje- nica da struktura političkog prostora per se poseduje iste kvalitete kao i onlajn prostor - to je prostor međuzavisnosti, prostor višedimenzionalne po- vezanosti uzroka i posledica u kojem nije moguće da se akci- je i posledice posmatraju line- arno, i koje kroz sinergiju uti- caja dovode do određene pro- mene. Internet prostor je javni, pa samim tim i politički prostor, s tim što su tehnološke moguć- nosti otelotvorile u potpunosti jednu od društveno najznačaj- nijih parola feminizma: lično je političko. Determinisanost in- ternet/ vajerles prostora kao javnog je sine qua non svake ozbiljnije analize ove teme. Samo biće globalne mreže, bez ikakve razlike koji modalitet njegove upotrebe da koristimo ili promišljamo, podrazumeva umreženost naših uređaja, is- ključujući ontološku pretpo- stavku privatnosti čovekovog života. Ostajanje u sferi privat- nog, te samim tim i van politi- čke arene (ne)moguće je isklju- čivo potpunim odricanjem od tehnoloških pogodnosti koje nam ovo okruženje obezbeđuje - od mobilnog telefona, do lič- nog bloga, naloga na raznim društvenim mrežama ili poziva na društvenu akciju kroz pove- zivanje sa istomišljenicima i organizovanjem aktivnih gra- đana u politički aktivnu grupu. Svakim pojedinačnim zakora- čenjem u onlajn prostor mi ula- zimo u javni prostor u kojem se čuju milioni, sada već milijar- de glasova. Nemanje svesti o ličnoj, makar i rudimentarnoj i krajnje pasivnoj ulozi i, samim tim, odgovornosti u javnom prostoru našeg onlajn postoja- nja, neodgovorno je i nezrelo ponašanje, pre svega prema nama samima i veoma podse- ća na rečenicu koju često možemo da čujemo: Mene politika ne zanima, a da pri tom oni koji je izgovaraju žele dobru platu, sređen zdravstve- ni sistem, obezbeđenu penziju i efikasne zakone koji štite nji- hove interese. Odgovornost prema onome što kažemo on- lajn stoga proističe, ne samo iz apsekta vidljivosti i tehnološke večnosti rečenog (jer postav- ljeni sadržaj ne možemo u pot- punosti izbrisati), već iz same prirode okruženja u kojem delamo. U dvosmernom govo- ru nalazi se, zakonu akcije i reakcije koji karakteriše inter- net okruženje, kao osnovni potencijal ontološko utemelje- nje njegove kulturološke matri- ce – da je ona govor, odnosno razgovor. Internet kultura je govorna, oralna kultura koja podrazumeva razmenu, odnos, kontakt. Čak i onda kada sadr- žaji nisu jezički, šum glasova je ono u čemu se nalazimo, zato što mogućnost reakcije Drugog u obliku odgovora, upita, komentara, kritike, po- stavljanjem sličnog sadržaja suštinski jeste govor, razgovor, debata i razmena mišljenja. U ovakvom svetu Kastelsov pojam masovne samokomuni- kacije ne može da opstojava kao osnovna distinktivna linija internet okruženja kao medija i kao matrice našeg onlajn iden- titeta. Svakako da su internet i vajerles okruženje radikalno promenili našu percepciju sveta i naše razumevanje sop- stvenog bića. Internet je pro- menio naše biografije u toj meri da je danas ona priča sa početka o razlici realnog i onlajn identiteta prilično rela- tivizovana. Kako sugeriše Makluan, mediji nisu samo informacioni kanali, već nas oni snabdevaju materijalom za razmišljanje, ali i oblikuju pro- ces mišljenja. Ukoliko imamo u svesti saznanje da je internet okruženje prostor našeg govo- ra, a što nije samo politička kategorija već i pitanje javnog nastupa, odnosa sa javnošću, mogućnosti našeg uticaja na Drugog ali istovremeno rizična zona svakodnevne procene našeg prisustva na mreži od strane nama (realno) nevidlji- vih i vidljivih Drugih, onda je dalja kulturna nadgradnja (sic!) onoga što govorimo onlajn pitanje pažljivog izbora. Jer nas Drugi posmatra. I to važi, kako za pojedinačne, tako i za sve druge kao kreatore internet govora i bez obzira koliki je opseg uticaja izgovo- renog. link www.mediart.org 15 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka — tehnologija i kultura rtuelnog i be`i~nog prostora Spektakl nije samo skup slika; to je dru{tveni odnos me|u ljudima posredovan slikama. Gi Debor, Dru{tvo spektakla (1967)

S Svakodnevno „jurcanje“ za vestima, novim i uvek novim pričama i te- mama koje na medijskom tržištu traju sve kraće, ne samo da umara nego i obeshrabruje. Čak se i najboljim, najupor- nijim i najradoznalijim novinarima deša- va da stanu i da se zapitaju – čemu sve to? Svakog dana iz početka. Onima koji prate samo jedan, uzak, segment života često se čini da neprestano pišu jednu te istu stvar, jednu jedinu priču. Svaki dan počinje od prazne stranice koju bi valjalo ispuniti novim, zanimljivim i korisnim sadržajem. Svaki dan iz početka i od nule, kao u filmu Dan mrmota. Naravno, u prirodi je medija (s tim smo se valjda pomirili kada smo počeli da se bavimo ovim poslom) da stare priče i vesti zamenjuju novim i po mogućnosti što originalnijim sadržajima. Nove tehno- logije, uz mnogo dobrog i korisnog, učini- le su da novinarski sadržaji na tržištu traju sve kraće. Zahvaljujući internetu i druš- tvenim mrežama sada svako može da nas obaveštava o bilo čemu i to gotovo u real- nom vremenu. Ta neverovatna brzina i lakoća protoka informacija s jedne strane, i glad za uvek novim sadržajima s druge, čini da aktuelnost događaja ili priče traje sve kraće, a najčešće taman koliko traje i sam događaj. Medijskih sadržaja i novi- narskih priča koje su „na čekanju“ sve je manje ili ih uopšte nema. Mediji gutaju gotovo sve. Osim što neprestana trka za svežim vestima novinare prilično zamara, obez- beđivanje novog i originalnog medijskog sadržaja za jednokratnu upotrebu prilično i košta. Upravo su racionalizacija poslo- vanja medijskih kuća i večiti nedostatak novca razlog što je od menadžera i mar- ketinških stručnjaka potekla ideja o više- kratnoj upotrebi istog medijskog sadržaja tj. o recikliranju starog, već objavljenog, medijskog materijala. Logika ove racio- nalizacije je vrlo jednostavna: umesto da sedam dana u nedelji tražimo novotarije - što je uvek teško, a naročito kada su budžeti kratki, mogli bismo isti sadržaj da recikliramo i po nekoliko puta. Nove tehnologije, internet platforme kao da su stvorene za to. Dakle, pitanje je kako da od starog, nekoliko puta već objavljenog materijala, napravimo novi, angažovani, medijski sadržaj, a da pri tome zadržimo svežinu, kvalitet i osvojimo novu pub- liku? Iako je ideja o reciklaži medijskog sadržaja potekla od menadžera, i u skladu je sa vrlo strogom podelom rada na kojoj menadžeri insistiraju, odgovor na pret- hodno pitanje ipak je ostavljen kreativci- ma koji medijski sadržaj proizvode – no- vinarima, urednicima i producentima. Podrška tehničkog osoblja i programera, njihova stručnost i pomoć novinarima je- su dragoceni, ali nisu i presudni. Zbog toga ovde i naglašavamo dve važne činje- nice: 1. Recikliranje medijskog sadržaja ne znači jednostavno menjanje datuma na članku koji ste napisali i objavili pre, reci- mo, četiri godine. Koliko god da bi to bila velika ušteda vremena u odnosu na kreiranje potpuno novog originalnog sa- držaja, reciklaža ipak zahteva mnogo više truda i kreativnosti. Ideja jeste da se nešto što smo ranije kreirali - preradi, ali i da mu se doda nova vrednost i da se tako osveženo objavi. 2. Nije svaki medijski sadržaj pogodan za osvežavanje, renoviranje, za inovira- nje, proširivanje, nadogradnju i reobjav- ljivanje. O tome šta u medijskom smislu „drži vodu“, šta u autorskom i produkcij- skom smislu jeste, a šta nije pogodno za reciklažu takođe ne odlučuju inženjeri nego novinari i urednici. Hoće li medijski sadržaj biti pogodan za medijsku recik- lažu zavisiće najvećim delom od same teme, ali i od autorskog pristupa prilikom prikupljanja informacija u različitim for- matima još prilikom kreiranja originalnog medijskog proizvoda. Za one koji razmišljaju o recikliranju, evo nekoliko predloga koji mogu pomoći da preoblikujete i promenite svrhu starom medijskom sadržaju i vašim već objavlje- nim pričama udahnete novi život:  Jedinstvene dugačke tekstove i sa- držaj na kojem ste dugo radili, možete podeliti na kraće celine. Umesto jednog naslova i jedine priče napravite više njih. Doradite ih tako da svaka predstavlja po- sebnu zaokruženu priču i celinu. Unesite sveže detalje, dodajte nova saznanja, dru- ge izvore … osvežite svaki od posebnih elemenata koji su nekada činili jednu priču.  Sakupite različite priče u jednu celinu. Ako u novinarskom opusu nemate mnogo dugačkih novinarskih priča koje možete deliti na kraće, možda imate mnogo kraćih priča koje obrađuju istu temu iz različitih uglova, ili se idejno dodiruju a koje relativno lako, uz neop- hodna osvežavanja i doradu, možete spo- jiti u dužu celinu i objaviti pod jednim naslovom. Napravite inventar onoga što je vredno reobjavljivanja.  Proširite već objavljene priče. Kad radimo pod pritiskom sve kraćih rokova često nemamo vremena da dubinski „začeprkamo“ priču u potrazi za činjeni- cama koje nisu očigledne i kriju se ispod površine. Možda je baš sada vreme da se vratimo starim dobrim pričama i posveti- mo im pažnju koju zaslužuju, oplemeni- mo ih i produbimo novim detaljima, uglo- vima, svedočenjima. I stari, već završeni, sudski procesi se obnavljaju kada na svet- lost dana isplivaju nove činjenice, okol- nosti, svedoci …  Reformatirajte stare priče. Pred- stavljanje starog sadržaja u novom for- matu ili formatima može da bude odličan način da mu udahnemo novi život. Neka- da to može biti jednostavno, kao na primer „skidanje“ razgovora sa videa ili audio priloga radi objavljivanja u štam- panim ili online medijima ali u tekstual- nom formatu. Ako je razgovor ili intervju celovit, dobro vođen, zanimljiv i aktuelan, transkript možemo objaviti u celini sa minimalnim intervencijama. S druge stra- ne, uz malo veštine i mašte možemo kreirati infografiku na osnovu informacija i podataka iz nekog već objavljenog ma- terijala. Video materijal se može montirati u slajdšou i prezentovati kao zanimljiva fotoreportaža ili putopis. Od novinarskog intervjua za štampu možemo napraviti recimo uzbudljivu reportažu za internet i oplemeniti je sjajnim fotografijama koje nisu našle mesto u štampanom izdanju, dodati video i audio klipove.  Osvežite, ažurirajte stare priče. Neki medijski sadržaji po samoj svojoj prirodi imaju vrlo kratak životni vek. Žan- www.mediart.org link 16 septembar 2015 broj 110 - 112 Recikla`a medijskog dr Goran Bulatovi}

rovski, to su najčešće vesti i izveštaji. Oni su sigurno bili pravovremeni i sveži kada ste ih napisali i objavili, ali se sada čine da su pobegli iz muzeja egipatskih mumija. Takvim sadržajima možemo produžiti život ako se vratimo u prošlost, a zatim bajati materijal reanimiramo injekcijama novih saznanja. Obezbedite, na primer, sveže statističke podatke, pokazatelje novih trendova, ili u nekoliko pasusa objasnite publici šta se u međuvremenu dogodilo ili promenilo. Čak i ako odlučite da napišete noviju verziju starog članka, staru možete zadržati i osvežiti tako što ćete u novi materijal ugraditi hiperlink ka originalnom članku.  Promenite publiku. Novinari koji dugo rade u nekom mediju ili u više njih, obično poznaju svoju publiku. U tabloidi- ma tačno znaju kakve sadržaje i kakav pristup njihova publika očekuje pa joj se tako i obraćaju. U kompakt novinama ili modnim magazinima urednici i novinari takođe prilagođavaju sadržaje potrebama i očekivanjima njihove publike. Stoga pažljivo preispitajte svoje novinarske priče i članke i razmislite da li se neki od njih mogu preraditi tako da budu zanim- ljivi i korisni drugoj i drugačijoj ciljnoj publici, a da pri tome ne izgube na kva- litetu. Šteta bi bilo da za vaše ideje ne znaju i drugi. Na primer, možemo li stro- go tehnički članak o kompjuterima i pro- gramiranju učiniti čitljivim i zanimljivim starijoj publici sa niskim informatičkim znanjima? I obrnuto, možemo li neki vrlo sofisticiran članak sa obiljem statističkih ekonomskih podataka prilagoditi i učiniti ga zanimljivim mlađoj, recimo student- skoj, publici? Naravno da možemo. Ma- terijal imamo, na nama i našoj kreativnos- ti i veštini je da ga preoblikujemo, aktueli- zujemo, osvežimo i udahnemo mu novi život.  Oglasite i razglasite svoj osveženi medijski sadržaj. Bez obzira na to da li je u pitanju potpuno novi članak ili smo nešto već objavljeno osvežili i na drugači- ji način predstavili, nije na odmet da svoje sadržaje promovišemo i da pozovemo pu- bliku da ih pročita, odgleda ili odsluša. Uostalom, sve medijske kuće najavljuju i reklamiraju sopstvene programe i sadrža- je. Na primer, serija članaka o tome kako reciklirati stari medijski sadržaj koje smo objavili na blogu, može biti dobra promo- cija elektronskog udžbenika o reciklaži koji upravo izlazi iz štampe. Takođe, naše blogove možemo promovisati na druš- tvenim mrežama, u štampanim i elektron- skim medijima i obrnuto, naše radijske i televizijske emisije i druge sadržaje mo- žemo promovisati na blogu i društvenim mrežama - Facebooku, Twitteru, Youtu- beu … Lista saveta ovde se ne završava, a naši predlozi mogu dobro poslužiti onima koji pokušavaju da osmisle načine da novi- narski reanimiraju stari sadržaj na novim platformama. Za upotrebu novih tehno- logija potrebne su i nove veštine, ali bez starih, dobrih, novinarskih veština, sama tehnologija ne znači mnogo. Reciklaža jeste sjajna strategija za povećanje novi- narske proizvodnje, ali samo ako je radite dobro. Ako bolje razmislite, reciklažu (tuđeg) sadržaja rade najviše oni kojima novinarstvo nije profesija ali eto vole da tvituju i retvituju, fejsuju, lajkuju, hejtuju, smatraju i komentarišu. Otuda toliko me- dijskog đubreta, pa nam je osim reciklaže neophodna i medijska ekologija. Pre nego što se odlučite da svoje ma- terijale reciklirate, razgovarajte sa ured- nicima i kolegama. Upitajte se: da li za stare teme koje zavređuju reciklažu imate odgovarajući materijal? Šta je to novo što reciklažom želite da pružite publici? Da li reciklažu radite samo zbog štednje ili da bi materijalu dodali neku novu vrednost? Imajte na umu i da se novinari sve više žale da sve manje odlaze na teren, malo razgovaraju sa ljudima a radno vreme pro- vode sedeći ispred monitora upravo obra- đujući agencijske vesti, stranačka i korpo- rativna saopštenja, fotografije, video i audio materijale koji im „na noge“ stižu iz brojnih PR i marketinških agencija. Reciklaža zaista nije loša ali na nju morate da mislite pre nego što originalni sadržaji nastanu ili zastare – nju planirate kad se pripremate za zadatak, kada od- lazite na teren, kada sakupljate nove in- formacije i materijal i kada pišete potpuno nove, originalne sadržaje. Upitajte se, uostalom, zašto uopšte radite novinarski posao? link www.mediart.org 17 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka — tehnologija i kultura sadr`aja

Z Zahtevna i, istovremeno, neophodna aktivnost diskograf- skih i programskih radijskih i TV arhiva je njihova revi- talizacija i digitalizacija. Ona iziskuje posebne kadrovske kapacitete i finansijska sredstva za opremu, uz trošak samog procesa popravljanja kvaliteta analognog snimka (revitalizacija) i njegovog prebacivanja u digitalni format. Ali novi formati digi- talne distribucije njihovog sadržaja pružaju velike mogućnosti za nove izvore prihoda. Savremeni načini plasmana, odnosno eksploatacije, audio i audiovizuelne produkcije zasnivaju se na digitalnim formama dis- tribucije na internetu, ponudi raznovrsnih sadržaja koji su poten- cijalnom korisniku dostupni u vreme i na način koji samostalno bira. Diskografska industrija, emiteri i TV produkcije su veoma prisutni na internetu, na društvenim mrežama, sajtovima za raz- menu sadržaja i digitalnim prodavnicama koje nude preslušavanje (streaming) i preuzimanje (download) njihovih proizvoda. Ovi vidovi korišćenja autorskih i srodnih prava su regulisani zakonskim normama i većina država ih definiše kao pravo mehaničke reprodukcije fonograma i videograma i pravo nji- hovog interaktivnog činjenja dostupnim (reproduction i on demand rights). Ali, dok je pravo mehaničke reprodukcije tradi- cionalno prisutno u međunarodnim i nacionalnim propisima iz oblasti autorskog i srodnog prava, pravo interaktivnog činjenja dostupnim postoji od 1996. godine, kada su donete odgovarajuće međunarodne konvencije i tek kasnije ono postaje element nacionalne regulative. U takvim okolnostima emiteri i diskografska industrija mogu da plasiraju audio i audio-vizuelne sadržaje na internetu, ili u okviru platformi „na zahtev“ koje IP TV i drugi telekomunika- cioni operateri uspostavljaju, ukoliko su ugovorima sa individu- alnim autorima i nosiocima srodnih prava regulisali ove vidove eksploatacije njihovih dela. Kada se radi o emisijama i fonogramima proizvedenim pre 1996. godine, pravo interaktivnog činjenja dostupnim nije moglo biti ustupano ugovorima sa autorima i nosiocima srodnih prava, izuzev ako se radi o ugovorima koji su obuhvatali sva postojeća i buduća prava, odnosno sve vidove eksploatacije njihovih ost- varenja. S druge strane, ima mišljenja da su takvi ugovori, koji na celovit način obezbeđuju proizvođačima emisija i fonograma mogućnost plasmana proizvoda, suprotni principima autorskog i srodnih prava, koji se zasnivaju na uskom tumačenju obima ustu- pljenih prava. Međutim, nije poznato da je neki autor ili nosilac srodnog prava pokrenuo sudski postupak kako bi takvu vrstu ugovora poništio u delu koji na celovit način reguliše obim ustu- pljenih prava i obuhvata prava koja se definišu kao „sva ostala“ ili „buduća“, odnosno prava koja prate tehnološki napredak koji, po prirodi stvari, donosi nove vidove njihove eksploatacije. Ako se ugovorima koji su zaključeni pre 1996. godine ne pred- viđa tako široko definisano pravo eksploatacije dela onda je neophodno da se aneksima tih ugovora predvide vidovi interak- tivnog činjenja dostupnim, kao novi oblici eksploatacije dela koje autor ili nosilac srodnog prava ustupa pod određenim uslovima. Ti uslovi mogu biti nekomercijalni ili komercijalni. Vremenom se uspostavlja praksa da se procenat od ostvarenih prihoda od plasmana na internetu određene emisije ili fonograma ugovara kao naknada za prenos ovih prava. Diskografska industrija je u sadašnjim tržišnim okolnostima u većoj meri fokusirana na digitalnu distribuciju fonograma u okviru digitalnih prodavnica na internetu, nego na klasični plas- man kompakt diskova. Takođe, kao i proizvođači emisija (emiteri i TV produkcije) to se ogleda u zastupljenosti na sajtovima za razmenu sadržaja i društvenim mrežama na internetu, jer se omogućavanjem besplatnog striminga, prema pravilima ovih mreža, monetizuju njihovi partnerski profili, sa kojima kompani- je koje su vlasnici sajtova dele marketinški prihod. Standard koji se primenjuje u diskografskoj industriji je da se autorima i drugim nosiocima prava na određenoj muzičkoj numeri ili videogramu ustupa do 10% od ostvarenih prihoda od digitalne distribucije i monetizacije partnerskih profila na društvenim mrežama. Naravno, ovo je uobičajeno rešenje koje ne važi u svim slučajevima jer se sa nosiocima prava može ugo- voriti različit procenat učešća u ovim prihodima ili drugačiji način obračunavanja naknade za ustupanje ovih prava. U nordijskim zemljama primenjena je posebna opcija u okviru sistema kolektivne zaštite autorskog i srodnih prava, poznata kao ECL (extended collective licensing) kojom se emiterima obezbeđuju sva prava na arhivskim materijalima koja nisu obuh- vaćena pravom proizvođača emisija. Slabost ovakvog sistema je u činjenici da ima autora i nosilaca srodnih prava koji nisu prih- vatili da njihova ostvarenja budu regulisana na ovaj način. Pored toga, ograničena je mogućnost primene sličnog modela u zem- ljama u kojima, za razliku od nordijskih, postoje nesporazumi u odnosima emitera i organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih i srodnih prava. U Srbiji postoji mogućnost da se, pre svega prava muzičkih autora, koja se koriste u okviru novih sistema digitalne distribucije, regulišu u sistemu kolektivne zaštite. Korišćenje arhivskih materijala u produkciji novih audio i audio-vizuelnih sadržaja koji se koriste na tradicionalniji način, kao što su emitovanje i klasična prodaja, takođe je u neposrednoj vezi sa sadržajem originalnih ugovora sa individualnim nosioci- ma prava i često podrazumeva potrebu zaključenja aneksa. Diskografska industrija, TV produkcije i emiteri bi trebalo da u poslovne planove plasmana proizvoda u okviru kojih su korišćeni arhivski materijali ukalkulišu i deo koji, u odgovara- jućim slučajevima, pripada njihovim originalnim kreatorima. www.mediart.org link 18 septembar 2015 broj 110 - 112 www.autorskaagencija.com Prema navodima Autorske agencije za Srbiju, najpoznati- je organizacije za zaštitu intelektualne svojine koje deluju na globalnom nivou su: Svetska organizacija za intelektualnu svojinu - www.wipo.int, UNESCO - www.unesco.org i Evrop- ski patentni zavod EPO - www.epo.org . R. L. Kori{}enje arhivskih audio-vizuelnih materijala u digitalnim formatima Zlatan Begovi}

N Novinari koji su specijalizovani za izveštavanje iz oblasti kulture (i ostali) zahvaljujući „novim“ teh- nologijama koje su izazvale revoluciju u novinarstvu, imaju na raspolaganju i online platforme kao izvore informisanja. Iako se „tradicionalisti“ protive upotrebi ovog „nepouzdanog“ izvora, danas je svakom novinaru neophodan zbog brzog dolaska do informacija - jednim klikom. Dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku Miodrag Kujundžić i dugogodišnji novinar kulturne rubrike Dnevnika, Igor Burić, je počeo da se bavi novinarstvom u vreme kada je internet zaživeo na ovim prostorima. U radu se oslanja na internet portale, ali i štampane enciklopedije. - Najuobičajenija i polazna platforma je google.com . Način pretraživanja i dolazak do željenih izvora ne zavisi samo od određenih portala, već i od vašeg stava, obrazovanja i intuicije. Pored ličnih karak- teristika i predispozicija veoma je bitan timski rad sa kolegama iz redakcije koji vam mogu pomoći, a novinarstvo je retko usamljenički posao. Prema nekim statistikama, posle google.com, najposećenija platforma je slobodna enciklopedija wikipedia.org , odnosno na srpskom jeziku sr.vikipedi- ja.org . Međutim, ova platforma je nepouz- dana, pošto svi korisnici mogu da admini- striraju članke. Novinarski izvori informacija su sva- kako i sajtovi nekih drugih institucija i organizacija. Mnoge knjige se mogu naći i u elek- tronskoj formi, a najčešće se posećuje sajt scribd.com . Iako nije domaći sajt, na njemu se mogu naći naslovi na mnogim jezicima. Bitno je napomenuti da i gradske biblioteke, od kojih su najpoznatije Bib- lioteka grada Beograda (bgb.rs) i Gradska biblioteka u Novom Sadu (gbns.rs), pored elektronskog kataloga, nude usluge i digi- talne biblioteke, gde se besplatno mogu čitati knjige i časopisi, objavljeni od druge polovine 19. veka na ovamo. Korisnici mogu i da se informišu o predstojećim književnim događajima, koji se na oba sajta redovno ažuriraju. Sličan je i portal najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije, Matice srpske (mati- casrpska.org.rs), koji pored književnih i naučnih knjiga i studija besplatno plasira u digitalnom obliku i Glasnik Matice srpske. Iako bi trebalo da izlazi jednom mesečno, u trenutku kada je članak pisan, poslednji objavljeni broj je decembarski iz 2014. godine. Na portalu postoji i kalen- dar događaja koji se odvijaju unutar insti- tucije, a često se updatetuje. Prevođenje može biti itekako korisno za novinare koji izveštavaju iz drugih zemalja ili o nekoj drugoj kulturi. Rečnik na adresi onlinerecnik.com , nudi moguć- nost prevođenja na 10 jezika, leksikon na engleskom, nemačkom i francuskom jezi- ku, a gramatičke lekcije su dostupne samo na engleskom jeziku. Gotovo da je postalo uobičajeno da portali kulturnih centara, pozorišta i muze- ja nude informacije o filmskim, muzičkim, likovnim, scenskim, izložbenim programi- ma. Humanitarne organizacije poput Crve- nog krsta (redcross.org.rs) i Jazasa (jazas.net) nude i raznovrsne edukativne sadržaje. Iako se time najčešće bave novi- nari informativne redakcije, često se nji- hov rad može svrstati i u kulturni domen. Turistička organizacija Srbije (srbi- ja.travel), pored različitih destinacija i priča iz istorije, pruža informacije i o ma- nifestacijama koje su specifične za određe- na područja: exitfest.org počinje aktivnije da se updatetuje početkom proleća, a nakon završetka festivala aktivnost plat- forme je u padu; guca.rs se ne osvežava često za razliku od nishville.com koji je veoma zahvalan za novinare. Pored portala različitih institucija i organizacija, PR agencije novinare sva- kodnevno zasipaju mailovima. Kada se novinar nađe na mailing listi jednog PRa, kao da se našao na listi mnogih od njih. Poznato je da PR uvek čuva svoje kontak- te, čak i kada pređe u drugu firmu. Zato nije čudno ako novinar koji prati oblast poljoprivrede, počne da dobija informaci- je za kulturnu rubriku. Forumi i komentari, po kojima kod nas prednjači facebook.com, najrašireniji su oblik pisanja na internetu, ali ... - Sad je već tehnički dokazano da može da se napravi program koji će da simulira neke komentare, odnosno da komentariše kao ljudsko biće. Preko toga se piše sve i svašta, to su paušalne i primitivne, često i vulgarne ocene. Ne mislim po rečniku, nego po načinu razmišljanja koji je tamo prisutan, koji je svojevrstan nekoj vrsti pijace, gde svako licitira svačim i prodaje svašta, a ljudi kupuju svašta i slušaju svaš- ta. To je potpuna iluzija bilo kakve komu- nikacije, smatra Miodrag Kujundžić. Platforme mogu da budu nepouzdane, a informacije koje novinar nalazi su broj- ne, aktuelne ili stare par godina. U online svetu dolazi i do mešanja mišljenja struč- njaka i amatera, novinara i blogera, što može da stvori pogrešnu predstavu o podacima i vrednostima. Sa druge strane, nigde se ne može naići na toliku (brzu) dostupnost informacija. Postoje brojni kri- terijumi na osnovu kojih novinar može da proceni koji su sajtovi njemu dragoceni, ali je neizostavno da zna da li traži jednu ili više igala u plastu sena. link www.mediart.org 19 septembar 2015 broj 110 - 112 Igle u plastu sena Nikolina Raki} izazovi 21. veka — tehnologija i kultura

Dejan Maslinković, galerija SANU u Beogradu: Delimično smo zadovoljni. Malo je novinara koji su stručni da pišu o specifičnim temama iz nauke i kulture. Mediji treba da unaprede komunikaciju sa nama tako što bi se odredio novinar koji bi pratio događaje iz galerije SANU. Biljana Šego, PR Ateljea 212 u Beo- gradu: Zadovoljna sam načinom izvešta- vanja medija. Međutim, problem je sam koncept medija kada je u pitanju izvešta- vanje o kulturi. Gotovo da nema posebnih emisija o kulturi i da sam prostor za to gotovo ne postoji osim u nekim štampa- nim medijima. Unapređenje može teći u pravcu da bi svaka tv stanica, štampani i internet mediji morali da imaju posebne prostore za kulturu što bi onda otvorilo prostor za veću zastupljenost i samim tim popularizaciju kvalitetnih sadržaja kakve nude predstave Ateljea 212. Miroslav Ninković, PR Kulturnog centra u Rumi: Ustanova Kulturni centar u Rumi delatnost zasniva na pozorišnom, muzičkom, likovnom i filmskom progra- mu. Jedan od najvažnijih ciljeva svakako je pravovremena informacija i najava aktuelnih dešavanja. U tom smislu kontakt Ustanove sa elektronskim i pisanim medi- jima je od izuzetnog značaja. Tačna, jasna i brza informacija, uz kvalitetan sadržaj, preduslov su dobre posećenosti programa. Saradnja Kulturnog centra se uspešno rea- lizuje sa elektronskim medijima Regional- nom Sremskom televizijom, Regionalnim radiom Srem, odnosno sa pisanim mediji- ma Sremske novine i Rumske novine. Pro- grami se sedmično najavljuju u formi pre- gleda dešavanja u novinama, tj. kroz vesti na radio i tv programu, ili gostovanjem PRa ustanove u specijalizovanim emisija- ma koje prate kulturni život grada. Novi- narima je omogućen besplatan ulaz na sve programe, snimanje delova predstava, koncerata, realizacija intervjua, direktno uključenje u program i sl. Na taj način, uz programe koji umetničkim kvalitetom često prevazilaze ne samo lokalni, nego i regionalni nivo, zadovoljavaju se obostra- ni interesi: mediji su praćeniji i slušaniji, a sa druge strane Kulturni centar ima dobar odziv publike. Mirjana Marković, pisac: Ono što se dogodi, a mediji to ne zabeleže kao da se nije dogodilo. Moj dodir sa medijima ima dugogodišnji staž još od 2001. godine kada sam bila direktor osnovne škole i može se posmatrati iz više uglova. Trenutno sam zaposlena u Gradskoj upravi za kulturu, sport i omladinu Grada Sremska Mitrovica i pod našom upravom su Ustanove kulture (Muzej Srema, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Arhiv Srem, Biblioteka Gligorije Vozarović, Galerija Lazar Vozarević, Pozorište Dobrica Milu- tinović, Centar za kulturu Sirmijumart i Ustanova za negovanje kulture Srem), Sportski centar, Atletski stadion, Turisti- www.mediart.org link 20 septembar 2015 Redakcija LINKa smatra da su kreatori sadr‘aja iz kulture: predstavnici institucija kulture, preduzetnici i pojedinci, retko u prilici da ka‘u kako oni vide saradnju sa medijima. Zato smo sproveli anketu koju obele‘avaju dva pitanja: koliko ste zadovoljni izve{tavanjem medija o va{im aktivnostima i da li mislite da mediji treba da komunikaciju sa vama unaprede i na koji na~in? Potreba za specijaliz broj 110 - 112 Sanela Milošević, diplomirani lutkar glumac: Kud god krenem, moram naočare i kapu da nataknem...te kud ste pošli, te kad počinjete novu predstavu, ima li Sve- mirska princeza drugu sezonu...otkud samostalno da radite, a među nekolicinom ško- lovanih lutkara ste u zemlji, što ne u instituciji; šta sad snimate u Zrenjaninu, novu lut- karsku seriju za učenje jezika nacionalnih manjina?! Pa onda obaveštenja... Pozori- šni studio Nada učestvuje sa svojom predstavom za Noć muzeja 2014, a i 2015; P.S. Nada primljen na Kotorski dečji festival; P.S. Nada igra u Herceg Novom, Sanela M. igra predstavu na Bijenalu, Sanela M. animira Mančulu... Sebe smatram Staraocem-Radnikom, naspram Stvaraoca-Zvezde. Nešto između ovde i ne postoji, pa sebe svrstavam u prvu grupu koja nije zanimljiva medijima. Neko jednom reče: ako nisi u instituciji, sve što radiš ne postoji. Verovatno je to tačno. Baš me zanima za koliko umetnika, bar iz Evrope, znamo, a rade u instituciji?! Za mene je frilensing zakon. I smatram da pravi umetnik i ne može i ne bi trebalo dru- gačije da stvara. Da je kao u prvom pasusu, lečila bih frustracije, a uvek ih ima, glupo je da pori- čem. Lečim ih na Tviteru i Fejsbuku i to je plafon. A evo i mog teksta koji je napra- vio pometnju na social media jer danas svako može da bude izvor informacija. Seljani Čortanovaca, najpoznatijeg sela na svetu sa tradicijom obožavanja Šekspi- ra, rešili su da večeras izvedu svoju predstavu na festivalu Šekspira u Vili Stanković, po svaku cenu. Izvori informacija

čka organizacija i Kancelarija za mlade. Saradnja sa medijima na lokalnom nivou je izuzetno korektna. S obzirom da sam i pisac i predsednik Književne zajednice Sremska Mitrovica imam česte kontakte sa medijima i na toj relaciji. Uglavnom, mediji isprate sve pro- mocije i književne manifestacije, ali deša- valo se ponekad da iz tehničkih razloga i zgusnutosti događaja na nivou grada pone- kad mediji ne isprate književnu manifesta- ciju na koju ih pozovemo. Ono što je bitno mislim da mediji treba i sami da malo više se informišu o doga- đajima na nivou grada, da odrede priorite- te, a ne samo da deluju na osnovu poziva i obaveštenja. Ponekad mi zasmeta kad pri- metim da bukvalno mediji jedni od drugih prepišu tekst o događaju koji su ispratili. Čak iskoriste i iste fotografije. Treba da postoji malo više kreativnosti i inovativ- nosti u radu medija. Takođe, bitna je struč- nost i retorička sposobnost ljudi koji rade na medijima i prezentuju važne informa- cije u etar. Postavlja se i pitanje granice između javnosti i privatnosti. Koliko mediji u nekim momentima prelaze tu granicu i narušavaju prava i interese građana? Kao što se postavlja pitanje da li su mediji čuvari javnog interesa ili sredstvo u spro- vođenju politike van institucionalnog okvira? Bitno je da mediji ne izlaze iz pro- fesionalnog okvira, a to se može postići većim stepenom edukacije. Tanja Vučković, PR menadžer izdava- čke kuće Laguna iz Beograda: Budući da za kulturu ima najmanje mesta u mediji- ma, i da gledanost i tiraže povećavaju skandali i crna hronika, knjige malo težim putem dobijaju sekunde i stupce. Laguna je, sa jedne strane, zadovoljna kako medi- ji izveštavaju o njenim aktivnostima jer mi radimo zajedno. Naime, Laguna proiz- vodi vest, a mediji je objavljuju i informi- šu svoje gledaoce, slušaoce, čitaoce ili sve zajedno. Bilo da su u pitanju novi naslovi, gostovanja pisaca ili književne tribine, ta vest treba da bude u medijima jer je infor- macija koja može biti od koristi. Ipak, umetnost je učiniti da nešto postane vest, jer ako na primer objavljujete prvi roman nepoznate autorke, „Orhanovo nasleđe“, ta vest se ne izdvaja, ali ako taj roman odmah postane najprodavanija knjiga i tako 12 nedelja za redom, to je vest koja zavređuje da se njoj posveti pažnja i otkri- je tajna uspeha. Ako je gost izdavačke kuće Laguna nobelovac Mario Vargas Ljosa, tu je dovoljna samo jedna rečeni- ca. link www.mediart.org 21 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka — tehnologija i kultura zovanim novinarima Ogorčeni organizacijom, koja se nije ni setila, da poznatu dramsku trupu iz Čor- tanovaca pozove za sam festival, seljani su se organizovali u prostorijama fudbal- skog tima ČSKa, gde su razmatrali celu noć kako da se nametnu samom festivalu. Goran Mešović iz Partizanske ulice, koji već trideset godina igra kralja Lira je izja- vio: - Ja ovo ne razumem. Pogledajte! Ovo što nosim je moja prababa sašila i to je kostim za ulogu kralja Lira. I dok sam na traktoru i dok sam u njivi ili bašti, a pogo- tovo dok pečemo rakiju, ja nosim ovaj kostim. Pogledajte Sandokana... on vam je seoski Hamlet. Večito je lud, priviđa mu se trista čuda, priča sam sa sobom, možete ga videti kraj obližnje bankine u ležećem stavu, depresivan i zabrađen. Tu ulogu niko ne može tako da odigra. Magbeta ovde imamo više komada, prosto je utrka za tu ulogu, ali verujem da su nam već neki političari sigurno to uzeli ispred nosa. San let- nje noći se kod nas odigrava svako veče, samo su nas komarci ove godine sprečili da to izvedemo za širu publiku. Ima gore i jedan Mletački trgovac. On je živ i zdrav, da vam ja kažem i svi znamo da je cicija, ali on uporno odbija tu ulogu. Siguran sam, da su nas pozvali na festival, da bi se mi propisno organizovali i odigrali predstavu na najvišem mogućem nivou. Mi ne možemo da uđemo u Vilu Stanković, koju je, sam Bog zna, Stanković i osmislio Šekspira radi i svi čuvamo Šekspirove drame i sonete kod kuće još neraspakovane. Čekamo pravu priliku, koja nam i ovaj put izmiče. Mi ćemo večeras odigrati predstavu u samom selu. Pa ko je tu tu je. Seljani su naglasili i da su za večeras posebno pripremili gozbu i pozvali sve doma- ćine iz sela i domaćice da iznesu svoja tradicionalna jela i ručne radove kako bi nešto možda i zaradili za izradu sledeće predstave po Šekspiru, Bura, gde će ulogu Prospera tumačiti čuveni vodoinstalater iz Beške. I svet veruje.

Sa druge strane, da za kulturu ima više prostora u medijima, verovatno bi i infor- macija iz Lagune bilo više, ako se uzme u obzir velika, raznovrsna i kvalitetna knji- ževna produkcija. Ali to je već pitanje koje se tiče društva i vrednosti koje neguje. Što se tiče drugog pitanja o unapređe- nju komunikacije sa nama, govoriti o poslu koji nije vaš, nije adekvatno. Samo oni koji rade u medijima znaju u kakvim uslovima rade i kakve su mogućnosti za unapređenje komunikacije. Na nama je da upoznamo medijske kuće, njihova intere- sovanja, novinare i da se prilagodimo nači- nu njihovog izveštavanja. Komunikacija se unapređuje saradnjom i razgovorom i iz toga proističe shvatanje šta su potrebe pojedinih medija. Tako, na primer, jednu istu temu mediji će različito preneti, u zavisnosti od toga koliko su vesti iz kultu- re važne i ko su konzumenti. Pojedini mediji će objaviti da je prvi put na srpskom jeziku objavljen roman nobelov- ke Herte Miler, „Lisac je oduvek bio lovac“, dok će se drugi pre odlučiti za vest o knjizi „Svet leda i vatre“ jer njihovi čitaoci vole serijal „Igra prestola“. Uosta- lom, izdavačka kuća može da pruži infor- maciju, a novinari su ti koji stvaraju vest. Kao zaključak nameće se činjenica da je za bolju komunikaciju i bolje izveštava- nje neophodno međusobno poznavanje i razumevanje potreba medija, a saradnja se obostrano može poboljšati novim idejama i novim vidovima promocije u korist čita- laca. Aleksandra Rašić, urednik i vlasnik Književne radionice Rašić iz Beograda: Mi smo se profilisali kao izdavač, pre svega, mlade srpske i regionalne knjiže- vnosti. Ono što nas razlikuje od drugih izdavača u Srbiji, i po čemu smo već postali prepoznatljivi je objavljivanje elek- tronskih knjiga. Na taj način naše su knji- ge postale dostupne čitaocima širom sveta. Takođe, u marketinškom smislu, služimo se isključivo društvenim mrežama, budući da su one najpopularniji način komunika- cije i oglašavanja, a pružaju velike moguć- nosti permanentnog marketinga. Posebno nam je bitna interakcija sa čitaocima, koju na ovaj način možemo da postignemo. Slika kulturnih dešavanja u medijima danas, kako štampanim tako i elektron- skim, predstavlja samo odraz opštih ten- dencija u društvu. Oduvek je tako bilo. Da li to znači da smo nekada, kada je bilo mnogo više sadržaja iz kulture u svim dne- vnim novinama, kada je postojalo nekoli- ko desetina časopisa koji su se bavili isključivo kulturom i umetnošću, bili kul- turniji kao nacija – možda je odgovor DA, ali u svakom slučaju, bio je to odraz kul- turne politike, koja se mnogima možda nije dopadala, ali je postojala. Ovo što danas vidimo, što je svima jasno, to je nepostojanje kulturne politike. Kultura se, kao i obrazovanje, smatra samo troškom, nikad investicijom u budućnost, što je dovelo do katastrofalnog položaja takoz- vanih „radnika u kulturi“ i do strmoglavog pada opšteg kulturnog nivoa u zemlji. Ako smo kao pregaženi sadržajima koji čak i umetnost svode na eksces i skandal, onda je i medijska slika kulture takođe podre- đena tom „rijaliti“ svetu u kojem živimo. Ono što vidim kao glavne probleme u odnosu medija i kulture u Srbiji danas, osim evidentnog smanjenja kulturnog pro- stora (sve je manje medija koji se uopšte bave kulturom) jeste takozvana „pinkiza- cija“ kulture, posebno književnosti. Ovaj proces, u želji da privuče pažnju čitalaca na određene naslove, doveo je do toga da se o umetnosti piše na isti način kao što se izveštava o nekoj zvezdi rijaliti programa, odnosno da se pod umetnost, a posebno pod književnost podvode i tekstovi koje svojim kvalitetom, sadržajem i elementar- nom pismenošću ne pripadaju literaturi. Ono što je nekada bilo kiosk izdanje, dvo- stubačno štampani roto roman, sada je pro- glašeno za vrhunsku književnost. Uloga medija, koji su podlegli marketinškim stra- tegijama proizvođača takve šund-literatu- re, u ovom je procesu bila presudna. Naj- veći problem u medijima predstavlja nekompetentnost novinara, urednika kul- turnih rubrika, ali i želja da se tekstovima u medijima poveća čitanost/gledanost/slu- šanost, tako da je svako ozbiljno bavljenje temama iz kulture najčešće smatrano za nepotrebno i dosadno. Novinari se trude da se ne zamere nikome i izbegavaju da javno kažu da neka knjiga nije dobra, tako da publika koja očekuje kritičarski prikaz naj- češće umesto toga dobija prepričani mar- ketinški tekst. Mediji su se u velikoj meri preselili na internet, a taj proces doneo je nekoliko unapređenja. Pre svega, postoji nekoliko desetina izvrsnih internet portala koji se bave kulturom, a posebno je značajno što su ti tekstovi dostupni svima, bez obzira na to gde se nalaze. Tako zainteresovana publika u Srbiji ponovo čita tekstove hrvatskih i bosanskih kritičara i obrnuto. Taj medijski prostor još uvek je skrajnut i lišen uticaja na opšte poimanje kulture. Da bismo se izborili za veću medijsku zastu- pljenost i drugačije i svestranije predstav- ljanje kulturnih sadržaja, potrebno je pre svega da jasno postavimo kulturnu politi- ku i strategiju, a zatim da kroz medije tu politiku razvijamo i unapređujemo. dr Mirjana Marković, komunikološki- nja i pisac: U elektronskim medijima nije posvećena dovoljna pažnja sadržajima iz kulture, jer oni nisu materijalno unosni. Postoje segmenti u informativnim progra- mima, emisije koje se bave kulturom, ali sve je to nedovoljno da bi se pokrio ovaj sektor koji zaslužuje veliku pažnju. Danas se najveći akcenat zapravo stavlja na emi- sije zabavnog žanra, jer su one finansijski najunosnije. Kada je reč o kulturi i infor- misanju o kulturi, ona u našoj državi ima period stagnacije koji vuče korene još od raspada Jugoslavije. Ova situacija se može popraviti samo izradom adekvatne medij- ske strategije u kojoj će se napraviti pro- stor za promovisanje svih vrsta institucija, bez obzira na njihovu nadležnost i delat- nost. R. L. www.mediart.org link 22 septembar 2015 broj 110 - 112

P Primer prvi. Pre desetak godina, u jednom dnevnom novosadskom listu osvanuo je intervju sa pozna- tim glumcem, u kom sagovornik, na pita- nje koja mu je omiljena knjiga, kao iz topa odgovara: „Galeb, od Džonatana Living- stona.“ Dakako, teško je poverovati da iko sa javne, pre svega kulturne scene, ako ne računamo, naravno, Mimi Oro i slične spodobe, elem, teško je poverovati da bi jedan kulturni poslenik sebi dozvolio ova- kvu „omašku“, te da bi jednoj vetropira- stoj ptici pripisao autorstvo nad više no glasovitim i svima poznatim delom Ričar- da Baha. Pre će biti da pomenuti „lapsus“, tačnije notorna glupost, ide na dušu novi- naru koji je odgovor pribeležio, te uredni- ku, kraj kog je ovakav „škandal“ uspeo neprimećeno da prođe. Sve se to, uzgred, dešava u vremenu u kom je već uveliko bila poznata ona pošalica u kojoj nestašni Bart Simpson stoji pred školskom tablom i do iznemoglosti kredom ispisuje frazu „pre nego što postaviš glupo pitanje, pitaj Google“. U ovom slučaju, a s obzirom na jedno od ne baš zlatnih novinarskih „pra- vila“ koje veli da „glupa pitanja ne posto- je“, frazu bi trebalo unekoliko preformuli- sati, tako da ona glasi: „Pre nego što bleb- neš glupost intergalaktičkih razmera, kon- sultuj internet, brate slatki, neće ti se mozak od surfovanja nažuljati.“ Primer drugi. Ugledne dnevne novine, nacionalnog tiraža i prilično nacionalnog predznaka, onomad su objavile intervju s nekakvim nacionalnim pesničićem, dobit- nikom nekakve nacionalne megalomanske nagrade, kakve su, uostalom, za pesničiće i rezervisane. To što je nagrađena knjiga, koja je bila povod za intervju, valjda u naslovu imala reč „jezik“, bio je, očigle- dno, više nego „provokativan“ povod da novinar sagovorniku postavi pitanje, doslovno sledeće sadržine: „Mislite li da je jezik kuća bitka?“ Ej! Kuća bitka! U dnevnim novinama! U zemlji s milion i kusur nepismene čeljadi! Ne sećam se kako je pesničić na pomenuto pitanje odgovorio, ali sam posve zdravo ubeđen da mozgić njegovog kalibra nije uspeo da dobaci ni do kurjeg oka jedne od najglaso- vitijih misli poznog Hajdegera. No, ovde se ne bavimo pesničićem, već novinarči- ćem. Za razliku od kolege iz prvog prime- ra, kolega iz primera broj dva je, sasvim sigurno, konsultovao Google. Pripremaju- ći se za intervju čiju je okosnicu trebalo da predstavlja knjiga takvog i takvog naslo- va, naš trenutni heroj je hrabro u pretraži- vač ukucao reč „jezik“, te, za potrebe tek- sta, koji bi trebalo skuckati na hiljadu i nešto karaktera, odabrao jednu posve dir- ljivu i svima shvatljivu Hajdegerovu tezu, koju je onda valjalo u tri reda objasniti takozvanom prosečnom čitaocu. Ako se sada opet vratimo nevaljalom Bartu Simp- sonu i njegovim mukama sa Google-om, mogli bismo onu frazu s početka, u nešto drugačijem smislu, ali u sasvim istu svrhu, izreći ovako: „Pre nego upregneš internet, kako bi ispao pametan, pokušaj nešto i da pročitaš, naučiš i shvatiš, nije sav mozak sveta rođen s prefiksom www. Neko ko nešto zna, mogao bi te ismejati. Ipak je, ruku na srce, daleko nezgodnije ispasti glup pred pameću, no što je zadovoljstvo od činjenice da te kakva budala za pamet- nog drži.“ Neko će se ovde, možda, zapitati: čemu ovoliki uvod u priču koja bi trebalo da se bavi, načelno, novim tehnologijama u novinarstvu? Upravo stoga da pokuša da ilustruje prostu činjenicu koja veli da nam narečene tehnologije, dakako, mogu pomoći, svakoga dana u sve većoj meri, ali da, svakako, od nas neće napraviti pamet- ne stvorove, ukoliko im unapred, sa jed- nom već formiranom pameću i stavom nismo prišli. Godinama unazad, na raznim stručnim skupovima, panelima, diskusija- ma i ostalim zborovima novinarskog sveta, govori se o sve većem udelu i sve većoj važnosti onog „ne-ljudskog“ faktora u svim segmentima života, a ponajpre u novinarstvu. („Ne-ljudski“, dakako, ne mora nužno biti i neljudski.) Prenos fud- balske utakmice, primera radi, postao je maltene nemoguć, ukoliko komentator pred sobom nema tablet računar koji će mu reći, a on gledaocima preneti, da je fudbaler sa brojem deset imao grdnih pro- blema kada se u trećem razredu osnovne prejeo sutlijaša, te da su onog sa sedmicom na dresu sva deca još koliko juče zavitla- vala što ne ume da izgovori reč otorinola- ringologija. Vukovi zanata vele da se ono- mad za svaki novinarski zadatak spremalo maltene čitavog života, učeći, čitajući, istražujući. Danas sva „priprema“, čast izuzecima, naravno, stane u jedan android ili kakav sličan instant-mozak. Digitalno novinarstvo je termin koji se, čak i pod ovim našim, zatucanim nebom odavno ustalio, i u tome, svakako ne može biti ničega lošeg, ili bar ne bi trebalo. Ono što brine jeste činjenica da takvo, to jest digi- talno novinarstvo, sve češće izrađa jedan krajnje onečovečen fenomen, fenomen koji bi se, da se poigramo rečima, mogao krstiti sa novinarski digitron. Onaj koji informaciju ume tek da prepiše, možda i da je „iskopa“, ali ne i da je promisli, ne da je živu u život projektuje, već da je tako u startu umrtvljenu prenese na dalje preži- vanje onima čije je kritičko nahođenje prema svetu i samo umrtvljeno pre no je rođeno. Pristajući na to da iz neznanja bude izmanipulisan od strane svima dostupnih informacija plasiranih preko „novih medija“, novinar, uglavnom nesve- sno, manipuliše onima kojima je „njego- va“ informacija namenjena. U krajnjoj liniji dobijamo jednu opštu izmanipulisa- nost, tako nužnu za postojanje upravo ova- kvog sveta. Sveta u kom bezdane rupe u obrazovanju krpi Wikipedia, sveta u kom lektiru čitaju jedino urednici portala koji se bave prepričavanjem iste, sveta, na koncu, u kom novinarska pitanja postavlja Google. Da rezimiramo: novinar koji se ne kori- sti „novim tehnologijama“, ili makar po kojom mrvom tog digitalnog kosmosa u kom i sami obitavamo, uskraćen je za čitav spektar profesionalnih i ljudskih moguć- nosti; onaj, pak, koji veruje da mu, osim „jakog interneta“, ne treba više ništa da bi se mogao nazvati predstavnikom jedne (bar nekada) umne i časne profesije, oda- vno naseljava svet u kom tehnologija nije tek korisno pomagalo, već štaka bez koje je nemoguće hodati. Na gubitku, dakako, nisu samo novinari i novinarstvo. Na gubi- tku je - život. Život koji će, najzad, i sam postati tupav, poput onih koji se njime na pomenut način bave. link www.mediart.org 23 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka — tehnologija i kultura Digitalno novinarstvo i novinarski digitroni Du{ko Domanovi}

S Sve dok korisnik kompjutera njime i rukovodi, isti svoga gazdu smatra za boga i batinu tananog digitalnog života sa upitnim naznakama veštačke inteligencije. Ove, u širem smislu, mašine tu su da nam olakšaju poslovanje, život i zabavu, ali često i pomenuta tri sa prome- njivim uspehom i zamenjuju. Međutim, kao što konja treba istimari- ti, robu nekada dati malo jaču hranu, promeniti ulje u kolima ili kao što njihov sopstvenik nekada treba da jede voće i povrće, tako i kompjuteri trebaju biti sveži u smislu programa koji im omogućuju da budu to što jesu. Ovo ažuriranje raznih matrica ponašanja se na engleskom zove update, dok na srpskom se često govori o apdejtovanju, ali termin „ažuriranje” sasvim će poslužiti svrsi u ovom tekstu. U prastara vremena, a to je do pre koju godinu, softver koji imate na vašem kom- pjuteru je morao biti ažuran, jer je dono- sio nove funkcije, kompatibilnosti i isprav- ljene greške. Danas, uglavnom, to više nije tako. Zapravo, bitna je verzija operativnog sistema. Iako je Windows pretežno na veći- ni kompjutera u svetu, uz koji procent i drugih sistema, pravilo je isto. Imajte ope- rativni sistem što svežiji u vašoj digitalnoj njivi po kojoj sejete, a često i žanjete, plo- dove svoga rada. Iako manje smrdi od njive, promena operativnog sistema je neophodan posao. Prema zvaničnim po- dacima iz Microsofta, Windows XP koristi se na 23% kompjutera u svetu, Windows 7 na 51% kompjutera u svetu, a aktuelni Windows 8 na samo 6,28%. Microsoft je nedavno objavio da nakon 12 godina prestaje sa podrškom za Windows XP, tako da iako uglavnom radi dobro na svim plat- formama deceniju starim, kraj je tu – nema više. Nije problem u tome što podrške neće biti, sistem će raditi kao i do sada, prob- lem je što neće više biti sigurnosnih zakr- pa koje sistem čine otpornim na viruse i druge maliciozne tvorevine. Gubitak ovak- ve podrške znači da je nesigurnost velika i da vaši podaci i konekcije neće biti sigurni onoliko koliko mislite da jesu. Zbog nedostatka podrške za prastari XP, bitno je imati odgovarajući antivirusni softver. Naravno, njegova baza podataka mora biti ažurirana i to je jedino što vas može zašti- ti nakon prestanka podrške. Za Windows 7 i 8 podrška je tu, iako Microsoft najavlju- je da će za pulen br. 7 podrška polako bledeti. Postojanje podrške ne isključuje postojanje instaliranog antivirusnog pro- grama. Ali, stvari nisu kakvim se čine. Desk- top kompjuteri, kakvim smo ih znali, su mrtvi. Samo neko treba da to ozvaniči. Budućnost je u mobilnim tehnologijama. Tendencija je da sve ide u dva pravca, a zapravo u jedan. Na mobilne tehnologije i u oblak tzv. cloud. Jedno bez drugoga ne idu, te je vaš desktop računar postao samo terminal ka internetu i softver kojim rukovodi omogućava pristup podacima koji su „tamo daleko”. Do pre koju godi- nu, sve je bilo bitno – najnovije verzije programa, operativni sistem, zakrpe. Međutim, desktop je postao samo stvar komoditeta – lakše je neke stvari raditi na njemu. Iako će profesionalci i dalje raditi obradu videa, zvuka, slike ili teksta na kompjuteru, njihovi proizvodi će se u sve većoj meri konzumirati na mobilnim plat- formama i to je nezaustavljiv trend. Mobilnost je postala karakteristika 21. veka. Kako kaže istraživanje Pew Internet & American Life Project, 2013. u toj godi- ni prodato je više od 156 miliona pamet- nih telefona, a do kraja 2014. godine na svetu će biti milijarda i 750 miliona koris- nika pametnih telefona. Neumoljiva statis- tika dalje kaže da 56% (punoletnih) Amerikanaca poseduje pametni telefon, 75% njih ga nosi i u toalet (Digiday, 2013). U izveštaju kompanije Compuware za 2013. godinu stoji podatak da od svih američkih korisnika mobilnih telefona 85% više voli da sadržaj prati preko mobilne aplikacije nego preko desktop kompjutera. Evropa malo kaska, ali je takođe sve mobilnija. S obzirom na to da stari konti- nent zauzima 11% svetske populacije, Evropljani čine oko 19% korisnika ukup- nog svetskog interneta, kao i 15% korisni- ka društvenih mreža, navodi se u statistici WeAreSocial.sg za februar 2014. godine. To znači da od nepunih 739 miliona Evro- pljana skoro 459 miliona koristi internet, a oko 293 miliona je aktivno na društve- nim mrežama. Evropa ima preko milijardu aktivnih korisnika mobilnih telefona, dakle neki imaju i po više uređaja, a to je prodor od 139% u odnosu na prošlu godi- nu. Skoro 194 miliona Evropljana pristupa internetu sa mobilnih uređaja, što je 26% ukupne populacije kontinenta. Prema statistici u publikaciji Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologi- ja u Republici Srbiji, 2013. Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji, 46,1% do- maćinstava pristupa internetu preko mo- bilnih uređaja, što je rast od 8,9% u odno- su na 2012. godinu. Svi ovi podaci govore o tome koliko su se industrija, svet i svest ljudi izmenili. Tako se preko mobilnih uređaja ide na društvene mreže na kojima se deli sadržaj, gledaju video klipovi, čitaju se časopisi, vesti, knjige, sluša muzika, plaćaju računi i šta god da vam padne na pamet – radi se preko mobilnog. Na neki način, ovo je renesansa medijske industrije, s obzirom na to da su sadržaji dostupni apsolutno svuda. S tim u vezi, ažuriranje softvera treba posmatrati u drugom svetlu, a to je pri- lagođavanje sadržaja mobilnim uređajima. U praksi to znači da sajtovi moraju imati mobilne verzije ili moraju biti prilagođeni ovakvom vidu pristupa. Često su tu i posebne aplikacije specifične za samo jednu aktivnost, kao na primer čitanje vesti ili pregled fotografija. Neke srpske medij- ske kuće su davno uskočile u ovaj voz, dok se mnoge još nisu prilagodile novim potre- bama čitalaca. Ažuriranje je danas u vezi sa klaudom. To znači prilagođavanje istom, jer i popu- larne verzije mnogih desktop programa postoje u onlajn verziji i kako moć mobil- nih uređaja i klauda bude rasla, sve će biti manja potreba za konvencionalnim uređa- jima. Da li ste spremni? www.mediart.org link 24 septembar 2015 broj 110 - 112 Da li kompjuteri sanjaju digitalne vla`ne maramice? Uro{ Nedeljkovi}

N Nedavno uvođenje Kulturnog dnev- nika kao redovnog izdanja u pro- gramu RTSa dočekano je s opštim odobravanjem. Govorilo se čak o kapi- talnom potezu kojim se daje dignitet oblasti javnog života inače nedovoljno zastupljenoj u ponudi vodećeg nacio- nalnog TV emitera, javnog RTV servisa. Čak i to što se najveći deo sadržaja ove dnevne hronike dobrim delom već smes- tio kako u sam glavni Dnevnik (bar udar- nim vestima), tako i u druge specijalizo- vane emisije iz kulture – dodavanje još jednog naslova u ovoj sferi TV angažmana uspeh je sam po sebi. Zanimljivo je da je u Kulturni dnevnik u početku uvrštena, ali je ubrzo proređena, pa i zanemarena, rubrika Gost kritičar. Objašnjenje bi moglo da se nađe u činjeni- ci da je emisija suviše kratka za sve željene segmente i povode (domaće i inostrane), kao i za svako kritički sveobuhvatnije tu- mačenje umetničkih dela i događaja. No, pre će biti da je i ovde preovladala logika da je već sam izbor tema, ličnosti, mani- festacija kojima televizija posveti pažnju pozitivno vrednovanje i priznavanje zna- čaja. Može se i tako razmišljati, ali jeste či- njenica da se s TV ekrana retko može čuti da je neka knjiga bezvredna za čitanje, da je neki domaći film, jednostavno rečeno, loš, da je neki izvođač podbacio na solis- tičkom koncertu... Uopšte uzev, televizijs- ki govor o kulturi i umetnosti češće se kreće u domenu izveštavanja i opisivanja, nego objašnjavanja i ocenjivanja. A sporna sistemska pitanja kulturne politike prepuš- taju se debatnim emisijama Informativnog programa. Kratko i jasno To, naravno, ne znači da je govor o kul- turi na Javnom RTV servisu lišen zna- lačkog pristupa tekućoj kulturnoj praksi i da urednički i autorski rad najvećim delom ne počiva na zavidnom profesionalizmu. Prilozi Branke Krilović o pozorištu, Ne- bojše Popovića o filmu, Marine Nikolić o umetničkoj muzici među najboljim su primerima precizne kritičarske formulacije u svedenoj TV minutaži. Sličan efekat obično postižu jezgrovitim iskazima i gos- tujući kritičari u magazinima Metropolis i Beokult koji pokrivaju širok raspon stva- ralačkih delatnosti. Najviše mogućnosti za kritičarski diskurs pružaju emisije specijalizovane za pojedine umetničke discipline, po pravilu na ekranu zastupljene jednom mesečno. U toj grupi najspremniji da jasno i glasno oceni svaku predstavu, sve scenske, redi- teljske, glumačke domašaje, jeste Slobo- dan Savić, autor serijala Čitanje pozoriš- ta. Dok se kod nekih urednika i voditelja sličnih programa oseća da izbegavaju obraćanje u lično ime i direktno saopšta- vanje sopstvenog suda, on to smatra prirodnim autorskim pravom. Od te vrste emisija koje se studiozno zadržavaju na pojedinim oblastima savremene umetnos- ti, dragoceno šireći informacije u kombi- naciji vesti i komentara, nalaze se Libela Maje Skovran, Arhitektura danas Ljiljane Đurović, Vavilon Jasmine Vrbavac... Najčešće mozaične, a ponekad i monote- matske, ove emisije vrše dvostruku misiju – zadovoljavaju radoznalost i očekivanja već formirane kulturne publike u korpusu TV gledališta i, što je važnije, imaju funkciju uvođenja u svet umetnosti one većine tog gledališta koja se sa njihovim sadržajem sreće neplanski i slučajno. Hronike, intervjui, portreti S obzirom na to da je naša kultura u velikoj meri manifestaciona, odnosno da je najuočljivija na mnogobrojnim festi- valima, sajmovima, smotrama, tribinama, ustanovljenje tzv. festivalskih hronika najfrekventniji je vid televizijskog izveš- tavanja o kulturnim aktuelnostima. Pri- premane i prikazivane u gotovo realnom vremenu, one pružaju neposredan uvid u zbivanja i zato deluju dinamično i pri- vlačno. Rasprostranjen način izveštavanja o umetnosti, omiljen i autorima i gledaoci- ma, svakako je televizijski intervju. Od kratkih razgovora koje vodi Ivon Jafali, preko intervjua sa stvaraocima u maniru Biljane Vilimon ili Velimira Pavlovića, pa do emisije Aleksandra Gajšeka gledaoci Studija B dobijaju provereno zanimljive i duhovno podsticajne kulturne sadržaje. I u celosti kulturi posvećen Art kanal najčešće se opredeljuje za intervju kao žanr putem kojeg će predstaviti nova književna izda- nja, likovne izložbe, teatarske i filmske premijere. A kako teatarski i filmski „rad- nici“ po pravilu uživaju veliku popu- larnost, nema jutarnjeg programa, popod- nevne pričaonice ili studijskog soarea na bilo kojoj televiziji gde oni nisu pozvani da govore o svom najnovijem poslu. Uvek u pozitivnom, pa i zabavnom tonu. Kad se tome još dodaju dokumentarne emisije u vidu portreta umetnika ili svedočenja o procesima u kreativnim radionicama poje- dinaca, feljtoni, retrospektive, pokazuje se da je u tom zbiru kulturi dato ne baš tako malo vremena, prostora, pažnje. Ono čega pri tom nikad nije dovoljno jeste izvesna vrsta opreza i suzdržanosti, odnosno čvršći stav pri dnevnom TV izveštavanju i predstavljanju kulturnih zbi- vanja. Tu valja biti svestan da su se i insti- tucije i pojedinci u kulturi izveštili u komunikaciji s medijima, da su i oni savladali veštine marketinga, da se i oni služe portparolima, da učestano pozivaju medije priređujući konferencije za novi- nare, prezentacije, susrete raznim povodi- ma. Ima i u toj oblasti javnog života primera spinovanja i stvaranja, ako ne lažne, a ono bar malo na ovu ili na onu stranu doterivane slike situacije, stanja, učinka, dometa... Osvajanje i odbrana U tom pogledu, novinarima i autorima kulturnih rubrika nije ništa ni mnogo lakše, ni bitno drugačije nego kolegama u ostalim TV redakcijama. I oni se mogu naći pod pritiscima jakih ličnosti, esnaf- skih klanova, vaninstitucionalnih grupa, privatnih interesa, ponuđača mita i njima sličnih koji bi da osvoje medije. Odbrana je: očuvanje integriteta i profesionalnih standarda. No, sve dok bude uverenja da je kulture na TV ekranu malo ili bar nedovoljno, na sve što se u njoj obavi i o njoj objavi gledaće se apriori dobronamerno i gotovo bez kritičkih primedbi. A sve što se, s obzirom na ukupno nepovoljne društvene okolnosti, u kulturi ostvari, prikaže, prire- di, održi... automatski će se smatrati hvale vrednim činom. Ali doći će, valjda, vreme kad će se opšti položaj kulture popraviti, kad joj više neće biti potrebna generalna i globalna podrška da u državi i društvu stekne bolji tretman (i više novca). Tada će iz kulturne produkcije televizijska produkcija moći brižljivije i samostalnije da bira - uz spremnost da po čvršćim kriterijumima podržava ili osporava njene rezultate. link www.mediart.org 25 septembar 2015 broj 110 -112 O kulturi na TVu Branka Ota{evi} izazovi 21. veka — tehnologija i kultura

M Multikulturalizam je mrtav – izjavila je Angela Merkel, savezna kancelarka SR Nemačke 16. oktobra 2010. godine na konferenciji mladih članova svoje konzer- vativne stranke, Hrišćanske demokratske unije. Nekoliko dana pre nje bavarski premijer i šef još konzervativnije Hrišćanske socijalne unije, Horst Seehofer izjavio je u magazinu Stern da multikulturalizam „mrtviji ne može biti“. Početkom 2011. godine Angeli Merkel pridružio se i premijer Britanije David Cameron, a zatim je i predsednik Francuske Nikolas Sarkozy istupio sa tezom da je multikulturalizam promašen koncept, te je pozvao na obnavljanje „francuskog identiteta“. Drugačije rečeno, aktuelna politička deviza u svetu danas mogla bi da glasi: multikulturalizam je mrtav – monokulturalizam je živ! Multikulturalizam je zapravo postao još jedna od žrtava tero- rističkih napada na Njujork, Madrid i London. To je donekle paradoksalno, jer bi se moglo očekivati da bi više multikultura- lizma trebalo da umiruje strasti. Međutim, stvari su krenule drugim smerom: pokazalo se da što više ima strasti – tim ima manje multikulturalizma. Novi nacionalni monokulturalizam postao je odgovor na imigraciono pitanje u državama Zapada. Evropski slogan United in Diversity pokazuje se kao slogan udruženih monokulturnih nacionalnih politika, koje se razlikuju među sobom. Ove politike svakako su se očitovale i u medijima. Nakon napada na Bliznakinje 11. septembra 2001. godine mediji su objavljivali društvene analize i komentare o multikul- turalizmu, bili su platforma za političke napade na njega, a pojavljivali su se i kao politički akteri sami po sebi: „Veo multi- kulturalizma je sklonjen, otkrivajući paralelna društva u kojima državni zakoni nisu primenljivi“ – pisao je Der Spiegel nakon napada u Madridu 2004. godine; „Prihvatite naše vrednosti ili se klonite, kaže Bler“ – pisao je Daily Telegraph na kraju 2006. godine. Kako u knjizi Medijacija razlike navodi istraživačica medija Eugenia Siapera, u martu 2008. BBC je kroz serijal White Season obećao uvid u načine na koje imigracija marginalizuje britansku belu radničku klasu. Ona navodi i primer BBC doku- mentarca The Poles Are Coming (Poljaci dolaze), koji je BBC proizveo 2008. i, kako Siepera kaže: „uspeo u »rasizaciji« poljskih radnika, prezentujući istočnoevropske imigrante u poj- movima invazije“. Sve navedeno razlikuje se od „identitetske politike“ iz 80’ i 90’ kad je raznolikost bila slavljena, kad su ljudi zahtevali pose- ban status za različite kulturne grupe, uz državne politike koje su štitile raznolikost, poštovale kulturne razlike, i kreirale prostore u kojima su manjine mogle da praktikuju svoje kulturne i religij- ske prakse pored dominantne grupe. Ovaj okvir delovanja našao se na udaru, a Siapera i Georgiou su 2006. godine naveli tri grupe razloga zašto je to tako: 1) navedene politike nisu uspele da obezbede jednakost i pravednost za sve društvene grupe; 2) pritisak neoliberalne globalizacije je pogurao nacije u sve inten- zivniju trku sa drugim nacijama za oskudnim resursima i nesta- jućim blagostanjem; 3) nakon 11. septembra geopolitička situacija je kao prioritet postavila bezbednost, i to iznad jed- nakosti i pravednosti. Oni su zaključili da raznolikost i razlika ponovo postaju oznake problema, tenzija, konflikata i trvenja. Iznenađuje, a i zabrinjava, količina saglasnosti širom političkog spektra, kako konzervativaca tako i liberala, da je za sve kriv multikulturalizam: za segregaciju, inter-etničko nasilje, alije- naciju, visoku nezaposlenost, urušavanje javnih službi i nesi- gurnost. Po Sieperi, levičari krive multikulturalizam jer veću pažnju posvećuje kulturnim razlikama (mi bi rekli identitetu) nego materijalnoj nejednakosti koja pre odgovara klasnoj nego kulturnoj podeli – ovakvo stanje erodira bazu društvene soli- darnosti i vodi ka etničkim enklavama, koje su odvojene od ostatka društva (segregativni multikulturalizam). Za ove enklave www.mediart.org link 26 septembar 2015 broj 110 - 112 Multikulturalizam Miroslav Keve`di

Siepera uočava i da su „nedemokratski upravljane od strane neizabranih vođa“ (u Srbiji se u tom smislu insistira na visoko demokratičnim izborima za nacionalne savete nacionalnih ma- njina). Multikulturalizam je problematičan jer pomera fokus sa jednakosti za sve i usmerava se na partikularne zahteve za poseb- nim tretmanom. Ovi zahtevi uništavaju demokratiju, jer ona više ne može biti sistem jednakosti pred zakonom, slobode govora, državne neutralnosti, itd. jer multikulturalizam kreira posebna pravila za posebne grupe i na taj način razvija nejednakost i suprotnost vladavini demokratske većine. Drugim rečima, multi- kulturalizam konstruisan kroz enklave i politički korigovanu većinu pronalazi se i kao odgovoran za cenzuru i destrukciju slo- bodnog govora, što znači i da umanjuje medijske slobode. Konzervativna kritika multikulturalizma na Zapadu se pronalazi kao kritika diskriminacije „belih“ ili većinske kulture (na Istoku), što neke vodi prema defanzivnoj etnocentričnoj poziciji, suprotstavljenoj drugim identitetima. Ella Shohat i Robert Stam sumirali su desnu kritiku u sedam tačaka: 1. mul- tikulturalizam je viđen kao korisniji za manjine nego za opšti interes; 2. nov je fenomen 3. protiv Zapada je; 4. čini separatis- tičke pokrete; 5. multikulturalizam je „terapija za manjine“ ili „gubitnička istorija“, dakle irelevantna za celinu društva; 6. multikulturalizam anahronistički postavlja politički korektne ideje i koncepte u školske kurikulume; 7. multikulturalisti su ili puritanski „bacači petardi“, koji gledaju da nametnu politički korektnu verziju događaja o svemu, ili su neodgovorni hedo- nisti, spremni da prihvate i probaju sve. Iz konzervativne per- spektive, multikulturalizam završava u okrivljavanju tihe većine - „belog čoveka“ koji postaje marginalizovan i čije potrebe se više ne smatraju relevantnima. Partije poput Nacio- nalnog fronta Jean-Marie Le Pen ili Austrijske partije slobode Jorga Hajdera primer su onih koje zauzimaju kritički stav prema multikulturalizmu, smatrajući da on unižava „domaće“ i promoviše podele i nepravdu. Ova pozicija je defanzivna, pro- tekciona, sa predlozima da se zabrani ili ograniči imigracija, imigranti vrate kućama i završi sa politikama koje idu u korist kulturalno različitim grupama. Ultimativno rešenje za ovakve partije je da se manemo raznolikosti i da se vratimo jedinstvu kakvo smo imali u prošlosti. Ono što u Srbiji konzervativcima kvari sreću jeste i aktuelna pojava da se nacionalne i kulturne manjine koriste kao element pritiska na putu države prema Evropskoj uniji. Prava nekih od tih manjina (kojima je većina u nekoj od zemalja EU) postaju važan moment srpske unutrašnje i spoljne politike: Hrvati (Bunjevci), Rumuni (Vlasi), Bugari, Mađari i njihova prava u Srbiji postaju deo multikulturalnih trvenja sa ipak značajnim državama-maticama u susedstvu. Neko bi s desna rekao da su to uglavnom ucenjivanja, a neko malo više s leva da su to pravedni zahtevi da manjine ostvare svoja prava. Srpska vlada bi po svojoj desnoj prirodi rado vodi- la monokulturnu politiku, u skladu sa politikom koju njeni zapadni uzori razvijaju prema imigrantima. Međutim, s obzirom da pluralizam kultura u Srbiji nije imigrantsko pitanje, a i s obzirom da je Srbija na repu evropskih integracija, vlast u Srbiji mora se postavljati u naporne poze identitetskih politika koje joj diktiraju susedi. To je uvodi u paradoksalne situacije u kojima bi monokulturno usmerena država, u nastojanju da postane evropska, trebalo da uvodi ili očuvava „anahrone“ ele- mente manjinskih prava, kao što su to mediji na jezicima nacionalnih manjina. Desni karakter vlasti, a i svojevrsno saglasje sa politikama monokulturalističkih integracija u vodećim državama Evrope, ipak ne idu na ruku manjinskim grupama u Srbiji, pogotovo dok se nalaze u senci rešavanja kosovskog pitanja. Multikulturalizam kao jedna određena vrsta politike prema kulturnoj raznolikosti možda jeste mrtav, ali multikulturalnost kao stanje kulturne raznolikosti i dalje ostaje. Monokulturalizam je varljivo rešenje, uspešno samo u bogatim državama gde inte- gracija zaista znači poboljšanje za život imigranata. Tamo gde to nije tako, a takvih je društava sve više, integracija i asimilacija nisu ništa drugo do agresija. U tom smislu zanimljiva je bila reakcija ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, koji je na stavove Zapadnih predsednika i premijera spram multikultura- lizma odgovorio da za Rusiju nije prihvatljivo odricanje od mul- tikulturalizma: „Ako govorimo o tome da je multikulturalizam promašena politika, lako može slijediti destrukcija raznih tradi- cija. To je opasno i evropske zemlje bi to trebale razumeti“ – rekao je početkom 2011. godine Medvedev. Zatim je usledio Euromaidan, ukidanje ruskog jezika kao drugog službenog u Ukrajini, i rat još uvek traje... link www.mediart.org 27 septembar 2015 broj 110 - 112 i mediji izazovi 21. veka - multikulturalnost

U Ukontesktu regiona koji naseljava- mo i čitavog korpusa negativnog značenja koji pojam Balkan nosi u sebi kada se nađe u političko-kultu- rološkoj upotrebi onih koji mu ne pripa- daju, polazna pretpostavka o negativitetu nužno vodi ka zaključku da, u sklopu drugih odsustava koje Balkan krase kada ga posmatra Drugi - demokratija, ure- đenost sistema, vladavina zakona i prava, civilizovano rešavanje konflikata, kultura - po toj logici u spisak svakako upada i pitanje multikulturalnosti. Raspad bivše nam domovine je glavni dokaz argu- mentacije, te će se Srbija i njen kulturo- loški prostor u javnom govoru vrlo lako, često i nedvosmisleno naći u pregršti tek- stova, emisija, stručnih radova i raznih brošura na tu temu i često biti definisana kao zatvoreno, netolerantno društvo. Istorijska ironija je da ništa nije dalje od istine, a posebno ako se posmatra u kontekstu medija. Prostor koji naseljava- mo odavno već živi u višejezičnom i višekulturnom medijskom prostoru. Više- decenijski socijalistički društveni sistem bivše SFRJ, sazdan na ideji bratstva i jedinstva naroda i narodnosti, od mnogo- brojnih ekonomskih, političkih i društ- venih posledica koje mogu i treba da budu predmet rasprave, ostavio je kao legat postojanje brojnih medija i medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina. Stepen njihovog razvoja, kvaliteta progra- ma, sagledavanja kulturnih potreba onih koji te sadržaje konzumiraju drugo je pitanje, ali infrastruktura i matrica ne mogu da se dovode u pitanje jer su tu. Postojanje višejezičnog medijskog pros- tora u Srbiji je činjenica i pravilo a ne izuzetak oko kojeg treba raspravljati, ali je kvalitetna i stoga kulturološki efikasna upotreba raspoloživog medijskog prosto- ra pitanje ne samo medija već i opšteg stanja u društvu. U antologijskoj studiji Kultura kao istorija Voren Sasman upozorava da se pitanje odnosa, (a mi ćemo dodati i pojam relacije koji daje šire značenjsko polje), možda najsuštinskije od svih pitanja kul- ture, naročito u kontekstu medija i upo- trebe medija za prezentaciju kulturnih sadržaja ne sme propustiti. Zbog toga moramo uvek imati na umu da, tvrdi Sas- man, čak i čin slušanja ili gledanja ima kulturne posledice, zato što kulturna at- mosfera ovim činovima pripisuje znače- nje. Upravo zbog pitanja odnosa jedne društvene grupe prema drugoj, a u ovom slučaju etničkih i nacionalnih, pitanje interkulturalnosti je ono mesto gde se polaže ispit. Da bi jedno društvo moglo da pledira na epitet interkulturalnosti nužna je saradnja i konsenzus svih aktera u javnom životu oko osnovnih principa šta kultura jeste na opštem društvenom planu, drugim rečima, šta je kulturna politika jednog društva i države. Otuda, mediji su na planu kulture u trostrukoj ulozi, jer su istovremeno:  prenosioci kulturnog sadržaja,  kreatori kulturnog sadržaja,  potencijalni tumači kulturnog sadr- žaja. Kada to postavimo u kontekst višeje- zičnih medijskih sadržaja i izgradnje in- terkulturalnog društva stvar dodatno dobi- ja na ozbiljnosti. Na temi Drugog i razlike u odnosu prema Drugom svako se neu- mitno postavlja kao dominantan u vred- nosnom smislu i razlika se uglavnom ne doživljava kao vrednost, već kao sredstvo za procenjivanje odnosa moći između onog ko procenjuje i onog ko je predmet procene. Da li je na polju kulture iko ikada sebe kao pojedinca ili pripadnika određene društvene grupe procenio vred- nosno niže u odnosu na predmet procene svako od nas neka razmisli za sebe, ali čini se da je odgovor vrlo jasan. Ovo je pravilo koje važi za sva društva, sve zajednice, sve društvene grupe kao i za sve kulture, što autorku ovog teksta navo- di na dilemu između sledeća dva zaključ- ka: ili postoji nešto imanentno homo sapi- ensu što ga utemeljuje u stavu da je nužno na polju kulture biti bolji od Drugog, ili je sociološki ljudsko društvo još uvek na stupnju prvobitne ljudske zajednice gde je Drugi nužno označen kao neprijatelj. Recept idealne ravnopravnosti nemoguće je definisati samo zakonodavnim okvirom jer u sebe uključuje brojne druge faktore kao što su istorijsko iskustvo i pamćenje, političku stvarnost, društveno uređenje, ekonomske odnose i još mnogo toga. Ako prihvatimo da je kultura komu- nikacija, onda nužno, da bi bila kultura, ona mora biti i razmena. A da bi bila raz- mena, onda je prepoznavanje sadržaja vrednog prezentovanja u medijskom pros- toru prvi prioritet, gde parametri etničkog, jezičkog ili nacionalnog vrednosnog sis- tema nisu i ne mogu biti referentni okvir unutar kojeg će se medijski sadržaj krei- rati - bilo da govorimo o srpskom jeziku ili bilo kojem od jezika nacionalnih ma- njina. Zbog toga je sadržaj ključna tačka priče o višejezičnosti u medijskom pros- toru na planu kulture. Da li će se program- ska šema dominantne i/ili manjinske kul- ture držati kvaliteta sadržaja ili će se između jezika kao jednog od osnovnih elemenata kulture i prezentovanih sadrža- ja staviti znak jednakosti? Ako odluka pada na poslednje, onda u svakom pojedi- načnom slučaju kada kvalitet nije prioritet izlazimo iz okvira kulture i nužno pravi- mo iskorak u politiku. Tiranija većine ali i tiranija manjine staro je i nikada rešeno pitanje političke teorije kojim su se bavili mnogi umni ljudi, od Monteskjea do ame- ričkih Očeva osnivača. Većina ne mora, kako se to kolokvijalno a priori pret- postavlja, nužno da bude u krivu, niti da se izvinjava što baštini većinu, kao što i manjina, bez obzira što je manjina, ne mora uvek nužno biti u pravu i može imati pogrešnu polaznu hipotezu u borbi za svoj, u ovom slučaju, medijski prostor. Ona dominantna kultura koja prene- bregava kulturno nasleđe Drugog unutar svog referentnog (čitaj geografskog i političkog) okvira, radi protiv svog interesa jer u značajnoj meri ukida brojne dragocene izvore kontinuiranog rasta, razvoja i unapređenja. Svaka manja grupa, sa druge strane, koja polazi iz stra- ha i osećanja koji u datom trenutku ne mora uopšte da bude zasnovan na real- www.mediart.org link 28 septembar 2015 broj 110 - 112 Vi{ejezi~nost u medijskim sadr`ajima mr Gordana Bek~i} Pje{~i} Govor je izvor nesporazuma Antoan de Sent Egziperi, Mali princ Kultura se u XXI veku u velikom delu prenosi ali, što je daleko značajnije, gene- riše, putem medija i novih tehnologija, što podseća na tezu Edvarda Hola u Nemom jeziku o kulturi kao komunikaciji i komunikaciji kao kulturi. Kultura se ne može prenositi bez komunikacije, ali je potrebno imati na umu da svaki model te komu- nikacije neumitno vrši određeno „prilagođavanje“ poruke koju kulturni sadržaj prenosi, što nužno dovodi do promene u procesu komuniciranja.

nosti, biva onemogućena za isti takav napredak a posledično postaje prijemčiva za potencijalnu manipulaciju određenim idejama koje mu se plasiraju kao sredstvo zaštite partikularnih interesa. U oba slučaja uloga medija posebno je osetljiva i, što je posebno važno naglasiti, dobija na političkom značaju što može biti opas- no delegiranje moći. Ipak, kako bi se gradilo interkulturalno društvo, u višeje- zičnom medijskom prostoru manjina mora imati slobodan prostor svog izraza. Saglasje dve strane obezbeđuje se samo ukoliko i većina i manjina pođu od iste pretpostavke: da su na istom poslu - kreiranju kulturne klime i ostvarenju ci- ljeva zajedničke kulturne politike u jed- noj istoj, zajedničkoj političkoj zajednici koja se zove srpsko građansko društvo. Medijski sadržaji nisu odvojeni i ne opstojavaju samostalno, oni nisu izolo- vana prezentacija života već integrisane školjke unutar kojih jedno društvo i poje- dinac u tom društvu živi. Medijska slika stvarnosti je u veoma visokom procentu naše životno okruženje, stanište u kojem kao pojedinci i kao društvo živimo veliko parče 24-časovne rutine. I zbog toga je u kontekstu naših pojedinačnih ali i grup- nih (profesionalnih, polnih, rodnih, etničkih, verskih, porodičnih) identiteta medijsko okruženje ono polje unutar kojeg živimo. Kada bi kojim slučajem mogli da oduzmemo iz samo jednog dana života sve ono što primamo kroz medije veliko je pitanje šta bi ostalo. Ukinimo mobilni telefon, internet, društvene mre- že, računar na poslu i TV program - zavladaće tišina u velikom procentu. Da li će to biti egzistencijalni ponor ili plod- na praznina pitanje je za svakog od nas pojedinačno. Na širem planu ista stvar se dešava i sa medijskom slikom našeg društva u kojem danas živimo kao nje- govi građani. link www.mediart.org 29 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka - multikulturalnost

U Upotreba jezika nije samo izraz identiteta svake nacionalne manji- ne već i instrument za promovisa- nje pune i efektivne ravnopravnosti nacio- nalnih manjina u svim oblastima ekonom- skog, društvenog, političkog i kulturnog života. Zato je pravo na upotrebu mater- njeg jezika od ključnog značaja ne samo za očuvanje identiteta svakog pripadnika nacionalne manjine, već predstavlja i ste- pen zaštite tog prava u svakom društvu i jedan je od pokazatelja njegove demokra- tičnosti. Uloga države u zaštiti suštinskih eleme- nata manjinskog identiteta je posebno zna- čajna jer mora obezbediti odgovarajuću zakonsku regulativu u ovoj oblasti, ali i njenu adekvatnu i punu primenu. Državni organi i ostale institucije koje se bave zašti- tom i unapređenjem prava manjina, kao i same manjinske nacionalne zajednice, tre- balo bi da rade na promovisanju principa integracije nasuprot asimilaciji. Proces inte- gracije bi trebalo da bude prepoznat kao proces društvene kohezije kroz poštovanje i prihvatanje različitosti sa obe strane. Jedna od najvažnijih poluga u ovom društvenom procesu su svakako mediji. Prisustvo manjinskih jezika u medijima odražava državnu politiku prema manjina- ma, a državne institucije su u obavezi da obezbede adekvatan zakonski okvir u kome će se ta politika sprovoditi. Republika Srbija 2014. godine za sufi- nansiranje projekata putem konkursa opre- delila je 92.000.000 dinara, od čega je 25.000.000 dinara bilo za projekte na jezi- cima nacionalnih manjina, za rad javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja opredeljeno je 357.000.000 dinara (Tanjug 209.000.000 dinara, Radio Jugoslavija 118.000.000 dinara, Panorama 30.000.000 dinara), dok je za funkcionisa- nje javnih servisa opredeljeno 8.400.000.000 dinara. Izdvajanje Autonomne pokrajine za javno informisanje u 2014. godini je bilo u iznosu 457.365.000 dinara od kojih je na konkursu za sufinansiranje projekata dodeljeno 68.500.000 dinara. Javnom medijskom servisu RT Vojvodina oprede- ljeno je 76.700.000 dinara, za subvencije novinama od pokrajinskog značaja 312.165.000, a od ove sume za novine na jezicima nacionalnih manjina - zajednica izdvojeno je 289.925.400 dinara. Mediji čiji su osnivači nacionalni save- ti finansiraju se iz republičkog budžeta u skladu sa Zakonom o nacionalnim saveti- ma nacionalnih manjina a u drugim sluča- jevima na osnovu konkursnog sufinansira- nja na svim nivoima vlasti. Kada govorimo o finansiranju manjin- skih medija postoji pet načina na koji to može da se čini. I to sredstvima: republike, pokrаjine, lokаlne sаmouprаve, zemlje mаtice i komercijаlnim putem. U 2013. godini 213 medija (od kojih 119 štampanih medija, 60 radio-stanica i 34 televizijske stanice) je objavljivalo pro- gramske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina. Od ovog broja 39 medija je osno- vano od strane nacionalnih saveta nacio- nalnih manjina. Nacionalni saveti o položaju medija na jezicima nacionalnih manjina Misija OEBS u Srbiji sprovela je dve ankete vezane za informisanje na jezicima nacionalnih manjina, 2014. godine u periodu pre izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina. Jedan upitnik je bio upućen medijima koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina, a drugi na- cionalnim savetima nacionalnih manjina. Upitnik o položaju medija na jezicima nacionalnih manjina je popunilo 10 nacio- nalnih saveta – mađarski, slovački, alban- ski, rusinski, hrvatski, makedonski, bunje- vački, rumunski, romski i češki. Svi predstavnici nacionalnih saveta koji su učestvovali u anketi smatraju da je drža- vno finansiranje medija na jezicima nacio- nalnih manjina najbolji način garantova- nja prava manjinama na kvalitetno infor- misanje na sopstvenom jeziku. Skoro svi ispitanici smatraju da je dava- nje nacionalnim savetima manjina osniva- čkih i upravljačkih prava nad medijima na jezicima manjina proizvelo više dobrih nego loših rezultata, a samo dva nacional- na saveta se ne slažu sa tom tvrdnjom. Za razliku od medija na jezicima manji- na, samo tri predstavnika nacionalnih saveta smatraju da nacionalni saveti imaju višak prava i kontrole nad medijima na jezicima manjina, a manjak obaveza i odgovornosti, dok se preostalih sedam ne slažu sa ovom tvrdnjom. Isti je odnos kada je reč o uticaju nacionalnih saveta na ure- đivačku politiku manjinskih medija, gde tri ispitanika smatraju da manjinski medi- ji nemaju instrumente kojima se mogu zaštititi od uticaja nacionalnih saveta dok se svi ostali ne slažu sa tom tvrdnjom. Većina nacionalnih saveta je navela „nedostatak precizno uređenog sistema stabilnog finansiranja manjinskih medija“ kao najveći problem medija na manjin- skim jezicima. Polovina ispitanika je nave- la i „niske kadrovske potencijale (obrazo- vanost, profesionalizam, starosna struktu- ra)“, kao i „neodgovarajući sadržaj (niska relevantnost informacija u odnosu na potrebe publike, mala tematska raznovrs- nost, mali stepen interkulturne komunika- cije)“. Četiri ispitanika je kao problem pre- poznalo „tehnološko zaostajanje manjin- skih medija“. Dva anketirana kao problem vide „nizak društveni ugled i uticaj manjinskih medija“, a „nedostatak auto- nomije i velike pritiske centara moći“ je kao problem naveo jedan nacionalni savet. Kao rešenje koje bi garantovalo auto- nomiju manjinskih medija u uslovima postojeće regulacije njihovog položaja podjednak broj nacionalnih saveta (četiri) je odgovorio da bi to bio „odlučujući uticaj predstavnika redakcije manjinskih medija u njihovim upravnim odborima“ i „izbor predstavnika kulturne elite manjinskih zajednica u upravne odbore medija, neza- visnih od uticaja nacionalnih saveta“. „Izbor glavnog urednika uz saglasnost redakcije“ kao garanciju autonomije vide- la su tri nacionalna saveta dok je jedan nacionalni savet kao rešenje naveo „postavljanje jasnih vrednosnih kriteriju- ma koji su potrebni za obavljanje ovoga posla. Pored toga, dobro usaglašeni stavo- vi i redakcija i nacionalnih saveta. Jedni bez drugih ne bi bili dobro rešenje.“ Skoro svi nacionalni saveti koji su uče- stvovali u anketi su naveli da ne znaju ni www.mediart.org link 30 septembar 2015 broj 110 - 112 Mediji na jezicima nacionalnih Gordana Predi}

za jedan uspešno privatizovan medij na jezicima manjina, osim jednog koji je naveo Radio Srbobran, i jednog koji je TV Banat iz Vršca video kao primer uspešne privatizacije. Većina nacionalnih saveta se u anketi opredelila za neki model privatizacije dok su tri nacionalna saveta smatrala da nije- dan model privatizacije ne odgovara medi- jima na jezicima nacionalnih manjina. Tri su izabrala model interne privatizacije (prodaja ili ustupanje akcija zaposlenima i bivšim zaposlenima); dva su se opredelila za neku vrstu javno-privatnog vlasništva, holdinga, odn. 50% državnog vlasništva, a 50% privatnog. Jedan nacionalni savet je izabrao model podele besplatnih akcija svim građanima iznad 18 godina, a jedan eksternu privatizaciju. Poput medija koji su učestvovali u anketi, i većina nacionalnih saveta je pesi- mistična u pogledu budućnosti medija na jezicima manjina. Iz ugla medija na jezicima nacionalnih manjina U anketi o položaju medija na jezici- ma nacionalnih manjina su učestvovali mediji koji imaju programe na mađar- skom, slovačkom, rusinskom, alban- skom, rumunskom, romskom i češkom jeziku. Učešće su uzeli mediji čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalne manjine, NVO i lokalna samouprava. Upitnik su popunjavali većinom direktori i urednici, a samo u dva slučaja novinari. Svi ispitanici smatraju da je državno finansiranje medija na jezicima nacional- nih manjina najbolji način garantovanja prava manjinama na kvalitetno informisa- nje na sopstvenom jeziku. Više od polovine ispitanika smatra da je davanje nacionalnim savetima manjina osnivačkih i upravljačkih prava nad medi- jima na jezicima manjina proizvelo više dobrih nego loših rezultata a jedan anketi- rani je izabrao opciju „ne znam“. Takođe većina medija na jezicima na- cionalnih manjina smatra da nacionalni saveti imaju višak prava i kontrole nad medijima na jezicima manjina, a manjak obaveza i odgovornosti, kao i da nacional- ni saveti nemaju instrumente kojima mogu bitno unaprediti rad i razvoj medija na jezicima manjina. Kada je reč o uticaju nacionalnih save- ta na uređivačku politiku manjinskih medija, jedna trećina ispitanika smatraju da manjinski mediji nemaju instrumente kojima se mogu zaštititi od uticaja nacio- nalnih saveta. Dok se skoro dve trećine ne slaže sa tom tvrdnjom. Dva ispitanika iza- brala opciju “ne znam“. Skoro svi ispitanici su naveli „nedosta- tak precizno uređenog sistema stabilnog finansiranja manjinskih medija“ kao naj- veći problem medija na manjinskim jezi- cima. Polovina ispitanika je navela i „niske kadrovske potencijale (obrazova- nost, profesionalizam, starosna struktu- ra)“, a četiri ispitanika je kao problem pre- poznalo „tehnološko zaostajanje manjin- skih medija“. Osim ovih navedeni su i „nedostatak autonomije i velike pritiske centara moći“ kao i „neodgovarajući sadr- žaj (niska relevantnost informacija u odno- su na potrebe publike, mala tematska raz- novrsnost, mali stepen interkulturne komunikacije)“. „Nizak društveni ugled i uticaj manjinskih medija“ je naveden od strane jednog medija. Kao rešenje koje bi garantovalo auto- nomiju manjinskih medija u uslovima postojeće regulacije njihovog položaja naj- veći broj medija je odgovorilo da bi to bio „odlučujući uticaj predstavnika redakcije manjinskih medija u njihovim upravnim odborima“. Na sledećem mestu je „izbor predstavnika kulturne elite manjinskih zajednica u upravne odbore medija, neza- visnih od uticaja nacionalnih saveta“, dok je „izbor glavnog urednika uz saglasnost redakcije“ kao garanciju autonomije vide- lo nešto manje od trećine medija. Svi mediji koji su učestvovali u anketi su naveli da ne znaju ni za jedan uspešno privatizovan medij na jezicima manjina, osim jednog medija koji je naveo Radio Srbobran kao primer uspešne privatizacije. Svi mediji koji su učestvovali u anketi smatraju da ne bi opstali na tržištu i zato se, uglavnom, zalažu za drugačija rešenja, Oni koji su uzeli u razmatranje privatiza- ciju, opredelili bi se za model interne pri- vatizacije. Većina ispitanika je pesimistična u pogledu budućnosti medija na jezicima manjina – prestanak rada medija u slučaju privatizacije. Svi mediji, osim medija nevladinog sektora koji sredstva dobijaju od lokalne samouprave, ministarstva kulture i nacio- nalnog saveta, su naveli da finansijska sredstva dobijaju redovno. Kao finansijeri se pojavljuju i nacionalni savet, ministar- stvo kulture i pokrajinski sekretarijat. Sredstva dobijaju uglavnom za plate, una- pređenje informisanja nacionalnih manji- na, proizvodnju programskog sadržaja. Više od dve trećine medija dobija sredstva za informisanje o radu lokalne samoupra- ve. Sredstva dobijaju najčešće putem sub- vencija, na konkursu ili kao usluge po ugo- voru. U finansiranju medija učestvuju i prihodi od oglašavanja – od 3 do 35%. Jedna četvrtina medija nema prihoda od oglašavanja. Zaključak Trаnspаrentnost finаnsirаnjа medija čiji su osnivаči nаcionаlni saveti je izuzetno mаlа. Uređivаčkа politikа medijа čiji je osnivаč nаcionаlni sаvet je pod velikim uticаjem politike tog nаcionаlnog sаvetа, аli i spoljnjih uticаjа političkih dešаvаnjа. Taj uticaj se može posmatrati iz dvа uglа. Neke veće mаnjinske zаjednice zbog položаjа njihovih političkih elitа u sklopu političke vlаsti u Srbiji i njihove pozicije u toj vlаsti, s jedne strаne utiču nа uređivаnje i plаsirаnje određenih sаdržаjа, а sа druge strаne utiče i to što postoji velikа zаtvore- nost sаmih mаnjinskih zаjednicа koje unutаr sebe imаju dominаciju pojedinih mаnjinskih političkih strаnаkа. Nemа koherentnog sistemа i mehаni- zmа, pа ni odnosа premа mаnjinskim medijimа, već je njihovа pozicijа nepo- sredаn proizvod političkih dogovorа ili nаgodbi. U finаnsijskom smislu uticaj vo- dećih političkih strаnаkа nа informisаnje mаnjinskih medijа je preovlađujući, što se može videti iz budžeta nаcionаlnih sаvetа. Pitаnje privаtizаcije medijа nаcionаlnih mаnjinа je pokаzаlo dа su u proteklom periodu i nаcionаlni sаveti i političke elite nаjveću energiju usmerаvаli nа suprotstа- vljаnje privаtizаciji i budućnost tih medijа je viđenа uglаvnom kroz vlаsništvo, а ne kroz obezbeđenje uslovа rаdа tih medijа sа čime se dаnаs po usvаjаnju zаkonа suočаvаju. Autorka je članica Komiteta za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara u Savetu Evrope i ekspert za medije link www.mediart.org 31 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka - multikulturalnost manjina

G Godišnja nagrada Ana Njemogova Kolarova za najbolji medijski proizvod o slovačkoj nacionalnoj manjini u Srbiji objavljen na bilo kom jezi- ku osim na slovačkom, je prvi put dode- ljena 2012. godine. Dobila ju je Mandica Knežević, novinarka Radija Novi Sad za radijsku reportažu Violine majstora Njem- čeka. Laureatkinja je prilikom dodele nagrade na Slovačkim narodnim svečano- stima u Bačkom Petrovcu izjavila da joj je ova nagrada jedna od najdražih „zato što je svojevrsno sećanje na jednog stvaraoca, našu koleginicu koja je, nažalost, prerano otišla sa ovoga sveta, Anu Njemogovu Kolarovu. Ona je spoznala sve čari i iza- zove stvaranja u sredini kao što je Vojvo- dina, kao što je Radio Novi Sad. Jednosta- vno drago mi je što nije zaboravljena i to je jako lepo“. Ana Njemogova Kolarova (Padina, 1951 – Bratislava, 2008.) je bila naša redi- teljka, književnica i novinarka, urednica dečije redakcije i glavni urednik redakcije umetničkih programa RTV Vojvodine. Autor je radijskih i pozorišnih komada za decu, a njena dela su emitovali Radio Novi Sad, Radio Beograd, Radio Sarajevo i Radio Skoplje. Život i karijeru je, devede- setih godina prošlog veka, nastavila u Slo- vačkoj. Za svoje dokumentarno i filmsko stvaralaštvo (scenario i režija) je dobila brojne nagrade na međunarodnim festiva- lima, poput filmskog festivala u Montrea- lu (Kanada) ili festivala kratkog filma u Sijeni (Italija). Odbor za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine je nagradu ustanovio 2011. godine i do sad je dodeljena tri puta. Nagrada se dodeljuje za najbolji medijski proizvod, koji se bavi bilo kojim aspektom života slovačke zajednice ili pojedinca u Srbiji. Medijski proizvod može biti objavljen na bilo kom jeziku osim na slovačkom, u štampanim ili elektronskim medijima. Novčanu nagradu u visini od 250 eura u dinarskoj protiv- vrednosti su osim Mandice Knežević dobi- li novinar Dnevnika Željko Marković (2013) i novinarka Radija Novi Sad Irina Samopjan (2014). Na prvi konkurs 2012. godine je stiglo čak 17 prijava, a radijski prilog Violine majstora Njemčeka Mandice Knežević je dobio najveći broj glasova članova žirija (80%) i na taj način se izdvojio od drugih radova koji su bili u najužoj konkurenciji – dokumentarnog filma Meškarke Branki- ce Drašković (70%) i novinske reportaže Zuzana Čipkar i njen odžačar Željka Mar- kovića (60%). „Reportaža je urađena pro- fesionalno, maksimalno radijski i radio- fonski, sa mnogo atmosfere, šumova i dobrom muzikom, sa divnim osećajem za ritam. Kvalitet reportaže je i to što je nešto tradicionalno stavljeno u kontekst dana- šnjice. Nemamo priču o nečemu što je staro i konzervirano, nego o nečemu što živi“, izjavio je Durman na dodeli nagrade. Željko Marković je nagradu dobio sle- deće godine za reportažu Misterija o pazo- vačkim biciklistkinjama objavljenoj u listu Dnevnik iz Novog Sada u okviru reporter- skog serijala Upotreba života. Žiri je tada u obrazloženju napisao sledeće: „Željko Marković nagradu dobija zasluženo, pre- vagnulo je nekoliko razloga, a najvažnija su dva. Prvi, pristup Slovacima kao etni- čkoj zajednici potpuno je lišen stereotipa – nema tu u prvom planu nošnji, folklora, sukanja i kulena – za Markovića je u foku- su mentalitet i kultura kod Slovaka, ali samo kao okvir u kome će smestiti toplu ljudsku priču o čoveku pojedincu. Drugi, stil kojim piše – samo naoko lagan, ali pitak, ne ostavlja čitaoca ravnodušnim i drži ga – što garantuje da će to što je napi- sano biti i čitano“. Na konkurs je 2013. godine stiglo 14 radova a žiri je osim nagrađenog teksta izdvojio još i tekst Nenada Blagojevića Metle koje su obišle svet objavljen u časopisu Lisa, kao i radij- sku reportažu Norberta Šinkovića o tome koliko su Slovaci dobri i uspešni u suži- votu sa drugim nacionalnim zajednicama u Vojvodini na primeru mesta Belo Blato, emitovanom na Radiju Slobodna Evropa. U 2014. nagradu je još jednom dobila novinarka Radija Novi Sad. Irina Samo- pjan se istakla sa reportažom Bunari u Padini između ukupno 8 prijava koje su stigle na konkurs. Žiri je istakao da je „reportaža nagradu zaslužila pre svega autorskim pristupom. Iako deluje da je u prvom planu priča o bunarima u Padini, glavni junaci priče su pripadnici slovačke nacionalne zajednice koja je godinama tra- jala i istrajala bez vode na obodima Deli- blatske peščare. U prilog odluci žirija idu i kompleksni pristup temi (istorijski, kul- turološki, humanistički, anegdotski), kao i atmosfera bogata autentičnim tonskim efektima. Još tri rada zaslužuju da budu poimenično pomenuta – dokumentarni film Kovačica u cveću Milice Bajić Đogo (RTS) koji se ističe visokim nivoom tele- vizijske produkcije, Nova naivna umetnost Nenada Blagojevića (Lisa) koji je zapazio nove tendencije u tradicionalnim aktivno- stima u slovačkoj zajednici i Slovaci i Srbi Rite Trifković koja je prepoznala važnost konferencije posvećene položaju slovačke zajednice u Srbiji“. Rita Trifković iz Radio Novog Sada je pobednik u 2015. godini. Na odluku žirija uticala je pre svega tema - prožimanje kul- tura manjinskih naroda u najkonkretnijem pojavnom obliku, u porodici, a onda i način na koji je tema obrađena – duhovito, lepršavo, a pri tom analitički, sa pažnjom poklonjenom svim aspektima mešovitog braka. Priča otkriva elemente slovačkog, ali i mađarskog kulturnog koda, kao i o tome šta biva kada iz susreta ta dva koda proizilazi treći. Članovi žirija kažu da većina radova koji su stigli na ovaj konkurs „uglavnom ne pokrivaju ceo spektar mogućih tema, a dosta radova se povodi za stereotipima o slovačkoj nacionalnosti“. Ove godine je na konkurs stiglo relativno malo radova, ali svi oni, posmatrani u celini, predstavljaju kvalitativni skok u odnosu na radove koji su pristigli ranijih godina, pre svega u izboru tema (odsustvo stereotipa) i načinu obrade tema (nijedan od radova ne pred- stavlja „izveštaj iz geta“ čega je u pret- hodnim godinama bilo). Članovi žirija izrazili su zadovoljstvo zbog toga što se slovačkom nacionalnom zajednicom kao temom ne bave samo lokalni već i „veli- ki“ mediji, pogotovo javni servisi, RTS i RTV. Odbor za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine raspi- saće i peti konkurs za dodelu godišnje nagrade Ana Njemogova Kolarova koji će trajati do 15. jula 2016. Prijavu će biti moguće naći na sajtu www.rada.org.rs , a na istom sajtu u odeljku multimedija se nalaze svi novinarski prilozi koji su ikad bili poslati na ovaj konkurs. www.mediart.org link 32 septembar 2015 broj 110 - 112 Nagrada Ana Njemogova Kolarova Vladimir Lenhart

V Vojvođani se ponose multikulturalnošću prostora na kom žive. Međutim, sve češće se umesto o multikulturalnosti govori o interkulturalnosti i potrebi da se zajednice otvo- re jedne prema drugim, da se bolje upoznamo kako bismo se bolje razumeli. Radio-televizija Vojvodine kao javni medijski servis trudi se da približi jedne drugima narode koji žive u pokrajini. RTV emituje program na deset jezika, od toga na devet jezika nacionalnih zajednica: na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, romskom, hrvatskom, bunjevačkom, makedonskom i ukrajinskom jeziku. RTV je u novembru 2012. godine počeo da emituje Paletu, emisiju kolažnog tipa na pomenutim jezicima nacionalnih zajednica, sastavljenu uglavnom od aktuelnih prilo- ga na razne teme koje se pre svega tiču određene nacionalne zajednice: komunalni i administrativni problemi, poljoprivreda, umetnost, folklor, a sve to prevedeno na srpski jezik i titlovano. Emisija se emituje radnim danima, traje pedeset minuta. Svaki dan je rezervisan za određeni jezik, odnosno jezike. Ideja o Paleti rodila se odmah nakon plana da se organizova- nije nego ranije počne prevoditi i titlovati, takozvani sporovozni, program koji proizvode redakcije na jezicima nacionalnih zajed- nica u okviru RTVa. Dotad su svoj program prevodile same redakcije, a s novom idejom javila se potreba da se angažuju orga- nizator prevođenja, prevodioci i lektori koji bi u okviru službe obrade stranog programa obavljali te poslove. Kad su počele obuke za prevodioce-titlere, susreli smo se s prvim problemom. Ispostavilo se da u Novom Sadu, pa i u Voj- vodini, nema mnogo iskusnih prevodilaca za jezike nacionalnih zajednica na kojima RTV emituje program. Morali smo organi- zovati nekoliko obuka za prevodioce-titlere. Kroz obuku je pro- šlo nešto više od šezdeset osoba, i to ne samo za jezike nacional- nih zajednica već i za engleski, francuski, nemački i turski, od čega je za potrebe prevođenja Palete i drugih emisija na jezicima nacionalnih zajednica stalno angažovano jedanaestoro prevodi- laca i dva lektora, a po potrebi se angažuje i treći lektor. Među- tim, i to je malo prevodilaca s obzirom na to da su s vremenom redakcije počele da prevode sve više svog programa na srpski jezik, a po potrebi i sa srpskog na jezik zajednice. Prilikom orga- nizovanja obuke za prevodioce-titlere poziv smo uputili uglav- nom svršenim studentima, apsolventima ili studentima završnih godina Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, ali je obuku po potrebi prolazio i kadar s iskustvom, pa i osobe koje su stekle penziju kao profesionalni prevodioci u našoj televizijskoj kući i u drugim ustanovama. Akcenat je bio na mladom kadru pre svega zbog održivosti ideje: potrebni su nam prevodioci obučeni prvenstveno za rad na televiziji, koji će biti obučeni za prevođenje i titlovanje ili za pre- vođenje sinhrona, po standardima RTVa, i koji su motivisani da rade na duge staze. Tako su prevodilačku karijeru u našoj TV kući započele mahom mlade osobe, koje su počele da stasavaju u ozbiljne prevodioce prevodeći Paletu. U prevođenju Palete, međutim, javlja se još jedan problem – kratki rokovi. Proces proizvodnje Palete podrazumeva veoma kratke rokove, pre svega zato što su u toj emisiji u pitanju aktuel- ne teme, čija se aktuelnost gubi nakon nedelju dana. Zato je pre- vođenje jedne pedesetominutne Palete upola kraće od prevođenja jedne polusatne emisije i zato jednu pedesetominutnu emisiju pre- vode dva prevodioca. Uzmemo li u obzir pored navedenog i to da su prevodioci angažovani honorarno, te da rade od kuće na svojim računarima i mogućnost da se svakom računar pokvari, da program u kom prevode i titluju zahteva veliku koncentraciju od korisnika, pro- ces prevođenja te emisije veoma je stresan za sve koji čine kari- ke u lancu njene proizvodnje, a svaka karika je veoma važna i, jednostavno, mora raditi precizno kao sat. Autorka je organizatorka prevođenja emisija na jezicima nacionalnih zajednica i lektorka za srpski jezik na RTVu link www.mediart.org 33 septembar 2015 broj 110 - 112 Do 15. septembra I ove godine raspisuje se konkurs „Milena Blagojević“ za autora najboljeg radijskog priloga starosti do 35 godina objav- ljenog u 2014. godini. Tema je slobodna, a paket ne sme biti kraći od 1 minuta, niti duži od 10 minuta. Kao prateću dokumentaciju, potrebno je poslati najavu, informacije o trajanju priloga, kad i gde je emi- tovan, u okviru kog projekta je nastao, kao i ko su autori. Žiri će proglasiti za pobednika novinara koji je temu obra- dio iz što više uglova poštujući pravila radijskog izražavanja. Prvonagrađeni, pored diplome, dobija i novčanu nagradu u dinarskoj protivvrednosti od 500 eura. Žiri zadržava pravo da ne dodeli nagradu. Radove možete poslati u elektronskoj formi na mejl tanja.prodanov@mediart.org ili poštom, na adresu: časopis Link, Bul. M. Pupina 6/III (c/o UNS), 21 000 Novi Sad najka- snije do 15.9.2015. godine. Jedan autor može da prijavi najvi- še tri rada. Legatom upravlja porodica Milene Blagojević, radijske novinarke koja je poginula neposredno pred odbranu magistar- skog rada. R. L. PALETA: zna~aj i tehni~ki problemi Milana Maleni} izazovi 21. veka - multikulturalnost

R Radio 021 je u okviru drugog programa pokrenuo Multira- dio koji je emitovao program na mađarskom, slovačkom, rumunskom, romskom i rusinskom jeziku. Dnevno su se emitovale multijezičke vesti 3 puta po 5 minuta tako da su u okvi- ru iste emisije vesti čitali novinari na više jezika naizmenično. Cilj je bila, kako kažu, senzibilizacija auditorijuma na jezik „dru- gog“. Redakcija LINKa je razgovarala sa jednim od urednika Mul- tiradija, Ovidiu Lupšorom, o tome kako se radilo, šta se radilo i koliko je to iskustvo doprinelo njegovom profesionalnom razvo- ju. Prenosimo delove intervjua. - To je bio specifičan način pripreme vesti i emisija. Naša cen- tralna emisija je bila Ravnica koja se emitovala svakodnevno u 15.30. Mikroredakcije su pripremale priloge. Kad kažem mikro- redakcije, želim da objasnim da su to bile redakcije koje su oku- pljale po dvoje, troje ljudi iz svake nacionalne zajednice u Voj- vodini. U redakciji Multiradija su bili Mađari, Slovaci, Rumuni, Rusini i Romi tako da se emitovao specifican program na 5 jezi- ka. Vesti su išle ukratko na srpskom jeziku, jeziku većinske zajed- nice u Srbiji, da bi se potom emitovale na jeziku zajednice koja je tog dana pripremala vesti. Sve je smislila naša tadašnja direk- torica programa, Enike Halas, koja nažalost nije više sa nama. Ravnica je bila naš petojezični dnevnik u kojem smo se bavili problemima nacionalnih zajednica u Vojvodini. Svaka redakcija je pripremala materijal koji se tiče njihove zajednice. Nakon na- jave na srpskom jeziku, prilog bi išao na originalnom jeziku i još jednom je prepričavan na jednom jeziku po izboru urednice Vir- đinije Jenča na takav način da svaki jezik bude jednako zastu- pljen. Cilj te emisije je bio da svaka zajednica, svako ko sluša tu emisiju, čuje i zna o čemu se radi u prilogu i koji su problemi i događaji u drugoj zajednici. Uopšte nije bilo komplikovano pri- premati takve vesti... - Mogu da kažem da smo pored vesti koje smo emitovali na svakih sat vremena i pored Ravnice, nedeljom imali i emisiju Multikulti u kojoj je svaki novinar svake redakcije obrađivao jednu aktuelnu temu ili događaj u svojoj nacionalnoj zajednici, po slobodnom izboru, koja se potom prevodila kao i u Ravnici. Pokušavali smo da „motivišemo“ druge informišući ih o dešava- njima u njihovom komšiluku. Emitovala se i muzika iz matičnih zemalja. Nas su slušali maltene u celoj Vojvodini, bili smo među slušanijima... - Koliko se sećam, Multiradio i Radio 021 su bili prvi mediji u zemlji koji su objavili da se ukida vanredno stanje nakon ubi- stva premijera Zorana Đinđića... - Novinari su bili angažovani samo na Multiradiju, a tehnički deo nije, opsluživali su programske potrebe oba kanala. Robert Kiš je bio glavni za montažu Ravnice... - Uglavnom smo sarađivali sa radio-stanicama iz Temišvara i Segedina. I svaka zajednica je imala načina i mogućnosti da sara- đuje sa bilo kojim drugim emisijama, radio-stanicama iz matične zemlje... - Mogu da primetim da smo bili kompaktan tim. Mi smo na Multiradiju bili kao jedna porodica. Čak i kad se sve završilo, ostali smo u kontaktu. Većina ljudi koja je radila u Multiradiju danas je na RTV Vojvodine ili u Mađar szo... - Iskustvo sa Multiradija je bilo ogromno. Išli smo na dosta seminara i treninga koje su organizovali ANEM, IREX, BBC. Mnogo smo naučili i mnogo nam je pomogao 021 i Multiradio. Ako voliš taj posao, uopšte nije problem da se prebaciš sa jednog medija na drugi. Možda je veći problem da se novinari koji rade na radiju prebace na televiziju zbog vizuelnog dela, ali ja nisam imao problema da se uklopim u sve to ... - Kad tokom 90ih radite u jednom okruženju kao što je RTV Vojvodine, i kada dolazite iz jednog medija koji je godinama bio cenzurisan, logično je da postavite pitanje uredniku - šta sada ja mogu da emitujem, da kažem? Rekli su mi: ono što ti misliš da treba da kažeš. Nije bilo nikakve cenzure. Ako treba nekog da pohvališ – pohvali ga, ako nekoga treba da kritikuješ – kritikuj ga, ali kritikuj ga sa argumentima, a ne samo zato što ti misliš da to treba da radiš. Ovidiu Lupšor je danas jedan od urednika u rumunskoj redakciji TV Vojvodina i smatra da je iskustvo koje nosi sa Multiradija, od 2002. do gašenja kanala, značajno doprinelo njegovom profesionalnom razvoju R. L. www.mediart.org link 34 septembar 2015 O Multiradiju  Osnovan 6. oktobra 2001. godine.  Emitovao program na šest jezika (5 manjinskih i srpskom) na frekvenciji 92,9 MHz.  Programska direktorka Multiradija bila je Enike Halas koja je preminula 2012. godine nakon duže i teške bolesti u 38 godini života.  Multiradio je 15. marta 2003. godine u Budimpešti dobio najznačajniju i najugledniju godišnju nagradu „Za slobodu štampe“ Republike Mađarske. Nagrada je prvi put dodeljena jednom mediju van te zemlje. Uručio ju je tadašnji premijer Peter Međeši.  Dejan Pralica u radu „Lokalni višejezični radio u Vojvo- dini“ objavljenom 2008. u CM – časopisu za upravljanje komu- niciranjem: „Taj program zasnovan je na originalnom jedin- stvenom konceptu višejezičnog radio programa sa ciljem da građanima Vojvodine, čiji su maternji jezici: mađarski, slova- čki, rusinski, rumunski i romski, ponudi informacije koje su od značaja za položaj manjinskih zajednica. Takođe, imao je jedin- stven informativni programa. Koncepcijski bio je osmišljen na principima „degetoizacije”, odnosno tako da se o problemima jedne manjinske zajednice uvek govori na drugom manjinskom jeziku, ili većinskom srpskom.”  Sajt radija 021 o Multiradiju: „Sa radom je prestao 2008. jer na konkursu za dobijanje frekvencija, koncept koji dopri- nosi suštinskoj afirmaciji manjinskih zajednica i građanskog društva u Vojvodini - jednostavno nije prošao.“ Multiradio (2001- 2008) broj 110 - 112

P Postojanje više nacija, jezika i običa- ja skupine ljudi koji žive na jednom području, naziva se multikultural- nost. Ovaj pojam ne podrazumeva samo statističke podatke, već i niz karakteristika koje sa sobom nose pojedinci i njihov svakodnevni život. Koliko se postojeće kulture na jednom multikulturalnom području zaista prekla- paju i utiču jedna na drugu zavisi od poje- dinačnog slučaja. Moguće je i postojanje više različitih skupina ljudi čiji se životi, usled socijalne distance, uopšte ne dotiču. Da li zbog nezainteresovanosti, izolacije ili nepostojanja potreba za interakcijom, ozbiljni su uzroci kojima se neće baviti ovaj tekst. Ipak češći je slučaj da se ljudi na jed- nom području, ma koliko bili različiti, upoznaju, spajaju iskustva, razmenjuju svoja obeležja i običaje i sarađuju. Svakodnevnim životom i radom, na takvim područjima, kreiraju sopstvenu zajednicu, koja prati duh tolerancije i demokratije. Ovakvo stanje naziva se interkulturalnost. Ono pretpostavlja građane koji su upoznati sa obeležjima sunarodnika, koji razumeju ta obeležja, a pri tom su u aktivnom odnosu sa komšija- ma. Multikulturalnost je potencijal koji poseduje jedno područje – interkultural- nost je korišćenje tih resursa. Medijsko zagovaranje interkulturalnosti Isticanje samo multikulturnih karakte- ristika nije dovoljno u postizanju medijske uloge očuvanja javnog interesa. Nažalost, u domaćim medijima to je i najčešća prak- sa – teme priloga i tekstova obično u fokusu imaju pripadnike jedne nacije kako obavljaju najprepoznatljivije rituale. Iako ovakve teme pomažu da se bolje upozna- ju drugačiji ljudi oko sebe, mogu da pre- rastu u prikazivanje stereotipa o nekoj grupi. Stoga, medijski zadatak trebalo bi da budu interkulturalne teme. Novinari bi tre- balo da pronađu pojavu, događaj, fenomen koji pokazuje preplitanje više kultura, običaja, da li kroz svakodnevni život ili neku planiranu aktivnost. Neke od ovih tema mogu da budu i prave medijske ini- cijative odakle se rađa istraživačko novi- narstvo. Zanimljivi primer je i dokumen- tarni film Čija je ovo pesma, koji otkriva postojanje jedne te iste melodije u više geografski i istorijski bliskih kultura. U svakoj od njih pesma ima drugačije značenje, ali pripadnici svake kulture tvrde da je ona originalno njihova. Ovaj film, delo bugarske režiserke Adele Peeve, pokazuje kolika je ispreplitanost kultura u ovom delu Evrope, i koliko je nemoguće utvrditi odakle je (prvobitno) originalno potekla melodija u fokusu filma. Moguće je pronaći i teme koje same po sebi ne moraju biti u direktnoj vezi sa mul- tikulturalnošću, već predstavljaju saradnju različitosti na kreiranju neke aktivnosti ili se u samoj aktivnosti pojavljuju pripadni- ci drugačijih kultura koje sa sobom donose svoja obeležja. Kroz sam događaj, zatim se vrlo suptilno može pokazati i sugerisati publici kolika je razmena kulture - ustvari ono što je bitno za bogatstvo, ne samo područja već i pojedinca. U interkultural- nim područjima multikulturalnost se podrazumeva, na tome se direktno ne insi- stira. Ponekad se dešava, ako mediji pre- više insistiraju na pojmovima multikultu- ralno, različitost, etnicitet, da dođe do kontra efekta i da se stvori problem netr- peljivosti gde ga i nema. Cilj ovakvih tema jeste pokazati pozitivne primere dobre prakse, koji sami po sebi govore kako se prevazilaze problemi i barijere u multikul- turalnim područjima. Ravnopravnost i etika Uvek na umu treba imati princip ravnopravnosti i da nijedna kultura ne sme biti pokazana kao superiornija. Posebno treba obratiti pažnju na one manje brojne i medijski zaboravljene, o kojima se malo zna, a još manje ih javnost razume. Iz ovakvog tretmana formirali su se ste- reotipi i negativni stavovi. Medijski zadatak trebalo bi da bude približavanje publici tih kultura i otklanjanje predrasu- da i diskriminacije. Međutim, tu treba biti vrlo oprezan i voditi se pravilima i etikom profesije. Loš primer daje komercijalna televizija TLC koja interkulturalnu temu u emisiji Break- ing Amish pokazuje na senzacionalistički način. Sama tema serije – pokazati ko su Amiši, njihove običaje i kako izgleda kad se susretne amiška kultura sa spoljnom, zanimljiva je i korisna.Ali prikazana u for- matu rijaliti šou programa, sa ciljem da šokira i zabavi, samo je produbljenje stereotipa koje mediji ne bi smeli da podržavaju. I ne treba zaboraviti, za one koji vole projektno finansiranje – interkulturalne teme vrlo su primamljive donatorima koji daju sredstva i često se i spominju u samim uslovima konkursa. Globalno postaje interkultural- no? Stiče se utisak da se termin višekultu- ralno poistovećuje sa višenacionalnim ili višereligijskim. Etnicitet i vera nisu jedini koji definišu kulturu. Različitosti su i stilovi oblačenja, govor koji koristimo, muzika koju slušamo – sve ono što nije samo uslovljeno karakteristikama koje poprimamo zbog rođenja na nekom pros- toru, već onoga što tokom života usvajamo – zahvaljujući ličnim interesovanjima, karakterom i razvojem. Takođe, interkulturalno ne pripada više samo malom području. Poznato je da je danas svet globalno selo i da je postoja- njem interneta i televizije, ali i dobrog avio prevoza, moguće mešanje kultura u bilo kom mestu na kugli zemaljskoj. Čak i iz fotelje. Interkulturalno je i, npr. kad se grupe ljudi sa različitih kontinenata nađu na „neutralnom“ terenu i interesuje za tuđe osobenosti i sarađuju. Cilj danas nije da smo svi različiti, to smo apsolvirali, cilj je da kulturu gradimo zajedno, da se upozna- jemo i sami sebe menjamo, kao što smo se menjali i ranije kroz istoriju. Sada treba da imamo dovoljno znanja i volje da to pre- poznamo i prihvatimo. link www.mediart.org 35 septembar 2015 broj 110 -112 Me{anje kultura Marijana Rami} Vulin izazovi 21. veka - multikulturalnost

T Televizija Pirot emituje program na području Pirotskog okruga. Najviše prostora je posvećeno informativnim sadr- žajima (60%), polovina emisija je iz sopstvene produkcije, a program se emituje tokom cele nedelje. Osnovana 1997, deset godina kasnije je privatizovana, da bi bio „rešenjem Agencije za privatizaciju od 23. marta 2012. godine, zbog neispunjavanja Ugovornih odredbi o prodaji državnog kapitala metodom javne aukcije subjekta privatizacije, raskinut Ugovor o privatizaciji TV Pirot.“ Krajem avgusta 2015. godine, novi vlasnik televizije je postao Radoica Milosavljević. Do zaključenja ovog broja, novi vlasnik nije kontaktirao direktora TV Pirot Zorana Savića i zapo- slenima u ovoj televiziji nisu poznati njegovi planovi za tu TV kuću. Naša tema nije vlasnička transformacija ovog medija, nego način na koji se on bavio sadržajima iz kulture. Naš sagovornik je glavni urednik Vladimir Veljković koji smatra da to što su veli- ki gradovi geografski daleko od Pirota ne utiče mnogo na pro- gramske sadržaje. - Kulturni program kod nas je u poslednjih godinu, godinu i po dana, veoma bitan programski segment. Koristimo sva kulturna dešavanja u gradu za snimanje emisija. Od Nove godine krenuli smo sa specijalizovanom emisijom koja se bavi kulturom i ona se, nažalost, zbog nedostatka kulturnih dešavanja, emituje jednom mesečno. Zove se Vox art i uređuje je Ana Filipović Gogić. Sva- kako da smo upućeni na institucije kulture u Pirotu. Ova emisija najveću pažnju posvećuje likovnoj umetnosti jer imamo odličnu saradnju sa direktorkom Galerije Čedomir Krstić, Radmilom Vlatković, koja je, čini mi se, jedan od bitnijih intelektualaca u ovom gradu i žena koja zaista dosta posvećuje pažnju kulturi. Pra- timo i ostala kulturna dešavanja, npr. književne promocije. U vreme kada se organizuje Sajam knjiga (za zarezoju, 14. februar, prim. aut.) emitujemo svakodnevne hronike posvećene dešava- njima na samom sajmu. Muzika? - Meni je muzika prilično bitna u životu, pa smo se trudili i to da pokrijemo. U pitanju je emisija Alternacija koju smo počeli da radimo pre osam meseci u saradnji sa izdavačkom kućom Black Planet Records iz Niša, ali koja pokriva alternativne ben- dove iz cele Srbije. Koncept emisije je takav da se u svakoj pred- stave po dva benda. Emisija se snima i emituje dva puta mesečno. Ne snimamo grupe iz Pirota, već bendove koji specijalno za ovu priliku dolaze kod nas i sviraju uživo. Najbanalnije poređenje bi bilo sa emisijom Later ... with Jools Holland – da udelim sam sebi kompliment, ali nije baš 100% tako. Za regionalnu televizi- ju to je zahtevan produkcijski poduhvat zato što selimo celu reži- ju u Omladinski kulturni centar. Tamo već postoje instrumenti i oprema tako da bendovi ne moraju da donose sve što im treba i na taj način im izlazimo u susret. Do sada smo predstavili 14 ben- dova, s tim što nastojimo da koristimo i druga dešavanja za sni- manje. Na primer: u Pirotu se leti organizuje festival Osveženje, na kojem smo prošle godine snimili koncerte Električnog orga- zma i Vlatka Stefanovskog. Snimci sa nastupa su kombinovani sa intervjuima. Lokalne specifičnosti? - Pre nekih šest meseci pokrenuli smo nešto što mi zovemo serijski program Televizije Pirot, a to je Mijalkovo ćoše. Mijal- ko Rasnički je u ovom kraju poznat kao izmišljeni lik Tomisla- va G. Panajotovića koji je skoro dve decenije u lokalnom listu Sloboda pisao najpopularniju stalnu rubriku samostalno, a potom u saradnji sa Dušanom M. Ćirićem gde je glavni junak, taj Mijal- ko Rasnički, govorio pirotskim dijalektom i prolazio kroz bez- broj avantura. Emisiju snimamo u saradnji sa glumcem Ale- ksandrom Živkovićem koji je prvak Narodnog pozorišta Pirot i jedan od poznatijih glumaca iz ovog kraja. Odlazimo na razne lokacije gde se snimaju dogodovštine, anegdote iz Mijalkovog života. Knjige? Strip? - Pored navedenog, koristimo svaki odlazak u neki od većih gradova, poput Niša ili Beograda, da nešto snimimo. Obavezno posećujemo Međunarodni sajam knjiga u Beogradu odakle done- semo dosta materijala. Umalo da zaboravim, imamo i emisiju koja se zove Stripovizor i ona je posvećena strip autorima. Za raz- liku od ostalih emisija, ova je kratkog tipa, traje nekih 5 minuta. Predstavlja se po jedan autor ili strip. U Pirotu postoji festival stripa Pirot grad stripa koji se već 6 godina organizuje i obično dolazi nekih 30ak autora. Da ne bi stalno putovali, mi iskoristimo trenutak i sve njih intervjuišemo. Produkcioni aspekti? - Finansije su najteži deo posla s obzirom na to da mi kao tele- vizija, praktično, projektno funkcionišemo, nismo neka komer- cijalna televizija, niti smo na budžetu. Konkursi koji se raspisu- ju za projekte iz kulture, pogotovo oni iz Ministarstva za kulturu i informisanje su nedovoljni. Oni nemaju interesa da finansiraju neke projekte poput tih nezavisnih bendova, što je meni žao. Poprilično je teško sve organizovati. Zadržimo se na Alternaciji. Zahtevno je prenositi sve kamere do lokacije za snimanje i vraćati je nazad, uskladiti da dva benda da dođu u isto vreme, to mora da bude neradni dan jer program ne može da trpi. Javili su nam se određeni sponzori za Mijalkovo ćoše zato što je emisija lokalnog tipa, tako da su vlasnici malih firmi zainteresovani da pomognu oko sponzorstva, ali marketingom se pokrivaju troškovi goriva i skromni honorar za autora-glumca. Za TV Pirot, zaključuje Vladimir Veljković, važna je saradnja sa svim nosiocima kulturnog života u regionu, bez obzira na to da li su institucionalnog tipa ili ne, kao i da nastoje da, uprkos pro- blemima, obezbede novinarima prostor za profilisanje kako ka kulturi, tako i prema drugim temama. www.mediart.org link 36 septembar 2015 Nije ba{ najklasi~nija lokalna TV pri~a Sanja Bo{kovi} broj 110 - 112

E Emisija Digitalne ikone pokrenuta je u septembru mesecu 2002. godine na talasima Radio Beograda 2 (97,6 MHz). Svakog utorka od 9 do 10 sati emitujemo razgovore i vesti iz oblasti di- gitalizacije i primene informaciono komu- nikacionih tehnologija u kulturi, nauci, umetnosti i društvu , „plovimo“ virtuelnim svetovima. Emisije uređuje, vodi i pri- prema autorka koncepta emisije, Tamara Vučenović, uz saradnju sa muzičkom urednicom Ivanom Đorđević i snimatelji- ma i dizajnerima zvuka. U emisiji se bavi- mo kritičkim tumačenjem i analizom fenomena digitalnog doba: razvojem informacionog društva u Srbiji i svetu, digitalizacijom kulturne i naučne baštine, veb artom, piraterijom i autorskim pravi- ma, elektronskim izdavaštvom, učenjem na daljinu, sajber kriminalom, digitalnom kulturom. Emisija je obrazovnog karaktera i jedinstvena po koncepciji i sadržaju u našoj medijskoj sferi i osvojila je i brojna priznanja - Nagradu UNICEF Srbije za najbolji medijski prilog iz oblasti preven- cije digitalnog nasilja nad i među decom, Povelju zahvalnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nagradu Alek- sandar Saša Spasić za najboljeg IT novi- nara, Specijalno priznanje Društva za informatiku Srbije za izuzetan doprinos razvoju informacionog društva u Srbiji, IT Globus (časopis Mikro) za najboljeg IT novinara. Ipak - najveća nagrada su nam sve brojniji slušaoci i ugled u digitalnom i medijskom svetu koji strpljivo i dugo gradimo. U eri novih tehnologija ugled se lako i brzo gubi pa se trudimo da svaku emisiju pripremimo pažljivo i znalački, poštujući pravila novinarske profesije. Mediji se u umreženom društvu suočava- ju sa brojnim izazovima - prevelikim bro- jem informacija, sve kompleksnijom pro- verom njihovih izvora i istinitosti, prema- lo vremena za pripremu i produkciju, sa sve većom konkurencijom, onlajn građan- skim novinarstvom, itd. Pokrenuta šest godina nakon što je u Srbiji počeo da se koristi internet, emisija je bila posvećena prvim, često nespretnim, koracima ka virtuelnom svetu - prvim veb sajtovima, prvim centrima i ustanovama koje su u nazivu sadržale odrednice poput - internet, novi mediji, IKT. Danas se emisija Digitalne ikone realizuje u radikalno izmenjenom tehnološkom okruženju čije svakodnevne promene nas- toji da prati. Emisija se emituje jednom nedeljno i prilozi za emisiju se snimaju „na terenu“ - pratimo događaje, naučne skupove i konferencije iz oblasti informa- ciono - komunikacionih tehnologija u kul- turi, nauci i društvu, u Srbiji i regionu. Emisija se često u celini emituje uživo uz učešće odabranih gostiju - od inženjera, predstavnika vlade, eksperata i studenata do istraživača, NVO sektora, novinara i umetnika. Uz kraće priloge, emisija uvek ima i glavnu temu kojoj je posvećeno više vremena (druga polovina emisije) i kojoj pristupamo fenomenološki, analitički i kri- tički. U emisiji Digitalne ikone najmanje se bavimo sadržajima koji već lako mogu da se pronađu na internetu na velikom broju adresa - vestima o IT trendovima, novim hardverskim i softverskim rešenjima, novim modelima mobilnih telefona, komercijalnim i biznis informacijama i sl. Trudimo se da slušaocima ponudimo sadržaje koje ne mogu lako da pronađu u drugim medijima i goste do kojih nije jed- nostavno doći. Učesnici emisije, između ostalih, bili su: Jevgenij Kasperski (tvorac čuvenog antivirus programa), Fransisko Garsija Moran (glavni IT savetnik Evropske komisije), Ričard Stolman (osni- vač Pokreta za slobodni softver), Danijel Domšajt - Berg (nekadašnji portparol Viki- liksa), Stiv Herman (urednik BBC onlajn), Branko Stamenković (posebni tužilac za visokotehnološki kriminal), Tatjana Petro- vić (novinar, urednik onlajn izdanja Poli- tike), Nikola Marković (predsednik Društ- va za informatiku Srbije), prof. dr Alek- sandra Vraneš (dekan Filološkog fakulte- ta), Rodoljub Šabić (Poverenik), prof. dr Mirjana Drakulić (sajber pravo FON), Aleksandar Maćašev (dizajner i arhitekta), i mnogi drugi. Ono što verujemo da je ostalo isto i nakon pojave Fejsbuka (2004) i sve masovnijeg korišćenja društvenih medija je činjenica da je neophodno da o pomenu- tim fenomenima i pojavama informišemo našu javnost, blagovremeno, kritički, objektivno i da veoma pažljivo anali- ziramo digitalni svet. Jer, digitalne tehnologije ubrzano i nepredvidivo me- njaju našu svakodnevicu i neophodno je da im sa razumevanjem pristupamo, „nao- ružani“ informacijama, znanjem i veština- ma. Serijom tematskih emisija: Pravni i zakonodavni okvir razvoja informacionog društva u Srbiji (svaki poslednji utorak u mesecu do kraja 2014), Nikola Tesla i nagoveštaj visokih tehnologija, Pedeset godina digitalnog računarstva u Srbiji, Stiv Džobs - ikona digitalnog doba, internet i pedofilija, nastojimo da damo medijski doprinos razumevanju epohe u kojoj živi- mo i „uhvatimo korak“ sa izazovima umreženog društva. Praksu višedecenijskog bavljenja novi- narskim i uredničkim poslovima u raz- ličitim medijima - televiziji, internet por- talima i štampanim medijima - urednica emisije zaokružuje istraživanjem i teorij- skim promišljanjem - kulture, medija i IKTa na doktorskim studijama na Filo- loškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Emisije se mogu slušati i „odloženo“ - na sajtu RTSa i Radio Beograda, a najave i novosti mogu da se pronađu na FB strani emisije Digitalne ikone: face- book.com/Digitalna.ikona . link www.mediart.org 37 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka — praksa Digitalna ikona je svet bez sveta mr Tamara Vu~enovi}

E Emisija Pogled iz svemirskog broda (PISB) je imala debi u etru 5. februara 1992. godine na Radio Pingvinu. Bila je to prva emisija posvećena na- učnoj fantastici, hororu i fen- teziji u srpskom etru. Njen autor – Nevidljivi Čovek, bio je jedan od četvoro mladih voditelja koji su tada dobili šansu da se predstave u jed- nočasovnim emisijama. Od svih, jedino je PISB zaživeo, a uz jedan prekid, traje do današnjih dana. Iako su žanrovi koje PISB prati izuzetno popularni i prisutni u modernoj kulturi, za mnoge je sama ideja pravljenja ovakve emisije delovala „fantastično“, pa je autor od starijih kolega dobijao upitne poglede i pitanje „a da neće to da se završi posle dve-tri emisije“. Zbog toga je on napravio preliminarni spisak tema koje bi mogao da obrađuje – spisak je imao preko stotinu stavki, a od tih tema do danas su isko- rišćene samo – dve! Emisija je startovala 6. februara u osam časova izjutra i odmah dokazala da priča o naučnoj fantastici ne mora nužno da bude vezana za, očekivani, večernji termin. Pošto je Radio Pingvin na početku bio „zabavno-muzički kontakt program“, sama emisija je morala da sledi tu koncep- ciju. Ipak, ubrzo se pokazalo da publika više voli da prati pripremljeni materijal nego da diskutuje o njemu, pa se nije insi- stiralo na kontaktu „uživo“. U to vreme, popuniti 60 minuta nije predstavljalo veći problem – par domaćih izdavača i jedno društvo koje je izdavalo redovno fanzin su omogućavali da, uz pregled strane filmske produkcije, fanovi žanrova redov- no budu informisani, pre svega, o malo- brojnim dešavanjima na domaćoj žan- rovskoj sceni. Iako je na Radio Pingvinu važio odnos 1:3 u korist muzike, ova emisija je zbog netipične dužine za ovaj radio (60 minuta u odnosu na ostale „emisije“ koje su trajale od 4 do 6 sati) često išla na odnos 1:1. Pošto se u tom probnom periodu emisi- ja pokazala kao adekvatna za radio i nje- govu programsku šemu, već posle šest meseci PISB dobija proširenje – sa jednog na dva sata i pred autora stiže veliki prob- lem: kako zadržati kvalitet. S obzirom da 1992. godine nema još nikakve pomoći od interneta, da je domaća produkcija sve manja – zbog posledica krize koja će se narednih godina dodatno produbljivati, PISB je morao da do krajnjih granica otprati sve ono što se dešavalo u domaćim okvirima – pre svega u Beogradu jer je Pingvin bio stanica sa gradskom frekvencijom. Zahvaljujući ne- kolicini saradnika, koji sami dolaze u emisiju, počinje se sa pripremom lista najprodavanijih knjiga, najrentiranijih fil- mova, najprodavanijih kaseta sa muzikom iz SF/H/F filmova, prate se satelitski kanali i najavljuju interesantni filmovi i serije koje će biti prikazivane na televiziji. Takođe, počinje se i sa godišnjim izbori- ma – za najbolji SF i horor roman (1992), SF, horor film i tv-seriju (1993) i SF, horor i fentezi pisca (1994). Ovi izbori su nastavljeni da se održavaju na svakih deset godina, pa je tako PISB nastavio da prati i trendove kod domaćih fanova. Doduše, s obzirom na to da je tokom devedesetih počelo više da se objavljuje fantastike, tako je i ta „promena“ zabeležena u potonjim izborima. Na- ravno, menja se i odnos govora i muzike koji je sada bio bliže traženom 1:3, s tim što je to uvek moglo da se ostavi po strani u slučaju interesantnih gostiju ili drugih sadržaja. Tokom emitovanja PISBa na Pingvinu (1992-1995) emisija je beležila konstan- tan porast slušanosti. Naime, za potrebe radija rađena su svakog meseca istraži- vanja o slušanosti u deset centralnih beogradskih opština, pa je tako svaki autor mogao da prati kako publika reagu- je na njegovu emisiju. S obzirom da je PISB bio specijalizovana emisija, veliki uspeh je bio to što je poslednjih meseci svog boravka na Radio Pingvinu uspela da izbori ulazak među 20 najslušanijih emisija u gradu. Zbog ranjavanja kolege krajem aprila 1995. godine, preko 70 zaposlenih i hono- rarnih saradnika Pingvina napušta radio- stanicu, i emisija se ubrzo seli na Radio Indeks, gde će, uz pauzu od oktobra 1998. do maja 2000. godine, biti emitovana do 2003. godine. U periodu početnog rada na Indexu – do oktobra 1998. godine, broj saradnika je smanjen, glavni izvor informisanja su bile novine i vesti koje su one prenosile, pošto i domaća scena sve više zamire. Radio-emisije prate sudbinu same radio-stanice. Tako je i sve veća popu- larnost Indeksa značila i sve veću popu- www.mediart.org link 38 septembar 2015 broj 110 - 112 Pogled iz svemirskog Nevidljivi ^ovek

larnost Pogleda iz svemirskog broda. Zbog preuzimanja Studija B i B92 od tadašnjih vlasti, Indeks je 2000. godine bio neprikosnoven po slušanosti, a u tom periodu je PISB stigao do 7. mesta liste najslušanijih u Beogradu. U to vreme, u emisiji su dominantnije strane vesti, što će se zadržati i tokom prelaska na Radio Žabac, te posle i na Stu- dio B, gde je emisija bila do 2006. godine. Internet je tu potpuno dominirao kao osnovno mesto za prikupljanje vesti. Potom sledi pauza u emitovanju, ali se to koristi da se razvije internet sajt Pogleda iz svemirskog broda (sfpogled.net) koji postaje jedno od glavnih mesta za informisanje domaćih fanova. PISB se ponovo oglasio na internet BIR-radiju. Posle dugog niza godina emisija je išla kao polučasovno izdanje, isključivo posvećeno audio-snimcima sa domaćih dešavanja – promocijama, tribinama… I od tada kreće „paralelni život“ sajta i emisije. Sajt je i dalje pratio i stranu scenu, dok radijska emisija služi pre- vashodno za promociju domaće. Od 2010. godine Pogled iz svemirskog broda dolazi na Beograd 202, vraća se u dvočasovni termin, ali zahvaljujući naglom razvoju domaće scene, nastavlja se sa njenim pomnim praćenjem – sem tokom letnjih meseci. Koliko je sada emisija drugačija nego u prvih nekoliko godina emitovanja možda najbolje oslika- va sledeći podatak – od 1992. do 1995. godine (Radio Pingvin) u emisiji je gosto- valo (po više puta) petoro ljudi sa domaće žanrovske scene. Od 2010. do danas (Beograd 202), preko 70 gostiju, uz ogro- man broj snimaka sa raznih manifestacija, a ostvareni su brojni kontakti i sa fando- mom iz okruženja. Emisiju sada radi samo Nevidljivi Čovek. Priprema PISB se uglavnom odvi- ja na „terenu“ – u svakoj emisiji publika ima prilike da putem audio snimaka pri- sustvuje tribinama, promocijama knjiga i drugim dešavanjima. Naravno, tu su i gosti u studiju, ali i rubrike – od novijih tu je SF vremeplov, u okviru kojeg već više od godinu dana slušaoci mogu da čuju koje su to „SF pronalaske“ izmišljali pisci naučne fantastike u delima (trenutno se došlo do 1947. godine). Tu je i dalje i najstarija rubrika „Treća strana ploče“, kojom se završava PISB i gde se, u najvećem broju slučajeva, predstavlja muzika iz SF, horor i fentezi filmova, mada se ponekad na repertoaru nađu i mjuzikli, čak i muzika iz kompjuterskih igara. Redakcija uvažava pravo autora emisije da auditorijumu ne otkrije identitet link www.mediart.org 39 septembar 2015 broj 110 - 112 broda izazovi 21. veka — praksa S Svi u redakciji se dobro sećamo kada smo u tadašnjem tzv. redovnom, a misli se mesečnom, izdanju LINKa objavili članak o veb lokaciji koju je pokrenuo Dragoslav Simić. Dobro, nije to bilo baš odmah nakon osnivanja, 12. jula 2009. godine, ali ubrzo jeste. Iako je pokretač, urednik, a što ne nazvati pravim imenom – i vlasnik sajta, izrazio sumnju u dugovečnost pošto nije znao „da je osim želje da stvar uspe, potrebno imati i novac. Sajt treba opsluživati; veb master, montažer zvuka, pro- ducent ili prevodilac sajta na engleski jezik nisu članovi moje porodice. Domen i prostor na vebu nije moje vlasništvo. Jedino je besplatan rad potpisnika ovih redova,“ audio i foto arhiv pos- toji i danas. Virtuelni muzej se naslanja na ideju engleskog istoričara Pola Tompsona o značaju „usmene istorije“ za budućnost. Nadovezu- jući se na svet zvuka, fotografije i pisane forme: novinski članci, publicistika, kratka priča, tuđa pisma, nesvakidašnje knjige, dnevnici itd. pomažu u očuvanju sećanja na vremena prošla i beleže trenutke sadašnje. Upotreba sadržaja, podeljenog u 22 stranice, kao i korišćenje – dovoljno je navođenje izvora, je jednostavna, a dokumenti predstavljaju kako istorijski vrednu građu za razumevanje savre- menih dešavanja u domenu kulture i društva, tako i inspiraciju za nove novinarske potrage i izraze. Preduslov koji posetilac sajta treba da zadovolji jeste da je dovoljno otvorenog uma, te da raspolaže sa velikom dozom ljubopitljivosti kada su u pitanju, npr. teme poput: u sekciji „Da li ste pročitali ove knjige“: alkohol u Balkanskom ratu ili brošura iz 1915. naziva „Rat se bliži kraju“. Potom, kada se ode na stranu „Knjige koje govore“ mogu se čuti razgovori sa, za sada 78 osoba koje su obeležile 20 vek na ovim prostorima – reč je o autorskom projektu Simića koji se oslanja na ideju predstavljanja tog perioda „uživo“. Ili „Porodični tonski arhivi“: to je dobar put na koje načine se može tretirati dokumentarna građa i koliko su priče „običnih“ ljudi zanimljive, samo treba znati da isti postoje. Autor ove veb lokacije, Dragoslav Simić, je u radijskom dokumentarizmu dugo i uspešno, o čemu svedoče, između osta- log, 20 nagrada za dokumentarne i druge emisije Radio Beogra- da u periodu od 1968. do 2007. godine, nagrada iz 2013. na fes- tivalu INTERFERApatin, izleti u svet filma, pisanja i predavanja u Kolarčevoj zadužbini. Simić je bio i dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2. Sajt audioifotoarhiv.com nije komercijalan, ne podpada pod materijalnu kulturu i izdržava se od donacija. U stalnoj je potrazi za volonterima - saradnicima, te ako sebe prepoznajete u toj ulozi pišite na e-mail sicke41@gmail.com . R. L. Audio i foto arhiv — podr`ite ga!

P Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje raspiše između 100 i 300 književnih konkursa. Dovoljno je posetiti web lokaciju „Kon- kursi regiona“ koja ima na dva FB profila skoro 10.000 prijatelja i oko 3.000 pratila- ca da bi se uverilo da je interesovanje za pisanje proze i poezije veliko, što se prema temama koje nacionalni mediji i najčitani- ja štampa obrađuju, ne bi reklo. U situaciji kada postoji nešto više od 100 izdavačkih kuća (kazuju adresari), a između sedam i osam hiljada pravnih lica je registrovano i za izdavačku delatnost (navodi Dejan Ilić na sajtu Peščanika), te kada je u on-line izdavaštvu sve dozvolje- no i dostupno, i dalje postoji problem da se novi pisci probiju do publike. Emisije koje se bave kulturom ili izveštavaju o poznatim piscima na nacionalnim mediji- ma ne obraćaju dovoljno pažnje na one neafirmisane, a one sa lokalnih medija nemaju dovoljno snage da „svoje“ autore predstave dalje i šire. Od juna 2013. godine, kada je pokre- nuta radio-emisija „Utorkom u sredu“ (UuS u daljem tekstu) na prvom programu Radija Novi Sad do danas nije se mnogo toga promenilo. - Emisija "Utorkom u sredu - radioak- tivna fabrika pisaca" nastala je kao poku- šaj da se književnim stvaraocima mlađe generacije, ponudi neka vrsta prozora u književni svet, te da im se obezbedi makar minimum prostora u kome će moći da pokažu ono što rade. Naime, odveć je poz- nata činjenica da neafirmisani autori, zah- valjujući monopolu koji u izdavaštvu imaju kritičarski, vanspisateljski i neretko kvazispisateljski klanovi, nemaju gotovo ni mrvu prostora koji bi mogli da iskoriste za bilo kakav oblik svoje promocije. U neku ruku, može se reći da je pomenuta emisija zamišljena kao neka vrsta "zvuč- nog književnog časopisa". Najzad, napo- menuo bih i to da za nastanak pilot emisi- je i njeno "zahuktavanje" veliku zahval- nost dugujem uredniku dramskog progra- ma RNS Slobodanu Govorčinu i toncu Milanu Guzijanu, kaže idejni tvorac UuS, a i sam pisac, Duško Domanović. Praktično posmatrano, postavlja se pitanje šta u Srbiji znači biti mlad – da li su godine jedino merilo ili tu mladost odre- đuje i način života i sve ono što sa njom, a i zrelim godinama, ide. Otuda je taj pro- stor proširen na „nedovoljno afirmisane autore relativno (sic!) mlađe generacije koji pišu poeziju i kratku prozu.“ Te dve forme su izabrane zato što odgovaraju konceptu po kojem autori sami čitaju svoja dela, tako da ih slušaoci mogu čuti upravo onako kako su i napisana. UuS traje pola sata, emituje se jednom nedeljno u večernjem terminu i čine ga dve rubrike: „Nominativ“ u kojem se pred- stavljaju pisci i „Dativ“ u kojem se daju informacije o novim knjigama, konkursi- ma iz oblasti književnosti u regionu, ali i razgovara sa afirmisanim i neafirmisanim piscima o temama koje su za stvaralaštvo, pogotovo početnika, važne. Istine radi, poslednji aspekt „Dativa“ je kasnije uve- den, kada je autorka teksta preuzela da uređuje emisiju, a inspirisana serijom raz- govora sa izdavačima snimljenim na Sajmu knjiga. Bilo je neverovatno to što su skoro svi urednici govorili kako se od pisaca traži kvalitet, a da niko nije rekao šta se pod tim terminom podrazumeva. Potom, ređala su se i neka druga pitanja: koliko svakodnevica utiče na stvaranje, od čega autori žive, kako su došli do izdava- ča koji im je objavio prvu knjigu, da li knjigu prodaju, zašto mnogi beže od pisa- nja poezije, kako koriste internet i slično. Broj snimljenih minuta razgovora je poza- mašan i dosta od tog materijala još nije emitovano. No, opisani pristup je „Dativu“ dao novu dimenziju: osim što se dele isku- stva, kreativni i pametni široj javnosti nepoznati ljudi su u prilici da iznesu svoje mišljenje što, hteli da priznamo ili ne, predstavlja za slušaočevo uvo osveženje. Kao i kod svake druge produkcije i ovde postoje problemi. Glavni je nedosta- tak finansija da se otputuje van Novog Sada radi snimanja, što se prevazilazi na nekoliko načina. Najbolje je kada je pisac u prilici da dođe u radijski studio, no ako bi se samo zadržali na onima koji žive u Novom Sadu, osnovna ideja bi se izgubi- la. Rešeno je da se malčice zažmuri i ne insistira na visokom kvalitetu zvučnog zapisa što je otvorilo mogućnosti da auto- re snimimo putem telefona ili da oni sami sebe snime i pošalju snimak redakciji. A oslanjamo se i na pomoć kolega koji rade u sredinama odakle pisci potiču i koji bez ikakve nadoknade ustupaju studija za sni- manje ili su u ulozi tonskih tehničara. Za dve godine predstavljeno je preko 100 autora, najviše iz naše zemlje, ali i sa ex- yu prostora. Uslovi za pojavljivanje u emi- siji jesu da je pisac makar jedan rad obja- vio u nekom časopisu (štampanom ili on- line) i da je Savet emisije saglasan sa tim. Projekt radioaktivne fabrike pisaca je pokrenuo Centar za razvoj Javnog medij- skog servisa Vojvodine, a osim komplet- nog tima tonskih tehničara koji uvek imaju strpljenja i razumevanja za produkcione želje, nesebičnu podršku pružaju i Sonja Savić, Miroslava Vukadinović i Nikola Ili- jević. Ostaje još da se napiše o planovima. Razmišlja se o povezivanju sa javnim ser- visima, ali i privatnim emiterima na Bal- kanu. Nezvanično, svi sa kojima je razgo- varano su više nego zainteresovani. Hoće li i formalno doći do saradnje pokazaće vreme. „Utorkom u sredu“ je emisija u kojoj sagovornici nikad neće biti pitani: o čemu se radi u vašoj knjizi i gde nalazite inspi- raciju (i slično) jer tim koji stoji iza nje veruje da su to trivijalna pitanja, kao što nije takmičarskog tipa, nema nagrada, ni priznanja, postoji samo šansa da autore čuje što više slušalaca. Putem radio talasa, stream-a i podcast-a, naravno. www.mediart.org link 40 septembar 2015 Utorkom u sredu mr Sanja Bo{kovi} broj 110 - 112

U Ujednom od uvodnih poglavlja, „Bela knjiga o interkul- turnom dijalogu“ (2008) ukazuje na terminologiju koju su Savet Evrope, kao i druge međunarodne institucije, usvojile. Knjiga je online dostupna u pdf formatu, a LINK taj deo knjige prenosi u celosti.  Interkulturni dijalog odnosi se na otvorenu i dostojanstvenu razmenu mišljenja između pojedinaca, grupa različitog etničkog, kulturnog, verskog i lingvističkog porekla i nasleđa uz zajedničko razumevanje i uvažavanje (pogledati Odeljak 3). Prisutan je na svim nivoima – u okviru jednog društva, između više društava, i između Evrope i ostatka sveta.  Multikulturalizam (poput asimilacionizma) odnosi se na konkretan politički pristup (pogledati Odeljak 3), dok termini kul- turna raznolikost i multikulturalnost određuju iskustvenu činje- nicu o postojanju različitih kultura koje mogu zajedno da se nađu na određenom prostoru ili u okviru jednog društva.  Socijalna kohezija, u tumačenju Saveta Evrope, odnosi se na sposobnost društva da obezbedi dobrobit svim svojim članovima uz minimalno isticanje različitosti i bez polarizacije. Koheziono društvo je zajednica u kojoj se svi slobodni pojedinci međusobno oslanjaju jedni na druge u ostvarenju zajedničkih ciljeva demokratskim sredstvima.  Zainteresovane strane su sve grupe i pojedinci manjinskog ili većinskog porekla koji imaju određenu ulogu i svoje interese („zainteresovanost“) u interkulturnom dijalogu; pre svega, to su kreatori politike u vladama i skupštinama na svim nivoima vlasti, lokalne i regionalne vlasti, organizacije civilnog društva, emi- grantske i verske zajednice, kulturne organizacije i mediji, novi- nari i socijalni partneri.  Javna vlast podrazumeva državnu vladu i sve političke i administrativne organe na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou vlasti. Termin takođe obuhvata i gradsku skupštinu i osta- la upravna tela na lokalnom nivou, kao i sva fizička i pravna lica koja, u skladu sa zakonom, vrše javne funkcije ili predstavljaju administrativnu vlast.  Integracija (socijalna integracija, inkluzija) podrazumeva dvosmerni proces i sposobnost da ljudi žive zajedno uvažavajući dostojanstvo svakog pojedinca, opšte dobro, pluralizam i razno- likost, nenasilje i solidarnost, kao i sposobnost da učestvuju u društvenom, kulturnom, ekonomskom i političkom životu. Ona obuhvata sve aspekte društvenog razvoja i celokupnu politiku. Ona traži da se slabiji zaštite, kao i da svako ima pravo da bude različit, kreativan i inovativan. Uspešna politika integracije neophodna je kako bi se imigrantima omogućilo da u potpunos- ti učestvuju u životu zemlje domaćina. Imigranti, kao i svi drugi, treba da poštuju zakone i uvažavaju osnovne vrednosti evropskog društva i njihovu kulturnu baštinu. Strategije integrisanja mora- ju pokriti sve oblasti društva i obuhvatiti društvene, političke i kulturne aspekte. One treba da poštuju dostojanstvo i različit identitet imigranata i da ih obuhvate dodatnim merama.  Mere pozitivne akcije koje treba da nadoknade gubitke nastale usled nečijeg rasnog ili etničkog porekla, pola ili slično, imaju za cilj da snažno i uspešno podrže jednakost, kao i da omoguće da svi podjednako uživaju u jednakim ljudskim pravima. Ne postoji međunarodno usaglašena definicija pojma manjine. U kontekstu „Bele knjige“, termin se odnosi na određena lica, između ostalog i imigrante, koja pripadaju grupama koje su brojčano manje od većinske populacije i koja nose različit iden- titet, pre svega etnički, kulturni, verski ili govore svojim jezikom. R. L. link www.mediart.org 41 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka — praksa Terminologija

U Uduhu shvatanja kulture kao skupa znanja, obrazaca ponašanja, mi- šljenja i običaja koji su karakteri- stični za jednu grupu ljudi, a prenose se generacijama na jednom području, izdvo- jili bismo nekoliko knjiga koje medijskim radnicima mogu biti korisne i zanimljive. Veza medija i kulture je dvosmerna – s jedne strane mediji su deo određene kultu- re, a s druge presudni faktor u njenom nastajanju, oblikovanju i prenošenju. Stoga, literatura o kulturi korisna je ne samo novinarima kulturnih rubrika, već i svim medijskim radnicima koji žele da se stalno usavršavaju u poslu i razumeju svet u kome rade i stvaraju. Pregledom su obuhvaćene kako knjige koje se bave kul- turom na društveno-fenomenološki način, tako i one koje žanrovski mogu da pomo- gnu u radu. Džon Fisk (2001). Popularna kultura. Beograd: Clio Šta je popularna kultura i kako je neiz- bežno povezana sa medijima, otkriće vam ova knjiga. Uzimajući u obzir kapitalisti- čke odlike današnjih društava, autor Fisk pokušava da prikaže odnose među rasa- ma, klasama i polovima u savremenim zajednicama, kao i načine raspodele i izra- žavanje društvene moći. Za to nalazi pri- mere u naizgled bezazlenim simbolima popularne kulture, koje analizira i pove- zuje u širem društvenom i medijskom kontekstu. Knjiga objašnjava svakodne- vne fenomene pomoću kojih popularna kultura utiče na pojedinačne živote svojih konzumenata. Zanimljiva je i razlika između popular- ne i masovne kulture na koju autor ukazu- je. Masovno je po Fisku ono što se nudi kao proizvod jednog savremenog indu- strijskog društva, a popularni su načini na koje ljudi koriste te proizvode, za šta ih (zlo)upotrebljavaju i koju simboliku nala- ze u njima. Tema popularne i masovne kulture, često je obrađivana, i mnoštvo savremenih izdanja dostupno je u knjižarama i biliote- kama. Milena Dragićević Šešić (1994). Neofolk kultura: publika i njene zvezde. Beograd: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Popularna kultura primenjena na Srbi- ju. Ko želi da razume šta se to desilo sa kulturom u našoj zemlji tokom devedese- tih godina 20tog veka, ovo je knjiga za njega. Ona donosi odgovore kako je stvo- rena „novokomponovana“ muzika i obja- šnjava njen značaj i uticaj u periodu s početka devedesetih godina prošlog veka. Ova knjiga ne govori o samoj muzici, već o posebnosti mutacije jedne kulture, njene sprege sa društvenom-političkom situacijom u zemlji i uticaju na publiku. Time se pokazuje kako u populističkoj kulturi, uz pomoć medija, može doći do kreiranja lažnih i pogrešnih idola, i stvara- nja prividne slike lagodnog života. Iako je napisana pre dvadeset godina, čini se da je tema još uvek aktuelna. Kad je pročitate, uporedite je sa sadašnjim kul- turnim obrascem i sami zaključite koliko se i kakvih kulturnih promena desilo u prethodnom periodu. Teodor Zeldin (2008). Intimna istorija čovečanstva. Beograd: Geopoetika Zvanična istorija uglavnom se odnosi na velike događaje koji su oblikovali kul- turu u kojoj živimo. Međutim, tokom vekova promenili su se i kulturni obrasci po kojim ljudi razmišljaju i osećaju. U skladu sa tim društveno prihvaćenim navi- kama formiraju se i ličnosti svakog poje- dinca u određenom vremenu i prostoru. Upravo ova Zeldinova knjiga pokušava da objasni i drugu stranu istorije: istoriju ljud- skog iskustva i evoluciju ljudskih osećaja i navika. „Zašto je znatiželja postala ključ za slobodu? Otkud nam ideja gostoprim- stva? Zašto su prijateljstva između muška- raca i žena tako krhka? Kako su ljudi nekad, a kako danas, naučili da pronalaze izlaz iz usamljenosti, straha i besciljno- sti?“, neka su od pitanja koja postavlja ova knjiga, a na koja autor odgovara. Zanimljiva je i forma same knjige – svako poglavlje počinje ličnom pričom: portretom jedne obične osobe, njenim pro- blemima i strahovima. Oko ove priče gradi se širi kontekst onoga što pojedinca tišti, u okviru kojeg se saznaje niz istorijskih podataka o obrascima razmišljanja, oseća- nja, obaveza. Svako poglavlje završava se spiskom literature o pojmovima koji su pomenuti, koje čitaoce upućuje na dalja istraživanja i saznanja. Pored toga što je knjiga zanimljiva, korisna i originalna, ona stavlja u fokus pojedinačnu sudbinu, koju koristi kao pri- mer za bolje razumevanje usvojenih obra- zaca ponašanja. Zar to nije slično načinima na koji bi i mediji trebalo da funkcionišu? Stiven Gandl, Klino T. Kasteli (2007) Glamur. Beograd: Clio Pokušajte da definišete glamur. Tu reč ćete na medijima u toku jednog dana čuti nebrojano puta. Glamur, kako i sami auto- ri tvrde, jedna je od najvažnijih odlika potrošačke kulture, koja nam postavlja standarde - idole za kojima treba da težimo po svaku cenu. Pored toga što možete saz- nati koja je zasluga medija za razvitak gla- mura, knjiga donosi i uporednu analizu – glamuroznih diva današnjice i originalnih glamuroznih diva iz početnih dana Holi- vuda. Ova knjiga ne zaboravlja da istakne i rodni aspekt shvatanja glamura, što je vrlo važno u novinarskom razumevanju rodnih uloga i odnosa koji su još uvek na nivou rodne neravnopravnosti. Ralf Šnel (2008). Leksikon savremene kulture. Beograd: Plato Enciklopedijska izdanja uvek daju dobre osnove znanju i još bolja polazišta za kompleksnije istraživanje. U Leksikonu savremene kulture, urednika Ilije Marića, nalaze se odrednice koje definišu danas polje kulture.Tako su u ovom delu podjed- nako zastupljeni pojmovi u vezi sa tradi- cionalnim oblicima kulture, novim oblici- ma umetnosti, ali i medijima i savremenim tehnologijama, do same kulture svakodne- vice i kulturnih promišljanja. Više od 600 odrednica može pomoći u razrešenju nedoumica i poslužiti kao svojevrstan reč- nik za sve medijske radnike u kulturi. www.mediart.org link 42 septembar 2015 Još knjiga Preporučujemo da pročitate članak mr Nataše Belić Ka boljoj pismenosti i boljem jeziku, objavljen u LINK specijalu Jezik medija, u kojem su date preporuke za još neka izdanja korisna ljudima iz medija. Broj je dostupan na adresi floo- wie.com/en/mediart#shelf1=1/link/text . broj 110 - 112 Dr`ati na dohvat ruke 1 Marijana Rami} Vulin

S Sobzirom na činjenicu da je oblast kulture široka (setite se samo koliko definicija iste postoji), a da običaji postmodernog doba dozvoljavaju da se nadovezujete na izvore ukoliko ih pošteno navedete, te da specijalizacija unutar spe- cijalizacije jeste nužna, mada se i dalje mnogi trude da o svemu znaju sve, čini se logičnim prirediti kratki prikaz knjiga za kojima, u izveštavanju o kulturi, treba posezati. Bruno Betelhajm (1989). Značenje bajki. Beograd: Zenit Ako prihvatimo tezu da bajke pomažu u traženju smisla, i ako smo dovoljno ot- vorenog uma da smo sposobni da apstra- hujemo poruke iz njih, odnosno prihvati- mo da one nose kodove akumuliranog viševekovnog ljudskog iskustva koje vode unutrašnjem razvoju, dobijamo dobru os- novu za oblasti koje problematizuju pro- blem čitanja (bajki), navika i ponašanja mladih, popularne psihologije itd. Betel- hajm bajke posmatra sa psihoanalitičkog stanovišta, što mu i nije bilo teško pošto je bio dečiji psiholog. Postoje kritičari koji kažu da je ta knjiga plagijat, no bilo kako bilo, tek zahvaljujući Betelhajmu ideje ko- je se u njoj zastupaju su postale šire poz- nate. Peter Englund (2009). Male istorije. Beograd: Geopoetika Iz edicije Intimna istorija, dolazi zbirka eseja o istorijama vremena, siromaštva, osame, izloga, šrafcigera, vibratora, izme- đu ostalog. Podaci zanimljivi i jasno izlo- ženi, kao stvoreni za voditelje jutarnjih i večernjih programa na radiju. Vredi prou- čiti celu ediciju, ali i knjige tog tipa dru- gih izdavača. Veselin Čajkanović (1994). Sabrana dela iz srpske religije i mitologije. Beo- grad: Srpska književna zadruga Čajkanovićeva dela su sabrana u 5 knji- ga: studije iz srpske religije i folklora 1 i 2, o vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji, rečnik srpskih narodnih verovanja o bilj- kama i stara srpska religija i mitologija. Etnološko-antropološki pristup obezbeđu- je obilje informacija kako o temama per se, tako i izvorima, a pruža i veliki broj ilu- stracija za navedeno (čitati citata). Uz radove Vuka Karadžića, svakako jedna od najpotpunijih, usudiću se reći, zbirki zna- nja o običajima i verovanjima na ovim prostorima. Stari način pisanja, naučni stil u navođenju primera, može da oteža čita- nje, no pre nego što se upustite u izučava- nje i izveštavanje o ovoj problematici vo- đeni radovima savremenih autora, Čajka- nović je svakako osnova od koje treba početi. Umberto Eko (2014). Istorija mitskih zemalja. Beograd: Izdavaštvo Vulkan Knjiga posvećena mitskim zemljama i krajevima koji i danas golicaju maštu i čine naše kulturološke odrednice: od At- lantide do zemlje Nedođije. Količina in- formacija skoro da je nezamisliva i zasniva se na radovima istoričara, teologa, pisaca i inih koji su za oblast relevantni. Svaka mitska zemlja obrađena je na dva načina: sažeto su iznete činjenice, a potom nave- deni i citati na osnovu kojih je nastao pret- hodni deo. Bogata štampa i dosta ilustra- cija (koje se lako skeniraju, slično onome što imamo kod Džensonove „Istorije ume- tnosti“), takođe određuju ovu knjigu. dr Fernando Henrikes (1968). Histo- rija prostitucije. Zagreb: Epoha Ne dopustite da vas zavede naslov na pogrešna razmišljanja. Iako se u knjizi govori o razvoju najstarijeg zanata na svetu, ona pruža uvid i u to kako su poje- dina društva prihvatala istopolnu ljubav, kako je seks od kolektivnog postao intim- ni čin, kako se isti poimao kod geografski dalekih civilizacija. Govori se o uticaju religije i ratova na (zlo)upotrebu ženskog tela. Pomaže u razumevanju fenomena „starleta“. Zoran Živković (1990). Enciklopedija naučne fantastike. Beograd: Prosveta Dovoljno je navesti ime autora i ne govoriti ništa više o knjizi! Statistički gle- dano, dva toma, od 936 strana, sa 1638 odrednica, oko 2000 crno-belih ilustracija i 64 tabloida u boji uvode čitaoca u SF pro- blematiku. Odavde se lako stiže do radova Munitića, Daglasa, Hokinga, Sagana, Milankovića i drugih autora koji su u domenu nauke i umetnosti istraživali ili doprineli spoznaji naučnofantastičnog. Dejan Ognjanović (2014). Poetika horora. Novi Sad: Orfelin Doktorska disertacija prilagođena ši- rom čitalačkom auditorijumu. Kako se raz- vijao žanr koji kod nas skoro da nije priz- nat, uprkos činjenici da postoji zavidan broj konzumenata (namerno izabran takav izraz)? Za novinare i ostale koji nemaju vremena da čitaju, dovoljno je okrenuti poslednje stranice koje u odeljku „Doda- tak“ daju kratak istorijski pregled razvoja žanra, uvid u korišćenu literaturu i indeks autora spomenutih u knjizi. Ralf Šnel (2008). Leksikon savremene kulture. Beograd: Plato Autor obrađuje termine i pojave u savremenom društvu od 1945. godine do današnjih dana. Sadrži više od 600 odred- nica koje su u vezi sa likovnom umetno- šću, književnošću, muzikom, novim medi- jima, te institucijama kulture i teorijama koje se na njih odnose. Teško se izveštava o nečemu što se ne razume, tako da mini eseji o svakom terminu doprinose da se uvide uticaji koji su iznedrili određene pravce ili pojmove. Spisak svakako da nije konačan. Mogao je da bude i drugačiji. Recimo, nije bilo reči o knjigama koje se odnose na RNR poput „Ilustrovane enciklopedije rok muzike u Vojvodini 1963-2013“ Bogomira Mijatovića, ili „Ilustrovanog rokenrol vodiča“ Davida Vartabedijana, ili „Yu rock enciklopedije“ Petra Janjatovi- ća, ili ... Važno je od nečeg početi jer jedna knjiga povlači za sobom drugu, druga treću i tako u nedogled, ukoliko postoji želja da se oblast o kojoj se izve- štava što bolje približi publici. Možda se radi i o znanjima koja laički podvodimo pod termin „opšta kultura“, ali je količina informacija kojima smo izloženi tolika da je blesavo sve pamtiti. Mnogo je pamet- nije znati gde ih tražiti. link www.mediart.org 43 septembar 2015 broj 110 - 112 Dr`ati uvek na dohvat ruke 2 mr Sanja Bo{kovi} izazovi 21. veka — praksa

N Nakon nekoliko godina pred nama je nova knjiga velikog znalca tele- vizije Aleksandra Luja Todorovi- ća. Intrigantan, možda i čudan naslov In- teraktivna televizija, u vreme kada su elek- tronske komunikacije u zenitu i kada se svet čini manjim nego ikada pre. Čemu uopšte knjiga o interaktivnosti televizije kada nas samo par klikova deli od videa koji smo poželeli da pogledamo ili do žive slike bliske osobe, makar i preko Skypa? Čitaoci imaju izvanrednu priliku da od autora, koji je ne samo savremenik, već i učesnik koncipiranja mnogih segmenata onog što danas nazivamo digitalna televi- zija, iz prve ruke saznaju koje su ideje i dileme zaokupljale inovatore tih dana. U tim, po mnogo čemu pionirskim vremeni- ma, kada su personalni računari bili trapa- vi i spori, a svetska mreža još uvek bila više vizija nego projekat, postavljani su temelji digitalnog videa i digitalne TV sa velikom nadom da će televizija digitalnog doba ponuditi mnogo više od stabilnog i urednog signala. Radeći na praktičnim rea- lizacijama prvih digitalnih standarda za snimanje i emitovanje otvarala su se mnoga pitanja, rađale brojne ideje i očeki- vanja, ali i dileme i nedoumice. Luj Todo- rović nas podseća na pojedinačne tehnolo- ške iskorake koji su omogućili progres, nenametljivo razotkrivajući pojedine zablude, izneverena očekivanja i neuspe- šne poslovne modele u njihovoj primeni. Svo to bogatstvo informacija stečeno uče- šćem, ali i ličnim poznanstvima sa vode- ćim akterima ovog decenijskog procesa, autor pretače u niz dragocenih znanja za sve koji o budućnosti medija danas razmi- šljaju. Temeljan uvid u naizgled usku oblast interaktivne televizije zapravo pruža obilje ideja i materijala za dalja promišlja- nja interaktivnih medija i interaktivnosti uopšte. Luj Todorović nenametljivo otkriva jedan po jedan sloj tehnološkog napretka, strpljivo tumačeći ideje i posledice inova- cija i njihov doprinos medijima, kulturi i životu uopšte. Autor često za nove i već usvojene termine nudi i nekoliko verzija prevoda, otvarajući tako svojevrsnu komu- nikaciju sa čitaocima, vraćajući se nekada inicijalnim značenjima, a nekada upućuje na nova tumačenja nečega što smo davno olako prihvatili i usvojili. Knjiga je pored medijskih profesiona- laca, i studentima medijskih studija zanim- ljiva, te svima koji proučavaju različite vrste komunikacija i koje istinski zanima ljudsko pravo da slobodno iznose i zastu- paju svoja gledišta sve dok ona ne ugroža- vaju druge. Interakcija i interaktivnost nisu isto sada i nekada, u zlatno vreme radija, tog moćnog medija masovne ali jednosmerne komunikacije. Danas se interaktivnost gotovo podrazumeva i često pretpostavlja tradicionalnim medijskim modelima. Međutim, da li nam interaktivnost auto- matski obezbeđuje i kvalitetnije informa- cije i bolju zabavu? Interaktivni smo i kada to najverovat- nije ne bi želeli jer je naš TV, ako već nije Smart, odnosno „konektovan“, onda je sasvim izvesno povezan na STB ili kakvu drugu kutiju koja je već povezana „sa kim treba“. Tako naše ponašanje, naše navike i izbori prestaju da budu samo naši, već ih delimo sa operaterima i provajderima, a oni već sa svima koji su spremni da plate za kolekciju personalnih podataka. Ili sa državom ... Interaktivna televizija je u isto vreme neiscrpna zbirka manje ili više uspešnih poslovnih modela i večita inspiracija za buduće preduzetnike, posebno sada kada je tehnoloških barijera sve manje, a nestr- pljenje investitora sve veće. Lujeva najnovija knjiga je, pored osta- log, i velika inspiracija za svako dalje pro- mišljanje primene i upotrebe novih tehno- logija bez obzira na to odakle su one u medije i kulturu zabasale. Interaktivna televizija nije retka knjiga samo kod nas, već je jedinstveno promišljanje o tehnolo- giji i njenom uticaju na sve oblasti života. www.mediart.org link 44 septembar 2015 Interaktivna televizija Aleksandar Luj Todorovi}, CLIO, 2014. Sini{a Isakov broj 110 -112 Asocijacija onlajn medija - AOM J Jun mesec 2015. godine obeležilo je osnivanje Asocijacije onlajn medija (AOM). Predsednik Upravnog odbora AOMa i glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti, Predrag Blagojević, za LINK objašnjava šta je navelo onlajn medije da se udruže.  Zašto: Fotografi su se organizovali i lobirali za izmene zako- na o autorskim pravima, štampa u najveće traži da se oslobode dela poreza, veliki mediji se udružuju... jedini zaista slobodan glas u Srbiji trenutno može da se čuje na internetu i to na malim, lokalnim ili satiričnim sajtovima. Da bi nas čuli, moramo da budemo glasni. Veliki mediji ne vide i ne razumeju probleme malih, informisanje preko interneta je i dalje maksimalno pravno neregulisana oblast, pitanje bezbednosti sajtova je sve ozbiljni- je... to su samo neki od razloga zbog kojih smo odlučili da se udružimo i pokušamo da rešimo neke od problema. Mnogi news sajtovi „padaju“ ne zbog toga što ih napadaju vrhunski hakeri, već zato što nemaju ni najosnovniju zaštitu. Jedan od ciljeva je da podignemo nivo bezbednosti u tom segmentu, da kroz grupni zakup servera obezbedimo bolju tehničku podršku za manje novca, da unapredimo način prikaza sadržaja kroz edukaciju novi- nara, pa na kraju i pokušamo da zajedno nastupimo pred oglaši- vačima - nije isto kada oglasni prostor nudi sajt od 10.000 pose- ta dnevno i kada ponudimo 500.000 poseta dnevno. Takođe, pro- jektno finansiranje vidimo kao jednu od šansi za lokalne onlajn medije, ali u stručnim komisijama često nema ljudi koji razume- ju svrhu te vrste medija. Tako se dešava da „stručna komisija“ odbije i da razmatra projekat koji je poslao neki portal, uz obra- zloženje da „građani ne znaju šta je to portal“. Na kraju, ali vero- vatno i najbitnija misija AOM je promocija poštovanja novinar- skog kodeksa.  Ko: Trenutno je 18 medija - 021.rs, Autonomija.info, BIRN, Cenzolovka, CINS, IST Media, Istinomer, JugMedia, JugPress, Južne vesti, Krik, Media & reform centar Niš, Mingl, Moj Bečej, Njuz.net, Soinfo, ŠumadijaPress i Titulli.com . U postupku smo osnivanja, ali očekujem da veoma brzo krenemo sa radom. Otvo- reni smo za nove članove, a praktično jedini uslov koji se postav- lja je da priznaju nadležnost Saveta za štampu, kao i da se poštu- ju Kodeks novinara. Zasada je samo 5 internet portala u Srbiji priznalo nadležnost Saveta za štampu.  Kada: U klubu Parobrod u Beogradu 19. juna - uz pomoć prijatelja iz Share defence fondacije i misiju OEBSa u Srbiji. Članovi Upravnog odbora AOMa su Ljiljana Stojanović (Jug- Press), Tanja Maksić (BIRN), Nedim Sejdinović (Autonomi- ja.info), Perica Gunjić (Cenzolovka) i Predrag Blagojević (Južne vesti), dok Nadzorni odbor čine Milorad Bjeletić (Mingl), Saša Trifunović (Ist Media) i Dušan Jordović (Istinomer). R. L.

G Godine 1977, u „Nezavisnim izda- njima“ Slobodana Mašića, Milo- van Danojlić je objavio duhovitu i oštroumnu knjigu „Muka sa rečima“ u kojoj je, na jednom mestu, napisao kako se u novinama jezikom najbolje služe sportski izveštači. Uočio je kako se na stranicama posvećenim sportu „maglušti- na u sebe potonulog govora razilazi, a stvari dobijaju jasnije obrise i razmere.“ Danas bismo Danojlićevim novinama morali da dodamo i televiziju, radio i inter- net ali bismo morali, ako nam je stalo do istine, da zaključimo da jezikom medija i dalje vlada magluština i u sebe potonuli govor, nepoznavanje jezika i nepismenost. Magluština zbog silnog straha i mnogo- brojnih obzira, a neznanje i nepismenost – e, o tome ćemo u nastavku. Novinari koji u našim medijima prate kulturu, u najvećem broju, dobro poznaju pravopis i jezičku normu pa su greške ređe nego u drugim rubrikama. Uostalom, greške i nisu strašne – jednom se pogreši, drugi put ne. Ima nešto drugo što ne valja i što treba nazvati ogrešenjima o jezik. Pri tom, pod ogrešenjem podrazumevam ono što se ne menja, što se ponavlja i ne ispravlja. U jednu grupu ogrešenja spada upotre- ba reči čije značenje autor teksta ne zna. Tako je nedavno, u pohvali jednom režiseru i njegovoj postavci pozorišnog komada, čitalac (uglednih novina) mogao da pročita kako je viđena „sjajna, gotovo zaumna režija“. U bilo kom rečniku našeg jezika naći ćemo da pridev zauman – mna, -mno znači van pameti, bez pameti, bezuman. Novinarki se izgleda baš dopa- da ovaj pridev, verovatno joj i zvuči malo neobično (i zaista se retko čuje) i učeno, ali joj se, opet izgleda, baš ne dopada da značenje manje uobičajenih reči proveri u rečniku. Takođe se, mada ne naročito često, može uočiti nepoznavanje značenja reči stranog porekla. Veoma svež primer nez- nanja, ali i nerazmišljanja, mogao se čuti u jednoj emisiji Javnog servisa Vojvodine kada je novinarka, opisujući platna jednog umetnika na kojima nema biljaka, drveća i žbunova, iako bismo ih očekivali, rekla da je on u svojim slikama izvršio pravi arbo- ricid. Ali arboricid, avaj, nije postupak (mada razni „cidovi“ od kojih je najgori genocid – jesu postupci) nego hemijsko sredstvo za uništavanje drveća (kao što je insekticid hemijsko sredstvo za uništava- nje insekata). Malo ozbiljnije neznanje nalazimo u sledećoj vesti objavljenoj, takođe, u dnev- nim novinama: Olja Knežević, crnogorska književnica koja živi u Londonu, nedavno je bila u Beogradu povodom promocije 5. juna, njenog romana „Milena i druge društvene reforme“. Pođimo redom: (1) Olja Knežević nije doputovala na promociju njenog nego svog romana. (2) Ako je, ipak, došla na promociju njenog romana onda nam nedostaje ime te druge književnice. (3) Naslov romana je „5. juni“ jer se odnosna rečenica, iza zapete, odnosi na poslednji pojam iz glavne rečenice. (4) Naslov romana je „Milena i druge društvene reforme“ i jasno je istaknut znacima za navođenje. I šta sad da zaključimo? Opravdan bi bio zaključak da se ovako nepismeno i, zbog toga nejasno, ne sme pisati ni o ceni pasulja na pijaci. Oprav- dano bilo i kada bismo zaključili da u redakciji ovih novina ne vode računa ko o čemu i kako piše. U ovu grupu ogrešenja o jezik, koja predstavljaju potpune besmislice, ide i ova formulacija, prepisana iz jednog nedeljni- ka: „dekriptovana figurativnost izloženih platana...“ Dragi čitaoci LINKA, hajde da se malo nasmejemo! Nekada je u Sovjet- skom savezu postojao čuveni „Radio Jere- van“ koji je odgovarao na pitanja slušala- ca. Čak i na ona najnepućudnija. Pitali, tako, jednom, „Radio Jerevan“: „Može li u našoj zemlji radnik da kupi volgu (marka automobila)?“ Odgovor je glasio: „Može, ali šta će mu tolika voda?“ Kada bi mene neko, sada, upitao da li može da se prevede ova nesrećna „dekriptovana figurativnost izloženih platana...“ odgovorio bih mu: „Može, ali šta će mu prevod kada i on ne znači ništa?“ U jednom drugom časopisu novinar je, pišući o predstavama A. Urbana, mirne duše napisao i ovo: „U njima se razgrađuju mitovi, problematizuje isto- rijski kontekst, izoštravaju dileme vre- mena, slobode i istine.“ I sada se čitalac, ako makar malo misli (što ne smem da tvrdim i za novinara) mora zapitati šta ovom novinaru znači „izoštravanje dile- ma slobode“ i „izoštravanje dilema istine“? Ma ne znači ništa! Čovek se, jednostavno, zaleteo. (Hajde da dodam još nešto, pa još nešto, pa još nešto...) Inače, onako usput, u tom časopisu iznad naziva možete pročitati da je „glasilo građanskog samooslobađanja“. I ja se, ne čitajući dalje moram složiti sa redak- cijom, vlasnikom, glavnim urednikom. Svi oni su se, očigledno, već oslobodili od, recimo, poznavanja abecede. Česti- tam! link www.mediart.org 45 septembar 2015 broj 110 - 112 izazovi 21. veka — praksa Gre{ke nisu stra{ne Radomir Dabeti}

M Mediji nisu neutralni kanali koji nepomućeno sprovode informa- ciju do primalaca, nego su suod- govorni za širenje laži, plagijata, obmana, kao i za njihovu snagu i uticaj. Kao što postoje različiti odgovori na pitanje šta je istina (slaganje mišljenja i predmeta mišljenja, saznanje praćeno osećanjem izvesnosti, sklad mišljenja ili pozivanje na iskustvo), tako postoje i različiti koncepti koji diferenciraju sve šire polje neistine i laži. Pokušaćemo da shodno formativnom značaju medija, odbranimo tezu po kojoj nije toliko važno diskreditovati lažljivca, koliko je važnije dekodirati njegovu poru- ku, jer on, baš kao i krajnji primalac poru- ke, vrlo dobro zna da laže. Plagijat vodi poreklo od latinske reči koja znači krađa ili otmica. Čitamo o pla- giranju muzičkog hita, o plagijatu prilikom izrade doktorske disertacije, pisanju semi- narskog rada i sl. U novije vreme pod pla- gijatom se posmatra svako kršenje i krađa autorskih prava. Rešenja za kojim je famo- zna „akademska zajednica“ posegla povo- dom plime plagijata, a mediji su to „neutralno“ preneli, koncentrisana su na uvođenje softvera koji unakrsno pretražu- ju tekst i elektronskim putem detektuju plagijat. Zar nije možda bolje rešenje da asistenti i profesori, sasvim staromodno, upoznaju svoje studente, prate tok pisanja radova, sagledavaju domete i granice istra- živanja studenata, procenjujući njihovo kretanje kroz literaturu i moć donošenja samostalnih zaključaka? Kao da se jedna bolest rešava lekom koji podstiče niz dru- gih oboljenja. Razvojem informacionih tehnologija, plagiranje postaje stvar ruti- ne, ali istovremeno se i plagijat lakše otkri- va. Priča o plagijatima ima najmanje dve strane, a ponajmanje je crno-bela. U ovom slučaju, navodna neutralnost medija samo je zaoštrila apsurdnost situacije. „Autentično“, shodno latinskom izvo- ru, znači „sopstvenom rukom dovršeno”, „pravo“, „verodostojno“. Pojam autentič- nosti postaje široko popularan zahvaljuju- ći filozofiji egzistencije, gde označava postojanje čoveka „u skladu sa sobom“ i „nezavisno od spoljašnjih pritisaka“. U estetici se ta merila prenose na njegovo delo. Međutim, stvar nije tako jednosta- vna. Poslužiću se poznatim primerom. Prokol Harum je engleski rok sastav for- miran 1960, čija se muzika temelji na pro- gresivnom, psihodeličnom i simfonijskom roku. Najpoznatiji su po hit singlu iz 1967. „Blede senke“ (A Whiter Shade of Pale), rok baladi koja se zadržala šest nedelja na vrhu britanske top liste. Kompoziciju obe- ležava neobarokni zvuk orgulja, nadreali- stički tekst i psihodelična atmosfera. Zašti- tu autorskih prava su na sudu zatražili kla- vijaturista Metju Fišer i glavni vokalista Gari Bruker. Fišer tvrdi da je on autor spo- menute kompozicije, dok Bruker, napro- tiv, insistira na činjenici da je slavnu kom- poziciju napisao pre nego što je Fišer došao u sastav. Metju Fišer je dobio spor 2006, druga presuda je bila u korist Bru- kera, a treća, kako mi se čini, ponovo u korist Fišera. Ne samo da je A Whiter Shade Of Pale neobarokna balada, nego bi po merilima koja su upotrebili pravni zastupnici zava- đenih rokera, bila plagijat jedne kompozi- cije Johana Sebastijana Baha (1685- 1750). Reč je o Sviti no. 3 d-dur (BWV 1068). Autorska prava bi po toj logici tre- balo da pripadnu glavnom kantoru lajpci- ške crkve Svetog Tome. Međutim, Bah je pisao mesečno više složenih sakralnih i svetovnih kompozicija, koristivši različite predloške pa i cele kompozicije, koje bi, naizgled, tek tu i tamo doterao i obogatio. Danas znamo da su i njegove najpoznatije kompozicije, kao što je to Fuga i tokata u d-molu, pored mnoštva drugih misa i moteta, zapravo dela drugih, starijih auto- ra. Bahova genijalnost se ne ogleda u spo- sobnosti stvaranja ex nihilo, već njegov karakterističan zapis, način kako da razvi- je više paralelnih muzičkih tokova u jedin- stvenu melodiju, onaj „sopstvenom rukom dovršeni tren”. Istorija muzike je prepuna ovakvih primera. Žan Pol Sartr je džez smatrao dobrim primerom stvaralačke slo- bode i autentičnosti, jer se svaka kompo- zicija mora izvesti na neponovljiv način. U džezu je plagijat nemoguć. Na kraju, postoji i žargon autentičnosti kao verovatno najteži oblik plagijata, jer predstavlja zloćudnu otmicu smisla, apsur- dni preokret, plagiranje same autentično- sti. Teodor Adorno pokazuje da je karakter žargona potpuno formalan, odnosno, da se u žargonu daje prednost vrednosti reči, pri- željkivanom utisku koji ta reč proizvodi, izvesnoj auri, mističnom doživljaju, a ne značenju reči i valjanoj argumentaciji. Žar- gon počiva na višku ili diletaciji smisla koji obezbeđuje neku sumnjivu razmenu (rog za sveću). Na primer, kada u reklami izvršenje naloga „budi svoj“ uslovljavate kupovinom nekog proizvoda. Doduše, danas je i falsifikat postao simulakrum, jer spektakl, omamljujući prizor, zamenjuje značenje, pa ništa ne preči tome da falsifi- kat bude obznanjen kao falsifikat (u polu- javnosti reklamira se kao „replika“). Pri- metio sam da jedan student mesecima nosi sat koji stoji, pokvarena „replika“ nekog skupocenog „brenda“ (još jedan simula- krum u nizu mnogih). Nema veze što je supstancija isčilela, očaravajući prizor je samodovoljan. Paradoksalnost tog gesta ravna je sofizmu „ja lažem“. Inače simpa- tičan student, ne samo da vrlo dobro zna da je skupoceni sat koji nosi na ruci falsi- fikat, nego zna da mi znamo da on to zna. U tome je zapravo poenta celog prizora. Tako je poruka koju šalje u formalnom smislu istinita i očekivana. Na isti način, plagiran rad ne iscrpljuje svoju svrhu pro- mociji nekoga kao naučnika, nego nastoji da pošalje specifičnu poruku, paradoksal- nu naravno, na račun funkcije samih medi- ja, koji postaju njegovo, nimalo neutralno sredstvo. Kako izbeći ovu neprijatnost? Umberto Eko vidi izlaz u rehabilitaciji novinarstva, u kritičkom nastojanju da se snaga analize proširi i na internet, kako bi se diskvalifikovali lažljivi portali i izvori kojima se ne može verovati. Zapravo, sredstvo odbrane je već tu, treba ga samo prepoznati. www.mediart.org link 46 septembar 2015 Danas su bolji komunikacijski kanali, pa imamo ve}e i br‘e {irenje la‘i. Umberto Eko Oplagijatuiautenti~nosti dr Sr|an Damnjanovi} broj 110 - 112

47

48